Å UMARSKI LIST 1/1930

квалификације дрвета, т. ј. ностављању омјера, за који су навели, да није толики; a
предузећа су, вели, била y положају, да то морају примити.
Суд налази, да ови наводи одбране не стоје, и сматра, да ова предузећа нису
била y положају, да морају иристајати на закључења ових уговора, ако оу иоти стварно
били на њнхову штсту. Слободна воља и нраво слободног опредељења нису били
ничим окрњеии ни искључсни. Напротив, ако нису хтели постављене услове примити
сматрајући за нереалне и штетне, могли су уговор необнављати.
To, што су оптужеии навели, да су фирме полакомивши со na врло добру
кон>унктуру дрвста y то.ме времену, пристале и иа нереалан омјер, само да посао
добију, оуд не може уважити као тачно, јер тај разлог као озбиљан не може опстати
y даном случају, гдо су y литању волике и озбиљне индустријске свропске фирме, којс
таквнм пословима приступају опрезно засиивајући своје закључке на реалним чињеницама.
A y даном случају, ono нису могде бити y заблуди, јер су гогово све имале
исте уговоре са аустро-угарском државом, и поједине од ових фирми, no некодико
година са гаквим уговорима и upe ратова исту државну шуму експлоатисале. Баш
омјер, који je овде y нитању био je y обновљеним уговорима предвиђен y истој висини
као што je и раније y уговорима под Аустро-угарском био. По љему je, и раније пре
ратова рађено, na ce питање нереалности омјера није истицало. Баш строго узето, y
обновљеним уговорима омјер није узет неповољннји за фирме од онога из уговора
под аустро-угарском, већ напротив, где je и било пеке промене, она je увек ишла y
корист фирми.
Навод оптужених: да су фирме биле присиљене иа обнављање уговора из тога,
што су већ та.мо на терену имале великс иивестиције, за које су ce -всле, бојале да
могу изгубити, ако не обнове уговор, — суд налази да je такође без вредности, кад
ce зна, да no правном реду заснованом и на законима земаљским и међупародним
уговорима којима су и међународни одиоси јавии и привагни тторемећени ратом регулисани,
ог.е фирме ни y KOJI случају нису ове инвеетиције "могле изгубити (бар ие без
накнаде) баш н y случају да на обнову уговора под тежим условима нису пристале.
Према томо, као што je напред речено, ови обновљени дугорочни уговори имају
бити основица од којих ce има ноћи.
Министарство шу.ча и руда односно њена генерална дирекција, ако су y току
рада н извршеља уговора поводом жалби појединих фирми са основом могли поверовати,
да су уговори засновани на нереалним чињеницама, na да би их требало ревидирати;
или да би ту ревизију требало извршити no основу кризе дрварске индустрије,
имало je за дужност, y ирвом случају (нереалности услова), да средством
стручних комисија na терену, no постојећим законима и ирописима као и no принципима
науке, испита тачно, како je y ствари, и утврди, да ли и y колико стоје
нереалности y тим уговорима као и како би их требало поправити. A y другом случају
т. ј. ревизије и олакшања no основу дрварске и индустријске кризе, имало би ce
такође путем стручњака утврдити што тачније, да ли криза, y ком виду, са којим
узроцима, y којим размерама и са каквим домашајем постоји, као и како би ce и y
којој мери имало фирмама изаћи на сусрет, да би ce ова криза отклонила. Том пригодом
имао би сс направити један план, како ce уопште има радити и како би поједина
државна надлештва и функционери имали постунати и установљене принципе
примењивати, као што je на пример слично учинило Мииистарство грађевина израдивши
иравилник од 9. јуна 192.*!. године Бр. 15..322, за повећање пена предузимачима
поводом нромена коњункгура и валутарних нрилика.
TOM приликом имала je ce испитати и правна могућност ог.их измена уговора,
na и то питање прописним путем ако треба и законом уредити.
Међутим из истраге ce види, да ни y једном ни y другом случају није овако
рађено.
35