Å UMARSKI LIST 1/1930

иу je уолед кеуспеха уговор -отказап, издато' му je на нме ошремнине 491.000 динара.
Кљиговодствени стручаак, који je клвиге овога иредузећа прегледао, навео je, да му
je доцнији дирекхор овог предузећа саоиштио да je дато 2,000.000 динара за једну
огрлицу супруге горе поменутог директора. II т. д.
Поједива аредузећа подизала су луксузне виле за борављење чланова Унраве и
њихове госте преко лета.Трошкови јела, пића, излета, књижеви су y велики.м свотаиа.
Исто тако ce из књига воједшшх предузећа види, да су тантијоме и награде
члановима управног одбора давате y врло великој внсини и ако je иредузеће, како .je
y својим молба.ма наводило и како оптузвени кажу „било насивно".
Међутим ce нигде из истраге не види, што су овтужени и ua нретресу потврдили:
да je ce, приликом оцене основаности измена уговора због рђавог материјалдог стан>а
ноједипих предузећа, од стране Дирекције и Министарства прегледало и узело y вид
и газдоваље предузећа, како ce не би догодило да држава плаћа расшшве и злоупотребе
лојединих представника и чланова предузећа.
б. Из истих извештаја о нрегдеду газдовања н кљиговодства поједииих предузећа
види ce: да су код поједиких од љих кљижене суме иод иазивом „интервенције'"
„поверљнви" или „днсвретни издаци". Тако je код предузећа „Босна-боа" na разним
местима прокњижено оваквих издатака 223.000 динара; кид предузећа „Угар" 257.иоо
динара; код предузећа „Нашичка Творница Танина и Дарогшла Д. Д." 450.ооо динара;
код предузећа „Вирбо" 140.500 динара; код вредузева „Велебит" 61S.000 динара.
Из истих извештаја може сс видети да су многе суме, очигледно нетачно књижене,
биле употребљенс ua исту сврху. Тако на вримср но билансима „Нашичке
Творннце Танива и Паропила Д. Д." прокњижсдо je 1,047.421 дивара на име куповине
шума, које y отвари као тавве ne востоје, a чија измишљеиа имена: „Рачунивад",
„Радомировад", „Стојановац", „Матеровац", „Баловац", „Ступовац", „Сумовац",
„Горивац' и т. д., иотс.ећају no изнетом мишл>ељу самога стручњака билансисте, који
je књиге прегледао, више на имеиа појединих људи или су слободно нмнровизирана.
Све ово може дати повода сумљи: да су исте суме давате појединим факторима
y државној служби као накнада за недозвољене услуге, чимс ce убија углед чиновинка
и државне службе усшште.
0. Из нстраге ce види да су лоједини чиновниди Министарсгва шума и руда и
Шумске дирекције y Сарајеву бли чланови управних и надзорних одбора y већем
"роју шумских дгредузећа т. ј. y онима гдс je дрзкаг.а y нредузећу имала удела. Међутим
истим чиновницима било je y службеној дужности, да рад предузећа контролишу.
Због тога рад тих лредузећа није могао бити, како треба, контролисан. Te две
улоге (функције), нису билс комиагибилне (чл. 97. закопа о чиновницима).
Kao пример за ово нека послужи случај: У Шипаду био je лредседиик управног
одбора онтужени г. Миодраг Стаменковин, и ако je y исто в.реме био генерални
дпректор Генералне шумске дирекцијс y Министарству. Министарство шума и руда,
Дирекција y Сарајеву и шумска улрава при Шипаду 7 биле су no своме ноложају noзване
да рад овог предузећа контролишу, и да многе његове предлоге оцењују; па je
питање како je ce та коптрола и оцена могла обављати, када je шеф струке и шумске
службе y држави г. Стаменковић био тај, који треба да буде контролисан.
Оптужени Милошевић н ако правнн реферепт при Дирекцији y Сарајеву био je
такође члан управе y три нредузећа.
7. Из истраге ce види да je пајобичнија појава била да су поједини од оптужених
као државни чиновници, стручњаци и контролни органи над радом појединих
предузећа примали ce да као експерти, за награду свршавају разне послове појединим
шумским предузећима, и то такве иослове који често јако тангирају дрмсавне
интересе и уде угледу чиновника и угледу државнс службе. Тако Славољуб Илић
како сам признаје и брани ce, примио je ] 50.000 динара као аконто за израду при-
33