ZBORNIK RADOVA 10.

postoje}im inudacionim ravnima javqaju se savremeni meandri Save(Klenovi bok) i mnogobrojni meandri Une. Wihov nastanak vezuje se zapostojawe {irokih i niskih dna re~nih dolina, usled ~ega dolazi doskretawa matica reka i intenzivnog migrirawa wihovih korita. Kaodominantni akumulacioni oblik savremenog dna re~nih dolina izdvajaju seprostrane aluvijalne ravni Save i Une. Aluvijoni su dekakilometarskihdu`ina, hektometarskih {irina i dekametarskih debqina.Na istra`ivanom terenu izdvojeni su i geomorfolo{ki oblici kojipripadaju barsko-mo~varnom tipu reqefa nastalim na prostoru povremenoplavqenih podru~ja. Ovi oblici usko su povezani sa aktivno{}u fluvijalnogprocesa. Migracijom tokova dolazi do formirawa meandara koji nakonispravqawa tokova ostaju kao napu{teni oblici i prelaze u mrtvaje. U wimase obavqa barsko-mo~varna sedimentacija najfinijeg materijala sa zna~ajnimudelom organogene komponente biqnog porekla. Pored mrtvaja, oblicimabarsko-mo~varnog reqefa pripadaju i rukavci Une i povremeno zamo~varenidelovi terena zaostali na dnu re~nih dolina, izra`eni naro~ito ucentralnom delu istra`ivane oblasti.Na krajwem ju`nom obodu terena javqa se bre`uqkasto zale|e kojepripada severnim padinama planine Prosare (356 m). Na padinama surazvijeni geomorfolo{ki oblici, koji po svojoj genezi pripadaju padinskomtipu reqefa. Od oblika zastupqene su mawe jaruge kao erozioni oblici,use~eni u tro{ne metamorfne stene mezozojske starosti. Imajuhektometarske du`ine, dok im {irine i dubine ne prelaze metarski redveli~ina. Materijal no{en povremenim buji~nim tokovima talo`i se na dnupadina formiraju}i pritom plavinske lepeze dekametarskih du`ina i{irina i metarskih debqina.Od geomorfolo{kih oblika nastalih qudskom aktivno{}u mogu seizdvojiti ve{ta~ki kanali i ure|ene jaruge za potrebe navodwavawa, useciformirani za potrebe infrastrukturnih i drugih objekata. Najzna~ajnijioblici nastali aktivno{}u ~oveka jesu nasipi du` obala Save i Uneizgra|eni u ciqu za{tite naseqa i obradivih povr{ina od poplava.Analizom dostupnih aerosnimaka iz razli~itih perioda(vi{evremenska analiza) ustanovqeno je i mogu}e nastojawe pro{irewapodru~ja nasipa, naro~ito na {irem prostoru Dowe Gradine. Kao nesumwivrezultat ~ovekove aktivnosti, svakako treba pomenuti i slabo izra`enepozitivne forme u reqefu (ve{ta~ke humke?) razli~itih dimenzija naprostoru Dowe Gradine uz desnu obalu Save.5. Dosada{wa istra`ivawa i aerosnimawaU posleratnom periodu izvr{ena su mnoga antropolo{ka istra`ivawai u okviru wih sonda`na bu{ewa i iskopavawa celih grobnica.1945. godine izvr{eno je prvo panoramsko aerosnimawe. Sa~uvan jesamo deo koji su u dokumentarni film "Jasenovac", kao uvodnu sekvencu,ukqu~ili autori Kosta Halvati i Gustav Gavrin i koji se pod rednim brojem3083 ~uva u Jugoslovenskoj kinoteci.1946. godine Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo vr{i aerosnimawetoka Save kojim je obuhva}eno i podru~je od Krapja do Stare Gradi{ke.Snimawe je izvr{eno izvi|a~kom aerokamerom sa promenqivim podu`nim ipopre~nim preklopom. Negativi se danas nalaze u arhivi Vojnogeografskoginstituta (VGI) u Beogradu.82