Å UMARSKI LIST 1/1930

Даље на другом меоту где ce говори о додатку уговора који je донет na основу
решења о измени уговора од 5. септембра 1928. године бр 035., каже ce:
„Овај би ce додатак морао укинути, не само поради тога, што je за подручје,
где ce има принципијелно no уговору проводити преборна сеча, апсурдно са таксационог
гледишта говорити о довршним сечама, Befc и поради тога, што ce на оним
неиодмлађени.ч поиришнама y подручју „Варде" не смнје ништа cehn, док ce не подузму
и не успију културне радње. Газдовање са државном шумом no рецепту от.ог
додатка личило би газдовању сељака који продају комад no ко.мад својих њива".
Даље na другом месту за подручје „Крушевнцу" и „Варду" каже ce y нзвештају:
„Уговор међутим стоји na становишту природног помлађивааа и преборне сече,
a изнимно само голе, док ce интензитет сјече узима према сјечној основи из
1912. годнпе, где и.ма интензитета за 80% и тамо, где иодмлатка нема. Без нарочите
ОДГОЈне основе, то je шумско господарски нонсенс, и како ce уз io накнадним додатцима
и одредбама носјекло преко 80% масе, то je узевши y обзир опће босанске
крилике, са шумско-господарског гледишта једноставна девастација".
Даље на другом месту каже ce: .
„Проведеним начином експлоатације озбиљно je угрожен даљи опстанак шуме,
јер je тло na стрмим странама већ посве подивљало, те je или врло тврдо са ситним
и крупнијим камењем измешано, потиуно каменито, или посве папратима и вријеском
закоровљено. Помоћи ce може само забраном паше и брзим умјетним пошумљавањем
исечених површипа".
Опет даље на другом месту каже:
„Констатовало ce увидом нрелиминара за пошумљавање среза вишеградског
да ce уопће ни на папиру није водило рачуна о искоришћеним сјечинама".
*
Оваквпх и сличиих констатација и опсервацнја налази ce и y извештајима
теренских комисија за друга предузећа.
Навод оптужених да ce y неким страним државама као на пример y Немачкој
врше голе сече, без вредности je, јер ce код нас a нарочито y Босни тај систем сече
не може због особености теренских и осталих прилика шума применити. A притом
код нас су и сасвим други услови за гајење иодмлатка.
2. И з м е н е y г о в о р a н y т е м и з м е н е к в a л и ф и к a д и ј е д р в е т a т. ј.
путем измене омјера. — Омјер je, узевши код нето дрвне масе, однос између
техиичког, огревног и трулог дрвета, и као такав уноси ce као битии елеменат y
уговоре.
У уговорима под Аустро-Угареком за четињасто дрво унет je за све фирме y
Босии просјечан омјер 80 : 20, 80% техничког дрвета прве класе, и 20% техничког
дрвета друге класе.
У обновљеним уговорима 1919. године наша држава предвидела je омјер оиет
80 : 20, али са, изменом што je 20% предвиђено као огревтш дрво и плаћено no првнм
обновљеним уговорима 20% a доцније no измењеним са 10% од вредности техничког
дрвета т. ј. техничког дрвета прве класе. Одмах ce на први поглед види, као што je
већ напред говорсно, да су ови нови обновљени омјери повољнији за фирме него што
je под Аустро-Угарском било. Под Аустро-Угарском ових 20% плаћало ce као техничко
дрво друге класе са деном од 25—50% a код нас као огревно no дени прво са
20% a доцније са 10%.
Kao што je напред речено, ако je држава имала основа, да y току рада посумња
y нереалност уговорног омјсра код појединих предузећа, имала je, приступати испитивању
таумарске науке; na кад ce уговор, који већ постоји, мења, да ce буде na чисто,
да je то збиља на сво.мс месту, и да о томе не може бити сумње.
37