Å UMARSKI LIST 1/1930

Придиком инкримшшсаних нзмена уговора, тако није од страве оптужених
рађено, већ je ствар ишла како je гошред уопшто речено за све измене уговора.
Омјер je мењан стварно од ока, док ce то y актима казало „no стручном познавању
дотичних шума". Мењан je готово код спију предузећа више пута a код неких
no три до четири пута, и увек на штету државе. У том циљу уведсн je шта више и
,један нови елеменат — проценат на „труло дрво", који дотле није узиман y обзир
како no уговорима под нашом државом тако и под Аустро-Угарском.
Ове пак измене вршепе су свега y току две годнне. Отуд излази јасно да из"-
мењени омјери ниеу никако, или бар нису y већини елучајева, дотичном квалитету
одговарали, и да нрема томе нови, врло често мењани омјери, иису no техничкнм
прописима науке утврђивани.
Измењени омјер примењиван je често пута ретроактивно за неликвидирапе
обрачуие т. ј. и na носечено и израђено дрво ранијих година. Док je ce за тарво дрг.о
no књигама баш дотичних предузећа могло несумњиво видети, да тај нови омјер не
одговара стварности и да je na штету државе мањи.
Приликом извиђања na претресу и y претходној истрази видело ce, да онтужени
приликом смашивања омјера, нису никад гледали y књиге предузећа, те да помоћу
њих себс контролишу и коригирају. Међутим, баш само помоћу књига, могли
би видети, да су npn смањивању омјера na штету државе претерали.
Да су омјери снижавани од ока и да су бага ти снижени омјери нереални д
то na знатну штету државе, поред напред наведених разлога потврђује и ово:
а) док ее y 1920. години мељају уговори и знатно смањују без икаквог испитнвања
омјери готово код свију великих индустријскнх предузећа, дотле на лицитацији
y 1925. годиии подручје „Дрињача" (предузећу „Криваја") издато je са омјером
so : 10 : 10. A y 1926. години за „Фочу" je склопљен уговор на основу старог елабората
са омјером 80 : 15 : 5; a за „Себешић" опет према етаром елаборату са омјером
80 : 10 : 10.
б) кад ce узму и улореде ови смањени омјери са. омјерима које je Министарство
Шума y овој години приликом ревизије ових инкримшшсаних уговора, успело да
повећа, и то no добровољном пристанку самих фирми, и ако су ове већ имале уговоре
са тим омјерима, — дадс ce јасно видети, да су ови ове године постигнути
омјери знатно већи.
Тако y 1927. години с.маљени омјери за четињасто дрво изгледали су овако:
За предузеће: „Криваја" 60:30:10, „Бегов Хан" 55:30:15, „Завндовић"
55 : 30 : 15, „Подградаци" 55 : 30 : 15, „Викторија" 68 : 22 : 10, „Бања Лука" 55 : зо : 15,
„Угар" 00:30:10, „Грмеч" 45:46:9, „Плива" 41:40:19.
A комисијоналним преговорима код Министарства шума и рудника y овој 1929.
години постигнути су са фирмама ови омјери:
За предузеће: „Криваја" 73 : 18 : 10, „Завидовић" 68 : 22 : 10, „Бегов Хан"
66 : 24 : 10, „Подградци" 05 : 25 : 10, „Викторија" 70 : 20 : 10, „Турбе" 70 : 30 : 0, 72 : 28 :
0, „Шипад" 70 : 20 : 10, „Варда" 78 : 12 : 10, 80 : 10 : 10, 72 : 18 : 10;
в) да су y измењеним уговорима омјери нереално снижавани na штету државе,
видн ce јасно и из извештаја напред поменутих теренских комиеија.
Тако y извештају за „Варду" каже ce na месту где je говор о накнадном ;и>датку.
уговора бр. 3. М.Ш.Р. Бр. 21041.:
„Установа тач. 5 (додатка уговора) о снижавању % искоришћавања од ss%
техничког дрва и 15% горива, на 70% техничког 20% горивог и 10% трулог носве je
неоснована, a на велику je новчану штету државе. Комисија je томе предмету носветила
y терену нарочиту пажњу na je установила, на непосјеченим одјелима y iioдручју
Варде и y читавој Дувници, да су те шуме y цјелини добра раста, размјерно
добро склоиљеие чисте и здраве, a нису y близини насеља оштећиване. Није дакле
38