You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Savremene metode uređivanja u smislu njemačkog uredajnog sistema<br />
zapravo su kombinacija sastojinskog gospodarenja s metodom<br />
dobnih razreda, jer baziraju na površini/ Upravo to isključivo oslanjanje<br />
na površinu smatraju Felber i Knuchel 5 znatnim nedostatkom današnjeg<br />
uredajnog sistema.<br />
Što se više produžuje pomladno razdoblje, to više slab'i upliv površine<br />
kao regulatora etata, a težište rada sve se više prenaša na drvnu<br />
masu. Na taj način i preborna šuma, koja je dugo vremena smatrana<br />
nekim inferiornim sastojinskim oblikom, dobiva sve veću važnost, pa će<br />
s vremenom zauzeti ono mjesto, koje joj po pravu i pripada. Međutim<br />
poznavanje njenog normalnog sastava ili strukture još uvijek je zanimiv.<br />
ali i nedovoljno objašnjen problem, čemu je dokazom velik broj raznih<br />
normala, kojima se nastojalo predočiti to idealno stanje.<br />
Tako je Fekete L a j o s G u svojoj studiji o sastavu užhorodskih<br />
bukovih prašuma izrazio misao, da između prašume i preborne sastojine<br />
postoji izvjesna veza. I prašuma je zapravo neka vrst preborne sastojine,<br />
u kojoj vrši prebiranje priroda, a ne čovjek. Eliminira li se pored toga iz<br />
prašume izvjestan broj najdebljih stabala iznad stanovitog promjera, to<br />
bismo prema F e k e t e - u na taj način mogli konstruisati sliku idealnog,<br />
normalnog stanja preborne šume. Proučavanje i poznavanje strukture<br />
prašume bila jeFekete-u baza, s koje se ponadao, da će moći pokrenuti<br />
i riješiti pitanje normalnog stanja preborne sastojine. Međutim se prema<br />
izvjesnim mišljenjima 7 preborna sastojina ne smatra identičnom sa<br />
prašumom. Stoga se u tom pogledu ne bi ispunila očekivanja Fekete<br />
L a j o s a. Ali i pored svega toga još uvijek nije dovoljno objašnjen odnos<br />
tih dvaju sastojinskih tipova, pa bi riješenje toga problema svakako<br />
bilo od interesa — i to tim više, jer je u ovom radu riječ o našim prašumama,<br />
koje poznajemo još vrlo slabo. U tim se sastojinama kriju mnogi<br />
i dragocjeni podaci, do kojih drugi ne mogu da dodju s prostog razloga,<br />
jer nemaju šuma takovog karaktera.<br />
Proučavanje strukture sastojina dobilo je zapravo življeg poticaja<br />
tek radovima, kojima se pokušavalo ustanoviti normalno stanje prebornih<br />
sastojina. Na ovom mjestu tek spominjem radove A. T i c h y-a, H u f -<br />
nagla, Hladika, Feket e-a, T o r d o n y-a, P. M a n o j 1 o v i ć a,<br />
A. Jovanovca, Balsigera, Schaeffera, Liocourta, Bren<br />
o t a, d'A 1 v e r n y-a i B i o 11 e y-a, uz čija su imena povezane mnoge<br />
lijepe misli o strukturi preborne sastojine. U pravilnoj visokoj šumi, gdje<br />
se čitavo uređivanje osnivalo većim dijelom na površini, pretezala je dugo<br />
vremena kvantitativna produkcija. Tek se kasnije sve više rađala spoznaja,<br />
da to nije dovoljno, pa se počelo zanimati i za unutarnji sastav,<br />
strukturu proizvedene mase.<br />
* Th. Micklitz: Bestandeswirtschaft und Altersklassenmetode. Wien 1916.<br />
str. 6.<br />
5 Dr. Herman Knuchel: Über die Anpassung der Betriebseinrichtung an die<br />
heutigen waldbanlichen Verhältnisse. Bern 1923. str. 2.<br />
6 Fekete Lajos: Tariulmâny az ungemegyei bükk öserdök faâllornâ nyânak<br />
szerkezeteröl. Erdészeti Kisérletek 1906. str. 105—118.<br />
7 Dr.K o n r a d Rubner: Die pflanzengeographischen Grundlagen des Waldbaues.<br />
Neudamm 1924. str. 257—264.<br />
4
Change language