Å UMARSKI LIST 1/1930

MANJA SAOPĆENJA
ЛУГАРСКЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ ОД УЈЕДИЊЕЊА ДО ДАНАС.
После ослобођења и уједињења оеетила je ce y (Јрбији велика оскудица y лугарском
особљу, које je услед ратних иоследица било јако проређено, тако да je држава
y ночетку била ириморана понуњавати лугарока места људима најоонопније иисмоности
без икакове стручве спреме и способности.
Услед ове несгашице y лугарском оеобљу Министарство Шума и Рудника нашло
ce понуканим, да приетупи одржаваау шумарских течајева ради попуне овог шумарског
кадра. Тако je први течај отнорен 1. дедембра 1919. год. y Скопљу, a истовремено
u упоредо са овим отворен je и други течај y Алексинцу. Они су трајали од 1. јупл
1920. год. У 1920/21. год. отворен je и други течај y Скопљу, a с њи.м истовремено и
упоредо и други течај y Алексипцу. Од 1921. до 1920. год. закључно одржани су y
Алексинцу још .'i., 4., 5., о. и 7. редовни течај, један ванредни тромесечни течаЈ и један
виши теча.ј. Последња два течаја (s. и 9.) одржани су y Параћину y времену од
1927—192s. год. Тамо ее школа конце.ч 1920. год. морала прееелити из Алекеинда
абог помавкавања зграде за свој смештај.
Према томе y Скопљу еу одржана два течаја, y Алексинцу девет и y Параћину
два течаја — или укупно 1.3. течајепа за девет годииа (од 1919. до 1928. год. ЗаКључно)
са једним дужим ирекидо.м од 11 месеци — од 1. јануара до 1. децембра 1920. год., када
школа због недовољних материјалних средсгава није радила,
Од ових 13 течајева н>их 11 еу били редовни. У ванредни тромесечни течај,
одржан 1922. 1'од. y Алекеинцу, вримани еу они каидидати, који су већ били више од
две године y државној служби као привремеии чувари и шумски жандарми. Овај je
течај имао за цил>, да их аа што краће време упозна са осиовима и најглаг.нијим принцииима
шумарске аауке и адмииистрације. У виши течај, одржав y Алексинцу
1923/24. год., примани су као капдидати чувари ДЈ)мг. шу.ча га положеним исиитом
нижег лугарског течаја и најмање дне године проведене y државној лугарској служби.
Сврха овога течаја била je, да од болзег лугарског особља створи органе, које On
— као по.моћне силе — шефови управа могли употребити y техничким радовима: такоацији,
премераваљу и снимаау терена, извођењу културних и грађевинскнх радова,
те y вођењу благајне и вњиговодству.
lio чл. 23. Зак. о шумама трајање ових течајева прописано je Ha годину даиа.
Међутим са.чо један од нижих течајева трајао je y школи iiyny годину дана, иначе су
н>их 4 трајали 10 месецн, a остали од 3 до 9 месеци.
По школгки.ч правилима може ради уепешне иаставе бити примљено y један
тсчај мајвише 50 кандидата, међутим тај ce пропис код многих течајева није иридржавао,
neh je број примљених кандидата бивао знатно већи.
()д нижег особља оспособљено je na овим течајекима за држ. службу: y Скоиљу
81, y Алексинцу 399 (н 32 иа вишем течају), a y Параћину loi или укупно на нижем
течају 581 кандидат.
Разлика између броја примљених кандидата и оних, који су школу свршили, noja
г.љииала ce обично услед тога, што 1. неки од примљеиих кандидата уоиште и не
дође y школу; 2. неки папусте школу одмах првих дана предавања, било што осећају,
да иису y материјалној могућности до краја ce школовати, било да увидевши опсег
школоког програма и тежину предавања не осећају ce способним, да ће моћи течај запршнтн;
з. неки на основу школских правила услед слабог успеха и.з више од два предмета
или због рђавог владања буду y току године отпуштени.
Скоро код спаког течаја на завршном испиту 1—5 кандидата буде одбијено на
iioiioBHo полагање испита (после три меседа) због слабог успеха из 1—2 пред.мета, али
21