Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dublje poznavanje strukture od naročite je važnosti za istraživanja<br />
sortimenata tehničkog i ogrevnog drveta u svrhe komercijalne i statičke.<br />
No ono je potrebno i u svrhe rješavanja raznih šumarsko-ekonomskih pitanja.<br />
Stoga je obrađivanje ovog predmeta danas potpuno savremeno i<br />
od znatne praktične važnosti — i to ne samo u pogledu jednodobnih sastojina,<br />
već i sastojina prebornih i onih, koji imaju karakter prašume, gdje<br />
takovih još ima.<br />
Pregled dosadanjih radova o strukturi sastojina.<br />
U prvom redu treba naročito istaknuti, da se strukturom bukove<br />
prašume dosad bavio jedino Fekete L. u svom već spomenutom radu<br />
o užhorodskim prašumama. Tek mu je temeljni materijal neznatan, jer<br />
obuhvata svega dvije primjerne plohe, svaka od pola kat. jutra. Ujedno<br />
je kod toga rada Fekete L. pošao svojim naročitim putem, polažući<br />
najveću važnost na pojavljivanje poznate integracione krivulje, koju je<br />
ranije (1902. godine) ustanovio kod jednodobnih sastojina smreke. Kasnija<br />
Mathesova 8 istraživanja odnose se također na bukove sastojine,<br />
ali to su sastojine prebornog karaktera, kojima manjka jedno važno obilježje,<br />
a to je intaktnost od sječa.<br />
I neki drugi pisci bavili su se prašumom. Tako Cermak' u svom<br />
radu o bosanskim jelovim i bukovim prašumama više naglašuje šumskouzgojnu<br />
stranu toga pitanja, a pogotovo način pomlađivanja. Isto se tako<br />
i Guše" u svom referatu o nordijskim šumama evropske Rusije više<br />
bavi prilikama njihovog postanka i starosti, nego li samim ispitivanjem<br />
elemenata strukture. Nadalje i u radu Barthe Abel a 11 nalazimo nekih<br />
podataka o sastavu smrekovih prašuma s područja Direkcije<br />
Šuma u Banjskoj Bistrici. Predmetom rada ostalih autora o strukturi bile<br />
su jednodobne sastojine. Ipak spominjem te radove ovom prilikom,<br />
da bismo se upoznali s metodikom i principima njihovog proučavanja.<br />
Temelje pvakovom radu udario je F e k e t e L. svojom prvom studijom<br />
o strukturi jednodobnih smrekovih sastojina u planini Vepor. 12<br />
Naročito se bavio istraživanjem postotnog sastava, kod čega je obrazovao<br />
debljinske razrede, koji sadržavaju 10, 20, 30, 40 i t. d. postotaka<br />
čitavog broja stabala. Na taj način dolazi do poznate integracione krivulje,<br />
koja je donekle pravilno prikazivala izvjesne elemente strukture<br />
sastojine. Fekete-ove je ideje prihvatio i dalje razrađivao A. S c h i f -<br />
f e Г 3 u radovima o strukturi normalnih smrekovih sastojina. I Dr. W i m -<br />
m e r, 14 prilikom istraživanja sortimenata bukovih sastojina, primijenjuje<br />
8 Dr. M a t h e s: Der gemischte Buchenplenterwald auf Muschelkalk in Thüringen.<br />
Allgern. Forst- und Jagdzeitung 1910. str. 149.<br />
8 Dr. Leo Cermak: Spomenuto djelo.<br />
10 Qu se: Aus den nordischen Wäldern des Europäischen Russlands. Forstwissenschaftliches<br />
Centralblatt. 1912. str. 150—160.<br />
11<br />
Bartha Abel: A Lücfenyöröl. Erdészeti Kisérletek. 1909. str. 8—28. (O<br />
smreci. Šum. pokusi.)<br />
12 Fekete Lajos: Studija o sastavu jednodobnih sastojina prema debljinskim<br />
razredima na staništu I. boniteta u planini Vepor. Erdészeti Kisérletek 1902. 3.—4. sv.<br />
13 Adalbert Schiffe 1: Wuchsgesetze normaler Fichtenbestände. Wien 1904.<br />
14 Dr. Emil Wimmer: Ertrags- und Sortimentsuntersuchungen im Buchenhochwalde.<br />
1914.<br />
5
Change language