Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

Intelektualci iradničkipokretFriedrich TombergOd kritičke teorijedo naučnog pogledana svetLucio CollettiPolitički i filozofski. .InterVjUbroj.Januar1977.

Arif TanovićINTELEKTUALCI I RADNIČKI POKRETTema Intelektualci i radnički ]Jokret izgleda trajnootvorena i uvijek iznova aktuelna; ona privlači pažnjukako intelektualaca tako i revolucionara u pokretu, kaoi izvanjskih posmatrača. Još na samom izvoru marksizmakao teorije revolucionarne prakse diskutovan je problemmjesta i uloge inteligencije u radničkom pokretu i udruštvu uopće.Rasprave o ulozi inteligencije kretale su se od potcjenjivanja,odnosno negiranja njenog značaja za radničkipokret, što je poprimalo formu antiintelektualizma, doprecjenjivanja mjesta i uloge inteligencije u vidu shvatanjada je ona odlučujuća, i to ne samo u pogledu unošenjasvijesti u radničku klasu, nego i po praktičnom uticajuu avangardi klase u revolucionarnoj borbi, a poslijepobjede revolucije, na vlasti.U sociološkoj analizi inteligencija se tretira kao diojedne klase, kao međusloj, ili čak kao nova U svakomod ovih koncepata inteligencija se ne smatra homogenomgrupacijom, nego se razlikuje humanistička i teh·nička inteligencija, i to po k\-alifikovanosti, opštoj društvenojusmjerenosti i ulozi u društvu i u pokretu.N8.stojanja da se pojmoYno i sadržinski odredi inLeligencijaprolaze od fundamentalne podjele na umni i fizičkirad. Ali odmah nastaje pitanje: da li svako ko s,~ba·:i umnim radom pripada inteligenciji. Ako je to tako,da li to važi za sayremenu podjelu rada i savremeninačin proizvodnje, koji sve više postaje istovremenoumni i fizički. Zatim, ako ta podjela na fizički i umniv

ad istorijski odumire, ne znači li to da inteligencijagubi istorijsku perspektivu? .Zato na posebno interesovanje nailaze razmatranjakoja polaze od toga da inteligenciju treba .?dreLiiti nesamo na osnovi. podjele rada a prema profesiJI, nego premadruštveno-političkoj ulozi. Jer, egzaktni naućnik, inženjer,ljekar itd. koji obavlja profesionalni rad, intelektualnije radnik i kao takav pripada inteligenciji. Ali,tek kada istupa u javnom životu o pitanjima od opštegznačaja, njegova stručna kompetentnost daje mu u tojdjelatnosti kvalitet intelektualca. Tako i Gramsci odl-e(luje intelektualce prema položaju, ulozi i funkciji u društvu,ne u smislu profesije nego u smislu društveneuloge, kao jedan organski dio određene društvene grupekoji joj pruža svijest o samoj sebi. Prema Mariji GrazijiMeriggi, "definicije intelektualaca koje daje Gramsci pokrivajuširoku ljestvicu značenja, od tradicionalnog -neovisnog proizvođača kulture i službenog pripadnikaideoloških aparata, do tehničara. No, taj termin uklju"čuje, osim deskriptivne funkcije, i teorijsku valenciju:intelektualac je ilOmo sapiells nasuprot homo fab.:ru,a predstavlja momenat projekta, kreativno-subjektivnedjelatnosti na području radnog procesa. Ne postoji ljudskafizička djelatnost koja ne implicira intelektualni moInenat".Međutim, bitnu ulogu intelektualci imaju u pokretanjui organizol"anju političke borbe i u formiranjuideologije klase, kao i njene etike i opće svijesti. U ulozi"kolektivnog intelektualca" u Partiji oni razvijaju teorijsku.i kritičku s\'ijest avangarde i klase. Kao organskidio klase intelektualci imaju veliki značaj. No, i poredovih "imaginativnih odredaba, pojam inteligencije ostajenedo'ioI ino precizan. Možda 2:a i ne treba st1'02:O definirati,jer'to nije jednom za sv'agda dato stanje, 'flego processa raznovrsnim ispoljavanjima, sa s\'ojim negativnimi pozitin1im funkcijama i ulogama.Postadjeno takođe pitanje da li inteligencija ima5\"05 posebni interes ili ona samo iZraŽaYZl interes nekedrvštwne klase. U ok\-iru ovog sklopa pitanja dolazi iproblem distinkcije intelektualac i inteligencija. Neki.:lutori zastupaiu mišljenje da ove kategorije nemaju isto/načen ie. S\i intelektualci, naime, pripadaju inteligenciji.~lli inteligencija nije sastavljena samo od intelektualaca.Intelektualci su malobrojni i kreativni, inteligencija mn 0-;obroina i aplikatin1a: intelektualci formulišu ideje, inteligencijaih razrađuje. Tako Alvin Gouldner smatra ela,možemo razlikovati intelektualce i inteligenciju: inteli-;enciju čine stručnjaci koji kulturu revolucionišu takošto istražuju unutrašnji prostor neke utvrđene paradigme,prečišćavajući je, stalno je podešavajući, proširujućinjene utvrđene principe na nova polja ili nalazeći novemogućnosti proširenja kontrola, praktično upotreoljivihnad sredinom. Intelektualci su, međutim, oni koji u okviruneke kulturne sfere normalnu nauku ne uzimaju kaodatu. Oni, dakle, ne odbacuju znanje kao takvo, već samo/larmaino znanje. Iz ove perspektive, intelektualci nisusamo oni koji se protive staroj intelektualnoj paradigmi,već su to oni koji su nekako otvoreniji prema njenojstalno rastućoj krizi. Prema tome, bitnu razliku izmeđuintelektualaca i inteligencije treba napraviti prema njihovomponašanju u odnosu na granicu."Međutim, ako bismo prethodnu distinkciju i prihvatili,ipak nismo načisto s tim ko su intelektualci. Prvapomisao okrenuta je ka filozofima. Georges Lapassadezastupa tezu da filozofi nisu intelektualci: "Kritika postojećeintelige11cije, zajedno sa neposrednim podacimasaznanja, uvijek predstavlja polaznu tačku filozofskograzmišljanja. Filozof prije svega preispituje sebe u svojojaktivnosti intelektualca, u svom učestvovanju u stvaranjui širenju kulture." Hoćemo li pored književnika ipublicista u intelektualce ubrojiti naučnike, i da li sveili bar one iz oblasti humanističkih nauka'? Jesu li tcoloziintelektualci, zatim neakademski mislioci? Jedan jenaš intelektualac nedavno među intelektualce svrst:1o idvorske lude! Opet se vraćamo na pitanje opravdanostipodjele intelektualci - inteligencija. Osim relacije pojedinačnui opšte, tj. jedinka i društvena skupina, moždaje održiva ova distinkcija u smislu kvaliteta, nivoa refleksijei dubine misli. Ali, na svim nivoima društvene strukturemoguće je razlikovati intelektualne i druge radnike,na primjer učitelja u seoskoj školi i akademika u metropoli,mislioca čije ideje djeluju u lokalnoj sredini ionoga na svjetskom planu.U traženju odgovora i razmatranju pojma inteligen!:ije U savremenim uslovima potrebno je da se podsjetimona osnovne misli klasika marksizma o tome. Oni su uraznim situacijama ukazivali na razne aspekte fenomenainteligencije, pretežno u \'ezi sa ideologijom i idejnomnadgradnjom, ali i u smislu klasne borbe i revolucije,što je njihova primarna preokupacija. U Njel11ačkoj ideulogijiMarx i Engels su rasvijetlili otuđeni karakter ideološkesvijesti inteligencije i iluzornost filozofije samosvijesti.Pokazali su da je društvena svijest determinisanadruštvenim bićem i da je bitno klasnog karaktera, da suvladajuće misli uvijek misli vladajuće klase. Jedan dioklase sačinjavaju mislioci te klase, čija je funkcija daVII

idealizuju klasne interese kao da su opštedruštveni. Inte~ekt!-:alac . svoj. hljeb zarađuje uglavnom usavršavajućiIlUZIJU tOJ klasI o njoj samoj, iluziju o tome da su njeniinteresi isto što i zajednički interesi svih članova društva,samo U idealnom obliku. Zapravo, ideolozi, biiitoga svjesni ili ne, samo formulišu interese odredeneklase, izokrećući sliku stvarnosti, gradeći privid vladavineprincipa i ideja, iskazujući partikularno kao da jeuniverzalno, idealno kao važeće. -Sagledajući svjetskoistorijski sukob radničke klasei buržoazije, inteligencija dobija šansu epohalno g opredjeljenjana strani radničke klase. U Manifestu K'Unllll1ističkepartije iz 1848. godine Marx i Engels su pisali:"Naposljetku, u vrijeme kada se klasna borba približavarješenju, proces raspadanja u okviru vladajuće klase,u okviru cijelog starog društva, uzima tako žestok, takooštar karakter da se jedan mali dio vladajuće klase odričenje i priključuje revolucionarnoj klasi, klasi koja usvojim rukama nosi budućnost. I zato, kao što je nekad.jedan dio plemstva prešao na stranu buržoazije, takosada jedan dio buržoazije prelazi na stranu proletarijata,a naročito jedan dio buržuja-ideologa, koji su se izdiglido ~eoretskog razumijevanja cjelokupnog istorijskog kretanJa."To su učinili i najistaknutiji intelektualci iz redovagrađanske klase. Takva opredjeljenja upućuju ina pravac razmišljanja o značenju, mjestu i ulozi inteligencijeu savremenom dl-uštvU. Društveni tok razvoja jepotvrdio marksističku tezu da ona nije samostaln8. snaga,"međuklasa" ili "međusloj", nego dio klase u njenoj istodjskojfunkciji. U tom smislu Lenjin je kategoričantvrdeći da " ... inteligencija koja se ne povezuje sa ldasomnije ništa .. ." On ukazuje na potrebu da se u socijalizmuradi na "obrazovanju, obuč;wanju i pripremanjusvest ralZo razvijenih i svestrano pripremI jenih ljudi koj iznaju da rade sve". Pa i kada u djelu Šta da se radi?ističe poseban značaj inteligencije i- njenu ulogu u uno;enju svijesti u klasu i u razvijanju teorijske misli, onjc dosljedan u stavu i zahtjevu za uključivanjem inteli;::.encije u radničku klasu. srastanju s njenim ini;:l'esi!lH.Pri tome ne misli na vulgarno svođenje inteleKtualacana fizičke radnike, umnog na manuelni rad, ne:zo naprotiv,njihovo povezivanj~, i na kraju uzdizanje ~vakograda na nivo umnog rada. Time se, dakle, ne negira negopretpostavlja specifičnost intelektualnog rada,~ specifrćnostumne proizvodnje, ali i specifičnost intelektualnealijenacije u klasnom društvu, kao i mogućnost njenedezalijenacije upravo na planu istorijske borbe radni(;ke:(::::tsc,VIIIU tom smislu Marx govori o povezanosti filozofijei proletarijata: filozofija se ostvaruje sa oslobođenjemproletarijata, a proletarijat se oslobađajući ukida sa ožjvotvorenjemfilozofije. Isto važi i za savez filozofije ipolitike u radničkom pokretu, u kome i filozofija i ideologijai politika, kao i intelektualci i inteligencija uopćegube status samostalne, izdvojene sfere duha i prakse,postajući samo razni oblici jedinstvene revolucionarneprakse. Polazeći od tog stanovišta, Edgar Morin kaže:"Zato intelektualac marksista u pravom smislu riječi nepostoji. Marksista prestaje da bude intelektualac širećipolje svoje intelektualnosti jer istovremeno postaje prak~tičar i mislilac, borac i naučnik."No, očito je da se radi o viziji, o perspektivi kojane označava realnost odnosa u pokretu i u društvu kojeje izvršilo političku revoluciju. U novim društvenimuslovima nastali su i novi problemi, vezani za uloguinteligencije: birokratizacija intelektualnog života, tehnokratsko-funkcionalističketendencije, kao i radikalizamlijeve kritike, koji vode novim oblicima otuđenja, ponov~nog rađanja "nesretne svijesti", podvojenih ličnosti, nei:adovoljnikai disidenata raznih vrsta. To su pojedinačnipojavni oblici, koji nisu bez osnove, i koji izražavaju:1ešto od s:1stinskih odnosa u konkretnom društvu. Sdruge strane, potvrđuje se marksistička postavka da sesocijalizam realnu ostvaruje kada počinje da živi i razvijase udruženi rad, u kome počinju da se brišu podjelena fizil::ki i umni rad, jer tada svaki rad postaje istovremenoi umni i fizički. Intelektualni rad prestaje biti privilegija,ali istovremeno postaje ravnopravan proizvodnirad kao i svaki drugi ljudski, materijalni ili duhovni rad.U realizaciji koncepcije udruženog rada - asocijacijeslobodnih proizvođača, izrastajući kao "organski sloj"radničke klase, inteligencija ulazi u ukupnu podjelu društvenograda. To je teorijska i već otvorena praktičnaperspektiva.-Vratimo se na razmatranje savremene situacije klasnihprotivrječnosti i položaja inteligencije. Evidentno je.naime, da se u realitetu još ne može govoriti o iščezaval1jUinteligencije, jer je ona i danas organski povezana sanekom od društvenih klasa i yodi bitku za njene društveneinterese, ili pak prelazi s jedne na drugu stranu.Neki intelektualci iz redova buržoazije prilaze proletarijatu,ali i neki razočarani lijevi intelektualci, bivši ma':'ksisUili bivši komunisti, prelaze na pozicije buržoazije ipostaju ekstremni zagovornici liberalne buržoaske ideologije,prihvatajući se opozicije komunizmu po svakucijenu. Ponekad bivši komunist postaje antikomunist, kaoIX

što bivši buržuj postaje antiburžuj. Psihologiju tog preokretanjaopisuje Isaac Deutscher, kao i neki drugi autori.U složenom položaju nalaze se i neki drugi lijevoorijentisani intelektualci na Zapadu. Razočarani staljinizmom,a posebno poslije otkrića na XX kongresuKPSS o staljinističkoj praksi, izgubivši jednu vjeru jošne nalaze drugu, a prvobitnoj se ne mogu povratiti, zaustavljajuse na pola puta, sa podvojenom svijesti, sanemirnom svijesti, sa neodlučnošću u akciji.I u našoj zemlji jedan veoma mali broj intelektualaca,pod uticajem tih okolnosti i tog zapadnog lijevogintelektualnog razočaranja, digao je glas bespoštedne kritikesamoupravljačke prakse, i to u trenutku kada sesocijalističko samoupravljanje bilo pokušalo dovesti upitanje pod snažnim pritiskom antisamoupravnih tendencijai akcija. Nastojeći ponuditi drugu alternativusamoupravnom socijalizmu, koja se iskazala kao restauratorska,čudna smjesa antidogmatskog dogmatizma igrađanskog liberalizma, nuđene su teze starog svijeta,kao što su puna autonomija akademskih sloboda, zadržavanjeintelektualnih privilegija u odnosu na radničkuklasu i samoupravljanje; istican je zahtjev za sankcionisanjemstatusa intelektualne elite i monopola na teorijui ideologiju, na svijest društva, na "čisti" marksizam kaokritičku svijest prakse. Tu su i teorije o samostalnostiinteligencije, zapravo njene samozvane elite, njenoj neovisnostiod klase, svojevrsnoj "naddruštvenosti", sa posebnomprosvjetarskom, ali i "državotvornom" misijom.Takva stanovišta i teorije su doprinijeli mistifikacijii daljnjem otuđivanju intelektualaca od društvenog bića,, umjesto da doprinesu sasvim suprotnom cilju; demistiiifikaciji autonomnosti inteligencije, dokidanju njene odI vojenosti od udruženog rada, dokidanju njenih neopravdanihprivilegija ili, pak, njenog zapostavljanja u raznimdruštvenim sredinama. Time su, u stvari, pospješivanepolitičko-birokratske tendencije, tehnokratizam, činovničkestrukture i drugi oblici prisvajanja dohotka na osnovistatusa u društvu, a ne na osnovi racionalno organizovanedruštvi:Cne podjele rada, tj. na osnovi rezultata rada.Pogled unazad na desetak godina bučne publicistikej propagande pokazuje jednu frazu, pozu, reklamu, kritiku.čiji je implicitni sadržaj zahtjev za starim i starinskimvrijednostima i idejama. Gotovo da nema ništa novoi progresivno, a po metodu i tonu uočljivo je ultradogmatskoi krajnje nedemokratsko ponašanje. No, jzgledada nije ni moglo biti drukčije kad se već raskinulo. sa istorijskim i konkretnim ci1 jem radničke klase, ll'kad je nastupila odvojenost od društvenog bića svoje fxII ~emlje .. ~o~puno razoyb:,:ranje urodilo je potpun~m idejnim:1 prakticmin promasajem. Ipak, II ovom drustvu svako,if pošt.eyn .m.ože naći mjesto, :pa i bJvši.komunist.mC?ž~ ostati! klaslcm mtelektualac, kOJI obJektIvno' procjenjuje druI štvene i kulturne procese, ili sam daje doprinose teoriji'i i kulturi svoje zemlje. To, naravno, nije sretna solucija,., ali je moguća solucija "nesretne svijesti" - svijesti intelektualaca.Jer, kako bi rekao Sartre, njima "nikada nijepalo na pamet da sami sebe osporavaju kao intelektualce:oni u nesretnoj svijesti nalaze sretnu svijest ..." Idalje: "Prije svega, treba da se intelektualac - ukinekao intelektualac. Dakle, ono što ja nazivam intelektual-.. cem je nesretna svijest." Ove objekcije se, naravno, neodnose samo na naše prilike, nego na situacije svihiskreno razočaranih, zalutalih ili zbunjenih, onih kojinisu mogli da shvate i izdrže revolucionarnu dramu, adoživjeltsu svoju "intelektualnu dramu" i "dramu savjesti",koji su tražili rješenja za sebe i za svijet u idealnoma ne u realnom, zaboravljajući da se samo u realitetuodvija revolucionarna mijena, da je samo tLl na djelurealni humanizam.--Herbert Marcuse je u svom napisu Poraz Nove ljeFice rezimirao iskustvo raznih političkih grupa koje suse "postavile lijevo od tradicionalnih komunističkih partija",ali ostale "izolovan~.Qg..IadničJ,;_~.Jdase:'.Međutim,ovaj "pokret koji ima svoj korjen u samoj strukturi razvijenogkapitalizma", gdje je odigrao izvjesnu progresivnuulogu u buđenju svijesti i isprobavanju novih mogućihoblika revolucionarne akcije mehanički prenesenna jugoslovenske uslove iskazao se kao epigonski, pomodarskii kompromitantno dezorijentišući prema jednom,mada veoma uskom,.. krugu .l11ladih..-. -Kao da su reci u IHallifestu J(ol1umžstičke partije iz1848. pisani za današnje apstraktne humaniste. Tu sckaže: "Značenje kritičko-utopističkog socijalizma i komunizmastoji u obrnutom razmjeru prema istorijskomrazvitku. Što se klasna borba više razvija i uobličava, to\'iše ovo fantastično uzdizanje nad njom, ovo fantastičnoporicanji:C njeno gubi s\aku praktičnu vrijednost, svakoteoretsko opravdanje. Stoga, ako su tvorci ovih sistemau mnogom pogledu i bili revolucionarni, njihovi učeniciuvijek sačinjavaju reakcionarne sekte. Oni se čvrstopridržavaju starih pogleda svojih učitelja, nasuprot istorijskomrazvitku proletarijata. Stoga oni dosljedno gledajuda opet zatupe klasnu borbu i da izmire suprotnosti."J er, "radikalizacija intelektualaca na Zapadu" ima,razumije se, svoje istorijsko opravdanje ukoliko suštinskiXI

vremena radnička klasa i u kapitalizmu i u socijalizmusadržinski širi svoj sastav, a njen istorijski i konkretniinteres je ono što je za inteligenciju relevantno i, zapravo,bitna dimenzija opredjeljenja.Intelektualac koji je prišao iskreno i s uvjerenjemradničkom pokretu opredijelio se na trajni revolucionarniangažman, teži da se potpuno identifikuje s pokretom.Kao "izdajnik" krupne ili srednje buržoazije, onočekuje apsolutno povjerenje proletarijata i njegoveavangarde, koja je zaista stvarni posrednik između inteligencijei klase. Neki vjeruju da se intelektualac kojipotiče iz drugih klasa hikad ne može sroditi sa radnicima;možda i on u to često povjeruje ili posumnja usmisao svog angažovanja; možda se koleba ili pati štone vidi radikalne svjetskoistorijske promjene ljudske prirodei društvenih odnosa, što vidi kako se ideal teskorealizuje, kako se društvena emancipacija sporo odvija.Za takve individualne padove i uspone, oduševljenja idepresije nije uvijek bilo dovoljno čisto ljudskog a nidruštveno-političkog razumijevanja, koje bi značilo bodrenjeza plemenitu i stvaralačku djelatnost. Sektaštvaintelektualističkog i antiintelektualističkog bilo je i jošima u raznim dijelovima radničkog pokreta. Mi smo većna početku istakli da je, po našem mišljenju, jedini putza razrješenje bitnih, ako ne svih problema i dilema okointeligencije, u udruženom radu, gdje se intelektualniradnici tretiraju kao i svi drugi proizvodni radnici, daklekao punopravni pripadnici radničke klase i jednakopravniradni ljudi, samoupraljači društvenim sredstvima proizvodnje,koji zajednički odlučuju o uslovima i rezultatimasvoga rada i života.Prilozi u ovom broju su raznovrsni i veoma podsticajni;u njima se zastupaju različite teze i pružaju raznevrste argumenata. Mada je ovaj napis djelimično ins pirisanprezentiranim radovima, i mada se sa izvjesnim stavovimane možemo složiti, nismo se ipak upuštali u detaljnukritičku analizu, dijalog ili polemiku naprosto zatošto bi taj zahtjev prelazio svrhu i karakter ovog uvodnognapisa, koji, pak, ima zadatak da samo naznači i ukažena neke bitne teme i probleme koji se u ovoj prilici razmatraju.I samo prezentiranje ovih tekstova je svoje"vrstanpoziv na dijalog, podsticaj za temeljitije razmatranjeuloge inteligencije danas u svijetu i u našem društvu.XVIJean-Paul SartreFUNKCIJA INTELEKTUALCA1. ProturječnostiIntelektualca smo definirali u njegovoj egzistenciji.Sada nam valja govoriti o njegovoj funkciji. Zar onuopće ima funkciju? Posve je očito da ni od koga nijedobio mandat za izvršavanje neke funkcije. Vladajućaklasa ga ignorira: ona ga želi poznavati samo kao tehničarapraktičkog znanja i malog činovnika nadgradnje.Potprivilegirne klase ne mogu ga proizvesti budući daon može nastati samo iz specijalista za praktičku istinu,a taj nastaje odlukom vladajuće klase o tome koliki ćedio viška vrijednosti odvojiti za njega. A što se tičesrednjih klasa - kojima pripada - one pate, doduše,u osnovi zbog one iste rastrgnutosti, realizirajući u samimasebi sukob između buržoazije i proletarijata, nonjihove proturječnosti ne proživljavaju se na razini mitai znanja, partikularizma i univerzalnosti: ne može, dakle,od njih dobiti svjestan nalog da kao intelektualac izražavaproturječnosti.Recimo, dakle, daie za njega karakteristično to dani od koga nema mandata i da ne dobija status ni odkab'og autoriteta. On kao takav nije proizvod neke odluke- kao što su to liječnici, profesori itd., kao agentivlasti - već je izopačeni proizvod izopačenog društva.Nitko ga ne traži, nitko ga ne priznaje (ni država, nitivladajuća elita, pa ni utjecajne grupe, ni organi eksploatiranihklasa, niti mase); može se imati razumijevanjeza ono što govori, no ne za njegovu egzistenciju: kadaje riječ o nekom liječničkom receptu i uputi za upotrelMarksizam u svetu 1

u lijeka govori se sa svojevrsnom uobraženošću: "Mojliječnik mi je to rekao", no kada neki intelektualčevargument naiđe na odaziv koristit će se po sebi, bezukazivanja na onog tko ga je prvi pružio. To će bitianonim1ZO dokazivanje, dano kao bilo čije dokazivanje.Intelektualac je zatomljen već i samim načinom na kojise koriste njegovi proizvodi (...)2. Intelektualac i maseIntelektualac je sam, budući mu nitko nije daomandal. Jer - a to je jedna od njegovih proturječnosti- on se ne može osloboditi ukoliko se i svi drugi neoslobode istovremeno. Svaki čovjek ima, naime, svoje vlastiteciljeve koje mu sistem neprestano krade; a budućis~ tuđenje proteže i na vladajuću klasu, i njezini pripad-?ICI rade za neljudske ciljeve koji su im izvanjski, toJest, u osnovi rade za profit. Tako intelektualac shvaćaj~ći.vlastitu proturječnost kao pojedinačni izraz objektlvmhproturječnosti postaje solidarnim sa svakim čovjekomkoji za samog sebe i za druge vodi borbu protiv\ proturječnosti.Unatoč tomu nije moguće zamišljati da intelektuala.cizvršuje svoj rad naprosto proučavanjem ideologijekOJU su mu nametali (na primjer time što je pretvarau 'predmet uobičajenih kritičkih metoda). To je zapravonjegova ideologija, ona se očituje istovremeno kao njegovnačin života (u onoj mjeri u kojoj je on doistapriI?adnik srednjih klasa) i kao njegov Weltansc!zauung,to Jest kao dva filtrirajuća stakalca što ih je stavio nasvoj nos i kroz koja promatra svijet. Proturječnost zboO"k?i.e pati doživljuje najprije isključivo kao patnju. D~bl Je mogao promatrati on mora moći zauzeti distanciju:t~, međutim, ne može bez tuđe pomoći. Ovaj historijskidjelatnik, do kraja uvjetovan svojim prilikama, čista jesuprotnost nekoj lebdećoj svijesti. Ukoliko bi nastojaoda se smjesti u budućnost kako bi se upoznao (onakokako r?ožem~ prouč~vati prošla društva), potpuno bipromasJO SYOJU namjeru: on ne poznaje budućnost, akada bi po~o.dio neki njezin dio bilo bi to obojeno njego-nm\'lastltlm predrasudama, dakle, upravo onim proturječnostimaod kojih se želi odvratiti. Ako pokuša dase, idc;alno. smjesti izvan društva kako bi sudio o vladajućojideologiji, u IZa/boljem slučaju nosi proturječnostisa sobom; u najgorem slučaju on se identificiras krupn~?1 .buržoazijom koja je iznad srednjih klasa(ekOnOl11IJsh promatrano) i naginje se nad njih pa2time bez osporavanja prihvaća njezinu ideologiju. postoji,dakle, samo jedan način na koji intelektualac J?ožerazumijeti društvo u kojem živi: mora zauzeti, obzIromna nje2:a, točku zrenja onih kojima je najviše uskraćeno.O~ ne predstavljaju nepostojeću univerzalnost većogronmu većinll, oni se izdvajaju ~bog potlač.i,:anja ieksploatacije koja ih pretvara u proIzvode vlastltih pr~izvoda,kradući im vlastite ciljeve (upravo kao u pnmjerutehničara praktičkog znanja) i čini ih posebnimproizvodnim sredstvima, određenim instrun:.entima kojeproizvode i koji im pwpisuju. za~.atke; ?J.Ih~:a borbaprotiv ove apsurdne part.Ikulanza~IJe VOdI l. nJIh vka ~~-2:ledavanju univerzalnostI: ne u111verzalnostI burzoazIJe~ iz trenutaka kada se smatrala univerzalnom klasom- već konkretne univerzalnosti s negativnim podrijetlom:rođene iz likvidacije partikularizma i nadolaskabesklasnog društ-,a. Jedina realna mogućnost da se zauzmestaj'8Jište udaljeno od cjelokupnosti odozgo dek~etiranihideologija jest u tome da se stane na stranu o111hkoji svojom egzistencijom proturječe ovoj ideolgiji.Radnički i seliački proletarijat samom činjenicom svojegpostojanja pokazuje ka~(Q su naš.a drl1:~tva I?!3-rtik:u~~riziranai klasno strukturIrana; egzlstenCIJa dVIJU mIlIJardipothranjenih od tri milijarde koliko ih ima na ovojzemlji predstavlja drugu temeljnu istinu naših društavato, a ne ona glupost koju su izmislili lažni intelektualciOzobiije). Eksploatirane klase - bez obzira navarijabilnost njihovog osvješćivanja i na to da mogu bitiduboko prožete buržoaskom ideologijom - karakteriziranesu svojom objektivnom inteligencijom. Ova inteligencijanije neka nadarenost, ona se rađa iz njihovetočke prol7latralZja društva. jedine koja je radikalna:bez obzira na to kakva je njihova politika (ona može bitirezignacija, čast ili reformizam), u onoj mjeri u kojojje ~biekiivna inteligencija zamagl iena susretima s vrijednostimašto ih nameće vladajuća klasa" ObjektivnaLočka promatranja nastaje u narodnoj misli koja društvovodi polazeći od fundamentalnog, to jest, od najnižerazine-, od razine koja je naipoclobnija za radikaliziranje,razine sa koje se vladajuća klasa i one klase koje stupaiuu savez s njom vide u obratno j perspektivi. ne kaokulturne elite već kao grupe o~r()mnih statua čija podnožiačitavom svoiom težinom pritišću na klase koie reproducirajuživot; to "iše niie razina ne-nasi1ia. međusobnezahvalnosti i uljudnosti (kao što to čine bu.ržuji koii senalaze na istoj visini i gJedaju se u oči) već stajalištenasilja koje pritišće, otuđenog rada i elementarnih potreba.Kada bi intelektualac mogao za svoj račun preuzeti3

OVU radikalnu i jednostavnu ulogu našao bi se na pravommjestu, samog sebe bi ugledao odozdo na gore,nijekao bi svoju klasu unatoč svojoj dvostrukoj uvjetovanostinjome (budući je iz nje proizašao te ona konstituiranjegov psiho-socijalni background, a također postajeponovno njezinim sastavnim dijelom kao struč?)ak-znans~v~nik) zbog k~je čitavom svojom težinom poClva na puckIm klasama Jer su njegovi prihodi, njeaovaplaća oduzeti yišku vrijednosti što ga te klase proiZ:ode.J a~no će spoznati ambivalentnost svoje pozicije, te akopnmjeni stroge dijalektičke metode na te fundamentalneistine u tim i pomću tih klasa spoznat će istinu buržoaskogdruštva pa će se napuštajući ostatke reformističkihiluzija,. rad!kalizirati u revolucionara, shvaćajući damase nemajU 11lkakvog drugog izbora nego da sruše idolekoji ih tlače. Njegov će se novi zadatak sastojati, dakle,u t~:nu d!l se bori protiv stalnog oživljavanja onih:deologlJa kOJe sputavaju narod u samome narodu.No, na toj se razini pojavljuju nove proturječnosti.L Prva je proturječnost to da potlačene klase kao takvene proizvode vintelekt~al~.e, budući upravo akumulacijak~pltala .~opusta v~adaJuclm klasama stvaranje i skupljanJetehnzckog kapltala. Događa se, doduše, da "sistem"regrutira l?oneke stručnjake iz eksploatiranih klasa (uFrancusko] lOQo); ovi stručnjaci potiču iz naroda no!~me n!su n~šta .manje P? svojem radu, plaći i r~zinizI~ota llltegnra11l u .srednJe klase. Drugim riječima, potlac.ene.klas~ ne .prOl~:ode organsk 7reprezentante svojeo~JektI:ne llltelrgencIJe. Organski llltelektualac proletarIJataJest tako dugo contradictio in adiecto dok revolucijanije iz:r~ena; ~osta~om, rođen u klasama koje posvoJem polozaJu traze ulllverzalno, on ni u kojem slučajune bi, kada bi mogao egzistirati, bio onaj monstrumšto smo ga opisali i koji je definiran svojom nesretnomsviješću .. 2. pruga j~ proturječnost korolarna onoj prvoj:ako zarr:l1s1m~0 da llltelektualac, budući nije kao takavorganskI prOIzveden u potlačenim klasama, na svaki nači~žel~ post.ati ~ijelo~ tih klasa da bi asimilirao njihovuobjektIvnu llltelrgencIJu i da bi svojim egzaktnim metod~!na. doda? princip~ formulirane u narodnoj misli,oc~~o 1Je .:Ia ce o~rr:!lh l. 01?r~:J4ano nai~i na nepovjerenje?r: I !l. KOJlm~ ~e. zell 'pnkIJ~cltl. On dOIsta ne može sprijecltlda raa11lCI u njemu vide pripadnika srednjih klasato jest onih klasa koje su po definiciji, suučesnici bur~žoazi.ie .. I?t.elekt:;ralac je, dakl~, pr~gradom razdvojenod v ljudi CIJU to~ku p~'omatranJa zelI preuzeti, a ta jetocka prom~tranJ~. u11lv~rz~lizasij~. yladajuće i srednjeklase pomocu svoJIh place11lh lazmh mtelektualaca čestoupućuju intelektualcu slijedeći prigovor, slijedeći argumentvlasti: kako se vi malograđani, koji ste već u djetinjstvuprimili buržoasku kulturu i živite u srednjimklasama, usuđujete tvrditi da predstavljate objektivniduh radničkih klasa s kojima nemate kontakt i koje nežele ćuti zu vas? Doista se čini da ovdje postoji zatvorenikrug: za borbu protiv partikularizma vladajuće ideologijepotrebno je preuzeti stajalište onih koji samomsvojom egzistencijom osuđuju ovu ideologiju. No, dabi se zauzelo to stajalište trebalo bi nikada ne biti malograđaninbudući nas sve oblikuje naš odgoj. A budućiintelektualac nastaje iz proturječnosti između partikulizirajućeideologije i univerzalizirajućeg znanja, ne valjabiti il1teleklUalac.Intelektualci su u punoj mjeri svjesni ove noveprolUl'iečnosti: često se sapliću o nju ne nalazeći izlaz.Bilo tako da padaju u preveliku poniznost spram eksploatiranihklasa (odatle neprestano iskušenje da se proglašavajui pretvaraju uproletere ), bilo tako da uzrokujumeđusobno nepovjerenje (svatko potajno sumnja da suideje onog drugog prikriveno uvjetovane buržaoskomideologijom budući je i sam malograđanin u iskušenjute u drugima vidi vlastiti odraz), bilo tako da padneu očajanje zbog nepovjerenja kojemu je izložen te nazadujei ne mogući ponovno postati naprosto stručnjakompostaje lažnim intelektualcem.Drugo je iskušenje u tome da se pristupi nekoj partijimasa, no takav postupak ne riješava problem. Nepovjerenjeostaje; neprestano se nanovo rađaju diskusijeo značenju intelektualaca i teoretičara u partiji. To sekod nas često događalo. U Japanu zbivalo se to oko1930, u razdoblju Fukumoto, kada je komunist Mizunonapustio KP Japana optužujući je da je grupa "za teorijskediskusije u kojima vlada malograđanska ideologijakorumpiranih intelektualaca". No, tko zapravo može potvrditida je netko predstavnik objektivne inteligencije,a netko drugi puki teoretičar? Zar su u pravu oni koji,na primjer, tvrde da je Meidži-restauracija buržoaskarevolucija? Ili oni koji to negiraju? A što onda kada sezbog poiitičkih, 10 jest praktičkih razloga pravac partijepromijeni, šio se zbiva s osobnim mnijenjima? Da li ćeoni koji su malo predugo branili osuđenu teoriju bititretirani kao korumpira1li intelektualci - izvjesno, budućije korupcija upravo ono protiv čega ustaie svakiintelektualac, otkri\'ajući je u sebi. Ukoliko, dakle, malograđanskiintelektualci zbog svojih vlastitih proturječnostidođu do toga da rade za radničku klasu i služe jojbezuvjetno, oni mogu postati njezinim teoretičarima, no4

nikada njeZInIm organskim intelektualcima, te će njihovaproturječnost, uza svu svijest i razotkrivenost, ostatisve do kraja: to je dokaz za to da, kao što smo vidjeli,ni od koga ne mogu dobiti mandat.3. Uloga intelektualca.. Ove d:-ije .proturječnosti su nezgodne, ali manje ozbIlJneno sto bIsmo mogli pomisliti. Eksploatirane klase~a.pravo ne trebaju nikakvu ideologiju već praktičkuIS~ll1U o društvu. To jest njima nije potrebno nikakvom~~sko predstc:vljanje, već im je potrebno poznavanjeSVIjeta kako bl ga mogle promijeniti. To ujedno značida on? tra.ž~ da ih se situira (budući poznavanje jedneklase ln:pllclra poznavanje svih drugih i njihovog odnosasnaga) l da se otrkiju njihovi organski ciljevi i njihovapraksa, 'pra~sa kojom će te ciljeve postići. Ukratko, po~rebno lm Jve pOSjedovanje vlastite praktičke istine, toJ.~?t 0r: e tra~e da sam.e sebe shvate kako u svojoj lzisto: ljskOj partzkulanzostl (onakve kakve su nastale u dvijemdustnJske revolucije, sa svojim klasnim sjećanjemto jest s o~i.m što ~aterijalno preživljuje prošle struk~ture: .radmcI ~ Samt-Naz.~ireu suvremeni su svjedocizastarjelog oblIka proletarIjata) tako u borbi za univerzalizaciju~ to jest pr?tiv eksploatacije, potlačenosti,?tuđer:Ja; neJedn~kostl, zrtvovanja radnika profitu). DiJalektlckI odnos Jednog i drugog jest ono što se nazivaklasnom s:Jješć[~ .. "!'O je upravo .razina na kojoj intelektualacmo~e SlUZI tl naro~u - ah ne još u vidu stručnjal~az~ u11lverza~no zn~nJe, budući je situiran jednako1,-.ao sto s~ to. 1 potlacen.c klase. No upravo po svojojsIppularn?J ~l1lv.erzalnos~I.' b~dući je kod intelektualacanJlil?YO dolaz,;:nJe do SVIJestI upravo otkrivanje klasnep.ar;tlkularnost~ zadatk.a uni,:erz,:~nosti, oni svoju partikUlarnostnadIlaze 1:l1lverzahzacIJom partikulariteta, polazeur'pavo od partikularnoga. I budući radničke klasežele promijeniti svijet polazeći od toga što jesu, i to netako d~ se unaprijed smještaju u univerzalno, postoiio,ar~ale~lzar:: iw:eđu1intelektu~lvče.vog nastojanja za uni-: el za~IZaCl] om l pOr(.reta racImckIh klasa. U tom smislu,lak? mtelektualac mkada ne može biti istinski situiran~ .tl1-r: ~lasama.' dobro je što je došao do svijesti o svoJOJ sltuu'anostI, pa i kao pripadnik srednjih klasa. Onne ~re?a da odbaci svoju situaciju već treba da iskoristisvoJe Iskustvo o njoj u korist radničkih klasa u isto vrijeI?e~l ~\Ojem mu univ.erza.1is~~čke tehnike dopuštaju daOVIm IstIm klasama obJasm njIhove napore u svrhu uni-6verzalizacije. Na toj razini proturječ~os~. k~ja j~ proi~velaintelektualca dopušta mu da prImljenI unIve~~ahstičkemetode na singularnu povijesnost proletarIjata(to su historijske meto~de, analiza struktura, ditalekti.ka)i da shvati pokušaj univerzalizacije u njegovoJ p.~rtl~u:lamos!i (budući on proizlazi iz singu!arne 'povIJest~. lzadržava ju u onoj mjeri u kojoj zahtvlje:ra l11karn~~lj[:revolucije). Intelektualac, određen dola.zenJe~n do SVl!est~o sl'ojoj lWl7stitutivl1oj pro~~lrje.ČI10~tl,. m:)Z.e }?rO~lcatlproletersko dolaženje do SVIJestI pnmJenJU)UCI dl]ale~tičkumetodu, shvaćajući partikularno s obZIrom na UnIverzalnezahtjeve i reducirajući univerzalno na pokretnečega simmlarnocr II pravcu univerzalizacije.Pa ipak, intel~hualčeva klasna p.~rtikularnost moženepresrana izobličavati njegove teorIjske napol:e. Int~lektualacuistinu treba neprestano da se bon protivideologije koja se uvijek nanovo rađc:, koja uvi~ek nanovouskrsava II novim formama s obZIrom na njegov odgoji izvornu situaciju. Postoje ~va s.redstva što ih moraneprestano simultano .~potreb!Ja:r~tl: . 1. l1epre~tana samokri1ika(on ne SmIje za:lTIJenJlvatl ono unIverZab;lOšto ga koristi kao stručnjak za praktično znanje,v = ~f(x) - sa singularnim pokretom jedne partikulaiiziranesocijalne grllpe sp!'am univerzalizacije: ~koli~osi umišlja da je čuvar unIverzalnog, on se samIm tlmpretvara u partikularno, to jest ponovno pad3l u on~staru buržoasku iluziju koja samu sebe proglasava UnIverzalnomklasom). On mora neprestano biti svjestanda je malograđanin koji je. izab~a? izgon: no neprestanoga se poziva na oblikovanje mIslI vlastIte. klase. Moraznati da nikada nije zaštićen od unverzahzma (onagakoji sebe smatra da je v~ć dovrš~!1, te .kao. taka,: odbacuierazličite partikulanzme kOJI smjeraju ul1lverzalnom)rasizma - nacionalizma, imperijalizma itd. (Kodnas ;e naziva '"štoyajućom ljevicom" ona ljevica kojal)Oštllje vrednote desnice čak i kada je svjesna da ih nedijeli; ta~n·a.ie bila. "naša ljevica",. u ,:rijeme alžirs~ograta). SVI on stavoVI mogu se UVUCI u mtelektualca caki u samom pokretu u kojem ih razobličuje - stoga američkiCrnci s pravom s gađenjem odbacuju paternalizambijelih antirasista i intelektualaca. Intelektualac se. dakle,ne može pridružiti radnicima izjavljujući naprosto:"Nisam više maloQ:rađanin, ja slobodan ulazim u univerzalno."Naprotiv, ~011 treba da misli ovako: ja sam, dakako,maloQ:rađanin; kc\da sam se, da riješim svoju vlastituprotm:::ječnost, svrstao na strany radn.ika i selj~k~,nisam time prestao biti malograđanmom: Ja mogu JedInou neprestanoj samokritici i samoradikalizaciji malo-7

-pomalo odbacivati - a to ne zanima nikoga drugogosim mene - svoju malograđansku uvjetovanost. 2.Drugo je sredstvo konkretno i bezrezervno povezivanjes akcijom potlačenih klasa. Teorija nije zapravo ništadrugo nego trenutak prakse: to je razmatranje mogućnosti.Stoga je, doduše, istina da ona pojašnjuje praksu,no podjednako je istina da je teorija uvjetovana praksomtotalnog i partikulariziral10g pokušaja, budući seprije no što postavlja samu sebe organski rađa unutarneke akcije koja je llvijek partiklllarna. Intelektualac,dakle, ne mora procjenjivati akciju prije no što je započela,ne mora poticati njezino poduzimanje ili određivatipojedine momente. Naprotiv, on je mora preuzetipošto je već krenula, na razini njezinih elementarnihsnaga (divlji štrajk ili takav što su ga organi već kanalizirali),mora se integrirati u tu akciju, sudjelovati ifizički u njoj, pustiti da ga ona prožme i ponese i datek nakon toga, ukoliko postane svjestan kako je to potrebno,pokuša dešifrirati prirodu ove akcije i pokušada joj razjasni njezin smisao i mogućnosti. U onoj mjeriu kojoj će ga zajednička praksa integrirati u opći pokretproletarijata on će moći u unutrašnjim proturječnostima(akcija je po svojem izvoru partikularna, a posvojim ciljevima univerzalna) shvatiti kako partikularnosttako i univerzaliziranje u tom pokretu, i to kaosnagu koja mu je ujedno intimna (intelektualac ima isteciljeve i preuzima isti riziko) i strana i koja ga je odveladosta daleko od onoga što je bio, ostajući pri tomedanom i lledohvatljivol71: to su odlični uvjeti za shvaćanjai određivanje partikularnosti i univerzalnih zahtjevanekog proletarijata. Stručnjak za univerzalno upravoće kao nikada asimilirana osoba, kao osoba koja je isključenačak i usred nasilne akcije, kao rastrgnuta svijestkoju je nemoguće izmiriti, poslružiti narodnom pokretuuniverzaliziranja: on nikada neće biti ni posve unutra(pa time izgubljen zbog prevelike blizine klasnih struktura)niti sasvim izvana (budući je na svaki način čimje počeo djelovati izdajnik u očima vladajućih klasa is\"oje vlastite klase, jer se protiv niih služi tehničldmznanjem što ga ie stekao njihovom pomoću). Prognaniz privilegiranih klasa, sumnjiv u očima potlačenih klasa(upravo zbog kulture što im je stavlja na raspolaganje)- sada može početi svojim radom. A kakav jest točnoovaj njegov rad? Može ga se, mislim, opisati na slijedećinačin:1. Mora se nerpestano boriti protiv ponovnog rađanjaideologije u radničkim klasama. To jest, on mora iiznutra i vanjski razarati svaku ideologijsku predstavu8koju te klase stvaraju o samima sebi i o svojoj moći("pozitivni junak", "kult ličnosti", "veličanje proletarijata"čine se, na primjer, proizvodima radničke klase, nozapravo su posuđeni od buržoaske ideologije, te ih kaotakve valja razoriti).2. On mora koristiti kapital znanja što mu ga jedala vladajuća klasa da uzdigne narodnu kulturu -- tojest, mora položiti temelje jedne univerzalne kulture.3. Po mogućnosti Ll suvremenoj konstelaciji trebaformirati stručnjake za praktičko znanje u potprivilegiranimklasama - budući ih one same ne mogu proizvesti- i pretvoriti ih u organske intelektualce radničkeklase, ili bar onakve stručnjake koji se najviše približavajuovakvim intelektualcima - budući je takve zapravonemoguće stvoriti.4. On mora ponovno zadobiti svoj vlastiti cilj (univerzalnostznanja, slobodu misli, istinu) sagledavajući unjemu realni cilj koji svi mogu osvojiti u borbi, to jestsagledavajući čovjekovu budućnost.5. On mora tijekom akcije tu akciju radikalizirati,pokazujući s onu stranu neposrednih namjera dalekeciljeve, to jest univerzalizaciju kao povijesni cilj radničkihklasa.6. Mora biti protiv svake vlasti - pa i političke vlastikoja se i izražava Ll masovnim partijama i aparaturadničke klase - kao čuvar povijesnih ciljeva mase;budući je cilj zapravo određen cjelinom sredstava, onmora ova sredstva razmotriti u skladu s principom dasu sva sredstva koja su efikasna ujedno i dobra - osimonih koja mijenjaju cilj što smo ga odredili.Ovaj šesti paragraf iznosi novu poteškoću: intelektualacmora, kada stupa Ll službu narodnog pokreta,prihvatiti disciplinu, bojeći se da ne oslabi masovnu organizaciju;no u onoj mjeri Ll kojoj je njegov zadatakobjašnjavanje praktičkog odnosa sredstava i ciljeva onnikada ne smije pi-estati sa izvršavanjem butike kojomželi sačuvati fundamentalno značenje cilja. No, ovomse proturječnošću ne moramo baviti: to je njegova stvar,intelektualac-borac živi upravo tako, u napetosti, sa višeili manje sreće. Sve što o tom predmetu možemo rećijest to da je potrebno da u svakoj narodnoj partiji iliorganizaciji postoje intelektualci povezani s političkommoći, što znači da preuzimaju maksimum discipline iminimum moguće kritike; no jednako je potrebno i postojanjeintelektualaca izvan partije, individualno povezanihs pokretom no ipak izvan njega, što predstavljaminimum discipline i maksimum moguće kritike. Izme-9

đu prvih i. drugih (recimo, između oportun~~ta i ljevičara)postoji čitavo polje int~lek~ua.la~a. kOJ~ prelaz~. ~jedne pozicije na drugu,. postoje d}ScII?lmlrar~l. neparyJ.c~i takvi koji su, spremm na napustanje partIJe,. lzostnhsvoju kritiku; pomoću njih n~~taje nekak:~ vrs~l osm~~aizmeđu antagonizama, u partIju se stupa l IzlazI. To mjevažno, bez obzira na to da li antagonizmi slabe, neprestaneproturječnosti i odstupanja su usud socijalne ~rupešto je konstituiraju intelektualci - posebno stoga sto semeđu njih uvukao lijepi broj lažnih intel~ktualaca.--:oni su, naime, jedini policajci koji su u stanju razumjetIprobleme inteligencije. (~)V~ vre:va osporavc:nja ~oj da je l~vijek m~~uće jedinstve~o. ~~dilaže~nje otpora, da se, dakle, ne ra~ll o ~vrdogla:V0J nJe~en.~stlda se drugog prisili na zaUZImanje ,:~astlt~g st~Jahsta,već o tome da se stvori dublje raZUmIjeVanje dVIJU tezaa time uvjeti nadilaženja i jedne i druge.Ovim dolazimo do kraja našeg istraživa11ja. Znamoda ie intelektualac agent praktičkog znanja i da ga njegov'~glavna proturječnost (univerzalizam profesije, partil-;:ubrizamklase) navodi na to da se priključi univerzalizirajućem pokretu potlačenih klasa budući one u osnoviimaju isti cilj: i njega je :vladajL~ća. ~las~.re~~lcir~la 11~ran!:! sredst\'a za neki partIkularm CII1 kOJI 11lJe nJegov lšto ~ga sljedstyeno tomu nema pravo razmatratiOstaie. međutim, činjenica da, unatoč ovakvom određenju,in'telektualac . ni od koga ne dobija mandat:racl;1ičkoj ie klasi _ a za yladajuće klase izdajnik.odbija s\'oju klasu nonjl"ada je se ne može do krajaosloboditi, on će o\'(, svoje proturječnosti, modificirane iprodubljene, nači i u naro~nim r:artqama;. ak? .i u?e uvoye partije osiećat će se Ujedno l sohdarmm l IsklJucenim,budući da ostaje u latentnom konfliktu s političkommoći: nigdje se ne može asimilirati. Njegova ga klasa ne10želi ništa VIse nego što on želi nju, no nikakva mu sedruga klasa ne otvara. Zar se, dakle, može govoriti onekoj funkciji intelektualca, zar nije naprosto suvišan,čirasta tvorevina srednjih klasa koja je zbog svoje nesavršenostiprinuđena na to da živi uz rub potlačenih klasane priključuj ući im se nikada do kraja? Danas mnogoljudi u različitim klasama misli da intelektualac prisvajasebi funkcije koje ne postoje.U nekom je smislu to točno. A intelektualac to dobrozna. On ne može ni od koga tražiti da pravno utemeljinjegovu "funkciju", on je usputni proizvod naših društavai proturječnost koja u njemu postoji između istinei vjere, znanja i ideologije, slobodne misli i principaautoriteta, nije proizvod sv,rhovite prakse već njeaovaunutrašnja reakcija, to jest, u sintetičnom jedinstvu ~ekeosobe dolazi do odnosa inkopatibilnih struktura.No, kada se bolje pogleda ove su proturječnosti proturječnostikoje postoje II svakome i u svakom društvu.Svima su ciljevi pokradeni, svi su sredstva za ciljevekoji im izmiču i koji su u temelju neljudski, svi su razdvojen~!zme?u ob)ektivne misli i ideologije. No, oveproturJecnostl ostaju obično na razini življenja, a manifestirajuse nezadovoljenošću elementarnih potreba ilipak nelagodnostima i bolj kama (kod namještenika srednjeklase) čiji se uzrok ne istražuje. To ne znači da sezbog njih ne pati, naprotiv, od toga se može umrijeti iIipoludjeti: u nedostatku egzaktnih tehnika ne dolazi dorefleksivne svijesti u tome. A svatko, i kada to ne znateži tom dolaženju do svijesti koie će čovjeku dopustitida pono':,no uZ.I?e ~ ruke ovo divlje društv? koje ga pretvar~u cudov~s~e l ~ roba. Intelektualac Je zbog svoje:'lastlte pr?tur]ecnoSiI - a ona postaje njegovom funkcijO:I.l--:- pnnuđenna to da dođe do svijesti, a time i dosVIJest!. z~ sve. U ton~ je smislu svima sumnjiv, budućida pocl~lle oS'por~vanJem, dakle potencijalni je izdajnik,no on Ipak Izvrsava ovo dolaženje do svijesti za sve.~azumij~ se. d~ nakO!l njega to mogu svi. Izvjesno je dale II ono] mJen II kOJoj je on povijestan i situiran razotkrivanješto ~a želi postići neprestano ograničeno predr~s.udam~kOle se ~onovno rađaju i zamjenjivanjem ozbll]n~unIYerz~lnostl s univerzalizacijom koja je u tijeku;d?da1emO da Je to posljedica njegova povijesnog neznanJa(nedostatnosti njegovih instrumenata istraživanja).No, on: a) izražava društvo ne onakvo kakvo će onobiti Ll očima nekog budućeg historičara ne2:O onakvokakv? može biti. za s~mo sebe; i njegov stupanj nez?an]a.predstavlJa mmimall10 neznanje koje strukturIranJegovo društvo; b) on stoga nije nepogrešiv, na-1 i

protiv, on često griješi, no njei?o:ve gr~š~e u ~noj n:j~:i ukojoj su l1ejzbježnepredst~,:,lJaJu. 11:l111111~~m ko~flelJentpogrešaka koji u nekoj povIJesnoJ sItuaCIJI ostaje potlačenimklasama.Posredstvom intelektualčeve borbe protiv vlastitihproturječnosti, u sebi i i.zvan sebe, pO':'ijesr:o druš!vozadobij a točku promatranja samog sebe, lako Je ta toekajoš uvijek kolebljiva, mutna, uvjetovana i~a~jskim ?k.o~nostima,Ono pokušava samo sebe praktlckl promlslIt'l,to jest odrediti svoje strukture i svoje ciljeve, ukyratk?,univerzalizirati samo sebe polazeći od metoda sto Ihintelektualac usavršuje na osnovi tehnika znanja. Na stanovitinačin intelektualac pretvara samog sebe u čuvarafllndall1entalilih ciljeva (emancipacije, univerzaliza~ij~,dakle, humanizacije čovjeka), no moramo se razumJetI:unutar draštva stručnjak za praktičko znanje ima kaopodređeni činovn~~ nadgra~nje stc:p~vitu moć.: intelektu,C:lac, međutllTI, kOJI se rađa IZ strucnJaka ostaje bez mOCI,čak i onda kada je vezan uz vodstvo partije. Ova mupovezanost, naime, na nekoj drugoj razini vraća njegovkarakter podređenog čino\'nika, i unatoč tome što zbogdiscipline prihvaća o\a i položaj on ipak mora neprestanoosporavati i nikada ne smije stati u razotkrivanju odnosaizmeđu izabranih sredstava i organskih ciljeva. Utom smisla njegova se funkcija .kreće između svj~dočenjai mučenišna: vlast, bez obZIra na to kakva Je, nastoj!kori.stiti il~~el~ktua~ce y~a svoju .r:ropagan9.u,.no ~~mapOVjerenja u nJIh 1 svoJe c!stke uVIJek zapoclllJe nJIma.To nije '\'ažno: sve dok može pisati i govoriti on ćebraniti narod od hegemonije vladajuće klase i oportunizmaaDarata,Kada neko društvo nakon nekog velikog preobrata(izgublienog rata, okupacije zbog neprijateljske pobjede)izg~lbi 'SVOjtI ideologiju i svoj sustav vrijednosti, onoče~to takorekuć bez posebne namjere nalaže intelektualcirnada ih lik\·idiraju i rekonstruiraju. A ovi doista nećine ono što se od n~iih očekuje, ne nadomještaju zastarjeluic1eC)lo~iiu nekom drugom, podjednako partikularIlom, koia hi dopuštala izgradnju isto~ društva: oni nastoie112.PU5titi svaku ideologiju i odrediti povijesIle ciljel'craclničkihklasa. Stoga onda kada dođe do toga dasc, u Japanu 19:50, 'l."ladajuća klasa oporavi, onapredbacuje intelektualcima da su promašili svoj zadatak,to iest, da nisu skrpi1i staru ideologiju adaptirajućiic prilikama (da sc, dakle, nisu ponašali u skladu sopćom predstavom o stručnjacima praktičko~ znanja),Moguće je i to da će radničke klase u ovom istom trenutku(bilo zato što životni standard raste, bilo zato što12je vladajuća ideologija još uvijek moćna, bilo zato što ihsmatraju odgovornima za svoj neuspjeh, bilo zato što imje potrebna paliza) osuditi protekle akcije intelektualacai prepustiti ih njihovoj samoći. No, ova je usamljenost~liegov llsud budući da proizlazi iz njegove proturječnostil Jednako malo kao što može napustiti ovu proturječnostkada živi u simbiozi s potlačenim klasama ne mogavšibiti njihovim organskim intelektualcem, može u trenutkuneuspjeha da ih napusti u lažljivom i uzaludnom povlačenju,osim ukoliko postane lažnim intelektualcem. Zapravo,kada radi s radničkom klasom prividno jedinstvone jamči. da je u pravu, kao što ni njegova usamljenostu trenUCIma oseke ne znači da je bio u krivu. Drugimriječima, broj ne mijenja ništa na stvari. Zadatak jeinte~ek~ualca da svoju proturječnost živi za sve i da junadIlaZI za sve pomoću radikalizma (to jest primjenomtehnika istine na ilUZije i laži). Po samoj svojoj proturječnostion postaje čuvar demokracije: on osporavaapstraktni karakter prava buržoaske demokracije no nezato što .ih želi ~atomiti nego zato što ih želi dopunitikonkretmm praVIma socijalističke demokracije, zadržavajućiu demokraciji fU11kcionalnu istinu slobode.(Iz S~rtr~ovog teksta Pla~doyer pour les il1tellectuels, koji pred,~tavlJa TI,legova pre~avanJa održana 1965, II Tokiju i Kjotu. Tekstje prvoblt.no Dbjavljen kao. manja knjiga: J, P. Sartre, Plaido:verpour les III t ellectlle/s, Go.lhmard, Paris 1972 odakle je u skraćenomobliku, i preveden), " ,Prevela Nadežda Cačinović-PlIhovski13

o ULOZI INTELEKTUALCA. *D REVOLUCIONARNOM POKRETURedakcija: Od Maja postoji prelom između trad~~ionalnekoncepcije intelektualca-levičara i jedne nove k.onc,:pclJe revolucionarnogintelektualca, stvorene na mest~ zb~v.anJa, lako. ~3lsuse mnogi intelektualci, časni još od 194), nash pred pOlI!lCkOlllsituacijom koja je bila nedostupna njihovom shvatanJu. stavi mislite o tome?Sartre: Trebalo bi prvo znati šta je intelektualac.Ima ljudi koji misle da je to tir: koji .se. i.s.ključivo ba~~nekim intelektualnim radom. Losa defll1lc1Ja: ne postOjIrad koji bi bio isključivo intelektualni. A ne ~ostoji nirad kome inteligencija ne bi bila potrebna. Hlrurg, naprimer, može da bude intelektualac, ia.~o je njeg~)V radmanuelan. Ne mislim da samo prOfeSIja određuje onošto nazivamo intelektualcima. Treba međutim znati ukojim se profesijama oni stvaraju. Rek~o bih da se ~ogunaći u okviru 01100" što bih nazvao tehl1lkama praktIcnogznanja. U stvari, "'sv,ako je znaI:Je praktič!!? Ali to jepoznato tek od neaavno: tehl1lcar~ praktlc~og znanjastvaraju ili koriste pomoću egzaktl1lh nauka Jedan skupznanja koja u principu teže za opšt!I? dobrom. To ::nanje,prirodno, teži za univerzalnoscu: . lekar prDucav~ljudsko telo uopšte da bi mogao: ~od bIl? koga, ?a leCIneku bolest čije je simptome otkno l za kOJU poznaje lekoYe, Ali tehničar praktičnog znanja može isto. tak? da bu~einženjer, naučnik, pisac, ili profesm-. U SVIm tlm sluca-* Intervju sa Jean-Paul Sortreom, objavljen u časopisuL'Idiot International, br. 10, septembra 1970, pod. nasl?,,?m:L'ami du peuple (Prijatelj naroda). Sartrea su mtcrvJUlsalIJean-Edern Hallier i Thomas Savignat.14jevima naići ćemo stvarno na istu protivrečnost: celinanjihovih znanja je konceptualna, to jest univerzalna,ali nikad ne služi svim ljudima; ona služi u svimkapitalističkim zemljama pre svega izvesnim kategorijamalica koja pripadaju upravljačkim kl2sama i njihovimsaveznicima. S te tačke gledišta, primena univerzalnognije nikad univerzalna, ona je posebna, ona se odnosi napojedince. Iz toga proističe još jedna protivrečnost kojase tiče samog tehničara: on je univerzalan u svojim opštimradoyima, u svom načinu saznavanja, ali zapravoradi za povlašćene, a samim tim stavlja se na njihovustranu. Ovaj put u pitanju je on sam. Mi još nismo definisaliintelektualca: postoje tehničari praktičnog znanjakoji se odlučno mire sa svojom protivrečnošću, ili sesnalaze kako bi manje zbog nje patili. Ali kad je nekomod njih jasno da radi univerzalno kako bi služio pojedincu,onda je svest o toj protivrečnosti - ono što jeHegel nazivao nesrećnom svešću - upravo ono što gakal~akteriše kao intelektualca.Redakcija: Vi smatrate da uprkos Maju 1968 tradicionalnamisija intelektualca nije okončana?Sartre: Ne, Ali treba najpre znati šta je bila ta"misija", i ko im je nju dao. U stvari, pošto je u istimah bio univerzalan i pojedinačan, intelektualac je svudaotkri\'ao posebno korišćenje univerzalnog i pokušavaoda u s\akoj posebnoj prilici ukaže na principe univerzalnepolitike, za dobro većine.Klasični intelektualac je dakle tip koji kaže: pazite,to vam danas predstavljaju kao oblik primene univerzalnog,uzmimo na primer: postoje zakoni, pa vam kažuda se primenjuju zakoni. da su zakoni univerzalni. To,međutim, nije tačno. Zakoni nisu univerzalni iz tog itog razloga, a s druge strane postoji takav poseban interes,postoji posebna klasa i takva politika koji su prouzrokovalida ovaj ili onaj pojedinac bude uhapšen ilida se ova i ili onaj rat nastavi. Klasični tip intelektualneakcije videli smo u Heme \'ijetnamskog rata: izvestanbroj intelektualaca pridružio se partijama i organizacijamaagi tujući protiv rata u Vijetnamu, pa su koristilisvoju nauku da bi, na primer, dokazali da je ovai ili onajtip otroYnih hemikalija bio prosipan na polja Vijetnama,ili da su razlozi koie su navodili Amerikanci sasvimsporni. Prvi su hemičari, drugi istoričari ili pravnici kojisu se os lan i ali na međunarodno rpavo (ukazujući u istimah na neke njegove osobenosti). Treba ih, međutim,kao što kažete, nazvati "klasičnim intelektualcima", jeroni pate od svoje protivrečnosti, ali u isto vreme smat-15

aju da ih ona čini korisnim za sve ljude, pa prema tomeodbijaju da stave svoju ličnost pod sumnju. Međutim,u samoj njihovoj praksi postoji nešto nalik na indikaciju- koju oni od sebe kriju - tog osporavanja: pošto nastojeda izvan sebe samih uklone antagonizam izmeđuuniverzalnog i posebnog, to nužno podrazumeva potrebuda ga uklone i u sebi; drugim rečima, u univerzalističkomdruštvu kome oni teže objektivno nema lnesta zai n telektualca.Redakcija: Da li je u :\Ilaju stvarno došlo do preloma? Dali je klasična koncepcija intelektualca još prisutna ili je stvorena jedna nova koncepcija intelektualca?Sartre: U većini slučajeva, zapravo, nema velikihpromena, pa danas nailazimo ponovo na klasičnog intelektualca,Jer on voli svoju lllogu: tehničar praktičnogznanja, dobro plaćen, koji s jedne strane predaje, naprimer, fiziku, a s druge strane optužuje nasilje na mitinzima,on Ll principu oseća nezadovoljstvo samim sobomi misli da upravo zbog tog nezadovoljstva - koje je svesto njegovoj protivrečnosti - može da bude koristan, sobzirom da je njegova protivrečnost istovetna s protivrečnošćucelokupnog društva.Redakcija: Može se reći da ste vi bili vođa čitave jednegeneracije intelektualaca li Francuskoj, a bili ste, međutim, jedanmeđu prvima koji su odjednom shvatili promašaj velikogdela te generacije i danas, jednu novu političku nužnost za inte·leklualce.Sartre: Ja svakako ne hih ,rekao jedan među prvima,jer je to pravo istraživanje zapravo izvršeno na studentskomnivou. Studenti koji su već tehničari praktičnogznanja ci to već od prve godine) smesta su osetili praviproblem: od njih će uprkos svemu napraviti najamneradnike za kapital, ili policajce koji će omogućavati dabude više reda u nekoj kući. Oni koji su to I'azumeli,su sebi: mi to nećemo, drugim rečima: nećemo dabudemo intelektualci, hoćemo da znanje koje stičerno(to je prvI problem, a posle toga dolazi problem samogznanja), koje je univerzalističko znanje, bude upotrebljenoza sve. Tako su, na primer, studenti iz Fabričkih odboraza Vijetnam polako shvatili da činjenica što uče dapostanu policajci u službi buržuja nije nikako kompenzovanačinjenicom što pripadaju Fabričkom odboru zaVijetnam. Time što će se u tim odborima organizovatimanifestacije neće se postići i razbijanje samog jezgrakoje čini da je intelektualac u našem društvu ličnostkoja ima nekog smisla samo ako je u stalnoj protivreč-16nosti, ako čini suprotno od onog što želi i pomaže da setlače ljudi čije bi oslobođenje trebalo da želi. Viđam,na prime~"v ~n?fesore koje sam poznavao i koji su jošuvek klaslem Intelektualci. Neki su činili veoma hrabrestvari za vreme alži'rskog rata, u njihove su stanove ubaciv~nepl~stične ~o~b~, itd. ?pa, ti ljudi su kao profesonostah. se!ekclODlstl. StaVIh su se dakle potpuno nastranu pOJedInca, dok su inače bili potpuno za FLN*,da~le za potpuno oslobođenje Alžira, i u to se unosiliu11l:,erzal~o ... u celini. Koristili su svoja poznanstva,s\'o~ načIn. :'ezonovar;.ja koji je uobličen studijama isvoJ.e pra~tlcno z~anJe; sve su to stavljali na raspolaganJe,IdeJama kOJe su takođe bile univerzalne ideje _na prImer, pravo naroda da raspolažu sami sobom _dok su, s druge strane, ostajali selekcionisti i predavalifO pla~u koj~. je određivao Univerzitet. To su ljudi koJIma mkad mje palo na pamet da osporavaju sebe kaointelektualce. Oni su u rđavoj savesti nalazili čistu savestkroz ono što su činili, ili mislili da čine za Alžir~l.i za Vijetn~m. K~asičr:~ intelektu~lac je tip k~ji izvlačiCIS~~ vs~vest.I~ svoJ~ r:eclste savestI putem dela (koja sunaJces~e SpI~I). kO.Je lm o.va nalaže da učine u drugimoblastIma. Tl lJudI, u MaJU 1968, nisu uopšte išli istimp~tem kOjim. su i~li drugi. Svakako, bili su s njima, aliDl.SU ~a'Zumeh da Je to bio pokret koji ih je osporavao.VIdelI sm,o ka~o su ~e nekr skljokali i kako su uprkossven:l! po~az~h odbOjnost prema Maju, jer su odjednomosetIh da. Ih .le Pokret osporio kao intelektualce, dok jepre toga Intelektualac trebalo da pomaže i da se stavljana. :'aspolaganje, p~)e prirodno sebe zamišljao kao onogkOJI s,nabdeva teoI'lJama, idejama., Re?-akcija: Ali oni su napadnuti zboa oblika njihovo'~ zn::!-~1J.a ~oJe ste n:aločas . na~\'ali un~verzal~im znanjem, a~ kojeKmezl dO,sta ta~no r:azl\:aju: znanjem možda univerzalnim alibez s?-mnje burzoasklm, Jer je već u samom svom obliku partikulanzovano.Sartre: Slažemo se, ali to je posle otkriveno. Hoćuda ~ažem da je ,klasični intelektualac 1950. tip koji mislida Je matematIka potpuno univerzalno znanje. On nepravi razliku između jednog načina učenja i korišćenjamatematike koji bi sam bio univerzalan, i partikularističkognačina učenja te nauke., Redakcija:, Konačno ,se, dakle" pravi problem ispoljio uMaJY, ~ad su mtelektualcI razumelI da su oni sami dovedeniu p!tanje II obliku njihovog znanja?* FLN - Front nacionalnog oslobođenja - Prim, prev.2 Marksizam u svetu17

Sartre: U obliku njihovog znanja i u ,~ljiho~oj s!varnojegzistenciji. Što znači da .ne treba reCI: 0111 s~ zrtv

Sartre: Da, mislim da je tako.Redakcija: Njihovo prevaspitanje jc nemoguće'?Sartre: Da. Jer ne treba zaboraviti da je intelektualacindividualista. Ne svi, ali pisci, na primer, vuku sasobom upr'kos svemu svoj individualizam.Redakcija: Ne može se, dakle, ništa očekivati od ljudi kojisu kulturno proizvodili, ali se može očekivati da je mogućepl evaspitanje jednog nm"og tipa intelektualca, koji još nije ništakulturno proizvodio.Sartre,' Tako je. Deutscher (Dajčer) je mnogo insistiraona onom što je nazivao "ideološkim interesom". Toznači sledeće: napisali ste, na primer, nekoliko knjiga ione su postale vaš ideološki interes. Drugim rečima, unjima se ne nalaze samo vaše ideje, to su materijalni objekti,stvarni, i oni su vaš interes. To ne znači obaveznoda je važan novac koji te knjige donose, ali to je vašaobjektivacija. Ona je tu, ona postoji, i vi ste u tomtrenutku primorani ili da je poreknete, ili da je okrnjite,ili da je '.J. potpunosti prihvatite, ali se u svakom slučajunalazite pred tom stvari koja vas čini drukčijim odtipa koji, na primer, buši ceo dan karte za metro. Onnema ideološkog interesa. J a, na primer, istina je, imamza sobom izvestan broj knjiga. Ne slažem se uvek sonim što sam pisao, ali one predstavljaju moj ideološkiinteres, jer ne prihvatam ideju da budu potpuno poništene,nikako zato što se naročito ponosim njima, negozato što je to upravo tako. Ljudi su takvi, čovek ima zasobom neku prošlost koje ne može da se odrekne. Čaki ako je se odrekne, on to nikadne čini potpuno, jer jeona i u vama, kao neki lični kostur. Onda se postavljaproblem: šta se može zahtevati od čoveka starog 45 godinakoji ima za sobom čitavu jednu proizvodnju?Redakcija: Konačno, postoje dve vrste intel.ektualaca: onikoji apsolutno odbijaju da se opredele, i oni o kojima govoriMusil u L'hol11l11e sans qualite (čovek bez svojstava) "pisci viđenis leđa", oni koji potpisuju sve peticije, koji su svugde političkiprisutni, koji vrše korisnu ulogu, ali ne prelaze iZ1'estanprag, ma koliko da su pošteni isavesni.Sartre: Samo, to je problem današnjice, jer juče gošizam(levičarstvo ) nije postojao. Levo od Komunističkepartije nije bilo ničega. Godine 1936, 1940-41. postojaloje samo jedno rešenje - stupiti na stranu Partije. Akonisi hteo u nju da uđeš, jer se uprkos svemu nisi sasvimslagao, bio si saputnik, koračao si uporedo, ali više od20toga nisi mogao da učiniš. U tom trenutku ničemu ne bislužilo da uđeš u neku fabriku. To nije imalo nikakvogsmisla.Redakcija; Kako onua sada sagledavate novu misiju intelektualaca?"Misija" je uostalom nesrećan izraz.Sartre: On prvo mora da ukine sebe kao intelektualca.Dakle, ono što ja nazivam intelektualnim, to je lošasavest. Ono što je uspeo da izvuče iz nauka koje su ganaučile tehnici univerzalnog on mora da stavi neposrednou službu masa. Intelektualci treba da nauče da univerzalnoza kojim teže shvate u stvaTnosti, u trenutku,u neposrednoj' sadašnjosti.Redakcija: Konkretno univerzalno?Sartre: Konkretno univerzalno. I obr:..nuto, učeći jezikmasa, oni mogu tehnikama koje poseduju dati izvesnosredstvo izražavanja, ako ga sačuvaju. Mislim, na primer,da bi neki današnji list stvoren za mase morao da obuhvataizvesnu proporciju intelektualaca i izvesnu propor'cijuradnika i da članke ne bi trebalo da pišu intelektualci,a ni radnici, nego jedni i drugi zajedno. Radniciobjašnjavaju šta rade, šta čine, a intelektualci sutu u isti mah da razumeju, da nauče, a isto tako da ponekadceloj stvari pruže izvestan tip uopštenosti.Redakcija." Po vašem mišljenju, poznavanje jezika masapot)Juno preobražava oblik univerzalnog znanja?Sartre: Ne mislim tako. Bar zasad ne. To je veomaznačajan rezultat koji se tiče kulture, a kultura je veomaležak problem.ReLiakcija..· Taj sc problem uvek otklanja u stranu ..San rt:.: Da, jer još ne postoje sredstva za njegovuobradu.Redakcija: Da se vratimo primeru tih novina: dve [redne(lalJaka piše petnaestak lica (novinara, ak~ivista ili i.ntelek~u~la:cal Međutim, dolazimo uprkos s\emu do Jednog oblrka kOJI JOsdaje prm"o tradicionalnom intelektualcu, kao što ste i n istakli ..SarTre: Da, nalazimo se u stadijumu učenjamasa, i o tome se ne može reći mnogo više.jezikaRedakcija; Jedno lično ili, bolje rečeno, personalizovanopitanje: II kojoj meri je Maj, na primer, vas kulturno preobrazio?21

Sartre: Maj to nIJe UCInI O odmah, ali njeg:ovi nas~~vcij.esu. Što se tiče Maja, bio sam kao i drug:i ljudi,nIstanIsam razumeo u trenutku samog: dog:ađaja. RazumeosaI? šta .se g:ovorJlo, ali ne i .~ubok! smisao toga.~ stvarI, s.1edIO sam Jednu ~,vOIUCI]U kOJa je otprilikeIsb od Maja do. mog "ulaska u redakciju La Cause duPeuple. ProgresIvno ~am. sebe stavio u pitanje kao intelekrualca.U osnOVI, bIO sam klasičan intelektualac.. A ~d 1968. :1~dam se da sam se nešto izmenio, madanIsam .Imao J?nhke da mnogo učinim. Uređivati nomin~h:oJe~a~ h.~t, k~o ~to ja to ~inim~ ili ~ak delhi ga naUIr~.I, to lOS nIJe PI!lYl rad, to Jest pISanje u uslovima ol~oJIma sm? ~ovonll. Problem koji postavljam kad je~~C o men~, m!elektualcu stal~om 65 godina, koji već_':>-27 godma Ima nameru da napiše jednu knjigu oFlallberfu (Flober) , to jest da koristi poznate, naučnea~o hoc~~c, l!1etode, vU svakom slučaju analitički, itd., d~bl prouclO j~dnog coveka. Nailazi Maj 1968. Ima većpetnaest v~o?Il1a kako radim, kako sam utonuo u to. Štada sad uCll:~m? D~ to napustim? To nema smisla, a ipak,ne znam .vI;>e ko je to rekao, "četrdeset knjicra LenjinaJ?l'~dstavlpJu t~ret ~a mase", što možemo vero;ati na reč,Jer mase. ne:nc:-Ju nI vr.emen~, I~i I?ogućnosti da sada pristvl;lp~.!)Oj vr~tI saznanja, kOJ~ Je mtelektualno. Šta daklekucmItl.dTo Je pr~oblem'.preCIzanviprakticvan'.sVt.a UCInIV' 't'la :e petl~aest g~dl11a .bavIs jednom knjigom, kad sikonacno. u IZVeSnOj men ostao isti, jer se ne na uštacelo ~:ToJe d.etinjstvo, itd, Šta učiniti? Odlučio sam ~a todovrsIm, ah ~amim tim što to dovršavam, ostajem naplanu starog mtelektualca.Redakcija: Da dovršite knjigu onako kao što ste pr

da zauzima stav prema aktivnosti.ma sir:di.ka~a i, ~,:entualno,delovanju partija u određemu;.. s!ucaJevI,ma, Ih, akoto rIe čini, ne rizikuje li da se razbIJe? Ja vec sad naslućujemjedan unutrašnji konflikt.Redakcija: Kako prevazići taj unutrašnji kom':ikt? CI"vena pomoć je u embrionalnom stadijumu, pa taj ul1utrašldikonflPo:t može da bude odličan ako doprinese razjašnjenju njenogdelovanja.Sartre: P03toji kao neka levica i neka desnica. Nazvaobih desnicom one koji kažu: naposletku, idemo maksimalnou širinu, a to inače podrazumeva da nećemostvarno ulaziti u politička pitanja. Zatim, postoji levicakojoj i ja pripadam, a koja kaže: ovo sad je nepodnošljivasituacija; treba naprotiv u svakom slučaju proučitisituaciju i reagovati na nju onakvu kakva jeste. Što semene tiče, to je pravac kojim treba ići, ali postoji opasnostda izgubimo dosta značajne pomagače, mislim načlanove KP koji pripadaju Crvenoj }!lomoći u individualnomsvojstvu, a ne bi trebalo da na-s napuste.Redakcija: U početku, lO je bila organizacija koja Sl: smatralapomoćnom, a ne borbenom?Sartre: Da. Pod'I'ška i borba. Stara organizacija jegovorila - podrška i borba (. .. )sloRedakcija: Dozvoljavaju li inicijatori Crvene pomoćibodne inicijative odozdo, iz baze?Sartre: Svakako. Svaki fabrički komitet odlučivaće oakcijama koje treba povesti povodom otJpuštanja ili hapšenja.To izvesno neće prolaziti preko inicijatora ili Upravnogodbora koji je bio imenovan. Moraće da se organizujudva ili tri mitinga, a zatim zasedanja. Upravniodbor će s~ povezati sa svim ostalim odborima. Ali, lokalno,svakako će donositi odluke fabrički odbor. Cn'enapomoć će biti ono što će baza želeti da ona bude. Mislimda će se stvari odvijati na nacionalnom nivou samo ondakad lokalne inicijative ne budu dovoljne, u slučaju nekoghapšenja iJi procesa, na primer; advokate ćemo moratimi sami da odredimo, itd.Redakcija: Crvena pomoć mora u svakom slučaju Ja buderevolucionarna, s obzirom da je ilegalan pokret, pošto joj jcodbijena registracija?Sartre: Nije baš sasvim tako. Ono što mi ne smemoda učinimo, to je na primer da napadamo vladu pred24sudovima, ali imamo potpuno pravo da se sa~~ajemo, ~okse ne dokaže suprotno. Fabrički odbori za VIjetnam msunikad ništa tražili, oni su se konstituisali, i to je sve.Redakcija: Vi zahtev-ate pravo da kritikujete KP, je li taim?Sartre: Ja ne zahtevam pravo da kritikujem KP.Zahtevam pravo da isterujem stvari na čistim;.~eki t~pje ućorkiran ili je otpušten, - šta se dogodI~~? ProtIVkoaa treba nešto preduzeti da bismo ga odbramh?'" Što sc tiče odbrane, voleli bismo da imamo i advokate-savetnike.To jest, ljude koji bi radnike upoznali snjihovim gracianskil11 pravima. Jer oni ih najčešće ~epoznaju. Potreban bi dakle bio neki a~vokatskl ~olektlvkoji bi ne samo branio, nego i podučavao. To Je prvatatka. Druga: pomoći poje~incu n~ jur~diŠk?.m pla~1U.Treća: pomagati porodice. Cetvrt.a Je. naJv~~mJa: . ceh~amanifestacija, preciznih i neočekIvamh akCIja. All to Jemoje lično mišljenje, a isto tako, bez sumnje, i mišljenjeljudi iz bivše G P" Ne znam, međutim, hoće li celokupnaCrvena pomoć da ga usvoji. U svakom slučaju, sve to imasmisla samo ako je tako, ako je stvarno akcija.Redakcija: Jedan od krupnih problema na j;se.n, bi_će. I'Cpresijau pogledu štampe: La Caus~ ~lu .Peuple, I; Icllol, J-lll'~WIlitc-Rouge. " koje su po vašem mIšljen lU moguce perspektIveza našu borbu?Sart re: Po meni, problema nema: ta štampa morada se razvija, ona mora neprekidno da povezuje masesvugde gde su u borbi. Ona može da poprimi svakakveoblike. cak i tajne. 111 bar da se za njih pripremi. S timšto će pre toga da izdrži koliko god je to moguce.Redakcija: Trebalo bi još da :,al11 ndto kažete o ,mt/.i i oslabosti re\"olucionarne štamre.Sartre: Pre svega, nigde nije nađen pravi ton. Čak niLl La Cause du Peuple. On ima jedan ton, ali nema poyezanosli između prakse i teorije"Redakcija: Problem predsta\lja i tip ii1formaciie. Sistematskoširenje sitnih informacija je ponekad neopr2\\dano.Sartre: To je 06igledno. Uz to, ja revolucionarnuštampu zamišljam kao štampu koja u isti mah obaveštavao pozitivnim akcijama, ali i o onome što nije pozitivno.,', G P - Proleterska levica - PrilII. prev.25

Dokle crod se ne bude tako radilo, ostaćemo na planuHumaIIritea. To je nešto što bi trebal::> izbe~i.. Postojestare tehnike obmanjivanja koje ne volIm. Rec)e napr?tivo tome da se kaže istina, da se, dakle, kaze: ovo Jepromašeno, a evo i zašto; ili, u ovom ili onom preduzećustvar je uspela, a evo i zašto. Uvek više vredi obaveštavatio istini; istina je revolucionarna, mase imaju pravona istinu. A to se nikad nije činilo. Možete li zamislitikakav je mogao da bude život radnika mojih godina kojije bio staljinista, a jednog je dana brutalno i bez objašnjenjasaznao da Staljin nije ništa valjao? I koji jeostao tako, ne dobivši ništa više od toga. Šta je to? Jeli to značilo postupati sa njim kao sa čovekom? To jebilo strašno, bacalo je ljude u jednu vrstu očajanja.Postoji još nešto ozbiljnije: buržoaski listovi više kazujuisitnu, čak i kada lažu. Oni manje lažu. Lažu veštije. Udešavajuda omalovaže, ali vodeći računa o činjenicama.Ipak je to strašno kad pomislimo da revolucionarna štampanije uistinu iznad buržoaske, nego je čak ,i inferiorna.Ali mi, koji smo u isto vreme masa, treba da se naučimoprilwatanju istine. Revolucionari zapravo ne vole istinu.Bili su zavaravani. Žive u nekoj vrst,i snova. Treba stvaratiželju za istinom kod svih, pa i kod nas samih.Redakcija: želju koju, uostalom, Maj nije pobudio?Redakcija: Vi mislite ela bi svi intelektualci. koji ~"0-. ,učestvovaliLl zaposcda!lju CNPF-a mogli da nađu nek! drukClJI načinintervenisanja Ll masovnim pokretima?Sartre: To mi iZ2:leda nemoguće. Intelektualci su,znate, veoma teški ... ~Mnogo više mislim na mlade, Kadzamišljam organizacije u kojima su intelektualci i ~'adnicizajedno, mislim na tipove koji imaju 20-30 godma,koji su proizišli iz Maja, eto!(Du rule dc l"ii1iellcclllel clai1s Ir.: 1i1OUVCmel1lrĆI'ollll iOlliwire, Eric Losfelcl, Paris1971).Pre, ela Frida Filipopić-Mil ral 'ićSartre: To je tačno. Maj je svakako nije pobudio.Delom usled nekakvog lirizma, koji, uostalom, ne trebaodbacivati.Rr.:dakcija: Sad bi trebalo pokušati s nekom definicijomnOle uloge intelektualaca. Jel', II stvari, oni su i dalje igralisamo ulogu podrške, garancije, jednog datog masovnog pokreta(student-radnik). j\:1islim na zauzimanje CNPF, na primer.Sartre: Odgovoriču vam samo: to opet znači smatratiih intelektualcima. Ja to ne volim.Redakcija: Imale pravo, jer mi u tome grešimo,Sartre: D(1, to je greška. Slušajte, na tom nivou pazajcdnički rad. A to nedostaje. Ako želite "Drganskojedinstyo" koje je postoja1o u 'XIX veku, organskojedinstyo inte1ektualci-radnici, potrebne su mešo\i te Ćdi je. Treba s posebnim ćelijama, potpunomeđusobno od\·ojenim. To je i jedini način da se izmeneintelektualci. s druge strane, to im daje mogučnostda iznutra ponekad istaknu svoje mišljenje na nekomplanu koji spada u njihovu praksu, Mislim da oni u tomsmislu treba da dejstvuju.2627

Gavi, Sartre, VictorREVOLUCIONARNI ČOVEKPoiitički illleleklualac, kako ga mi zamišljamo,1I1OG'i će da bude bilo koji radnik.Victor: Mi sada osporavamo izvesnu podelu ulogaizmeđu intelektualca i političkog čoveka: intelektualcakoji mora da kazuje celu istinu i političkog čoveka kojije cepa na delove, tako da je masa konzumira malo-pomalo.To me je naročito začudilo kod Lip-a: mnogo jeljudi govorilo, ali ja sam konačno upoznao i druge koleklive,gde je još više ljudi uzimalo reč; zapanjujućeje tu bilo što su glavni elementi odnosa snaga periodičnobili iznova razmatrani, diskutovani od svih prisutnih.Počev od potpunog uvodnog izlaganja odgovornih, postojalaje, na neki način, kontrola kolektiva aktivistanad celom istinom; oni su putovali po celoj Francuskoj,gotovo svugde su diskutovali, sagledavali izbliza odnos~naga i biF~ u stanju da kontroliš'i:r celinu gledišta odgovornih.Nije tu više postojalo lice političkog čoveka kojiLlZima na sebe da zadrži u tajnosti važne elemente. Ovomi se ne čini naprosto irezultat neke sasvim izuzetne borbe,nego mislim da to otkriva stvaranje jednog novogkoncepta politike koji, uopšteno govoreći, ponovo stavljau pitanje tu podelu uloga između, recimo, kritičkog intelektualca,koji ne dopušta da bude obmanjivan, a ondai radničkih organizacija; podelu uloga koja je bila karakterističnaza dominaciju KP nad radničkim pokretom.Šta ti o tome misliš? I po tvome mišljenju trebalo bi dakritički intelektualac bude više političar, a političar dabude više kritički intelektualac ...Sartre: Da ...Victor: Mislim da se to pojavljuje i da to treba podržati,a da je sve što vuče ka jednoj staroj koncepcijiintelektualca i političkog čoveka potpuno nazadno.28Sartre: Utoliko što se politički čovek, pre svega, višene prikazuje kao politički vođa, on je bilo ko, poštoje u hipotezi revolucionarnog čoveka, koju mi i daljeimamo za sutra, svaki revolucionarni čovek politički ...Victor: Da ...Sartre: Ne postoji, dakle, više razlika između intelektualcai političkog čoveka, pošto je intelektualac po·litički čovek, a kao što si maločas napomenuo, i političkiljudi su intelektualci. Oni bi se na kraju razumeli. Danasse događa da se oni ne razumeju kad intelektualac govorio istoj stvari, zato što je intelektualac mnogo višeteoretičan, što je njegovo razmišljanje o nekom određenompredmetu mnogo šire; ja ne znam da li je on upravu u trenucima kada tako razmišlja, to je već drugopitanje, ali on se u svakom slučaju ne nalazi na istojravni s političkim čovekom onakvim kako ga sad definišemo.Intelektualac više nema sopstveni raison d' etre,sem što stiče znai1ja koja politički čovek ne može stećiili, tačnije rečeno, nema potrebe da stekne. Intelektualacje, na primer, naveden da proučava nauku u isti mah radielemenata znanja koje mu ona daje za striktna upoređenjakoja on namerava da uspostavi, a politički čoveksve to ne zna. On to može znati, ali on to ne znaobavezno, dok je intelektualac primoran da to zna. Mogaobih, dakle, ako hoćete, da vidim i neku vrstu dubokeidentifikacije kod svakog između političkog čovekakoji on jeste i intelektualca koji bi trebalo da bude,koji će on biti.Victor: Ali ta idetifikacija se vdi u borbi ... hoću dakažem, da izvesni oblici društvene i političke egzistencijeintelektualca, koji podrazumevaju tu podelu uloga morajuda budu osporavani, isto kao što i sadašnji oblik političkogčoveka, odvojenog čoveka, čoveka specijalizovanogu veštini upravljanja ljudima, u tehnici dominacije morada bude osporavan ...Sartre: ... politički čovek koga mi ne poričemo toje bilo koji čovek, to, dakle, nije neko ko vlada tehnikomdominiranja nad ljudima. On vlada samo jednomtehnikom, a to je tehnika ubeđivanja ...Victor: Da, ali ti tu, po mom mišljenju, malo uprošćavašstvari, jer se mi još ne nalazimo u besklasnomdruštvu, čak se ne nalazimo ni u široko revolucionisanomdruštvu. Dakle, svaki čovek, čak i ako proističe iz masemalih, nepoznatih, ako preuzme neku odgovornost postajepolitički čovek, i odmah je, samim tim, podvrgnut totalitamompritisku sadašnje superstrukture. On, najčešćei ne znajući da to čini, usvaja izvesne stavove koji sustavovi autoritarne vlasti, stavove koje su dominantne29

klas le znalački i dugo udešavale, što čini da je današnjipolitički čovek - a. re~eno je v~ć da se, o čoveku ko~c:je proizvelo revoluclOl~lsano drustvo ~?ze sada ~ovontlsamo na utopijski naČIn, - uv

ma, a ovo je prvi put da susrećem p?litič~og čovek~koji je intelektualac. Neću time da kazerr: coveka kOJIume dobro da diskutuje - ima ih ~ u. drugIm str~nkam:'l- hoću da kažem nekoga ko na IstI plan stavlja pohtičkuakciju u užem smislu reči i intelektualnu akciju;on hoće da politička akcija ima opravdanja, preciznemotive, principe. Svaki politički čovek bi morao da budeu isto vreme intelektmtlac. Svako može da da preimućstvojednom ili drugom stavu; oni su možda u izvesnimslučajevima teško spojivi, ali ja znam da je danas užasnopolitički raditi s ljudima čiste akcije. Ima radnikakoji kažu: n'" Ja ne govorim, ne umem da govorim, jakažem ono što mislim, i to je sve .. . n, a to su VirlO čestonajintelektualniji ljudi svoje grupe, po načinu na kojidiskutuju, na koji iznose svoje hipoteze, itd. Treba dobroimati u vidu da je rascep između političkog i intelektualnogizazvalo jedno društvo koje je u raskolu sa samimsobom; taj će rascep nestati, čak ako i ostane neka distancaizmeđu teorije i prakse. Malo-pomalo doći će dotoga da svako bUde intelektiualac; ljudi koji će· dejstvovatibiće politički ljudi, a razumeće zašto rade onakokako rade. Biće to, dakle, intelektualci. Njihov načinponašanja neće više biti u suprotnosti s njihovim običnimnačinom življenja. Postoji izvesna razlika izmeđunačina življenja, tj. načina na .koji čovek jeste ono štoje, i načina ponašanja, tj. pretvaranja da smo nešto drugono što jesmo, da bismo postigli neki cilj. Ta dva načinatreba da se usaglase.Gavi: Govori se o načinu življenja; danas se načinživljenja promenio i taj način proizvodi različite ljudsketipove.Sartre: Da ...Gavi: Način življenja proizlazi iz sukoba, antagonizama.Svakom diskursu odgovara neki diskurs koji jenegacija onog prvog; svakoj tvrdnji odgovara neka suprotnatvrdnja. Onda vidimo da su crkva, organizacije,institucije, ideja o porodici, ideja o religiji, ukratko, svidiskursi koji su sačinjavali misao naših roditelja, danasproizveli jedan suprotan diskurs; pojavilo se nešto: reč,ili bar svest da je reč nešto fundamentalno. U Čileu ječovek stvarno imao utisak da je ubijena reč. U Lipu,imali smo utisak da se rodila jedna reč, a na Srednjemistoku se stoji u mestu jer se ne zna da li je neka rečmoguća. nReč n , to su momenti u kojima ljudi međusobnokomuniciraju. Tokom ovih razgovora mi smo, sva trojica,osetili da su malo važna razilaženja ili slaganja, ada je važno govoriti. U tim razgovorima postoji neka",rsta zajedničke reči; niko nije nastojao da razori dru-32gog, ali svako je nastojao, ne da se sučeli sa gledištima,nego da ih suprotstavi. Čini mi se, ako se slažeš, da jeto današnj i novi način življenja, u suprotnosti sa starimnačinima. U istoriji religije ili marksistička-lenjinističkojistoriji nema reči. Postoje 'samo izlaganja, biblije,ili male crvene knjižice, katehizisi. .. sve ono štoti nameće jedan dis:kurs, jednu hijerarhiju, nameće jednoponašanje, ili jednog vodiča. Treba se zalagati zamnoženje grupa reči. Na bazi takvih grupa, u jednomnaselju, kući, jednoj pm'odici ili fabrici, mogu da seproizvedu novi političb ljudi koji predstavljaju ceo svet,a ne traže više neku vlast nad drugima. Ako su delegirani,oni će to stvarno biti.Sa:rtre: Pojam delegacije čini mi se loš. Jer, čimnekog delegirate da predstavlja misao 10.000 lica, onostaje sam nasuprot drugim ljudima, koji su sami kao ion a predstavljaju takođe po 5000 ili 10.000 lica koja suih izabrala, pa se onda tu nalazimo suočeni s mišlju kojaviše nije misao tih ljudi, koja nije misao ljudi koji suih izabrali, mišlju koja je okoštala, zaustavljena, i na kojojoni izgrađuju svoju sopstvenu malu kuću, a to ko·načno ne vodi ničemu. Mislim da bi pojam predstavništvau jednom istinskom društvu morao da nestane.Gavi: Postavlja se ceo problem predstavništva, delegiranja.Sartre: Da, ali predstavništvo ne treba da se shvatakao što je danas shvaćeno, to jest da ljudi dolaze odasvudi ne znajući sasvim tačno o čemu je reč. Treba izmislitineki novi način predstavljanja. Razume se, samoće jedna osoba od njih 5000 dospeti do skupština - sposobnada donosi odluke - ali trebalo bi da ona budesamo tih 5000 ljudi; trebalo bi da nađe mogućnost daona sama bude tih 5000 ljudi. To se ni u kom slučajune događa danas. Glasanje, onakvo kakvo postoji, trebaukinuti. Treba pronaći nova pravila.Victor: Bojim se izvesne nejasnosti u ovoj raspravi... ja ne govorim o političkom čoveku besklasnog društva':z prostog razloga što sam termin politički čovek,da bi se označilo ...Sartre: .. , on će nestati ...Victor: ... To će društvo nestati. Čini mi se da seosnovni problem u vezi sa revolucionarnim političkimčovekom sastoji u sledećem: kako u klasnom društvukojim dominiraju izvesne prakse vlasti, u jednoj praksikoja se prekida, nagovestiti ono za šta se vredi boriti,tj. jedno novo društvo, oslobođeno tih tradicionalnihodnosa? Teorijsko razmišljanje treba dakle da se usmerina ono što bih ja nazvao mešavinom između tradicional-3 Marksizam u svetu 33

nih pozicija i novih pozicija koje će s.e ukrstiti } stallT~izazivati prekide u ponašanju rev,OlUCIO?~rnog cC?ve.ka. lu njegovom odnosu s ljudima? s Kolektlvlm.a za .k.~Je Jevezan. Maločas je re~enoda :nt~lvektuala.c ~ p.ohtIca~ usadašnje vreme teže da se fU.ZIOl1lS~. :ro Je lstllla,. all .seto događa na bazi osporavanja tradIcIOnalnog oblIka llltelekt'i:talcakao tradicionalnog oblika poli tičkog čoveka.Tradicionalni oblik intelektualca sastoji se u tome šioon, u osnovi, raspolaže jednom posebnom vlašću, vlašćukoja pripada specijalizovanoj manjini. Intelektualac ječovek od vlasti, u izvesnom smislu, kao i politički čovek,čak iako se, naravno, te vlasti obavezno ne podudaraju.Dalje, čini mi se važno da se sagleda šta otpada od tradicionalnogshvatanja intelektualca, šta otpada od tradiCionalnogshvatanja političkog čoveka, a šta se otkrivakao - u tom trenutku - pozitivno postojanje revolucionarnogčoveka. Posebno mislim da izvesni despotski oblicipostojanja intelektualca moraju otpasti, a ako ne buduradikalno kritikovani, e pa, onda on ne može da se pojavikao novi politički čovek. Zapanjen sam činjenicom daje ideološka revolucija neprestano razvijala za poslednjihpet godina stavove ponovnog dovođenja u sumnju izdvojeneintelektualne vlasti jedne male manjine. Akouzmemo poslednji dogaclaj, Lip'" jedna od važnih karakte·. . "'. Posle. smanjcnja plOdajc 1969. godine, što su radnici pripiSivalIneehkasnosti uprave, fabrika Lip u Bezansonu došlaJC pod konl1:o1u s,,,ajcarSh:e illterllacionalne korporacije Ebaucheslnc, pod CIjOm JC 1\:Ontrolo111 tako ne i fabrika satova Loncrine.Oko 1970. uprava je počela da otpušta radnike i pokušal~ dasmanji povlastice lwje im je dala posle pobuna u maju i junuI96/). godine. Radnici su odgovorili strajkovima i usponwanjemproizvodnje i organizo\ ali :ikcioni komitet. Sukob je bio na\Thuncu IL juna 1973. godine kada se sastao upravni odbor daodluči šta treba da se odluči u pogledu radničkih nemira. RadmCIsu se dokopali dokumenala iz kojih se videlo da odoorplanira dalje otpuštanje radnika i konačno zatvaranje fabrike.l ada. su .radn,ici. UlJali na sast::ll1ak zGh~evajući dG raspnnc spornapltGl1JU I lSpitaJU rukovodlOce fabnke. Uprava je 0\'0 odbila,a radnici su zauzeli fabriku i zatvorili šefove. Ul1I'ZO je došlapolicija dG oslobodi članoyc odbora, ali je kontrolu nad fabrikomostayila radilic.ima. Rc;šili su da l~eorganizuju proizvodnju i(la samI prOIZVOde l prodajU satove. Narednih meseci razvili suiLra;;ito d';'l11okracski naćin organiwvanja radnih delatnoSli imell radl1lčku kontrolu - sail/oupravljanje. Pozitivno rcago\'Gj2rn1og;mn;;;nja sp;"cčilo je francusku vladu da imcn"~nišeSie elok nije nastupio period g;oclišnjih ocimora U m"gustu. PoštJSL! trupe ponovo zauzele fabriku, l:adnici Lipa su -organizovalipro~zvodnju u susednoj š~oli i zmekli se da ne odustaju odSVOJl}l zah~eva u PI:c;govor~ma sa upravom. Međutim, inicijativaraclmka Lipa SUZbIjena Je ne samo otvorenim represivnimmerama več i njihovom nemogućnošću da sami izolovani usredkapitalističkog sistema, organizuju nabavku mat~rijala i prodajugo[Ovih proizvoda. - Prim. red. .ristika demokratije sastoji se tamo u tome što je upravoono što je isključilo bilo u rukama sindikalnih aparata,tj. analizu odnosa snaga na nacionalnom nivou preoteoje radnički kolektiv koji je razbio tu zatvorenost. Radničkazajednica Se domogla tih sredstava borbe, ali nano\" način: na primer, prosta činjenica da su ljudi izLipa putovali po celoj Francuskoj dala im je mogućnostisaznanja koje se očigledno ne poklapaju sa tradicionalnimmogućnostima saznanja, kao što je to sindikalnaškola! Ta su putovanja formirala radničku klasu, informi·sala su jc i preobrazila. U razgovoru koji će biti objavljenu Liberation, jedan član uprave, Chotard (Šotar) priznajeda ga je u Lipu najviše uznemh'ilo to što su se radnicikretali po celoj zemlji. Oni su se stvarno domogli jednognačina saznanja čije je odsustvo, ranije, bilo njihova slabost.Upradjačka klasa prihvata da se borba razvija doizvesne granice: kad neka radnička borba dobije nacionalnerazmere, u njoj moraju da odlučuju ljudi koji se raozumeju, koji govore istim jezikom. Ljudi iz sindikalneili političke vlasti ... Ja mislim, ako bismo uzeli hronikupet godina ideološke revolucije, primetili bismo da seveliki postignuti napredak sastoji u zavođenju jednognovog pravila intelektualne i političke egzistencije. Nedolazi više u obzir da samo i jedino intelektualac pravisinteze, pa da onda tu nauku unosi u proletarijat. Ta jeteza prakLično poništena, a trebalo bi da bude poništenai sycsno u sadašnjoj ideološkoj revoluciji. Zato je,ako se slažeš, ta revolucija, koja je antikapitalistička uisti mah j antibirokratska, ako se birokratija definišekao mehanizam oduzimanja reči, na što si ti po,kušao daukažcš u s\'om istupanju: svi mehanizmi oduzimanjareči mogu provizorno da se S\'l'sta ju pod izraz birokratija.S\"aki dogačtaj ideološke revolucije za poslednjihpet godina je u isti mah bio antikapitalistički i antibirokratski,a 10 uprcl\O i karakteriše danas narodnu revolucijuu Francuskoj.Cavi: Isto onako kao što neki osećaju potrebu daidu kod psihoanalitibra, tako i celokupno društveno teloima ZJ. nekom ~\rstom psihoanalize, za timse, na cb anu, ispo\-eda. Ovo objašnjava uspehispon:claonice ili \elikih seansi samokritike ... Očigledno,naše je društvo pOtpuno bolesno zbog nemogućnostida gOI ori. Sjedeće godine možda ćemo imati predsedničkeizbore. Imaćemo opet dobri stari problem Savezalevice:. Mi g:o\"orimo o socijalističkom čoveku, intelektualnomčoveku itd., a naći ćemo se opet dole, na zemlji,pitajući se: šta treba či.niti u trenutku glasanja? Moramoda sprovedemo ideološku revoluciju, jedan veliki kul-34

turni pokret, a u isti mah se pitamo: nisu li naši stavoviponekad suviše radikalni, što ih čini neefikasnim,dakle nekorisnim? Bojimo se i obrnutog ekscesa: umerenosti.Uzmi Maj 1968. Naši su ekscesi izazvali prelome, ana osnovu tih preloma nešto se izmenilo. Uzmi, na primer,Liberation - kad bismo sve odjednom promenili,pod pretpostavkom da smo za to sposobni, izgubili bismomožda mnogo čitalaca i list bi propao. Primomn sida vodiš računa o stvarnosti ako hoćeš da proturiš nekuideju. Tako je i novinar iz Liberationa ipak primoran dase služi iZ'vesnom tehnikom koja spada u preva,ru, jerpisanje je uvek prevara. Zaglavlje lista je prevara. Serijalizacijaproblema je prevara, intelektualno izlaganjekoje često možeš naći u listu Liberation je prevara. Vratimose na te iz;bore, na pravu nevolju. Stanovništvo ćebiti podeljeno. Ako iziđemo sa suviše širokim teorijama,suviše intelektualnim u stilu ... "da, ali važna je samosloboda, pa nam je sve svejedno!", ili čak teorijom o"odbijanju glasanja", - do koga će todopreti?Sartre: Za sebe, znam ... ja neću glasati. To je očigledno.Gavi: Taj stav nije mnogo popularan.Sartre: On će to biti. Sasvim mi je svejedno da Iiće se g, Pompidou zadržati na položaju sedam umesto petgodina. Doći će neki drugi Pompidou. To bi trebalo rećiu Liberatio11.Ll - postoje problemi koji i nisu problemi.Ceo svet ne mari ni malo da sazna hoće li g. Pompidou1977. biti pred~ednik Republike ili neće! Baš ga brigaza to. To je jedan zadrigli čovek bez značaja, koji je tuna vlasti, koji predstavlja posebne interese, a očiglednoje da nećemo izborom predsednika Republike promenitibilo šta u strukturi društva.Victor: Mislim da je problem koji je Gavi postavljaoširi; on konačno ukazuje na nešto što je opsedalo svenaše razgovore. Kakav treba da bude odnos između političkihpozicija margine društva sa pozicijama većine; kako,recimo, kombinovati subverziju sa poštovanjem tradicije,tekovine?Gavi: Ne, ne, nije reč o poštovanju tradicije, nego otome kako pridobiti najveći mogući broj ljudi za tumarginu?Victor: Tako je. Kad kažem "poštovanje tradicije" ...hoću da kažem: voditi računa o činjenici da postojetradicije.Gavi: Voditi računa o stvarnosti ...Sartre: Ali to mi ne možemo znati. U svakoj posebnojprillci biće potrebno da se zauzme neki stav.Mogu, dakle, da znam šta ćemo učiniti u slučaju izbora36za Pompidoua ili protiv Pompidoua tek šest meseci ilićetiri meseca pre kampanje, inače, ranije, čemu to služi?Sada čak nije rešeno hoće li se on zadržati sedam ilipet godina, pošto je odložio rok izbora .. .Victur: Što se tiče izbora, videćemo ... To zavisi odokolnosti. Ali opšti strateški problem je sledeći: kakojedna manjinska pozicija postaje većinska'? Lip . ..Gavi: Intelektualac!V ictor: Kako?Gavi: Intelektualci ... mudraci ... Ti misliš na osnomgotovih obrazaca ... Hajde, nastavi tako! Ta Lip će urevolucionarnoj misli sutra postati nešto nepodnošljivoza nove generacije ...Victor: Ja sve češće čujem gledište: " ... Lip, to je:šnjavaža ..."Gavi: E, pa da ...Sartre: Tako je.Victor: Ali to je zasad suštinska borba! Po mommišljenju, Lip donosi rešenje jednog problema koji namse postavljao 1970, 1971, 1972, a koji nas je podelio ...Pitali srno se kakav odnos ,postoji između stavova namargini društva, na primer stava jednog zatvorenika, istavova u centru sistema, na primer stava jednog radnika?Nekad sam imao tendenciju da naglašavam potrebusolidarisanja sa stavovima u centru sistema. Drugi sudavali značaj marginalnim pobunama, koje svakako nijetrebalo negirati u ime radničke borbe. Nije imalo smislada se diskredituje TuIska pobuna u ime ideja koje suradnic,i imali o zatvorenicima. Svako je osećao da je biloistine u oba stava, ali se konačno ipak osećala da nasstrateški problem prevazilazi, da mi stvarno nismo njimeovladali. Lip nije dao odgovor, pun odgovor na taj strateškiproblem, koji ima razne implikacije, ali postojijedan presudni element odgovora: radnici normalno postajulopovi, nemu većinu obuzima bes. Proces 'll Lipuje proces sub,'erzije većine, većine kao većine. Ne govorimo nekoj većini koja bi bila stvorena spajanjem višemanjina, ne govorim o većini koja je bila nema, podvrgnutareprodukciji sistema. Tokom pokreta izvesni načiniponašanja su poremećeni. Ali većina ostaje većina, a Lipje izbegao mnoge zamke jedne marginalizacije, u negativnomsmislu te reči, Postojala su međutim II više mahovaiskušenja kod levice, akcionog odbora, da se odeu marginu, u tradicionalno levičaranje. Tako posle šestmeseci borbe dolazi do glasanja jedne nadmoćne većine,koja odlučuje da se opredeli za odbijanje društva, revoluciju,čak s onu stranu postojećih ,revandikacija. Sadase može čuti sledeće: "Borimo se, ne činimo to samo radi37

naših revandikacija, nego radi nečeg drugog. Ćega - tone znamo ali ćemo se sve više boriti za tu drugu stvar.Posle šest meseci borbe mi ne znamo kakvo društvo želimo.Znamo sve bolje i bolje kakvo društvo više ne želimo".Tako zajednica Lipa vrši jedno intelektualno političkodejstvo koje više nije u rukama neke šačice ljudi.Gavi: Da, ali ti ne prestaješ da govoriš o Lipu. Uredu, postoji Lip, ali postoje i mnoge druge fabrike uštrajku u ovom trenutku, gde se stvari ne odvijaju kaou ~ipll. Primer: juče ujutro jedan drug fotograf iz Ph 0-~ollba. pojavljuje se u okupiranom Larousseu a otud gaIsterujU napolje! Lip je još uvek izuzetak. Ti si, Sartre,rekao da sve zavisi od okolnosti. Naveo bih samo jedanprimer: naš list. Mi smo gotovo svakodnevno primoranida "preuzmemo svoje odgovornosti". Maločas je biloreči o tome kako je neki Afrikanac silovao jednu Vijetnamkukoja je bila aktivista u XIV kvartu. Postavilismo, u stvari, problem: šta treba naš list o tome da kaže?Jer Lip je bio moguć samo zato što je u isto vremebilo ljudi ... to je, uostalom, rečeno u toku nedavnihrazgo:'ora - "razumnih" ljudi, pod navodnicima, i revoluclOnara,kao što je Piaget (Piaže), a u isti mah "nerazumnih'ljudi, opet pod navodnicima, i revolucionarnihkao što je to Raguenes. Je li trebalo da budemoPiaget ili Raguenes? Ne možeš da budeš i jedan i drugili isto \Teme. a međutim, obojica su ti potrebna. Uzmiborbu žena: ako nemaš žene koje preterano radikalizujuzahteve žena, niko ih neće saslušati. Ako nemaš Crncekoji preterano radikalizuju zahteve Crnaca, niko nećenikad saslušati Crnce. I obrnuto, jedan čovek iz Lipapiše u jutrošnjim novinama, citiram: "Ja sam bio prisutanna manifestaciji 100.000 ljudi u Bezansonu. Biloje tipova koji su govorili da je rad svinjarija ili otpriliketo, - glupost; ne razumem zašto je u toj manifestacijimorab da bude i takvih:' 0"0 što on kaže odgovaraonome što mnogi ljudi misle, Uostalom, u Serizeu radnicesu izričito naglašavale da nisu besposličarke, i delimićnosu iz tog razloga montirale jednu divlju radio~licu. ~ ŠL:1 MO!1iqut' Pilon (Monik Piton), još jednazen:t lZ Lipa, rekla Edgaru Faureu (For)? "Mi nismobesposličarkel" Mi međutim želimo da uništimo tu vrednostrada i ja mislim da smo II pravu. Kako onda intervenisati?Da nije bilo radikalnog osporavanja rada, nebi ni došlo do Lipa, čak i ako to ljudima iz Lipa nijepoznato, (ak i ako de\ojke iz Serizea to ne znaju. Uonom što si malopre rekao ti nisi rešio problem marginalnosti.Kako izići iz marginalnosti ne čineći nikakvekoncesije'? Za tebe, tu su bili oni marginalni, a u isto38neme manj e marginaini ljudi, a konačno si se ti, sintetizer,vraćao, pravio sintezu i izvlačio pouke ...Viktor: Sta ću ti ja u svemu tome?. Gavi: , .. ali u jed~10j posebnoj istorijskoj situaciji,~1! u t\'?n~ pok:·.~tu, ja u lis~u, ti, Sartre, ne znam, u ovojIh onoJ SituacIJI, stvarno Sl primoran da odabereš a neda se zadovoljiš sintezama.Victor: Ali u našim razgovorima, kad god diskutujemo,mi i ne činimo ništa drugo nego neku vrstusinteze ...Gal'i: Sta treba činiti ubuduće?, Viktol:: Biće, naravno, uvek marginalnih stavova kojice se razltkovati od stavova većine. Ali danas je dokazanoda jedna tiha, katolička, degolistička radnička većinaJ=oja~lasa za Edgara Faurea, može da pobesni. Ato nIJe mah napad, eto, \'eć ima šest meseci, šest mesecišto sprovode revoluciju. a šta čine naši revolucionari?Oni sebi postavljaju iste probleme kao i pre, čak održavajuiste strukture,Cm'i: Da, ali šta onda treba činiti?T/ictoi: Baciti u yazduh staru misao i stare struktu-12. To ja, na primer, predlažem u maoističkom pokretui Ll celom revolucionarnom pokretu. Na jednom mitinaulista slušao sam Kridna kako govori o Lipu u prošlo~\remenu: "Sada je zanimljivo napraviti bilans zbivanjali Lipu." On nam je to priredio i juna 1968, govorećida se treba zZlusta\iti, da je sad na redu revolucionarnaoseka; nekoliko dana posle toga došlo je do borbe u Flenui Sošou'. Spoljašnji sintetizeri, profesori revolucije,koji odlučuju spolja kada je plima a kada oseka, simboličnosu izginuli juna 1968, Ali treba ih i dalje ubijati.Oni su l1::crz-.':no koristili relativnu inicijativu masa odpore pet, godina da bi ojačali, Lip ih pono\'o ubija. U stvan,u I:~PLL 5'U radn:ci obesili poslednjeg gazdu, g. Girauda(Zll"O), o creva birokrata.Gavi: A š[a ti misliš o tome'?Sartre: !\1islim ela će u Lipu doći do nekog krajada će on biti Kz-,tastrofalan."Fie/or: Šta hoćeš time da kažeš?S(!i'li'cC"' jt: nešto sas\'im naročito, što se višeneće ti bilo gde, Ja dakle mislim da će u Lipudoći kraja. , ' mož,da za šest meseci .. , ali da će doćido kraja Lipo, To ie nečemu poslužilo, dalo je mogućnostdelovanja u nekim okolnostima koje se razlikuju od" 'Juna 1968. pobl}-n;} zaposlenih u CRS (republičkim sluzbamabczbcdno~tJ). lj Flenu su se radnici tukli s l)ariskim studentima,(u Ficnu i SOŠOLl se nalaze \'elike fab]'ik~ amomobi!a- Prim. prev)39

onih u Lipu. Ali to neće predstavljati.~tvarni Aobitak zaradničku klasu. Konačno, ona nece ms ta dobItI.Gavi: Treba li da se zadovoljimo sintezama, iIi -kako da se uhvatimo ukoštac da bi bilo drugih Lipova?Sartre: Mi smo ljudi sinteze, ali nismo samo to,tj. dok se Lip drži, i to dobro drži, treb.a bi~i uz nje!?a,treba sudelovati u svakom dnevnom zbIvanJu, a zatImreagovati kao što reaguju radnici Lipa, ili možda davatiprednost ovoj ili onoj grupi: to je naša borba, treba seboriti s njima, rame uz rame. A zatim, ako se Lip okonča,pošto vlada ne želi da to predugo traje, biće potrebnoda sačuvamo uspomenu na to, da neprekidno podsećamona to, da podvlačirno razne sintetičke mogućnostikoje nam je Lip otkrio. Ne slažeš Ii se s tim'?Victor: Lipovci su za celinu ideološke revolucije uFrancuskoj dobili vreme koje još traje. Mi moramo učinitida to vreme i posluži. Čemu? Tome, na primer, dase preobrazi celokupan revolucionarni pokret, od vrhado dna.Gavi: Kako ti to zamišljaš?Victor: Treba se vratiti izvorima strategijskih izraza:znati šta znači preuzimanje delimične lokalne vlastii operacije koje to prate; borba protiv tajne, zatvaranja,udaljavanja od centara odlučivanja ... Reč je o tome dase definiše izvestan broj teza u vezi s činom preuzimanjaparcijalne vlasti, nužnog radi pripreme za preuzimanjecentralne državne vlasti, što omogućuje da se razmotrifaktički odnos u Savezu levice: kad konstituišeš nezavisnusnagu koja se razvija kroz dela preuzimanja vlasti,onda možeš da ustanoviš, kad je to potrebno, i veze sas~arom levicom, Može se, mora se stvoriti jedan revoluCIOnarni pokret na osnovu svih aktivnih elemenata raznihdruštvenih sredina u stanju pobune. Imali smo dokaznjihove brojnosti i snage prilikom marša na Bezanson,kao i nove ravnoteže između intelektualaca i proizvođačado koje je došlo, U tom pokretu neće sve bitipostignuto, Danas je teorija revolucionarne organizacijezapravo teorija organizacije u stalnoj krizi. Tr~ba izgraditijedan mentalitet koji bih ja nazvao mentalitetomprotiv-vlasti, mentalitet koji se ne plaši da sve dovodi upitanje, koji se ne plaši rasturanja u izvesnim trenucima.~ra.ksa raspr:avljanja, P?stojanje razilaženja, ne krnjeJed~nst:o celllle strateških teza. U toj perspektivi, Libe.ratIOn Ima veoma važnu ulogu, jer u sadašnjem trenutkuu suštini, postoji Lip i Liberation koji omogućuju d~se smanje nepotrebne nesuglasice između grupa, revolucionarnihkretanja, koji izazivaju izvestan preobražaj,pa ga, na neki način, i nameću! To nije tako snažno40kao .. , deset miliona štrajkača, nije tako snažno kaoruska revolucija 1917, koja je primorala boljševičkustranku da .prihvati stavove koje je ona, sa teorijskoggledišta, osuđivala. Ali treba se pripremiti na opasnedogađaje koji se približavaju: ne kažem "opasne" naprostozato što će oni verovatno biti siloviti, nego opasnizato što ćemo se naći u procepu između utapanja uSavez levice i potpuno manjinskog i marginalnog stava;upravo taj položaj između čekića i nakovnja, taj potpunopritešnjeni položaj, treba apsolutno izbeći, a postoji samojedan način da se on izbegne, da se ta snaga od stohiljada ljudi konstituiše i da prevaziđe aktuelne oblikeekstremne levice.Novembra 1973.(Gavi, Sartre, Victor: all a raisoIl de serevolter, Editions Gallimard, Paris 1974.str. 299-317jPrevela Frida Filipović·Mitrol'ić41

Carlo SimoniSARTRE, INTELEKTUALAC, ORGANIZACIJAŠezde::etih godina kod Sartrea (Sarte) se ponovnonalaze momenti eksplicitnog razmatranja problema funkcijeintelektualca: nakon što je neposredno poslije ratateorijski razmatrao "engagement", nakon što se određenimnačinom života definirao kao "suputnik" KP Francuskea svoja shvaćanja uloge intelektualca kvalificiraopomoću točnih opredjeljenja, nakon što je u Critique(Kritika dijalektičkog uma) nastojao sistematizirati svojukritiku determinističkog marksizma, a u Les Mots(Riječi) promotl'io vlastito iskustvo čovjeka i intelektualca,Sartre, premda to ne čini sistematski, ponovno preuzimaraspravu o funkciji intelektualca i njegovim zadaćama,rekli bismo tamo gdje ih je ostavio. U jednomintervjuu iz. 1962. on uistinu, i u specifičnim formulacijama,ponovllo izylači tematiku "engagementa": "Intelektualacbi morao biti neodsan, go\'oriti istinu, predočavatistvarnost onakvom kakva ona jest, bez apriorističkihstajališta o S\'om značenjLL Ne sl1\'aćaju svi da je nužnoostaviti intelektualcu tu mogućl10st, mogućnost koja sesastoji naprosto u promatranju, pokazivanju i predočavanjupa stoga i u samom ozbiljnom kritiziranju. Ne zatošio bi bilo propisano da on mora kritički goYoriti, negojednostavnD zato šio vidjeti i pokaz ti već samo po sebiznači kritiku."lPonoYl1o zauzimanje stajališta izraženih 1945-1946godine - u kojima se zadaća intelektualca izjednačaval J.-P. Sartre, I compiti dell' il1tellettuale, intervju ,koji jedao tjedniku PolitycCl, II IL cOi1te1iZpOralZeo, septembar 1962.sa samim njegovim "intelektualnim bićem", a traganjeza ulogom sa uočavanjem \lastitog položaja - tiče sei shvaćanja književ11O'sti: " ... nije tako važno reći daknjiževnost mora biti angažirana, ona je nužno takva..."2 tvrdi Sartre 1963. u već navedenom intervjuu:"Književnik teži tome da izrazi one probleme i one stvarišto bi s\aki drugi čovjek mogao biti u stanju napisati,razumije se kada bi bio nadaren'''.3 Samo jedan ideološkidiskriminantan poj2tm kao "darovitost" (koji je, istinurečeno, Sar·tre upotrijebio samo u ovoj prilici) razlikuje"knj iževnika" od "svakog drugog" čovjeka. S druge strane,kake se često događa u sličnim ranijim izjavama, pojam"intelektualca" se bez ikakvog posredovanja identificiras pojmom "književnika" (što nije privilegija kojaje prešutno dodijeljena književnosti u odnosu na svakidrugi oblik intelektualnog rada i izražavanja).Tu n-stu stajališta treba imati na umu da bi seuočili novi elementi, koji su prisutni u predavanjimašto ih je Sartre održao u Japanu 1965. godine, premdanisu kvalificirani kao elementi prekida. U prvom se predavanju,na primjer, može pročitati o položaju intelektualaca:"... lišeni ekonomske i društvene moći, oni -intelektualci - smatraju se elitom pozvanom da sudio svemu, a to nisu. Otuda dolazi do njihova moralizmai ideali7ma .. Dodajmo: do njihova dogmatizma".4 Idalje definicija: "... prvobitno, svi bi intelektualci izgledelikao vrsta ljudi koji su stekli neku glasovitostpreko djela koja ovise o inteligenciji (egzaktna znanost,primijenjen;} znanost, medicina, književnost itd.) i kojizloupotrebljavaju tu glasovitost da bi izašli sa svog područjai kritizirali društvo i vlasti uspostayljene u imenekog globahlog i dogmatskog slwaćanja čovjeka (necdr('đcno2:ili jasno izraženog, moralističkog ili marksističkog)."5Dakle, intelektualac nije više samo humanista, premdaon, kako to sam Sartre piše 1970. godine Ll predgovorutim prcdayanjima, ... klasični intelektualac", tradicionalniintelektua!u.c. Ono što se sada može razabratiip;}kiepozornosti na sociološki moment,što je u nastad::u raspra\c još očitije nego u dijelu u: Saopćenje J.-P .. Sanrca na Kongresu u Lenjingradu 1953.::\an~d.. pl;ema e Gluck"manl1 ,).-P,' Sartre et 'le ~ gauchismecsthdiquc", u La iV01!l'elie Cririql!e bL 173-174, mart 1966., [ :Ic!!' i:zici!eiiwlie,'.L-P.. Sartre, Plaidoyer pOllr les ii1tellectuels (tri preda\'ania koia .k održao tl Tokiju i Kiotu II septembru i oktobrui%)i Ll Sitll(lIioilS, VIII, Paris, Gallimard, 1971. str. 376,, I sto, str. 378 ..43

kojem definira intelektualca u njegove funkcije od XIVstoljeća nadalje. To je uočljivo u dijelu koji je posvećenaktualnoj situaciji, a osobito formiranju intelektualaca,"tehničara praktičnog znanja": "Tehničar praktičnog znanjaregrutira se odozgo (u visokim krugovima). Općenito,on više ne pripada vladajućoj klasi, ali ga ona definirau njegovu bivstvovanju odlukom o njegovu zaposlenju... vladajuća klasa odlučuje o broju tehničarapraktičnog znanja u funkciji profita ... Ona ih dakle, uprvom redu, poučava dvjema ulogama: od njih istodobnostvara specijaliste istraživanja i sluge hegemonije, odnosnočuvare tradicije. Druga ih uloga, da upotrijebimo jedanGramsciev (Gramši) izraz, konstituira kao 'funkcionarenadgradnje' ... Klasni odnosi automatski regulirajuodsjek tehinčara praktičnog znanja."6 Činjenica da "tehničara"kako njegovo porijeklo tako i zaposlenje smještajuu "srednju klasu", "... znači da on općenito nemanikakvog dodira s radnicima, a ipak je sudionik njihoveeksploatacije od strane vlasnika budući da ... on živiod viška Yiijednosti".7 U središtu je rasrpave razmatranjeo "proturječju" koje intelektualac proživljava: "Onje 'humanist" od najranijeg djetinjstva: što znači da suga uvjerili u to da su svi ljudi jednaki ...", ali " ... ta privilegija,ili monopol znanja u dubokom je proturječju shumanističkim egalitarizmom. Drugim riječima, on bi gase morao odreći. Ali, budući da on 'jest' ta privilegija,on će se nje odreći samo ukidanjem sebe samog ..."8Proturječje se proživljava svakodnevno kao proturječjeizmeđu pojedinačnog i sveopćeg: "... uz suučesništvotehničara praktičnog znanja privilegirani društvenislojevi izvlače društvenu korist od njihovih otkrićai pretvaraju ih u korist za manjinu na štetu većine".9Otuda nastaje "nesretna svijest" koja obilježava "istinskogintelektualca". Uistinu ne postaju "intelektualcima"svi tehničari praktičnog znanja: za to su potrebni nekičinioci, između kojih npr. "... nemogućnost u kojoj senalaze vladaiuće klase da svojim studentima osigurajusva mjesta koja im pripadaju i koja su im obećali"I0.Reklo bi se da Sartre, pomoću eksplicitnog pozivanja napitanje intelektualne nezaposlenosti, uvodi jedno značajnoupozorenje na pojavu proletariziranja. Ali u stvari,prema njego\om mišljenju, to nije odlučujuće za osvješći\'anjeintelektualca: "... svi ti činioci - između kojih44, Isto, str. 387, 388, 389-390.7 Isto, stc 390,, Isto, str. 391., Isto, str. 395.10 Isto, str. 398.upravo intelektualna nezaposlenost ... samo na planu svijestipridonose jednom k'onstitucionalnom proturječju..."11, naime upravo onom između pojedinačnog i univerzalnog.Već sada možemo zabi1je~iti kakvo se ograničenjeuvodi u Sartreovoj raspravi u trenutku u kojem se konstitucionalnoproturječje postavlja kao središnje u "bitku""intelektualca", i time stvarno privilegira subjektivnimoment (moment nadgradnje), "nesretna svijest";ta nesretna svijest - \'alja dobro zapamtiti - ima svojuimplicitnu pretpostavku shvaćanje prema kojem znanost("praktično znanje") gubi svoJ'u neutralnost ( unilnost ") samo zbog njezineverza~klasne upotrebe, a " uloga"stručnjaka istraživača", može se razlučiti od uloge"sluge hegemonije",No, da bi se uočilo niz dvosmislenosti u toj analizi,treba razmatrati drugo predavanje: ". .. intelektualackoji ne prestaje da se preko svojeg posla kojeg obavljakao tehničar znanja, preko svoje plaće i svog životnogstandarda, definira kao odabrani malograđanin, treba dase bori protiv svoje klase koja, pod utjecajem vladajućeklase, u njemu nužno reproducira malograđansku ideologiju,malograđansko mišljenje i osjećaje. Intelektualacje dakle tehničar univerzalnog koji zamjećuje da na njegovupolju ne postoji već data univerzalnost, nego jevalja stalno stvarati"P Iza tog osvješćivanja treba dadođe drugo: "... njegova je negacija samo negativnimoment jednog praxisa kojeg on ne može sam poduzeti,koji se može dovesti do uspješnog završetka samo pomoćusvih porobljenih i eksploatisanih klasa ... On dakleima samo jedno sredstvo da shvati društvo u kojem živi:da o njemu stekne stajalište onih koji su najmanje povlašćeni."13Teorijski to svrstavanje intelektualca uz bokeksploatisanih masa ima jasnu pretpostavku: ",., postojiparalelizam između napora intelektualaca prema univerzalizacijii pokreta radnih klasa ... oba u stvari težeuniverzalnom (stvarnoj jednakosti) na temelju njihove"historijske posebnosti";14 i kao i svima drugima intelek~ualcu su također, pokrali njegove ciljeve, a proturječjal11tele~tualca ".... su proturječja ,svih' i čitavog društva".bEto, dakle: "intelektualac je kroz svoje vlastitoproturječje, koje postaje njegovom 'funkcijom' potaknutda se za sebe samog i, prema tome ,za sve' osvijesti .. ,"16II Isto, str. 399.12 Isto, str. 404.lj Isto, str. 406, 413.14 Isto, str. 420." Isto, str. 427.16 Isto, str. 427.45

Zadaća je intelektualca da svoje proturječje proživi 'zasve' i da ga prevlada 'za sve' pomoću radikalizma, to jestprimjenom tehnike istine na iluzije i laži."!7Očito jc da je i tu prisutan ideološki postupak nakoji smo već in1ali priliku ukazati: društvena i političkaspecifičnost položaja i funkcije intelektualca se gubi:proturječja intelektualca ,,""" proturječja su 'svakoga'i čitavog društva.""" i """. njegovo viastito proturječje".. postaje njego\om funkcijom"Y Ali, usporedo stim, intelek tualac ima zadatak da "... postane 'protivniksvake vlasti' - uključivši i političku vlast koja se izražavakroz masovne partije ili aparat radničke klase -ddde, da postane čuvarem povijesnih ciljeva kojima težemase".19Iz trećeg će predavanja (Je li književnik intelektualac?)biti dovoljno prenijeti značajni zaključak: književnik"... se ,u samo svom zanatu' hvata u koštacsa proturječjem između posebnog i općeg. Dok su drugiintelektualci vidjeli kako se njihova funkcija rađa iz proturječjaizmeđu univerzalističkih zahtjeva njihova zvanjai partikularističkih zahtjeva vladajuće klase, on usvom zadatku nalazi obavezu da ostane na planu proživljenogi stvara perspektivu 'univerzalizacije' kao pot\Tdeživota 'na horizontu'. U tom smislu on nije 'slučajni'intelektualac, kao oni, nego (intelektualac), ,posvojoj suštini'''""o Otuda se izričito ponovno pojavljujeprivilegirani značaj koji Sartre pripisuje književniku iknjiže\'nosti.Stajališta koja su izražena 1965. godine konkretizirajuse u jednoj izjavi iz januara 1968. koja ih spuštaLl hancusku sItuaciju. U njoj, po Sartreovu mišljenju imišljenju grupe iz Les Temps IViodenles, nije bilo mogućeda ljc\'ica postavi strategiju frontalnog sukoba, narodnepobune. Z

kratizacija samo gr~mični slučaj.: ."Dok uviđam potreb~organizacije, priznaJ~m ~a ne :Vldlm~~k.o se mogu raz•• V't' problemi kOJe bIlo kOJa stabIllurana .strukturaTIJesl If"'" t .sobom donosi".23 Samo "grupa u 'l!-ZIJI , spo.n ana l pr,?-lazna formacija jed~e k,ompaktne Je~gre, k.oJa se popas,:kao kolektivni subJekt, sposobna Je za Jednu ItSlIlSkIrevol~cionarnu akciju. Stvarni problem "prevladavanjalenjinističk.og i bolj~~vičkog mo?ela" kod Sartrea:postajebezuvjetna afirmaCIja spontamteta; no, ne radI se ospontanitetu koji se pouzdaje u autonomnu i kreativnuakciju mase, nego o spontanitetu "primjerne akcije" jedneavangarde, koja je ograničena kako u prostoru, tako,i osobito, II vremenu.Ta stajališta valja imati na umu da bi se pravilnoosvijetlile izjave koje Sartre daje 1970, kada obnavljaraspravu o intelektualcu i njegovoj funkciji, raspravukoja se prije svega ocjenjuje kao ponovno razmišljanjeo stajalištima izraženim u predavanjima iz 1965. godine:u uvodu tim predavanjima, koji je napisan upravo 1970.a na kojeg smo već upozorili, Sartre priznaje ograničenosttog shvaćanja: tada je govorio samo o "klasičnom intelektualcu",koji ne ide iznad stanovite razine svijesti iodređene vrste ,političke borbenosti': "Danas sam shvatioda se on ne može zaustaviti na stadiju nesretne svijesti(idealizam, nedjelotvornost) ... nego mora negiratiintelektualni moment da bi pokušao pronaćinoV1i narodnistatus."24 U jednom intervjuu iz iste godine Sartre seopširno izražava o tome: uz razmatranje o "tehničarimapraktičnog znanja", "intelektualcima" i proturječju k.ojeoni proživljavaju između općeg i pojedinačnog, pridodajese tu definicija onih koje autor naziva "klasičnimintelektualcima", koji "... trpe zbog svojeg proturječja,ali, istodobno smatraju da ih ono čini korisnima za sve,i, prema tome, odbijaju da sami sebe dovedu u pitanje".zsSartre se kritički distancira od stajališta koje jesam izrazio pet godina ranije: klasični intelektualac". .. voli svoju ulogu: d.obro plaćeni tehničar praktičnogznanja, koji s jedne strane predaje npr. fiziku, a s drugedenuncira represiju na sastancima, osjeća se u načelunezadovoljan samim sobom. On misli da kroz to nezadovoljstvosamim sobom, što znači kroz .osvješćivanje osvajem praturječju, može biti k.oristan, budući da jez3 J.-P. Sartre, "II rischio della spontaneita, la logicadell'instituzione" (razgovor sa J.-P. Sartreom). u Il Manifesto,br. 4, septembar 1969." J.-P. Sartre, Plaidoyer pour les intelieetuels, str. 373, 374.25 J .. P. Sartre, L'ami du peuple, inteIvju u L'idiol international,septembar 1970.48njegOIva proturječje, praturječje ćitavag društva". Takoda tim intelektualcima" ... nikada nije palo na pametda sami sebe aspOIravaju kao intelektualci: oni u nesretnojsvijesti nalaze sretnu svijest, zbog onaga što su činiliili su vjerovali da čine za Alžir ili za Vijetnam ...Ali, u ,maju' su osjetili da ih je pokret osparavao .kaointelektualce', dak je datada intelektualac bio anaj kojise maraa staviti na raspalaganje, i koji je naravna misliaa sebi kaa a anam kaji pribavlja teariju, ideje"."Ali, u Maju, anI koji su zapačeli nisu biIi ,svršeni' intelektualci,oni kaji su palažili svoje ispite i stvarno primajuplaću, nego ,intelektualci-šegrti' kaji su shvatilisituaciju i sami rekli sebi: ona šta mi haćema upravo jetaj način živata."26 Osim toga privilegiranja ulage i magućnastimladih, studenata, u povodu čega se gavoriloa "generaci jska j granici"27 Sartreove rasprave, magu senaći u tam intervjuu eksplicitne izjave o funkciji intelektualca:"... treba da oni između njih - !intelektualaca- kaji su se daista pramijenili pastanu svjesni da nemaviše nikakve dI1uge magućnosti da imaju opći cilj ukolikone stupe u izravnu vezu s anima koji zahtijevajuuniverzalna društvo, to jest sa masama. Ali to neće rećida oni, kao klasični intelektualci, maraju ,govoriti' praletarijatu,ukra tka - baviti se teorijom koju mase uakciji podupiru. To ie pasve napušteni stav". "Prije svegaintelektualac treba da se ukine ka,a intelektualac.Dakle, ana šta ja nazivam intelektualcem je nesretna sv,ijest.On treba da izravno stavi u službu masa ona što jemogaa izvući iz disciplina koje je naučio, tehniku univerzalnog.Intelektualci moraju naučiti shvaćati univerzalnasikaju žele mase, u stvarnasti, u trenutku, u nepo·srednom. .. Kankretnu univerzalnast."2s Iza tih .općihtvrdnji slijedi jedno ,kankret,na' upozarenje: "Na primjer,ja mislim da bi danas novine koje su stvarene zamase marale imati stanaviti braj intelektualaca i adređenbroj radnika, i da članke ne bi trebali pisati ni intelektualcini radnici, nego zajedna. Radnici tumače ona štorade, ana šta jesu, a intelektualci su tu istadabna dashvate, da nauče i da stvarima daju adređeni abrazacapćenitasti ."29Izgleda da je neizbježna upitati se u čemu se u bitisastoji razlika između takve aktivnosti tipične aktivnasti" Isto.:; G. C. Fcrretti, "Sartre e dintorni", Rinaseita, br. 47,27. novembar 1970." J.·P. Sartre, L'ami du peuple." Isto.4 Marksizam u svetu 49

· klasičnocr intelektualca", kakva razlika postoji između::općenito~ti" o kojoj Sartre tu govori i "univerz~lnosti"o kojoj je govorio 1965, u što to konačno prelazI samouništenjekaje se smatra nužnim, a koje bi moralo garantiratiprevladavanje klasične uloge intelektualca, prevladavanjedo kojeg izgleda ne dolazi ni u situaciji kojase smatra predrevolucionarnom. U jednom intervjuu uoktabru 1970. Sartre tvrdi: "Upravo idemo prema građanskomratu, ... uloga intelektualaca koji analiziraju situacijusastoji se u angažiranju u tom građanskom ratu...". Na primjer, nastavlja on dalje "... ako se intelektualcižele staviti u službu masa, oni moraju osnovatijedan veliki list (novine) sa redakcijom koja bi bilasastavljena od predstavnika misli i od radnika. A suradnjase ne bi trebala sastojati samo u pisanju članakanaizmjence, zato što bi intelektualci mogli izvanrednoupotrijebiti iskustva radnika i sitnih trg;vaca, koji jediniuistinu poznaju svoj položaj. Tada bi pisali posvedrugačije članke. Ili bi ih pak mogli zajedno razrađivati;naprežući se da se jasno izrazi, radnik bi vjerojatno došaodo novih i dubljih intuicija. To je, govorim to kao.filozof, poželjan i nužan aktivizam intelektualaca."30Te izajve, neka Sartreova politička opredjeljenja(pozornost koju je posvetio osobito instrumentu novina,što ima svoj praktični pandan u preuzimanju uprave listaLa callse du peuple, a zatim Liberation), njegav stavu povodu izbora 1973. i predsjedničkih izbora 1974, kojegje izrazio na temelju načelnih ocjena formuliran-ih uCritique, mnogo više nego na temelju neke konkretnepolitičke djelatnosti. Na osnovi tih podataka može setvrditi da ono samouništenje intelektualca, koje je izazvalotoliko rasprava među marksističkim intelektualcima(misli se na one u Ril1asciti iz 1970), ne nalazi nikakavs!vami i odlučni pandan u praksi. Ali, ono ostajezna.k J.edr:o~ n~pr~vladanC?g protu.rječja, proturječja, kojevalja mdn'ldmratI ne tohko u dIhotomiji koja se obnovilau Sartreovu djelovanju nakon 1968. godine (s jednestrane produžio je pisati djelo o Flaubertu (Flober),premci~ je potpuno svjestan problematičnosti ciljevatoga djela, s druge sudjeluje u djelatnosti grupa kao štoje Gauche Proletarienne"), ali se prije može razabratiu samoj političkoj praksi intelektualca, posebno intelek-30 Intervju Hesstscher Rundfunk J.-P. Sartreu i AndreGlucksmannu (Guerra cil'ile in Franca?), 22. oktobra 1970 uPacirolli, e la guerra! Milano, Feltrinelli, 1971. str. 173. '* Proleterska ljevica - PrilIl. prev.50tualca Sarh·ea. On u biti nastavlja da sebi, kao. takvom,pripisuje ulogu koja se može definirati na temelju jednepretpostavljene sposobn'Osti-mogućnosti"uopćavanja",a da nije svjestan čisto formalnog abilježja te operacije,njezinog "lingvističkog" ograničenja. Nikakav pakušajnaukovanja intelektualca (pa makar išao raditi u tvornicu,da bi za dvije iLi tri godine uspio. da ne gvori više"istim jezikom") ne može mu priskrbiti 'Odlučnu funkciju- čim se on stavlja "izravno u službu masa," ane utvrđuje nego, dapače, smatra štetnim stvarno posredovanjeukoliko ono ograničava. Tako se intelektualacosuđuje češće na funkciju pukog postr-anog sudjelovanjau akciji određenih "avangardi", nego na učestvovanjeu stvarnim pokretima masovne borbe. "Mislimo onakokako smo strukturirani, djelujemo onako kako smo organizirani"31,kaže Sartre 1969; ali intelektualac je strukturiranprema podjeli rada (ne samo podjelom izmeđumanuelnog i intelektualnog rada, nego i sve većom podjelomunutar samog intelektualnog rada) i ne postojiželja za samouništenjem koja bi mogla ukloniti tu stvarnučinjenicu. Ako se, kako ta čini Sartre, organizacijinegira bilo kakva djelotvorna mogućnost, intelektualcuse oduzima mogućnost da izađe iz svog proturječja, ilibolje rečeno, da postavi vlastito proturječje i upravljasvojom izdvojenošću politički korisno, sa povijesnog idruštvenog stajališta realno.Govorimo o Sartreu, no bilo bi pogrešno smatratida ono što je rečeno vrijedi samo za njega, to jest za"velikog intelektualca" koji, upravo radi svoje glasovitosti,ostvaruje odnos s "masama" - premda je taj odnosu određenim trenucima izgledao neposredan - itako nalazi potvrdu, iako sporadičnu, svojeg diskursa.Logika izravnog odnosa s masama dasta je dugo podrazumijevala,premda na kraj'l1je različit način, političkupraksu najvećeg dijela intelektualnih boraca koji su poni,kli iz 1968, boraca koji su bez daljnjeg svjesniji nego štoje Sartre fundamentalne uloge pojave proletarizacije (usvim njenim raznim aspektima: nezaposlenosti, neodgovarajućezaposlenosti, ali i mnogostranog gubitka vlastii društvenog ugleda dobrog dijela sloja sitne buržoazijeu cjelini), proletarizacije koja se odvija još prije u njihovomobrazovanju nego u njihovoj političkoj praksi.Ali Cini zbog toga nisu bili manje spremni da poistovjete sproleterom proleLariziranog intelektualca ili onog kojiJI J.-P. Sartre, "Il rischio della spontaneita, la logicadell'istitutuzione".51

Je na putu proletarizacije, da stav~ u z,,:gr,:de obje~tiv~upovijesnu činjenicu podj~le rada l posljedIce .~O]~, IZ n!eproizlaze na svim planovIma. Otud~ ,~p~~radmck~ 0pI.edijeljenostnekih grupa, "narodn]aCkl st~V~Vl nekihdrucrih' otuda uobičajeno ljevičarstvo mnogIh mtelektualac~{ stanje iščekivanja nekih drugih.Moglo bi se primijetiti da se ovdje nastoji predložitisamo premještanje s problema funkcije intelektualca naproblem revolucionarne orgcmizacije: primjedba bi bilana mjestu kada se ne bi smatralo da postavljanje problemaorganizacije implicira, između ostalog, i zadaću dase poduzme konkretna analiza aktualnih klasnih odnosa,a posebno odnosa između intelektualnog rada - shvaćenogu njegovom stvarnom značenju, kao intelektualneradne snage - i manuelnog rada. Međutim, intelektualnirad treba shvatiti ne samo u teorijskim i općenitijimterminima (proizvodan i neproizvodan rad, razne razineotuđen j a i td.), nego i u društveno-historijskim terminima,koji se na primjer tiču društvenog položaja i političkih(u užem i širem smislu), te političko-kulturnih međuprostorakoje mogu imati nastavnik, psiholog, tehničar,liječnik i svi oni koji se mogu definirati kao društveniili kulturni radnici. Pri tome treba imati naUmu da sena taj način postavljenom ovom problemu daju istodobnodruštveno determinirane i političke konotacijekoje se mogu provjeriti i stvarna proturječnost. Postavitiproblem organizacije danas znači i ponovno kritički razmotritiuzroke i modalitete puta koj,i je zapadne komunističkepartije doveo do toga da s intelektualcima uspostavetočno određenu vrstu odnosa, koja "velike intelektualce","svršene intelektualce" (kako bi rekao Sartre)smatra "suputnicima", cl njihov rad i njihove analize"doprinosima". To s druge strane, zahtijeva od intelektualnihradnika, koji su najizravnije angažirani u specifičnimsektorima, da "budu bolji" od svojih kolega nasuprotnim političkim pozicijama, da "lažnim univerzalnostima"tih kolega suprotstave svoju tehničku nadmoćnost"stručnjaka". Sartreu se mora priznati da nije ostaozatvoren u tim okvirima, ili, bolje rečeno, da je znao sabratiduboko značenje borbi iz 1968. godine, premda jeto učinio na proturječan način, a nije mogao ukazati naneku alternativu i nije definitivno prevladao gledanje"klasičnog intelektualca" (a njegovo se odbijanje organizacijevrlo teško može razdvojiti od subjektivizmasvojstvenog tradicionalnom intelektualcu). Ukratko, morase priznati kako su Sartreova stajališta posljednjih52godina, premda preko posebnih kulturnih posredovanjai prema nesumnjivo vremenski određenim modalitetima,ispoljiJa proturječja tradicionalnog intelektualca, a nenaprosto "sumrak jednog intelektualca"Y(Cario Simoni, "Sartre, ['inteUettllale,['organizzazione", Aut-Aut, br. 145-146,1975)Prevela Sofija Klieževžć" L. Gruppi, "Crepuscolo di un intellettuale. La 'brutta copia'di J.-P. Sartre", u L'Unita, 2. mart 1973.53

Georges LapassadeRUSO I ENCIKLOPEDISTI. Kritika postojeć~ il1teligencije, uz kritiku neposredr:Ih podataka saznanja, uvek predstavlja polaznu tačkufIlozofskog. I:azmišljanj.a .. Filozof pre svega preispitujes~be u svoJoJ delatnostI mtelektualca, u svom učestvovanjuu stvaranju i širenju kulture.:rako sumnje: u Descartesovim (Dekart) Meditacijal11.a Jeste u .stvarI tran.sponoyanc: su~nja u inteligencijunJe~ovog vI:eme~a, kOJa se Javlja vec u Raspravi o meto.dl.Od.bacIvanJe kulturnog sveta koji stvaraju humani:tI, preZIrno podređivc:nje ~~uštveno-političkom poretku,cuve~a J?escartesova IzolaCIja u Holandiji - svi ti ele~entI njegove autobiografije moraju biti shvaćeni kao~zraz suprotstavljanja koje filozofa odvaja od ostalihlOt~lektualaca. Isto je i sa neinstruktivnom pedagogijomkOJU Rr:sp!".av.a suprotstavlja obrazovnoj ambiciji svih~ulturm~ cImlaca: Descartes samo želi da pokaže kakoJe mogl;l~e anga~ovanje u istraživanju koje neće obaveznosledItI u~ek. ~ste pute;'e . .Drugim rečima; cilj Raspraveo ~1Zet.odl ~lJe pr.e~lOSen]e nekog određenog znanja;prel1oserzJ~.- rl.I pozltLVl1a pedagogija, kako će Rousseau(Rus~) reCI - Jeste metoda inteligencije; suprotno tomenegatIvna pedagogija jeste metoda filozofije. Ona oči.gle~no po?razumeva spontanost jedne prirode koja use~l sam01 - a ne u kulturi - nalazi pravila svog razvOJa:za Descartesa to je "prirodna svetlost", za Rousseaua"prirodna dobrota".. Evo, d~kle, na ~amom PC?čet~u kartezijanske misli~n. teme kOJe ukaZUJU na razlIku Između intelektualacal fIlozofa: odbijanje da se istina traži na nivou društve-54no-političkog poretka, odbacivanje pedagogije koja sesastoji u prenošenju znanja, što podrazumeva "naturalizam'"kao suprotnost kulturalizrnu inteligencije. Ove trinerazdvojne teme naći ćemo na svakom početku filozofskograzmišljanja. Zasluga J. J. Rousseaua je što ih jeistakao i sistematski izložio u odgovoru inteligencijisvoga veka.~': * *Francuski pisci veka prosvećenosti nisu "filozofi";oni su intelektualci, većina njih pripada inteligenciji -prvoj inteligenciji modernog vremena. Osnove njihovepojave u istoriji jesu kulturalistički postulati, koji suveć onda, a i kasnije karakterisali ideološki rad intelektualaca.Prvi postulat se odnosi na definiciju čoveka. Starasuprotnost između prirode i kulture nalazi u Enci/dopedijismisao koji joj je i u ranijim vekovima pridavan.Njegovu pravu vrednost možemo utvrditi ako krenemood Buffonovih (Bifon) analiza koje se odnose na uporednudefiniciju ljuds·ke vrste: čovek je jedino živo bićekoje može biti predmet "vaspitavanja vrste", - odnosnoakL!Ztllracije. Kultura, prema tome, može biti preneta.Iona to mora biti: prirodna osetljivost izložila bi detebez mogućnosti zaštite smrtnim opasnostima sredine, dačovek, da bi se odupro nedostacima prirodnih organa,nije izmislio skup različitih saznanja i tehnika, znanja iumeća, koie danas nazivamo kulturom. Kulturalizamtako poprima univerzalnu vrednost: čovek je jedin.obiće kujeie sposobno da stvori, prenese i primi kulturu.Drugi postulat pripada filozofiji istorije. "Filozofiprosvetiteljstva' suprotstavljaju to prosvetiteljstvo mrač'njaštvu ranijih vekova, znanje neznanju, civilizaciju varvarstnI.Kulturno biće čoveka, istaknuto u prvom postulatu,aktualizuje se tek tokom jednog razvoja koji svojuzrelost postiže Ll veku "filozofa". Na jedan veomajasan način to izražava manje Kantovo delo Was istdas Alljk.Wrlllzg: znanja su znak istorijske veličine čoveka.Otuda najzad, a to je treći postulat, pedagoška ulogakoju zahteyaju prosvetitelji. Oslobađanje čoveka pretpostavljavaspitanje zahvaljujući kome će se dokinutigre;;ke čovekovog individualnog i istorijskog detinjstvai pomoću kojeg će se znanjem zameniti početna neznanja.Poduhvat kao što je Enciklopedija jasno izražavataj pedagoški optimizam: suma saznanja, čiji je .ona bilans,mora pomoću znanja da ostvari oslobođenje čovečanstva.55

o;: * "i:. 1750. i?odine počinje objavljivanje Enciklopedije.DIderot q?Idro), predvodnik niza progresivnih intelektual,:ca,~OJI rukovodi izcl~vanjem ove knjige sudara se sadrz~vmm apar~rom kJI se trudi da ukoči razvoj i deoloskeborbe. Zatvaraju ga u Vincennes. Godinu danaranije, J. J. Rousseau, tokom posete svom zatvorenomprijatelju, ,c;>?lučuje .da .počr:e sa pisanjem svoje prve~f!sprf!ve, CIJe ~e objavljIvanje tako podudara sa objavlJIvanJemmamfesta Prosvetiteljstva. Rousseau će pisatii članke za EnciklopedijU. Međutim, to nije dovoljnoda se dokaže, kako to neki pokušavaju da učine, da ćeon .na neki način sve do pojave Rasprave o nejednakosti(Dlscours .sur l'~l1egalite) ostati enciklopedista. Upravo~uprotno, Jasno Je da se njegovo prvo delo veoma jasnol dIrektno suprotstavlja - a Rousseau kaže da ie i Diderotuto bil,? jasno - tezama koje je inteligencija togvremena raZVIJala.Delo doživljava veliki uspeh, a Rousseau postaje sla:ran. Autor'~ uspeva paradoks da ostvari svoje ambicijeIZ. mladc;>sil: otkrivajući tajne motivacije drugih, koje suuJedno.I nJe~ove,. i ideološka ubeđenja, koja je, mislećida sle~I nekI sVOJ .sopstveni put, u suštini i sam prihvatao.Njegova teza Je poznata: 'progres nauke i umetnostine nosi sobom i moralni progres; razvoj nauke nije obave~nor:;?tor koj'! će čo;rečanstvo pokretati unapred."FI~OZ?ft. dakle m~u ono sto tvrde da jesu. Njima nedostaJeIstI~a: za kOJU tvrde da joj služe i da ie šire, onisu robOVI Jednog mišljenja koje bi želeli da osloboderazobličavajući ga. Budući ujedno i mistifikatori i mistifi.c:.irani,oni poseduju jednu koruptivnu vlast koja jošVIse ubrzava dekadenciju istorije i još više nas udaljavaod relattvl1e čistote prvobitnih vremena. Ta štetnost intelektualcatemelji se na jednoj viziji sveta i ljudskogdelovanja u tom svetu čije principe Rouseau osporav;.Rousseauav sistem gradi se na osporavanju ovih principa,kojima on suprotstavlja principe prirode. U Dijalozimase to jasno izražava: njegov sistem je u suštini"sistem prirode", kome je suprotan protivprirodan sistemintelektualaca-/: * *Filozofija J. J. Rousseaua suprotstavlja se od tačkedo tačke postulatima inteligencije.Rusoistička koncepcija čoveka nije kulturalistička:on~ se, nap.roti:" zasniva na prvobitnoj upotrebi pojmapnrode. TotJ pOjam pre svega ima heurističku vrednost:56on i~ražava i utvrđuje nemogućnost da se definiše nekostanje čovečanstva koje ne bi bilo obeleženo kulturom.Čovek u "prirodnom stanju" nije istinski čovek: on bi,u tom stanju, ako želimo da odredimo filogenetiički mamenat,pre bio antropoid. U ljudsko zalazimo počev odtrenutka kad su pogledi počeli da se ukrštaju, kada čov~ku drugom počinje da vidi biće koje on gleda i kojenjega gleda.Tekst druge Rasprave prikazuje taj preobražajkao prelaz, _ kvalitativnu promenu, što predstavlja radikalniraskid s prethodnim stanjem. Naime, odlučujućielement ovog prelaza nije - suprotno onome na šta nasnavodi čuveni tekst o svojini ekonomsko2: reda. Odsuštinske \ažnosti je to što se ova promena ~vrši na nivouintersubjektivnosti.U "mladosti sveta", koja predstavlja istinsko rađanječovečanstva, čovek postoji zato što je u drugom otkriosvoje druga ja. Subjektivnost se rađa iz intersubjektivnosti.Rusoistička analiza najavljuje ovde he2:elovsku,čije suštinsko kretanje Marx reprodukuje u jednoj belešcisvog Kapitala: "U izvesnom smislu sa čovekom jeisto kao i sa robom. Kako on na svet ne dolazi s ogledal~m,!Ii bo filc;>zof a la Fi~hte, čije ja Ile oseća potrebubilo ceg~ da bl se potvrdIlo, on se pre svega ogleda ipotvrđUje samo u drugom čoveku. A taj drugi mu se,kožom i dlakom, čini pojavnim obli-kom Ijudsko2: roda."Ova misao može biti prihvaćena kao najbolja ih.istracijaRasprave o nejednakosti.Međutim, to nije i interpretacija koju marksistiuglavnom predlažu. Nasuprot tome, ovi komentatori,koje, bar što se ovog mesta tiče, sledi celokupna kritika,pod,:lače. važnost koju je Rousseau u rađanju nejednakostIpndavao ekonomskim determinantama - tehnicii odnosima između "bo2:atih" i "siromašnih" izmeđuonih koji "poseduju" i anih koji "ne posedu'ju". Ovasporna interpretacija zasniva se na čuvenom apostrofuprotiv svojine (.,Onaj koji je prvi ...") koji je autoru oratorskom poletu stavio na početak dru 2:0 2: dela svojeRasprave. Često. poneseni stilom, zabo~'a~Tl jamo daobratimo nužnu pažnju formuli koja ispravlja tu misaoi koja sledi neposredno nakon ovog lirskogiz1iva. Rouseauu stvari podvlači da je nužno zamisliti jednu fazukoja je već ljudska i obeležena izvesnim oblikom nejednakosti.U toj prvoj fazi sukob još uvek nije ekonomske prirode.To je čisti sukob prestiža koji izbija iz ljubavnognadmetanja, koje već prouzrokuie prelaz sa bića napojavu: nadmetanje je izloženo sudu pogleda. Da se vratimona već navedenu Marxovu misao ali koristeći se57

izrazima psihoanalitičara: za Rousseaua ulazak čovekau istoriju počinje "stadijumom ogledala". Upravo tadase rađaju protivrečnosti koje će obeležiti razvoj istorije,njenu progresivnu degeneraciju, njenu degradaciju donajniže tačke, koja je jedno novo stanje prirode, neviše stanje prvobitne i životinjske nedužnosti, već stanjekoje je Hobbes (Hobs) ovako opisao: svet ljudi postaoje džungla i potpuno je podređen zakonu jačeg. To podrazumeva,kao jedinu razliku u odnosu na prvobitnostanje prirode, jedan međusobni odnos iznad kojeg seviše ne može ići.U ovom je stavu sve sadržano. čovek je počeo dapostoji tek kada je izašao iz stanja usamljene prirode dabi se ostvario u sukobu. Otuda i teškoće da se shvatirusoističko pozivanje na prirodl1og čoveka, koji se jedinomože shvatiti kao norma ili negativan pojam. Ipak, jedanizuzetak: Dijalozi predstavljaju Jean-Jacquesa kaojedinog prirodnog čoveka koji među ljudima postoji. Jasnoje i zašto: da bi njegova filozofija bila istinita ijedina koja je istinita, ona mora biH filozofija prirodnogčoveka. Analognim postupkom Marx će proletarijatprikaza'ti kao nosioca jedine prave ideologije kojadovršava i ostvaruje filozofiju.Predložili smo da uzmemo izraze psihoanalitičara dabismo utvrdili položaj rusoističke teorije o počecima čovečanstva.Može se iĆi i dalje. Ova teorija je u suštiniveoma bliska frojdovskoj antropologiji.Poznat je frojdovski mit o prvobitnom oceubistvu:jednog dana praljudska bića su ubila Oca i is mislilaosnovni Zakon koji uređuje odnos polova - zabranuincesta koja je zamenila despotizam očeve vlasti; pobunjenisinovi ušli su tako u istoriju, a čovečanstvo jerođeno sa kulturom. Po Freudu svaki pojedinac "ponavlja"epizodu prvobitnog ubistva: Edipov kompleks nijestadijum u individualnom razvoju; on će pre biti dramatog prvog sukoba čije ostvarenje omogućava čoveku pristupsopstvenoj sudbini.Jasno je da je rusoistički mit o mladosti sveta veomablizak psihoanalitičkom: Rousseau ne opisuje određenuistorijsku fazu, on definiše prelaz, posredovanjenužno čovekovoj egzistenciji. Značaj koji pri,pisuje ljubavi,ljubomori, seksualnoj borbi i borbi za prestiž prisutnoju čOYeku, zatim isticanje nužnosti uspostavljanjaugovora - sve to iziskuje da se jedan mit osvet1i drugim.Zna se takođe da psihoanalitička hipoteza postajeodrživa kada odbacimo želju da oceubistvo uzmemo kaoistorijski događaj i od njega zadržimo samo simbol, aistovremeno Darvinovu hipotezu o hordi zameni mo Bol-58kinovom hipotezom o začeću. Ako čovek s drugim uspostavineprijateljske odnose koji mogu da postanu ugovorni,to jc zato što je ljudsko biće označeno početnomnepotpunošću koja stvaranje ugovornog odnosa čini nužnimi odlučujućim. Nedovršeno, prerano rođeno, ljudskodete prilazi svojoj sudbini čoveka kroz igru raznih uloga,identifikacija, raznih konflikata koji su na odlučujućinačin spojeni u kompleksu koji za njega ne predstavljapodručje dovršavanja u zrelosti, već polje izgradnje njegovogbića. I ta bića, nazvana odraslima, koja ljudskomdetetu predstavljaju njegovu sudbinu i sama su obeleženalom konačnošću, koju pojam preranog sazrevanjanajavljuje, i koja svoj biološki model nalazi u onomešto nazivamo neotellija. Geza Roheim (Geza Rohajm) jeovo jasno istakao: dok kulturalizacija od Bolkanovogučenja zadržava samo ono što se odnosi na izuzetnudužinu detinjstva koja omogućava vaspitanje, odnosnoprrmošellje kulture, psihoanalitička antropologija pridaje,bar jednaku, važnost ideji da prerano sazrevanje određujeistovremeno specifičnu nedovršenost čoveka nakojoj se zZ\sniva kultura, a ne samo njeno prenošenje.Ovde prepoznajemo, već pomenutu suprotnost izmeđukulturalizma jednog Buffona i antikulturalizmajednog Rousseaua. Buffon u čovekovoj nedovršenosti vidisamo jednu osobinu detinjstva, koja omogućava vaspitanje.Nasuprot tome Rousseauov čovek ostaje obeleženprvobitnom protivrečnošću njegovog porekla, koja gaosuđuje na posredovani e drugim, odnosno na otuđenjeu pojavno. Ugovor predstavlja samo drugu stranu ovogsusreta koji u rusoističkom sistemu determiniše rođenječovečanstva. Zrelost čoveka u istoriji - osnovni postulatProsvetiteljstva - postaje na taj način problematičan;u toj starosti sveta koju opisuje autor Rasprave,čovek je iedno staro dete koie veruje da je ,;prosvećeno"i da je sposobno da ta znanja prenese. Istorijski razvojpredstavlia starenje bez istinske zrelosti; istoriia čovečanstva,kao i istorija individue ne odgovara tradicionalnimmodelima rasta.Nasuprot tome, intelektualac se smatra zrelijim oddece kojoj upućuie svoju poruku. Na taj način on činilepu i dirljivu grešku, čije deformacije projektuje u svojukoncepciju istorije i sopstvene uloge u njoj. Isto kaoi ku1turalisti koii nesavršenstvo vide samo u detetu, a učoveku vide osnivača kulture koja napreduje, i na čijemčelu stoje naučnici, intelektualci se smatraju odraslimau jednoj istoriji koja će u njihovom učenju naći impulsenužne sopstvenom progresu. Optimistički humanizamProsvetitelistva tako biva zasnovan na jednom zaboravu:59

intelektualci su zaboravili da su novovrsnž. Rousseau ihna svoj način podseća na to. Njegovo razmišljanje o poreklu,odnosno o značenju čoveka, isto kao i kritika "kulturalizma"Prosvetiteljstva, predstavlja napor da se iznadzaborava, popne, do onih pravih i istinskih osnova.Taj osnov jeste priroda. Pojam prirode ovde izražavavraćanje sa pojave na biće, sa pojavnog na suštinu,sa "kulture" na ono što je zaista čini. Ne može se odlučitio kulturi koja je, kao što smo videli, od samih svojihpočetaka vezana za pojavno, ako se zadržavamo samou sferi pojavnog i ako nam je tu jedino mesto posmatranja.Rousseauova ambicija - kao i ambicija svakogfilozofa - jeste da pronađe ono privilegovano mesto sakoga bi se svet mogao posmatrati, a da se pri tom nebude uvučen u njegovo kretanje. Upravo to ,izražavaonaj pasus iz /spol'esti u kojem autor priča da je druguRaspravu pisao osećajući se iznad čovečanstva, kao daje prenesen u neku oblast blisku božanskom, odakle jesa velike visine mogao da posmatra bedno komešanjeljudi.Ukratko, priroda čoveka jeste pojam koji omogućavada se jedna složena stvarnost uporedi sa čistoćomnorme. Čovečanstvo jeste kultura, odnosno dvosmislenost,neodređenost, stalna protivrečnost. Ali otkrivanjeonoga o čemu smo upravo govoI'ili pretpostavlja pozi~vanje na nešto što više ne bi bilo dvosmisleno - na bićekoje bi prevazišIo svoje prvobitno cepanje. Biće čovekapretvorilo bi se u čoveka bića: svet više ne bi bio kvarenprisustvom i kretanjem jednog jedinog bića, čoveka, kojistvara pojavna, ne priznaje svetski red i survava istorijuputevima iskvan:nosti.Intelektualac je istovremeno i proizvođač i proizvodove iskvarenosti. Proizvođač, jer proizvodi pojavno, i toonu najgoru vrstu jer reč je o najneosnovanijem i najpokvarenijemsloju civilizacije; književnost i umetnost- ističe se u celoj prvoj Raspravi - daleko od toga daučestvuju u mitskom progresu, upravo ubrzavaju istorijskihod iskvarenosti. Međutim, intelektualci su takođei proizvod te iskvarenosti, i sve dok ostaju unutar kultI/reda bi o njoj sudili, naime da bi je reformisali, onise ne dotiču stvarne kritike za koju 'se neprestano zalažu.Tako postaju saučesnici u neredu koji bi da osude;jer njihova osmatračnica smeštena je unutar tog nereda,ona mu pozajmljuje svoje oružje, i prema tome ne možeistinski raditi na n iegovom uništenju. Taj Inered ne možeukloniti ni povratak prirodi. Ali on barem razotkriva taj60svet privlda, prekida saučesništvo mislioca sa redompOJavnog, vraća mu istinsko, prirodno znanje. Rousseauovpojam prirode veoma dobro tumači sve ono, što,u opštoj zamisli o čoveku, filozofa suprotstavlja inteligenciji.* .... ~ *Sve ovo što smo dosad izložili omogućava da senapadne drugi postulat inteligencije, čiji je logični ishodII aktivnom reformizmu.Intelektualci učestvuju u životu jedne civilizacije kojojpriznaju da progresivno ostvaruje ljudskost čoveka.Konzervativne snage prošlosti suprotstavljaju se ovomrazvoju; njih treba "razotkriti", oslabiti, raditi na njihovomuništenju predlažući rešenja koja bi ih zamenila.To rešenje su reforme ka čijem ostvarenju intelektualci- a to im je i zadatak - treba da pokažu pravi put. MeđutimRousseau je ispravno uvideo da su oni suviše vezaniza principe kulture da bi mogli da idu do radikalnogosporavanja onoga što kulturu zaista čini. Da li je,uostalom, moguće činiti drukčije? Najslobodniji pisac,čak i kad se opire - bar veruje da se opire, ili se takoponaša ... - bilo kakvom ustupku svojoj mogućoj publici,kompromituje se onog trenutka kad objavi svojedelo. Rousseau koji piše knjige da bi pokazao kako knji~ge samo povećavaju iskvarenost, dobro je uočio problem,i shvatio da ga je zaista prevazišao tek u trenutku kadje prestao da objavljuje svoja dela. Tačnije od 1762.godine.~ Rousseau dakle nekoliko godina svoje zrelosti provoditražeći filozofsko rešenje problema koji je postavio.Da li to rešenje leži u jednom programu reformi? Takosu govorili. Kada bismo to prihvatili postojao bi Rusoovreformizam, a njegovo delo ne bi više predstavljalo radikalnoosporavanje inteligencije.Ova tačka ukazuje na suštinsku orijentaciju dosadašnjihinterpretacija Rousseauovog dela. U stvari, slažemose sa činjenicom da je Rousseau, pošto je u Raspravamaopisao istorijski pad čoveka, II svoja tri velikadela, Nova Eloiza, Društveni ugovor i Emil predlagaorešenja koja bi zaustavila naš istorijski pad reformomprivatnog života, politike i obrazovanja. Po tome teološkimodel, sa svoja tri momenta - prvobitnom nevinošću,za kojom slede pad i iskupljenje - bio bi modeloko koga Rousseau konstruiše svoj sistem.Ova česta interpretacija Rousseaua jednostavno projektujena njegovo delo uobičajene modele inteligencije.Kritikujući je, radi se na tome da se kritikom :kritike61

odvoje dve koncepcije ove interpretacije. I to naročitona planu istoriografije. Time jasno odvajamo Rousseauovpokušaj od pokušaja inteligencije njegovog vremena.Prva reforma bila bi reforma privatnog života: toje predložena interpretacija Nove Eloize. Međutim, tajroman predstavlja priču jednog neuspeha: Julie umirepriznajući da je promašila svoj život. Njen brak, njenglupi moralizam - Rousseau ne propušta da naglasiuskost njenih teorijskih pogleda - njena želja da organizujejedno malo harmonično društvo u kome neće bitini mržnje ni ljubomore, sve to samo prikriva razočaranjekoje postaje očigledno u trenutku smrti. To jeodrživa psihoanalitička interpretacija: Nova Eloiza izražavapromašaj jedne neprevaziđene edipovske situacije,koja u klasnim predrasudama nalazi svoju masku i svojromaneskn't predtekst. Prema tome, kraj romana je upravosuprotan prevaz-ilaženju ili rešenju problema.Druga reforma bila bi reforma politike u Društve-110m ugovoru. To je, kako kaže Engels, "negacija· negacije",budući da je nejednakost negacija prvobitne pozitivnosti.Ugovor prevazilazi tu nejednakost idealističkimrešenjem "opšte volje". Teološki model klasične interpretacijetako je preveden na jezik dijalektike. To bi mogloda bude istina da je autor Rasprava pre svega definisaoprvobitnu jednakost. Međutim opis prirodnog stanja tonigde ne kaže: u tom "stanju" jednakost ne postoji jerona podrazumeva jedan odnos a taj odnos nije moguć.Preljudske životinje koje su živele u tom preistorijskomtrenutku se ne poznaju, nikad se ne porede, i "sreću"se samo slučajem koji upravlja seksualnim odnosima.To je svet čiste raznelikosti, svet "različitih", rečenoLeibnizovim (Lajbnic) jezikom, u kome su A i B indiferentnijedan prema drugome, budući da odnosi identitetaili različitosti još uvek ne postoje. Ne postoji jednakostkoja prethodi nejednakosti: čovek počinje odnosimanejednakosti i prema tome nejednakost je ta kojaje prvobitna.Problem Društvellog ugovora postavlja se upravopočev od ove neposredne činjenice. Prvobitna nejednakostbi morala biti prevaziđena, da bi se Zakon oteloviou istoriji, čiji bi, dosadašnji tok, samim tim bio izmenjen.Međutim Rousseau ne misli da se u degeneraciji kojuje opisao može javiti neki novi tok, niti da jedna"negacija negacije" može da uspostavi u nekom novomobliku u ljudskom poretku ono što je prirodni red podrazumevaou svojoj suštini. Ukratko: stvarno društvo sene može reformisati. Rousseau ne priprema Robespier-62rea (Robespjer); on nije preteča Marxa. Konflikt kojion opisuje ostaje bez rešenja.Treća reforma odnosila bi se na pedagogiju. Ona bise zasnivala na suprotnosti koju Rousseau jasno uspostavljaizmeđu pozitivnog vaspitanja, koje se jedino zaistakoristi, i negativnog vaspitanja koje on definiše kaonormu u odnosu na ono što se stvarno događa. Ovaanaliza osporava treći postulat inteligencije, kao i postulatkoji određuje religijsko vaspitanje. Pozitivno vaspitanjeu stvari pretpostavlja da je ljudska priroda obeleženagrehorn i da ljude da bismo ih izmenili treba posvetiti,kao što to žele sveštenici, ili da je čovek ljudskiproizvod koji se može menjati, kao što misle intelektualci.Pozitivno vaspitanje jeste u stvari prenošenje znanja.Suština nije u sadržaju onoga što se prenosi to moguda budu religijske dogme ili enciklopedijsko znanje:Rousseau ide do kraja i u pitanje dovodi i sam principna kome se zasniva svako praktično vaspitanje. Sveštenicimai intelektualcima je u suštini zajednička tvrdnjada .poseduju jednu korisnu istinu i želja da čoveka formir'ajuupravljajuć.i ga prema normama koje su samiizabrali. Nasuprot tome negativno vaspitanje podrazumevaodbacivanje bilo kakvog prenošenja znanja i ideju dase pusti da bude ono što mora biti, da se istina pustida se razvija bez ikakve dogmatske intervencije vaspitača.Zbog toga se svest mora pustiti da sama stiče svojaiskustva, prema pravilu do koga je Freud došao primenjujućipsihoanalitičku terapiju. Vratimo li se u istorijunašli bismo preteče ove doktrine: pre svega Platona,a kasnije i Descartesa, kao što smo već napomenuli.Zbog toga se greška, koja se sastoji u verovanju da ječuveno delo Ispovest savojskvg vikara (La profession defoi du vicaire savoyard) filozofski kurs uključen u jedanpedagoški okvir, nadovezuje na pogrešno mišljenjepo kome je Rasprava o metodu delo napisano da bi serazum rukovodio i ispravljao. U oba slučaja, traži se intelektualacupravo tamo gde govori filozof.Jer filozof ne poseduje znanje koje je moguće preneti.On ne suprotstavlja jedno znanje drugom. Filozofijaničemu ne podučava.Otud i Rousseauova upozorenje u Emilu. U trenutkukad mladić ulazi u kulturni svet i postaje sposobanda ga razume, jer je prethodno sam otkrio postojanjedrugog, vreme je da se "promeni metod": upravo u tomdobu "počinje kod sposobnog učitelja, istinska funkcijaposmatrača i filozofa". Međutim, "filozof" ovde nikakone znači profesor filozofije. "Učitelj" koji će biti samo63

mentor, da preuzmemo Malebranchovu (Malbranš) formulu,neće držati časove: "Ja ne treba da držim bilokakve metafizičke ili moralne traktate, niti bilo kakvedruge časove" - piše Rousseau na početku četvrte knjige.l ako zaboravite princip na kome se mora zasnivatiodnos učitelj-učenik II Emilu, "pašćete u grešku ... danjegovo sopstveno iskustvo i napredak njegovog razumazamenite iskustvom i autoritetom učitelja". Na taj načinje odbačen svaki duhovni ili kulturni autoritet. NegativIlO vaspitanje ništa ne reformiše.U pedagogiji, kao u politici ili u ljubavi, Rousseause čuva d~ predloži bilo kakvu reformu sveta u komeživi. Ako je ponekad i pomišljao na takvu mogućnost,to je zato što je filozof popustio pred iskušenjem dabude ilZtelektualac, odnosno onaj koji želi da pomoćuideja menja svet. Njegovi životni neuspesi, transponovaniu teoretske spise, kao i sistematska strogost mišljenja,zaustavili su tu težnju za intervencijom.* * *Mi ZIVIrno u ovom svetu. I ako je istina da on nemože biti izmenjen idejama, šta treba činiti? Autobiografskodelo J. J. Rousseaua zamišljeno i razvijano počevod 1762. godine, donosi odgovor koji je u suštini povlačenje:odgovor usamljenog šetača, povučenog iz sveta,oslobođenog javnog mnenja, odnosno drugog, kome jedata jedina i jedinstvena milost omogućujući mu daponovo pronađe i sačuva sklad s prirodom.O Jean-Jeacquesovom povlačenju treba razmišljatiporedeći ga sa zadatkom koji intelektualac u ovom svetusebi postavlja.Ne pridajući pozitivnu vrednost istoriji i ljudskimodnosima, rusoizam je suprotan humanizmu. Jedini mogućispas je okretanje ka mudrosti usamljenog šetačakoji uspeva da se oslobodi javnog mnenja samo da biotkrio ljubav prema sebi izdvojenom od drugih. Takoje uništen čovek čoveka; "mudrac" dozvoljava da se unjemu iznova izgradi izgubljeno jedinstvo da bi se tokretanje najzad okončalo II ekstazi bića u kome je svakamisao ukinuta. Ovo je odbacivanje ne samo rešenja usvetu i pomoću njega, što intelektualci kao proroci pokušavajuda učine, već i odbacivanje filozofskog posredovanja.Po tu cenu, ali samo po tu cenu, čovek bi pronašaosvoje prvobitno srodstvo sa bićem od kojeg sena početku odvojio. Filozofija nije ni prevaziđena, niostvarena: nju je ovom svetu prepustio onaj čije je postojanjeu njemu čista slučajnost, tiho pr.isi\lstvo, potpuninihilizam.64Taj nihilizam je sc:.mo jedna padina na putu čiji jesmer ovde predložen. zeleli bismo tako da podvučemoda je nužno osloboditi se svih drugih interpretacija.Tač~ije: ako je tačno da je inteligencija prosvetiteljstvasanjala o tome da prosvetli Fridriha Pruskog i KatarinuRusku, isto je tako očigledno da se Rousseau nije nimalobavio pripremanjem ideologija za neki trenutakbudućnosti. Rousseauova istina nije u Robespierre-u.A ako se Robespierre njome inspiriše to je zbog too-a što~zvesne .0~?bifo1e ove. pr~mene on:l.Ogućavaju p~'eobražajJedne miSli u IdeologIjU I povratm prelaz sa filozofije nainteligenciju.Rousseau dakle odlučno odustaje, kako sam kaže,od bilo kakve brige političkog reda. Njegova Pisma Miraheausu što se toga tiče nedvosmislena. Autor počinjetim~ što kaze: "Kad bih došao u jednu od vaših zemalja,mozete slobodno računati na to da ne bih ništa preduzimaou korist vlasnika; gledao bih vas kako kradete, rušite,pljačkate, ne rekavši ni jednu jedinu reč ni vamaniti bilo kome drugom: sve moje nesreće dolaze uprav~od tog žestokog osećanja nepravde koju nikada nisammogao da prihvatim. Stalno imam na umu: vreme je dase bude mudar, ili bar miran ..." Rouseau je ubeđen daje njegova izolovanost u svetu na taj način povezana sasuviše apsolutnom strašću za pravdom i istinom. Naime,on je čovek "svega ili ničega". Znajući vrlo dobro da jeborba intelektualaca za ciljeve, koji su u suštini i njegovi,u stvari borba koja ne ide do kraja svojih zahteva.Rousseau više voli ravnodušnost. On i dalje mrzi nepravdui laž, ali neće više biti Don Kihot; više voli da sepovuče iz tog sveta i prepusti ga sopstvenom ludilu.Njegov stav prema vlasti je isti. "Zakoniti despotizam"je neodrživa teza: Rousseau odbija da u tompogJedu bude obmanut. On se vraća na problem koji jepostavio: "Naći takav oblik vlasti koji će zakon stavitiiznad čoveka." Ali odmah dodaje: "Ako, na nesreću, tajoblik nije moguće naći, a ja otvoreno priznajem da mislimda je to nemoguće, mislim da treba onda ići u drugukrajnost i odjednom čoveka onoliko uzdići iznad zakonakoliko je to moguće, i prema tome uspostavitisvojevoljni despotizam, i to što je moguće svojevoljniji:želeo bih da despot može da postane bog. Jednom rečju,ne vidim podnošljivu sredinu između najčistije demokratijei najsavršenijeg Hobbesovog despotizrna". Ali čemutoliko razmišljati? Rousseau na kraju zaključuje da jevreme koje čovek provede razmišljajući o političkimproblemima potpuno nekorisno upotrebljeno.5 Marksizam u svetu 65

***U zaključku važno je istaći očiglednu koherenciju~ delu ! . .J. Rous.seaua. Ova biografija u celini predstavlJakr·.~JnJu, suštIpsku i jedino radikalnu optužbu intelIgencIJe.Ta optuzba na kraju poprima svoj puni smisaone u ~eol:ij i. već u jednoj životnoj praksi: teorijsko ra~pravlpnJe Je prema tome samo drugi stupanj piščevogZlvOt~Og puta. D~lde, sada bi trebalo utvrditi položaj togteorIjskog stupnp (njegova filozofska dela) u celokupnojkrivulji puta.Ka.rijeriz~m je prvi stupanj na životnom putu. TajstupaI~J je n~Izbežan za svako živo biće koje se formirau dodll'u s jednom kulturom i koje tu kulturu želi sauspehon~ d~ prihvati. Tu ambiciju uglavnom shvataju,pnhvataJu l podržavaju iskusni intelektualci tog doba.Rousseau na početku svoje karijere nije iskoristio tupodršku. On se obrazovao kao autodidakt. Izdaleka sedivi čuvenim piscima i poštuje naučnike. On je u tonusvog ve.ka čiju ideologiju prihvata. On tako ostvaruje, štoP?kazuJu ?Jegova dela iz mladosti, saučesništvo kojepIsca vezuJe za .kulturu i njegovo doba. Ali, već sa prvomRaspravom, kOJu su savremenici odmah pozdravili ističe,?db~cujući implicitno svoju ambicioznu proŠlost,prot~vrecnost . da ga priznaju upravo oni koje optužuje.J er, lako t? 111 piscu nije odmah bilo jasno, kritika prveRasprave Je pre svega samokritika.. Otuda i ta neodrživa situacija koju su otkrile polemIkeoko prve Rasprave. Optužujući kulturu na osnovutajnih mot:ivacija njenih stvaralaca - tema pojavnog -~o:-::sseau l s~~.daj.e svoj dOPT00s kulturi. On odbacujeknjIge. postaJucI pIsac. Optuzuje umetnost u trenutkukad njegov Narcis doživljava punu potvrdu u Parizu.Kako prevazići tu protivrečnost? Jedino antrizam možeobjasniti izbor koji je Rousseau napravio ulazeći udrugu fazu svog života, tokom koje će se kao filozofsuprotstaviti kulturi i onima koji se njome bave.. Al1tr~::'~!~71 ~e strategija unutrašnjeg suprotstavljanjakOJU defm.lse jedna struja trockističkog pokreta: jedanp~H'ac ula~~ u već s.tvorenu partiju, koja nije njegova, da01 LU l~~l.rLIJ~l.O?l"atlO ~ istinski marksizam. Antrista jesteII partIjI ah JO] ne pn pada istinski: on će biti marksistarevolu~ionill' kod "marksista" koji to, prema Trockom,VIse 111SU. Takvo je političko poreklo ovog pojma. Alion se može upotrebiti i za definisanje ponašanja u odnosuna sve institucije. Takav je slučaj i sa Kierkeaaard~m(Kjerke.gor) ~(Qji,na kra~'U svog dela odus.taj~. odp;:,eudopI~a : otknva aa su njegova dela - objavljenapod lazl1lm Imenom - koja su se na prvi pogled od-66nosila na nehrišćanske probleme i bila pisana da bi sedopala nehrišćanskoj publici, bila u stvari dela jednoghri~ćanina koj,i se bori pod maskom veka. Pogled namOJe celokupna delo (1848) objašnjava ovo lukavstvo:hrišćanin mora da uđe, ne više među bezbožnike negomeđu "hrišćane" koje treba vratiti hrišćanstvu. Između]750. (prva Rasprava) i 1762. (Emil) Rousseau je antri~~,u y::m smi~lu što ,igra .ulogu pisca i štampa svojeknJIge. Njegov fIlozofsh penod se opravdava u verovanjuda se borba protiv jedne kulture može voditi u ob·liku. un~tarr:)e p?le~~ke sa onima koji je stvaraju. Otudal objavljIvanje l zestoka odbrana filozofske porukerođene, kao što sn~o videli, iz odbacivanja inteligencije.MeđutIm, antnzam dostiže graničnu tačku u činje~ici da. se ig!'ajući igru u nju ulazi, i na kraju igra se19ra omh l~oJe .treba osporiti. Igra nužno postaje ozbiljna:ona priznaje status onoga koji se bori. Rousseau jeto shvatlO - prema tome on će ćutati. Tako počinje iposlednja etapa njegovog života.Toje etapa povlačenja. Jedan takav stav koji jeostvarIJIv samo u potpunoj samoći, svestan i kao takavprihvaćen, oslonac nalazi još jedino u pojedincu prepuštenomsamom sebi, izloženom tako svim opasnostimaž~lje za r:emoćnošću. Tim željenim povlačenjem mislilackida svoJe .veze sa svet0!l1; to je jedini radikalni prekids dvostrukim statusom mtelektualca. Od tog časa brkanjeintelektualca i mislioca više nije mOQ)uće. Ludilo-:- .~oje ~e vidi u I?ijalo.zil?:a, postaje garancija jedne specIfIcnostIsamotnjaka kOJl luta oslobođen svih društvenihuloga i itl1telektualnih maski. Ali ono što je ludilo uočima sveta, to je, za onoga koji je u ljubavi prema sebinašao reč prirode prekidajući tako sa obmanama otuđenograzgovora, prava mudrost.Ova poslednja etapa je etapa ultra-kritike inteli!:!encije.Kuda ona vodi'2 To "prevazilaženje" filozofske 1ritikećutnjom mi smo nazvali devijacijom, nihilizmom,povlačenjem. Ali ovi izrazi pre imaju za cilj da označeotvorenost, nego da zaokruže celinu. Svaka radikalnahitika obav~zno o~~aje nedovršena i mora biti nastavljena.PoslednJI stadIJum na Jean-Jacquesovom životnomp~t~ ne ~avršava o.dgovorom. ~pra~o suprotno: ćutanjemIslIoca Je r~vol~clOnarno utolIko sto ukazuje na daljuotvorenost pItanJa, a ne na definitivno priznanje neuspeha.(Georges Lapassade: "Rousseau et iesencyc!opedistes", A rgllln el1 ts, br. 20, 1960str. 14-21.) ,Prevela Jasl1a Bal!67

Edgar MorinINTELEKTUALCI: KRITIKA MITA I MITKRITIKEAko se držimo sociologije problem je sledeći: ŠtaJe inteligencija'? Šta su intelektualci? Kakav tip grupepredstavljaju oni u društvu? Kakve su im strukture iideologije? Kakvu ulogu oni igraju u političkom životu?itd ...Međutim, jedno ovakvo proučavanje stavlja u zagraduproblem ideja samih po sebi, problem njihove istinitostii njihove valjanosti. Ovaj problem je normativan:kakav stav treba da mi, ostali intelektualci, zauzmemo?Moramo li da prihvatimo takav pojam intelektualca ilida ga odbacimo? Treba li da naš stav intelektualca podredimonašem političkom stavu ili politički stav stavuintelektualca? Ili možda treba da preispitamo naš poli·tički stav i stav intelektualca u funkciji jednog radikalnijegispitivanja'?Naime, ako je važno ne mešati sociološke i egzistencijalneprobleme, isto je tako od velike važnosti i povezatiih. Po mom mišljenju, ta veza je dvostruka i dvostrukometodološka. Pre svega, mi intelektualci ne možemoproučavati pitanje intefektualaca a da ne krenemood samoanalize i samokritike. Treba ispitivati našu željuza univerzalnošću.Razume se, ovaj postupak se ne sme mešati sa pojavomantiintelektualiste mazohiste, koji je tako čestmeđu intelektualcima. Samokritika nas vodi u pravcudva protivrečna ali i nužna pola: s jedne strane, distancau odnosu na našu sopstvenu intelektualnost, s druge,68produbljivanje te intelektualnosti - odnosno, s jednestrane desubjektivizacija, a s druge transsubjektivizacija.Ali, pre svega, šta je intelektualac? Definicija intelektualcamora biti pre genetska nego statistička. Intelektualcipredstavljaju pre pokret nego stanje. Razlikovanjeizmeđu manuelnog i intelektualnog rada ne definišeintelektualce. Pojam intelektualnog rada je i samveoma širok. "Intelektualci" se definišu prema profesijamakulturno vrednova'l1im sa stanovišta humanističkeili klasične kulture: pisci, umetnici, prosvetni radnici, advokati,čak i lekari. Suprotno tome, tehničari i inženjerise veoma retko svrstavaju u intelektualce. Štaviše, pojamintebktualca ne odgovara toliko samoj profesiji,koiiko ulozi. u društvu. Dok se jedan lekar bavi svojimzanimanjem ne smatraju ga intelektualcem, ali čim potpišeneki manifest ili učesrvuje u nekom političkom činu- postaje intelektualac.Drugim rečima, intelektualac se javlja na kulturnojosnovi, a Ll formi društveno-političke uloge.Pisac je dok piše roman pisac, ali ako govori o torturiu Alžiru on je intelektualac. On bi o torturi mogaogovoriti i kao običan građanin, ali on u stvari govori uime jedne posebne privilegije. Tu privilegiju on izvlačiiz kulturnih vrednosti, ili iz znanja o čoveku koja podrazumevanjegova profesija. Prema tome, on se uglavnomjavlja kao "svest", intelektualna i moralna istovremeno,kao čuvar vrlina univerzalne svesti. Bez ob izrada li govori u ime pojedinca, države ili istorije, intelektualacsvom govoru uvek daje pečat univerzalnosti. Takose intelektualac definiše na osnovu tri momenta: 1) pokulturno \Tednovanoj profesiji, 2) po društveno-političkojulozi, 3) po s\'esti koja komunicira sa univerzalnim.Može li se o intelektualcima i inteligenciji govoritiravnodušno? Pojam intelektualca je pojavan, a pojaminteligencije cbuhvatan. Pojam intelektualca je francuski,pojam inteligencije ruski. Inteligencija je označavalaskup "kultivisanih" II odnosu na, s jedne strane, masuneobrazovanih, a s druge, na varvarsku vlast. Nasuprottome inteld~tualci se jadjaju u jednom društvu gde suprotnostinisu toliko brutalne i gde se kultura prostirena širu sferu društva.To znači da se pojam inteligencije može preneti uzapadni konteks(' ... postaje reč-torba koja obuhvataskup svih profesija za čije vršenje je neophodno visokoobrazovan ie.;, Deo rečenice izostavljen u originalnom tekstu. - Prim.prel'.69

***Ovde nećemo započinjati diferencijalnu sociologijuinteligencija (inteligencija SSSR, SAD ili Trećeg sveta)već ćemo samo nagovestiti problematiku intelektualca.Intelektualac je pojam XX veka, ali kako kažu Elthen(Elten) i Lapassade, on može biti smatran naslednikomgrčkog "sofiste", renesansnog "humaniste", ili "filozofa"XVIII veka. U tom smislu intelektualac se uključuje uveliki racionalni i laički tok zapadne istorije: njegovaznanja se, s jedne strane, zasnivaju na kritičkom duhu(koji razbija mitove i praznoverja i nagriza tabue) as druge strane na potvrdi univerzalnih principa, odnosnoprincipa uma. Pojava uloge intelektualca odgovara raspadusvetih suština: ras:padanje velikih mitova u Atiniu V veku, raspadanje kai'oličke dogme u Evropi u vremerenesanse, raspadanje božanskog prava u Evropi XVIIIveka i raspadanje tradicionalnih vrednosti u Evropi XXveka.Međutim, ova kritička i racionalna struja ne srne danam prikrije i onu drugu, religioznu, koja takođe nadahnjujeintelektualca. Treba shvatiti da raspadanje svetog,iz čega se rađa intelektualac, određuje kod intelektualcanostalgiju za velikim jedinstvom koje je nestalo.Predak intelektualca i mislioca jeste presokratovskimag, Heraklit, Empedokle, Parmenid, naslednik šamanai sveštenika. Istovremeno dok je uvodio "laičku" misao,odnosno filozofiju, mag je stvarao mitove u razmeramatotaliteta sveta ili suštine bića. Magovi ustupaju mesto"filozofima", i dok jedni završavaju kritiku religijskogmita, drugi, polazeći od te iste kritike, traže potpunu ilisuštinsku istinu. Suprotnost "sofisti-Platon", odnosno"in telektualci-fil ozofi", kod El then a j e i suviše shema tska. Elthen zaokružuje Sokrata, koji na neki način predstavljaposrednika između sofista i Platona, i odjednomvidi da se ove suprotnosti ne nalaze više u ovkiru iste"intelektualnosti". Devalviranje racionalističkog skepticizmapredstavlja trenutak u dijalektici intelektualnosti,jer skepticizam nikad nije "dubok", i jer se u nedokučivostbića prodire uvek tumačenjem mita. Međutim, filozofijakoja postane mitizirajuća zaslužuje napade kritičkogskepticizma. Suprotnost sofisti-Platon ne predstavljatoliko suprotnost intelektualci-filozofi koliko suprotnostdva momenta misli - momenta negacije i momentanegacije negacije. Platon ukazuje na momenat kadaintelektualnost na svom višem nivou (na nivou filozofije)iznova stvara mitove. Ova primedba važi i za nižinivo intelektualnosti (nivo intelektualca). Na ova dvanivoa ljudski duh pokretan je potrebom da poveže frag-70mente sveta rasturene kritičkim skepticizrnom, te ?atraži istinski život, istinsko biće, kosrničko sudelovanje.U okviru sveta intelektua.lnosti P,?stoji jedan, pol supr?""tan kritičkom polu: to Je poboznost. Pobo~nost mo~veići tako daleko da na kraju uništi kritičku mIsao. U hn.sbnstvukod Pavla i Avgustina svedoci smo razaranjak-;jtičke' intelektualnosti ~ mitskom. Religija iznova apsorbujefilozofa ili intelektualca. Od Pascala do Peguya(Pegi) beležimo nebrojeno mnogo prt:?~vena ove vrste:Renesansa predstavlja obnovu kntlckog .duha, ah;e u isto vreme i traženje kosrničkog sudelovanja: huma~isti dok Dolako potkopavaju hrišćanske mitove, ~.tvaraju' ne ve Lili ak tualizuju prehrišćans~e kosm~go~l Jsketeme. Sa "filozofima" XVIII veka dVOjstvo se Javlja najednom drugom ni\'oru. Supro~n.ost Rousseau (Rust:?) -enciklopedisti nije samo tradlctO?al?a suprotnos~,.lzmeđupravog filozofa (Rousseau) ~ "lIl~.el~ktualaca.' o.~aizražava dva toka intelektualnostI, kOJI ce se manje-VISepomiriti u reyolucionarnoj generacij.i koja dolazi (?ant-Juste, [Sen-Žist], Robespierre). OSlln to~a, dolaZI tre~J1utak kadJ. će razum koji se suprotstavlja d?g.mama 1sam postati dogma, štaviše mit. U !,kultu boglIlJe ~~uma"Robespierre naivno izražava taj pokret preobrazaja.O\aj preobražaj nalazimo u ractOna~n.om postupk~bez obzira da li je reč o Comteu (Kont) Ih Renanu. OVImislioci postaju "magovi". U svakom intelektu~lcvu paonom najr2.cionalnijem, počiva jedan nadahnutI saman,spreman' ela se svakog časa probudi.Na jednom opštijem nivou mož~ se reći d~ i.ntel~ktualnoststvara istovremeno profano l sveto, kIltIk~ l pobožnost,na osnovu ponekad siI:1Ultanog. toka (I?I~erol'Rousseau), pO"1ekad u globalnOj pro:nem (Aufklal,fl~f!: :romantizam). Filozofija, kao i svet "lIltele~tua.laca , zn~1od te protiHečnosti. Nem~ suštin.~ke r~zhke Izn:eđu .fIlozofai intelektualaca, vec postoJl razlIka u mIsaol}lIll~1i\·oima. Intelektualci se nalaze na nivou vulgate, zajedničkihmesta: filozofi (mislioci) daju kritiku te vulgate.To z!1C,či da Guće (Gie), Lapassade, Elthen, pokreć~osnovni problem. To je problem samo~ritike d~~a kOJIuništa\"a S\oju sopstn:nu želju za ul1lver~alnoscu: Samokritikaskepticizma skepticizmom. ~amlm, kOja ysumnju do\'odi S2,mu sumnju, samokntika razr:-:na ~?J8dovodi Ll pit;:mje syoje sopst\'ene osno\"e. Po.stOJl kn tIkakritike, i ta drugostepena kritika, kad na nJu dođe ~ed,uljuljkuje se u mitologiju jer u tom !r~nutk.uJ)razmne,intelektualnost, izmučena strepnjom l IzgubiVSI povere-,', Prosvetileijstvo (nem.) -Prim. prev.71

oje u. "duh", tra~i mogl:lć~ost da izađe iz apstrakcije ipr~z~ll1e: I zato cesto vIdImo uItr~kritiku kako pada urehglOzlll zanos (Pascal, Peguy) lli stvara nove mi tologije.,In!elekl.u~ln~~t pokre,ću dva protivrečna osećanja:osecanje prIVIlegIje 1 osecanje bede duha u odnosu nastvarnos!. ~ jedne. strane, arogancija duha koji želi svemuda dIktIra svoJe zakone ili koji veruje da izražava zakonsvega, a s druge strane nemoć duha u životu.Kad~ se ova dva .oseć.anja r~dv

tist, i da ie svaki mit praznoverje. Treba znatimisao ne:scrpljuje u klasičnom racionalizmuon sam iscrpljena misao.da seda jeOvo mi omogućava da odredim svoj stav u o~nosuna sanemenog "levog intelektualca". !z ovoga što Je dosadrečeno čitalac će shvatiti da se Istovremeno potvrđujemi OSpor::lvam kao "levi intelektualac". Ono št~ je:osporavam to je ta loša smesa idealističke ~.r0gancIle lpragmatističkog mazohizma koja vlada u nasnTI sredmama.S jedne strane govorimo u ime jednog. aps0.Iut~(pravo čoveka, pravda, istina) i transcende!1tmh. prmcIpakao da Machiaveli (Makiaveli) i Marx msy ~l r:O~!Ojali,a s druge strane prihvatamo ugnjetavar:-Je l la~ clmse oni primene u ime proletarijata, čIm se IZgOVOri ma~gična reč "socijalizam". Lako je shvatljiv .tai. d.vostruk~stav: intelektualac levičar se trudi da Ujedim u se~I"idealizam" koji je nasledia od prosvetitelja i. taj realIzamčiju mu je nužnost marksistička vulgata uh!a u svest.Ono što povezuje taj idealizam i taj realizam jeste "narodniaštvo",njegova želja da ide u narodypazvan danas"proletarijatom", da bi iz njega crpao Zlvotnu snagu,toplotu stvarnog učešće u svetu.U tom smr~lu levi intelektualac podleže dublJemkretanju intelektualnosti, kritičke i religiozne, o čemusam u ovom članku govorio. Ali ono što ja osporavamniie to moje dvostniko kretanje; ja Osp?.ravam ~ed~,duboku slabost, intelektualno neznanie kOJI degradIrajUintelektualce. I dok je Marx od intelektua~ca zah~evaoda istovremeno postane i mislilac i naučmk (SOCIOlog,ekollemista, istoričar), levi intelektualac se odmara namarksističkoi vulgati iz druge ruke: on veruje ~.~ J?arksizamkroz komunističku partiju, kroz P S U" l, opštiie,kroz radničku klasu, teče kao što kn T teče venama.Dok Marx demistifikuje intelektualce, marksi.zam.Je postaomit intelektualca levičara. On ne poznaje J1lsta oddruštvene i istori iske stvarnosti u kojoj živi, a v.~ru.ieda je poznaie ponavliajući nekoliko formula o socIJalIzmui kapitalizmu.On se ne pita o novom planetarnom dobu .. Ni.egovabeda ie potDuna na sociološkom. po1itičkom l f11ozofskom])lanu.- Po-stoj'i isti'1ska atrofija funkcije mišljenjau času kad se na svim horizontima javlja probIen: syve.tai čovek-problem Tu intelektualnu bedu ne treba objasnjavatiglupošću" Ili, tačnije, trebalo bi da ta glupost bude---74i, Ujedinjena socijalistička partija Francuske - Prim prej'.objašnjena. "Kriza totaliteta" (. ..) delimično može d~objasni kulturni pad intelektualne klase. IntelektualcIsu bili čuvari i branitelji univerzalnog i napora ka totalitetu.Naučna i tehnička specijalizacija, povećavajućikvantitativno inteligenciju, smanjila je broj intelektualacau pravom smislu reči. Na i~ti n~čir:- ljudi s.I:'ec.ija1izo~vane inteligencije i intelektualcI kOJI l11SU specIJahzovamizaubili su ~ moaućnost pristupa globalnoj kulturi - jednl"zato što su ~atvoreni u svoju specijalnost, drugi zatošto su prepušteni novinarstvu, književnosti, školskoj ~ilozofijii pseudopolitici. Opšti problemi kulture su neIZbežnoizloženi lakoumnosti, uobraženosti, modi i parolama.S druge strane, intelektualci jače nego ikada osećajuda su odvojeni od života. Buržoasko društvo izolujepojedinca. Kapitalizam .ne može. vi~e da proizyedeni jedan od onih mitova tako dragih mtelektualclma:novac im se čini kao odvratni osnov ovog društva. Intelektualcisu često to više navedeni na osporavanje ovogdruštva i traženje nove pobožnosti ukoliko su dublje,uvučeni u buržoaski život, iIi podređeni kapitalističkomciklusu, ukoliko koriste pr-ivilegije koje pruža novac(filmski radnici, novinari u velikim novinskim kućama,slikari od uspeha) ili ukoliko se osećaju zavisnim odnovca, jedne krajnje neproduhovIjene materije. Kod nekihta praznina života pobuđuje nostalgiju za jednimromantičnim životom u zajednici sa ostalima, gde mit oSSSR ili Kini daje sliku intelektualca uključenog u društvenisistem i sliku njegove kreativne egzistencije. Čaki kad ih ta slika plaši, jer predstavlja jednu vrstu disciplinovanogživota u poretku zajedništva za koji oniosećaju da nisu stvoreni, ona ih fascinira.To je "holivadski kompleks" pre MacCarthya (Makarti)ili današnji kompleks Saint-Germain des Presa.Očigledno je da iskustvo mađarskih ~ polJsk!h intelektualaca(što je u stvari i iskus t\"o sOVjetskih mtelektualaca)nije razbilo taj mit, i da bi nesumnjivo jedino proživljenoIskustvo narodne demokratije u Francuskoj mogloda izbriše fantome intelektualnog progresizma.Dakle, koreni boiesl,j levih intelektualaca su s jednestrane u intelektualnom siromašt\u na koje razvoj svetai specijalizacija znanja svodi intelektualnost; s drug.estrane, u mitološkoj potrebi koju izaziva svest o egZIstencijalnoj praznini. Međutim, svaki put kad jednostvar:rio iskustvo ra;;;:ruši tu mitologiju, uvek kad prazninanestane u istinskoj istomišljenosti koja se zasniva nazajedničkoj potrebi za slobod?m, javi .~e i ist.insk.o buđenje- bo što su to pokazalI događap u P011SkoJ, Mađarskoj,Turskoj i Koreji. Tada intelektualci izražavaju75

jedno kolehivno iskustvo, zajedno sa osnovnim ljudskimtežnjama. Oni postaju glasnici i avangarda.U Francuskoj je u septembru i oktobru;', u protestimaprotiv rata u Alžiru, postojalo istinsko "buđenje intelektualaca".Tačnije, skleroza političkih i sindikalnihorganizacija omogućila je intelektualcima da izbiju napolitičku pozornicu. Međutim, nije postojalo i intelektualnobuđenje, odnosno shvatanje osnovnih problemakoje su postayljale francuska, alžirska i svetska politika,niti pojava shema bilo intelektualnog idealizma, bilomarksističke vulgate. To je zato što je u zapadnim društvima,osim u slučaju ozbiljne unutrašnje krize, komunikacijaizmeđu stvarnih društvenih problema, stvarnogživota narodnih masa i razređenog sveta intelektualacapostala veoma teška. ~Intelektualci u savremenom svetu su "nezadovoljnici"i "otpadnici". To nezadovoljstvo je izvor kritičkeenergije i jednog mišljenja o bolesti društva koje se nemože veoma produbiti. Ono međutim može biti izvoriluzornih mitova o spasu. Nažme, svuda gde su ovi mitovio spasu i sami kritikovani, svuda gde intelektualnirad kreće od Ilule, tll zaista postoji intelektualno buđenje.I upravo u zaista razočaranim sredinama, u SSSRi narodnim demokratijama, s jedne strane, i u SAD sdruge strane (među "otpadnicima") ključa nova i istinskaintelektualnost.Ona ključa u zatvorenim krugovima bivših boraca,nO\:inara, sociologa, etnologa, ponekad pesnika, a veomaretko pisaca i slikara. To su poslednja ostrva književneinteligencije gde još živi opšta kultma i pokušava da seuhvati u koštac sa ogromnim problemima ljudske sudbine,onakvim kakvim ih postavlja novi planetarni tok.Ali naročito istinska misao, kao i uvek, javlja se kodizolovanih, onih kojima su strane razne ideologije. Okotih ostp/a ostaje estet izam ili cinizam, intelektualizam,narodnjaštvo. mesijanizam ...Za to vreme razvija se tehnička inteligencija: u masamase proizvode inženjeri, planeri, administrativni kadrm'i.istraživači. SY8ki od ovih stručnjaka poseduje svojespeci ializovano znanje, ali mu nije moguć pristup Aufklarul1g11.On je ispod Allfklarlllzga i njegove opšte idejene dostižu eiementarne niyoe intelektualnosti. Ta novaspecijali70'.ana inteligencija nema dodira sa svetom intelektualaca(književnom, umetničkom i žurnalističkominteligenei iom). A to je veliko odvajanje i veliki rascepLl okviru inteligencije: "intelektualci" nemaju više pri-76* 1959. godine - Prim. red.stup u znanje rasparčano po mnogobrojnim specijalizacijama,a stručnjaci nemaju više pristup globalnoj svesti.Tehnička inteligencija se ujednačeno povećava -ona je klasa budućnos ti. Tehnički progres teži da svedruštvene slojeve usmeri ka tehnokratiji. To je budućau1Ziverzalna klasa, svakako hijerarhizovana, ali koja težida obuhvati sve radnike u jednom budućem hiperindustrijalizovanomdruštvu. Naprecima te klase, ako ne dođedo novog prodora iintelektualnosti, odgovaraće netehnokrati ja, već konformizam.PredVIđam, dakle, za izvesno vreme jedan intelektualnomračan period u kome ni tehnička ni književnainteligencija neće moći da stvore dovoljno kritičkog serumaprotiv političkih pretenzija i protiv mitova društvenogživota. Istorija čovečanstva nam pokazuje česteregresije na misaonom planu. Vreme i značaj regresijene mogu biti izračunati. Osim toga, na zemlji će se javljatinova žarišta, koja će se razbuktavati dok se drugagase.* -f: *Nalazimo se u periodu delimičnog poklapanja sutonai zore. Osećamo da Aufklanmg mora da bude prevaziđeno,ali istovremeno i sačuvano. Ono što treba prevazićito je veliki mit o intelektualcima koji spasavajukulturom i razumom. Lapassade ima pravo što se ovdepojavljuje kao rusoista: intelektualni progres ne određujei ljudski progres. Uostalom, po čemu mi, kultivisanii misleći ljudi, sebe možemo predložiti kao modele? Štaima poučnog u klevetama, neredu i ništavnosti koje prateživot intelektualaca"? To intelektualac oseća negde udubini duše kad spas traži na drugom mestu - u religiji,domovini, narodu. Ali ova rešenja predstavljajunova otuđenja. Ono što se mora više nego ikad dosadočuvati, to je primena kritičke misli, uz opasnost pojavenegativnih, destruktivnih istina nazvanih "pesimističkim",koje nisu ništa drugo do svest o našim ograničenjima,nemoćima, o našoj nedovršenosti.Više nego ikad osećama potrebu da ujedinimo dvostrukipostupak intelektualnosti - jedan koji će se oslanjatina kritički, verifikativni, naučni razum, drugi kojipredstavlja traženje istinskog života, pokušaj da se odgovorina pot,rebe našeg dubokog bića ... Dvostruka negativnostkoja je misaoni ferment i koja mora da nampomogne da se oslobodimo intelektualne vulgate moraistovremeno da nas natera da postanemo ne "intelektualci",već nešto drugo.77

v.~ruga stvar je misliti pojedinačno, a istovremeno~razItI sudelovanje u totalitetu, odnosno u kolektivnomlsk~stvu ljuds~og ro~a. Naše doba je čudno ne samo zatosto o svakOj stvan treba iznova misliti, već i zato štone postoji nijedna misao koja bi izbegla relativnost imnogostranost problema.Svi problemi koje naše vreme postavlja tiču se ljuds~evrste u celini jer ih je čovek učinio svetskim: oni setIČU .čovekove težnje za avanturom u svetu, jer je većtehl1lkom uspeo da svoje prve interplanetarne mašineoslob~di Ze~lji~1e ~~že; oni se tiču smisla života, jer industTlJskaCIVIlIzacIJa svakoga suočava sa problemimasC?pstye.ne .egzistencije; oni se tiču tajne sveta, jer mikro-flZIka l bIOlogija iznova postavljaju sva velika pitanja.I.ntel~kt~alno buđenje kreće od ponavljanja ovih osnovmhpItanJa; ono poziva misao na stalnu radoznalost.78(Edgar Morin: "Intellectuels: critique dumy the et my the de la critique", Argunzel2tsbr. 20, 1960, str. 35-40) .Prevela Jasna BanPierre FougeyorollasREt INTELEKTUALACMože se i mora žaliti što je pridev intelektualni postaoimenica koja označava (loše) skup pojedinaca.Ovaj skup se ne može ni sociološki ni psihološki definisatia da pri tom ne bude dvosmislen.U stvari, koje su granice preko kojih je neko intelektualaca ispod kojih nije? Ako intelektualca definišemokao suprotnost manuelnom radniku, treba li rećida su kancelarijski službenik ili komesar policije intelektualcikao što su to i pisac, profesor ili filmski radnik?Nasuprot tome, ako intelektualca definišemo specifičnomdelatnošću koja stvara specifične proizvode, kaošto su knjige, slike, muzička dela, moraćemo iz k:ategorijeintelektualca da isključimo prosvetnog radnika, jeron samo prenosi znanje.A šta ćemo sa službenikom koga danas tako lakopredstavljamo kao suprotnost intelektualcu? Zar ne možemoda priznamo da je njegova delatnost veoma bliskadelatnosti prosyetnog radnika ili inženjera'?Sve nas ovo navodi na zaključak da je karakter imenice"intelektualac" veoma nejasan i nesiguran. Ipak trebapriznati da stvaranje i upotreba ove imenice nije posledicaobičnog jezičkog iživljavanja.Moderno društvo je od apstraktne, misaone i stvaralačkedelatnosti nekad liberalne inteligencije stvoriloplaćenu delatnost, ponekad štaviše najamnu, odnosnojedan oblik društvenog rada. Zar je moguće onda negovoriti o intelektualnim profesijama, o intelektualnim79

adnicima ili, jednastavnije, intelektualcima'? U trenutkukad tržišna privreda apsarbuje aktivnast inteligencijejavljaju se intelektualci, društvena "pastvarene" ličnostikad kajih je inteligencija pastala sredstva rada,st\arajući praizvade za tržište knjiga, slika, muzičkihkampazicija itd. Doba mecenata ustupila je mesta slabadnamtržištu čekajući mažda vreme kulturne planifi].;:acije.Ne želimo. da kažemo. da su naši intelektualci manjevredni ad njihavih antičkih ili srednjavekavnih predaka.Želimo. sama da ukažemo. na ta da su ani drukčiji,odnasna na drugi način atuđeni, i pagađeni drugim prablemima.Taj novi ablik atuđenja, kao. i atuđenje radnika,magu biti nazvani postvarenjem, jer je intelektualacprimaran na jednu praizvadnju čiji ga kankretni rezultatičine takvim.Oslabađen mecena i padređen tržišnim zakanima,maderni intelektualac (stricto sensu pastaji sama moderniintelektualac) teška se navikava na društva kajeod njega čini ta šta jeste. Intelektualci pakušavaju dastvare, kao. reakciju na imaralnast, arhaizme i iracianalnostipostojećih društava, jednu partiju, jednu inteligenciju,kaka se kaže u istačnaj i centralnaj Evropi. Tapartija želi da bude partija istine, pravde i ljudske časti;panekad ana maže biti partija utapije, dezinkarnacije inemaći.Ona šta je sigurna ta je da, budući da se asećajučlanavima jednag literarnag sveta, intelektualci se u pastajećedržave uključuju sama pa cenu teškaća kaje dasadnikad nisu bile patpuna savladane. Žaleći neprestanaza utapijskom duhavnom vlašću, intelektualci nikad neuspevaju jasna da adrede svaje adnase sa pastajećamvlašću._ Za intelektualca kao takvag i kaji želi da astane takavneadrživa je svaka uključenje u društveni ipalitičkiživat. Čim se bez rezerve veže za neku stvar. na dabramje putu da izda zahteve istine i univerzalna~ti bez kajihse an kao. takav ne maže zamisliti. Ako. pakuša da se pasleizvesnog vremena povezanasti dakapa svaje slobode,palitički licemeri ga admah smatraju atpadnikam. Ako.adbije bila kakvo vezivainje ili angažavanast, biva aptuženza građansku bespalnast.Zla sudbina intelektualca u adnasu na druO'e i sebesamag zavisi, po našem mišljenju, ad taga šta nl an sam80a ni druai ne priznaju njegavu glavnu društvenu funkciju.U st~ari, ako kao. s~ručnj.a~ intelekt.ualac ma~e usopstvenoj oblasti da da pOZitIvne. dop~mase . ~rustvu,ako kao. pojedinac, kao li svaki dl1UgI, maze pozltlvno dadoprinese raznim paduhvatima, anda ~aa intelek!~alacon može imati sama specifična negatIvnu funkCIJU. Uepohama potlačenosti, ako da nji~ dođ~, op sav naro~a~u celini postiže jedinstva duha l asecanJ.a. ucestvuJuCIII oslobodilačkaj barbi kaja je uvek apOZICIOna, odnosnonegativna. Međutim, ako. poželi da u ime inteligencijepredloži neka p?zitiv~a Ir~šenj~. za društven~ i. polit.ičkeprableme, on. s~::n~ mtelIgenclJu .ko::npromltuJe nelzvesnošćusvoO' 1l1mvIdualnag pastaJanja. Tada an ubrzapastaje trubadur, ili dvarska budala postajeće maći.Izvan sapstvene ablasti intelektualac može da svedačisama u korist negativne moći, antifetišističke iduhamradikalna kritičke, ili da se panaša kao. bila kaji pajedinacmeđu ostalim pajedincima. Mesijanizam takazvaneintelektualne klase biva glavni neprijatelj anih kaje nazivamo.intelektualcima.Ako poželi da kao. intelekt~a~ac reši v?e~e akcian.eprableme, intelektualac kao mIslIlac, dozIvljava spe.cIfičnootuđenje. Pa ipak, čini nam se da pred savrememrr:intelektualcem, asim povlačenja u kulu od slonavače .~uključenja u političku religiju, stoje i druge mogućnastlopredelj enj a.Pišući ova imama u vidu učenje Maxa Webera(Maks Veber) i njegav napar da ujednam ist.am čC?ye~urazlikuje naučnika koji paseduje izvestan braj teorlJskzhrezultata i građanina koji je uhvaćen u nesigurnasti po.litičke vrakse kaja, bila šta da činimo, astaje avanturau kojaj je manje nego igde čavek siguran da čini onošto O'ovari i gavori ana šta čini.Neka se ~pesnik, filazof, matematičar, istoričar, slikar,muzičar, sociolag, bialag, fizičar, ekanomista itd.ne ustručavaju da učestvuju u političkom živatu! Ali nekaučestvuju svesni da autoritet poezije, filazofije, matematike,istorije ili bila koje druge discipline ne mažeaarantavati u bilo čemu njihovu akciju prativ apasnostikao šta su neefikasnost, pokvarenost, neautentičnastsvojstvene političkim planavima i paduhvatima. Stručnjakmože u politici igrati ulogu eksperta. Ako sa teuloge želi da pređe na ulogu borca ili političara, trebada bude svestan da ta čini na sopstveni rizik, drugimrečima, mora da zna da naučna relativnast humanističkauniverzalnost na avam području ustupaju mesto jednamfiat kaje je uvek na neki način nepapravljivo i manife-6 Marksizam u svetu 81

stacijama za koje budućnost nikad neće uspeti da kažeda li su bile lažne istine ili istinite laži. Čini nam se,dakle, poželjnim da intelektualac kao takav ne pokušavada deluje politički i neka iskreno prizna da njegov političkiprtljag pre čine njegov temperament, njegova doživljavanjasveta, tj. njegove predrasude, nego samakultura.Primetimo uostalom da kad bi intelektualci bili ustanju da predbže jednu politiku inteligencije i čovekauopšte, nestala bi potreba pridavanja vrednosti izvesnimdemokratskim kriterijumima. Zar tada ne bi trebalo dasva vlast bude u rukama te aristokratije duha kao štoto biva II Platonovoj državi?Nesurrmjiyo je da treba birati između demokratskogideala i intelektualnog mesijanizma i priznati da, ako jeinteligencija ponekad i služila demokratskoj stvari, događase takođe da Se ona posluži njome da bi pokušala,doduše uzaludno, da tradicionalnu vlast zameni vlašćusvoje kaste.Glasajući za demokratski ideal iz više razloga, kojebi bilo suviše dugo ovde izlagati, smatramo da trebaviše voleti pravnu-jednakost među' građanima nego i1uzornuprivilegiju intelektualca u oblasti politike.U stvari, intelektualna svest jeste nesrećna svest,jer spas kakav ona zamišlja za univerzalnog čoveka podrazumevasredstva koja joj ne stoje na raspolaganju. Takooni traže "državnu vlast" u ličnosti poniženih i uvređenihkoji ubrzo ustupaju mesto političkim predstavnicimasvih vrsta kojima na kraju intelektualci služeverujućida služe čoveku.N esreća intelektualne svesti počiva u etičkom ubeđenjuda j(;j je moguć pristup univerzalnom i da na osnovuloga može posebno učiniti univerzalnim.Intelektualac ostvaruje Syoj sopstveni spas samo akoprizna da razvoj inteligencije pripada svim ljudima samou različitoj meri i ako prihvati i onu drugu neintelektualnustranu koja i u njemu samom.j~; istina da ne postoje s jedne strane "primitivni"a s druge ,.civilizovani" ljudi i da u syakom pojedincukoegzistiraju i prožimaju se primitivac i civilizovančovek, treba prihvatili i koegzistencijui prožimanje intelektualnogi neintelektualnog u svemu.Postoje tehničke i kulturne specijalnosti, ali ne postojistrogo uzevši i intelektualna specijalnost. Pa ipak,okamenjeni u simbolizmu kaste, grupe ili kruga posvećenih,duhovni stvaraoci trpeći ono što Marx naziva82"rastućom podelom relda", smatrani su intelektualcimact i sami :::e takvima smatraju. Ova lingvistička iluzijamakoliko d2 je slab.;: sa antropološkog stanovišta, društvenoje o"'no\'ana.Prema tome, došli smo do onoga što čini istovremenopostojanost i slabost sudbine intelektualca.Mi, intelektualci, to smo i u očima drugih i, da takokažemo, pod objektivizirajućim pogledom društva. Zasebe same mi smo jednostavno pesnik, filozof, matematič9.r,istoričar itd., ci to su pojmovi koji nas određuju nabitno različit način od pojma intelektualac koji nas mešasa nečim što mi nismo.Ako ne verujemo ili, tačnije, ako više ne verujemoda je "radnička klasa" kolektivni Mesija od koga sa\Terneno čoyečanstvo mora da čeka oslobođenje, kakobismo onda mogli. verovati, budući da za to imamo jošmanje razloga, ~da "intelektualna klasa", taj fantazamideologizovane društ\cne imaginacije, može odigrati tuulogu'?~Intelektualci - to je ime otuđenja u koje nas društyOkoie nas okružuje i osvaja polako zaranja. Nemo}mo ideološki opravdavati i raciollaZizovati sociološku postojanostovog otuđenja.Isto kao što sudbina proletera nije ideal nego stanje,isto tako intelektualna sudbina predstavlja izvesno okamenjenjedruštvenog postojanja a ne obeležje jednogun;\-erzalnog učenja. Duh prodire tamo gde želi i, možda,tamo gde može.Nesumnjivo je da inteligencija uvek ima određenuulogu kad je reč o obaranju neke tiranije ili rušenjuidola. Zal'j saYremene borbe protiv totalitarizma i kolonijalizmaimaiu \'eliku yažncst. Međutim, tamo gde jedl:nšti'o dostiglo neki minimalni demokratski nivo (koiiie, priznajemo. teško definisati) intelektualci moraiu bitisamo stručnjaci u svoiim sopstvenim oblastima, i prilwatitida budu građani k80 i svi drugi što se tiče političkogžiYota i njegoyih problema.Vremc je ela se desakraliZllje pitanjc i11telektualca.Sn13t1'8ti intelektualce prorocima znači njihovo pitanjepostayjiati Ll fetišističkom duhu. Obrnuto, mržnja prernaintelektualcima uyek ie uznemirujući simptom jednogmentaliteta koii je spreman na ugnjetavanie. Verovanjeu poziv intelektualca van oblasti u kojoj je svakiod njih kompetentan, nezavisno od kritičke moći duhao kojoj Sl110 go\'orili, ieste jedna od dekadentnih manifestacijamoderne misli.U suštini reč intelektualac označava odelo - kojemože biti veoma pohabano, uniforma, ili čak livreja.83

tOćigledno je da društvo ne dozvoljava da živimo goli.Ali ono nije odgovorno za značaj koji mi odelu pridajemo.Dakle, na nama je da prihvatimo veličinu inteligenciječiji smo članovi. Na nama je takođe da razlikujemointelektualnost, sferu koja je odvojena od svih drugih,i inteligenciju čije nam posedovanje nijedna društvenapotvrda ne može garantovati.Frederic Bon i Michel-Antoine BurnierNOVI INTELEKTUALCI(Pierre Fougeyorollas: "Le mot jntellectuel",A.rgumcnts br. 20, 1960, str. 47---49.)Prevela Jaslla BallPokušaj da se jedan pojam odredi svojom suprotl10ŠĆUpredstavlja uvek veliko iskušenje. Da li je ipakdovoljno odrediti intelektualca samo razlikom izmeđufizičkog i umnog rada? U nekom drevnom društvu moguse takvom podelom, na izvestan način, izdvojiti prepisivačisvetih knjiga od ostalih ljudi. Međutim, u industrijskomdruštvu postaje veoma teško uspostaviti granicuizmeđu manuelnog i intelektualnog rada. Kakve jevrste rad radnika koji nadgleda mašinu? Treba li odmeritiudeo umnog rada u zanimanju pojedinca? I kakoto učiniti? Čak i kada bismo prihvatili da je to mogućeIZlračunati u procentima, preostalo bi nam da odredimogranicu koia razdvaja jednu delatnost od druge.Krenuvši tom stazom mOIrali bismo se upustiti umukotrpna odmeravanja i izložiti se bolnim ispitima savesti:pripadaju li zubari kategoriji intelektualaca? Sjedne strane, to je teško prihvatiti, a s druge - nijepravedno odreći im taj status koji se lekarima uvek velikodušnopridaje. Treba li praviti raZlliku između poje",dinih medicinskih spedj alnosti?- Da bi se izbegli pokusi te virste, bojimo se dabi bilo nužno zadovoljiti se veoma uopštenim razmatranjimakoja prate međusobno slabo povezane monografijeo različitim društvenim kategorijama: piscima, advokatima,novinarima, učiteljima ...Pored toga, neprestano bismo osećali grižu savesti:naime, tokom istorije reč "intelektualac" poprimila jedrugačiji smisao. Intelektualac je čovek koji društvoobjašnjava na kritički način: neprestano ga osporava i8485

predstavlja u razobličujućem ogledalu, čime podstrekaval:j:=gov pre~0~r2žaJ. Ali, uz čijt;; pomoć? .Istorijski po~m~L12no, lmemca "Intelektualac nastala Je u tom znacenJuu deba Dreyfusove (Drajfus) afere. "Manifest intelektualaca",c:bjm'ljen u listu Aurore (Zora) 14. januara1898, ozno.cava darum nJ'eaovoa zvanično" rađanJ'aZI" b b b ,a o a ostaje pnme.r takvog intelektualca." U o,:om s~~čaju intelekt~alac je određen svojom kri\lck?m tLlIlkcljOm. Pisanom ili izgovorenom rečju onGrus t vu treba da pomogne da stekne svest o sebi. Ont~eba da ukaže: razotkrije, i ništa neće biti nevino podtlm. s\etJom. Sve će biti drugačije samim tim razotkrivanjem.Ako se prosudi da ono povlači za sobom stvarnidruštv.eni .. preobr?žaj,. treba uzdići delovanje intelektualacal ~Jlho\'~ ndovltu mać. Ako se, naprotiv, ništa nep:',?mel11, ostaje samo da se prokune njihova nemoć i~lstav:10st Iju,di ~ :tv.ari; kao ~ bezočnost sistema koji1l1teleldualce lsklJucuJe l okrece se samom sebi.. Pošto je uloga intelektualca ovako određena, preostaJeda se sazna kome ona pripada. Treba odbaciti svarazmatranja o tehničkoj podeli rada: da bi bio intelektualac,::iše nije dovoljno da čovek ne radi svojim rukama.Ne?p~~o?no je da na izvestan način postane poznatdeIu]ucI Izgovorenom ili pisanom rečju. Tako binam p~'eostali samo pisci, novinari, neki slojevI profe~ora, Ih a.d~'vokata; potražili bismo među njim'a one kojiIgram knt1cku ulogu, one koji postojeće razotkrivaju' ine odobravaju ga. Taj odbir vrši se bez milosti: intelektualciiz afere Dreyfus suprotstavlj ali su se članovimc:AI~ad~mije:, na~i:T ,i!1telektualac ne zavisi od brOjaob]avl]emh ~n!Iga Ih c!anaka, a još manje od njihoveprođe" Z~la le 1l1telektualac, a Ban-es (Bm"es) pas-čuvar.Morah, ~lsmo da utvrdimo kako je intelektualac nužnol:a vlenC1 : k~,ko je pojam desnog intelektualca protivlecan. Polazeclod toga, kriteriji funkcionišu kao seldre:~artre je istinski, cl Raymond Aron (Rejmon Aron) lažni:ntelektualac, Preostalo bi nam da otkrijemo sve izdaiel ~zdajice isključimo iz definicije, da se uzdržimo O'dsnh rehabilitaciia i podsetimo se da je Kant prešao nadr:,ugu str~nu barikade (buržoazija je prisvojila njegovI~s), Sv.akl ~~por da se sistematizacija poboljŠa pomerio?l graI1l,~U, vise ulevo, Ali ne i odviše: komunizam obelezenstaljInIzmom nespojiv je sa kritičkim svojstvom inuska lepeza kojat~l~ktualca: "Pre?stala bl, nam s~mc:?l ,se"prostll ~"la ,lz~eđu sIr?ko pOJmljene desnice (ukljuCUJUCI SPlO" l njene prIrepke) i "komunističke str-86,', Francusk

toj analizi: "Nitko ne može poreći da se inteligel1cija,kau poseball sloj modernih kapitalističkih društava, odlikuje,uopće uzevši, baš individualizmom i nesposobnošćuza disciplinu i organizaciju (vidi, na primjer, poznatečlanke Kautskog o inteligenciji); po tome se, izmeđuostalog, razlikuje, i to u negativnom smislu, tajdruštveni sloj od proletarijata; u tome se sastoji jednood objašnjenja intelektualne mlitavosti inepostojanostikoju proletarijat tako često osjeća; osobina inteligencijeu nerazdvojnoj je vezi sa svakidašnjim uslovima njenaživota, uslovima njena rada, koji se umnogome približavajuuslovima sitnoburžoaske egzistencije (individualanrad ili rad u veoma malim kolektivima itd.) ."2Izraz intelektualac ovde je upotrebljen u veoma širokomznačenju, bliskom definiciji koja je zasnovana naumnom karakteru rada. Analiza društvene situacije veomaje oskudna: intelektualci nisu ni buržuji ni proleteri.Ne tragajući dalje za određenjem njihovog mesta u društvu,oni se odbacuju u "srednje klase", a to je pojamkoji za marksističku misao predstavlja pogodno pribežište.Distinktivne crte koje služe kao osnova opisa sunačin života, zarada, psihološke osobine. Ovakav metod,međutim, marksizam formalno osuđuje u svojoj analizidruštva.Drugi stav koji se susreće kod marksističkih mislilacatiče se samo uske grupe intelektualaca-ideologa.Funkcija ideologa je ela opravdavaju i prikrivaju ugnjetavanjekoje vladajuće klase vrše nad eksploatisanimklasama, kao i da mistifikuju njihov položaj kako bi sesprečila pobuna. Kao psi čuvari, ovi intelektualci stavilisu svoje sposobnosti u službu uspostavljenog poretka:oni su sluge vladajuće klase i kao takvi su nagrađeni.Kao instrumenti ugnjetavanja i represije oni u oblastiideia sprovode istu onu prinudu koju policija vrši napodručju praktičnog delovanja. Ali ovo se odnosi samona uzak krug pojedinaca - nekoliko pisaca, novinarai profesora - a ne na intelektualce u celini.Grupe koje ova dva tipa analize definišu pobuđujumeđu marksistima samo nepoverenje i neprijateljstvo.Srednje klase i intelektualci koji su s njima izjednačenimogu da postanu saveznici proletarijata. Ali za to jepotrebno da prihvate vodeću ulogu radničkog pokreta.U svakom slučaju, intelektualci su nepouzdani saveznici., Isto, str, 360. Ova analiza tiče se intc1e,:tuabca 1(,10 dl'uštn;nogsloia u kapitalističkom društvu. Nasuprot torr)(', Ll krill]re,'olucionarne partije nema, prema Lenjinu, mesta razlikovanjuintelektualaca od proletera.88Treba budno paziti da njihov način života i mišljenja nezatruje radničku klasu. Što se tiče ideologa, oni su predmetprezira. Mistifikacije koje šire razotkrivaju se, astvarna uloga koju igraju u službi vladajuće klase bivaočigledna.Treći tip analize, međutim, nastoji da pokaže kakoneki intelektualci mogu da se priključe taboru proletarijata:JJ'" U vreme kada se klasna borba približava rešenju,proces raspadanja u okviru vladajuće klase, uokviru celog starog dl,uštva, uzima tako žestok, takooštar karakter, da se jedan mali deo vladajuće klase odričenje i priključuje revolucionarnoj klasi koja u svojimrukama nosi budućnost. I zato, kao što je nekadjedan deo plemstva prešao na stranu buržoazije, takosada jedan deo buržoazije prelazi na stranu proletarijata,a naročito jedan deo buržuja-ideologa, koji su se izdiglido teoretskog razumevanja celokupnog istorijskog kretanja."3To 7l1ači da intelektualci - kao Marx i Lenjinsami - zahvaljujući svojoj inteligenciji, intuiciji, iskustvuuspevaju da prevaziđu društvenu strukturu iz kojesu potekli i shvate istorJjsko kretanje u njegovoj celini.Reć je samo o pojedinačnom "spasu" koji se pruža manjini.Ti intelektualci se definišu svojim stavom i idejama:oni veoma nalikuju "kritičkim intelektualcima".Intelektualci tl društvuGramsci (Gramši) je prvi marksista koji odbija dadefiniše intelektualce prirodom njihovog rada ili njihovihideja: on nastoji da pruži teoriju intelektualaca injihovog položaja u društvu. "Čini mi se da se n~jrasprostranjeniiametodska nbJuda sastoji u tome što sekriter1j razlikovanja tražio u samoj prirodi intelektualnedelatnosti, a ne u ce!okupnom sistemu u kome su seone (a, prema tome, i grupe koje ih otelovljuju) našle uopštem sklopu društvenih odnosa ... U bilo kojem fizičkomro.du, čak i najmehaničkijem i najnižem, postojiminimum tehničke b-alifikacije. tj. minimum intelektualnestvaralačke aktivnosti ... Svi su ljudi intelektualci- moglo hi se stoga reći; ali nemaju svi Iiudi u društvufunkciju intelektualca."~ Dakle, bitna je funkcija kojuj K. Marks-F, Engels. Manifest rOilll!11istič!~e !JIU'liie 11K Marks-E Engels, Iz.abralla dela T, Kultura, Beogr2.d lc)~').str. 24-25.'Antonio Gramši, Izabralla dela. Kultura, Beograd 1959.str .. 31789

intelektualci vrše. Gramsci je ovako definiše: "Rađajućise na prvobitnom terenu jedne bitne funkcije u svetuekonomske proiZ\'odnje, svaka društvena grupa stvarasebi is tOH2meno, organski, jedan ili više slojeva intelektualacakoji joj pružaju homogenost i sves.t o sop~tvenojfunkciji ne samo n~ ek?nomsl~?m. nego .1 n~ drustvenomi političkom pulJu; mdustnJskl kapItalIst stv~~aindus~rijskog tehničara, naučnika politič!(e ~kOl;,~mIJe,Oigal1lZatora nove kulture, novog prava ltd. ltd.v O\a analiza bi trebalo da omogući da se u isti mahrazreše sporO\-i oko definicije i izađe iz ćorsokak~ tradicionalnemarksističke misli. Intelektualna funkcIja nemože se jednostavno izjednačiti sa neko111 profesijom.Položaj u sklopu cirušl venih odnosa, a ne unutrašnjesvojStVO O(lreuuje postojanje jedne intelekvtualne grupekOJ·a ;e organski povezana sa nekom drustvenom gru-J ~ b ,. d d Vpom. Ta funkcija je oso ena: ona ~ezI tome a rus t ve~noj grupi cbezbedi "homogenost l svest o sopstvenojfunkciji". Protumači li se u s~ženom sI-r:isl~, ova tvrd~nja ne donosi nista no\-o: ako Je svest kOJU ll1telektualcldonose društyeni111 grupama obična zamisao o svetu imestu koje grupa za~lZima u njemu, uloga intelektualcaje Ll suštini opra\da\ajuća i n~istifikators~(3. P,onov? sezapada u teoriju o intelektualcIma kao pSIma cuvanma.Međutim, Gramscijeva analiza ide mnogo dalje: svz\kako, intelektualci daju društvenoj grupi "svest o sopstn;nojfunkciji", ali isto tako obezbeđuju i nj~nt; "h~-1110genost". Raspolažući nadmoĆ'nom, opravdavajucom l,p or;:"'ekad , kritičkom svešću, intelektualci učestvuju takođe(i naročito!) u konstiluisanju društvene grupe kojaod zbira f2zd\ojenih pojedinaca postaje struktura. Intelektualciigrajll ulogu' posrednika: njihovom pomoćiniz ljudi tiji jc položaj u ekonomskom i društvenomŽi\-OLU istO\ctan pctvrđuju se k;:1O društvena grupa. .Gtam.:ici ide još dalje. Gm-oreći o intelektualcImakoji sc ja\Jjaju sa- industi-ijskim kapitalistom, on navodiinćiusti-lj tehnicara: funkcija intelektualaca je i daa ili ska saznanja i smisle teh-Ć'e se ort:J. primenji\'ati. "Treba istaći činjeon- da industrijski kapitalist predstavlja\-e'6 karakteriše izvesna upravliJck;:,i 1(to jest intelektualna): onr;1ora Dosedo\ati lZ\'CS[n.l tehničku sposobnost ne samo uoblasti oJT1.eđenoj njego\'om aktiynošću i inicijativom, nellOi u dru:.::)m oblastima, bar u onima koje su bliže pri~Tednoj pl:oizvodnji (on mora biti organizator" velikog90Isto, str. 309.?r~}a lj:ldi, m~ra organizovati ,poverenje' onih ljudikOJI u12.zu u njegovo preduzeće, kupaca njegove robeltd.). Ako l1e svi kapitalisti, a ono bar njihova elita morabiti kadra da organizuje društvo uopšte, u čitavom njegovomsloženom organizmu službi, sve do državnog orgal1lzma,i to iz nužnosti da se stvore povoljni uslovi za~irenje Sops!vcne klase; ili bar mora biti sposobna daIzabere ,poslovoc1e' (specijalizo\"ane činovnike) kojimaće pO\eriti akti"l1ost Olganizovanja opštih veza van podm.eća.Može se primetiti da su -,orgal1ski' intelektualcikoje sva/..:a 7W1'Cl klasa sa. sobom sh'ara i izgraauje LlS,VO~1l . pr()gresivi1oill razvit ku, ponajviše ,specijalizacije'aellJlZLcmh HelOHl prvobitlle aktivnosti novoa društvenog[ipa i koji je nova klasa iznela na površinu"!U ovom tekstu sadržana su dva pojašnjenja. Ponovose pokazuje da se analiza zasniva na pojmu intelektualnefunkcije: 1

smatrati da intelektualci igraju često odlučujuć1;l uloguu istorijskom i društvenom razvoju. IntelektualcI post~jesamo zahvaljujući dru.gim dr~štveni:r:: grupan:~ - om:na izvestan način, nemaju vlast1to drustveno bIce - ahipak, na nivou na kome postoje, izražavaju prirodu: težnjei sučeljavanja grupa ponekad svom snagom kOJu tegrupe mogu da oslobode.Intelektualci i vladajućaklasaOva analitička shema veoma je opšta i primenjujese na sve društvene grupe. Promišljanje položaja i organizovanje!"!rukture ;adničke klase, beležl~ik~, b!vših ~oracaili proizvođača vina govori o po~to~anJu )e~n~v~ntelektualnefunkcije čak i kada nema ljudI za nJu IzncItospecijalizovanih. Sve gr~pe mogu da 'prC?~z:,edu int~lektualce,ali oni nisu podjednako Zamml]IV1- S~lom smoda damo preimućstvo intelektualcima povezamm sa značajnimdruštvenim grupama - društvenim klasam~ -i da naročitu pažnju poklonimo onome što GramscI nazivabitnim društvenim grupama", tj. klasama koje subile iii su još u stanju da se, u istorijskim okvirima,prime vlasti i preuzmu rukovođenje ostalim klasama. 9Sloj organskih intelektualaca klase n~v vla~ti - ~uržoazijeu zapadnim društvi~a - u sredlst~ Je analIze:Može se reći parafrazirajUĆI Marxa, da su mtelektualclvladajuće ld~se vladajući intelektualci. 1O Taj po~ebni položaj'proširuje funkciju ovog intelektualnog slOJa: odg?voran za svest, organizaciju i znanje klase koia ga Jeproizvela, on se prima istih funkcija i u ~ruštvu ka~celini. Društvo bi se bez njega svelo na gomllu poseda lpojedinaca, na mračne i rasute sukobe, na niz ne~ređe:nih i suprotstavljenih posebnih interesa:. Or~ans~I slo.J'dadajuće klase ispunjava tu bitnu fm1kcI]'u stIcanja sve-, Grar:sci u syoioi mnlizi irna na UDU samo intclektu.clceon:anski pO\'ezane sa' bitnim društvenim grupama.- ,,' P:)rcd \Jadaju:'c klase i nck:a drwra kbsa može samo~l~l:'0 rh styori intelektualni slaL Poti'iniena kbsa ne raspota7Cz\'

feudalni sistem raspadne. Crkva čuva, obogaćuje i širiznanje, i to od. naj~-laterijalnije~ .r:ivoa, kao .što je prepisivanjerukopIsa, GO onog naJvl~eg. Ona J~ Il!emorIpdruštva, vodi knjige svetovne drzave, orgamzuJe kalendar... Ona obracluje znanje, koristi medicinska znanja.Ona je, napokon, središte umetničkog i kulturnog života.Veze ',,;.oje sjedinjuju crhu sa zemljišnom a~'istokratijompokazuju kal~vi se ~dnosi. mogu ~zatkativ lz~e:du organskog sloja i klase ko.Ja ga Je shonla. Svestemclnisu aristokl':"ate u pra\"om smislu reči i motivi njihovogdelovanja su veoma različiti. Ali crk~a je n.ep?srednovezana za feudalni sistem: ona posedUje zemlju l raspolažeistim lJriviles[i jama kao i plemstvo. U Skupštini staležanjt'n položaf 11ije niži od plemićkog. Status svcštr.·nika je poseban i, u sIvari, izj~dna.čen sa statu.somv vladajućeklase. Postoji, dakle, sImbIOza crkve l drzave.Pored toga crkva često igra ulogu koja je dodeljenaorganskim sloi~vima: ona je~ mehanizam za asimilacijuelita proisteklih iz ostalih društvenih. klasa. Dok je plemstvoveoma zatvorena grupa, crkva Je otvorena Istaknutimpo.jedincima iz nižih klasa. Ona je u ancien regimuglavni kanal društvenog uspona.IdeoloziGramscijeva shema znatno proširuje pojam jntelektualca,ko;i 'sada obulwata kako naučnika tako i političara.Ona "ne pruža apsolutan kriterij kojim bi se prosuđivaloda li je neka profesija intelektualna ili neki čov~kintelektualac, već omogućuje da se odrede grupe kOJeu datoj istorijskoj situaciji obavljaju intelektualnu funkciju.Inteleklualni sloj može jednostavno dovesti intelektualnugrupu do sticanja svesti o zajedničkim ekonomskiminteresima. S\oji1n političkim, ideološkim i kulturnimdimenzijama intelektualni slo.j može organizovatii uteloviti širu vojju. Organski sloj može da se razudishodno podeli rada i da se organizuje u hijerarhiju: nekegrUDe zadužene su za širenje ideja u veoma uskoj oblasti,dok' druge deluju na globalnijem nivou.Ova analitička. shema može da se primeni i na sameintelektualce. Na određenom stepenu složenosti društvenestrukture intelektualni sloj stvara grupu, sposobnuda obezbedi "njegovu homogenost i svest o sopstvenojfunkci ji". Oyde je reč o intelektualcima drugog stepena,o "intelektualcima intelektualaca".94NJihoy broj )e reiativno ogral1lcen. Opštost njihovefunkClJ~ ?tvara lm veoma široko područje delovanja i?bezbeđuF .znat~n pu~~icitet. Stvarajući ideje koje će1l11elektual111 slOJ kas111.1e prenositi, vulgarizovati i prilagođava.ti-. fil,ozofi,v publicisti, pisci i najistaknutijiprofeson Li vlsoi\:Om skolstvu su teoretičari društva inaučnih, tehničkih, društvenih ili političkih postupaka~oje ono stvaraY Oni se javljaju kao utelovljenje intelektualnedelatnosti u čistom stanju - njihova misaonadelatnost na drugom stepenu sprečava ih da se angažujuL: konk~·etnoj. društvenoj praksi. Ovim se objašnJavato .~to se !zraz.ll1tele~tualac cesto suprotstavlja izrazupraktIcar. "IdealIzam mtelektualaca" suprotstavljen jr.~"realizmu poli tičara" ; taj antagonizam prikriva intelektualnufunkciju političara, kao i veze koje sjedinjuju teorijui praksu u političkoj delatnosti.~ada su intelektualci drugog stepena povezani savladajućim intelektualnim slo.jem, njihova se uloga znatnoproširuje: promišljati položaj vladajućih int~lektua~ac~ znači. j~dno.s.tavl~o razmišljati o organizaciji društval nJegovoJ IstonjskoJ sudbini. "Intelektualci intelektualaca"treba da za ceo sloj izgrade sredstva sticanjasvesti, organizacije i razvoja društva.Odnosi između teoretiĆara i društvenih struktura suveoma oposredovani. Individualni stav teoretičara veomaje značajan. On često može zauzeti znatnu kritičku distancuprema sistemu koji ga je stvorio. On može i dapromeni tabor i solidariše se sa nekom drugom društvenom.kla~om. Ako se pokaže da su njegove društveneos~bll1~ Istovetne sa, onima u intelektualnom sloju izkOjeg Je potekao, teško ih je smatrati apsolutno određujućim..Opšti zaključakkoji Gramsci izvodi ostaje veomaapstrakta!1. O.n .jedn.ostavno pruža metod koji omogućujeda se uoce d!stll1ktlvne crte određenog trenutka u istorijskomraz\"itku. A njih je moguće ra~umeti samo polazećiod analize društ\cne klase za koju je intelektualnisloj vezan. Znači li to da oblici u kojima se intelektualacjavlja neposredno zavise od društvene baze - odnapretka proinodnih snaga i odnosa proizvodnje?Ova perspektiva - koja postaje preuska čak i kadase bez nijansi primeni na izučavanje društvenih klasane moze se ni u kom slučaju primeniti u analizi intelektualaca.Istina je da su stepen razvoja proizvodnihsnaga i stanje proizvodnih odnosa veoma značajni: liberalnaindustrijska buržoazija ne može stvoriti organskiII Postoji često sklonost da se "intelektualcima" nazovu samoljudi koji obavljaju intelektualnu funkciju drugog stepena.95

sloj koji bi poricao nauku i privatnu sv?)inu. Ali vredHost ovakvih zaključaka je veoma ogramcena. Kako suoni često čisto ne~ativni, upućuju pre na ono što ne možebiti, nego na ~no što jeste. Analiz~ obič:r;o. I?ostanetako uopšlena da ne objašnjava stvc:rr;1 pol?zaJ ~nt~lektualnihslojeva. Jer, ne može se po.loza) bur~~ashh mtelektualacau Francuskoj 1900. godme Izvesti IZ ekonomskebaze. Ona određuje samo opšti okvir ur;ut,:r kojegsu moguća mnogobrojna konkretna određenja l ne ?b.jašnjava zašto je jedan oblik prevagnuo nad drugIm.Prihvatiti ovu krutu perspektivu značilo bi zaboravitida su odnosi između intelektualaca i baze posredovanidruštvenom klasom. To bi takođe značilo poricatiosobenu uloau intelektualaca. U opštem sklopu razvojajedne klase funkcija intel:ktualaca je. da

vIjali su se jedni za drugima i tako pratili dug usponfrancuske buržoazije - od razaranja feudalne organizacijedo industrijske revolucije. U isto vreme carističkaNemačka pruža primer kako se koriste stare intelektualnegrupe i grupe ne-intelektualnog porekla: junkeri igeneralštab obavljaju najveći deo intelektualnih funkcija.Ne osuđuje li razvitak zapadnjačkih društava - aposebno francuskog posle 1918. i naročito posle drugogsvetskog rata intelektualce na iščezavanje? Analitičkashema koju predlaže Gramsci trebalo bi da omogući novpristup ovom problemu: ali potrebno je da ona omogućizasnivanje analize intelektualnih slojeva buržoaske Francuskes kraja 19. veka, jer se upravo u to doba obrazujekategorija koju i danas nazivamo "intelektualci". polazećiod ove referencijaIne tačke, biće moguće istražitineke od posledica koje u intelektualnim slojevima izazivajunajnovije promene francuskog društva; moći ćemo,isto tako, da na osnovu funkcija koje obavljaju, institucijakoje ih stvaraju i ideja koje šire definišemonove tipove intelektualaca.Tekst br. 1Paul Baran: Intelektualac je po svom biću društvenikritičarŠta je intelektualac? Najačigledniji adgovor bio, bi:čovek koji radi svojom inteligencijom i za život zarađujepre mozgom nego mišićima (ili, ako već ne mora da zarađujeza život, takvim radom zadovoljava svoju znatiželju).Međutim, ma kako jednostavna i neposredna, avadefinicija je uopšte uzev nedovoljna. Primenjena na svakagko ne obavlja manuelni rad, ona vidljivo odudaraod uobičajene upotrebe reči "intelektualac". Pajava izrazakao što su "dugokosi profesori" ili "jajaste glave"navodi na pomisao da u javnam mnenju postoji drugačijipojam kojim bi se obuhvatila određena kategorijapajedinaca koji čine uži sloj od onih što "rade svojimrukan1a".Ovo nije samo terminološko nadmudrivanie. Postojanjeova dva različita pojma pre odražava stvarno društvenostanje; razumemo li ga, bićemo bliži pravi1nijemodređenju mesta i funkci ie intelektualaca u društvu. Prvadefinicija - iako, dosta široka - može se dabro primenitina brojnu grupu pojedinaca koji čine znatan deodruštva: oni rade više svajim duhom nego mišićima ižive pre od svoje inteligencije nego od ruku. Nazovimo98ih illtelekwalllil11 radIlicima. Među njima su poslovniljudi ilekari, rukavodioci preduzeća i propagatori "kulture",bankarski službenici i profesori univerziteta. Nemaničega uv;:-edljivog u ovom skupu, kao, što nije uvredljivareći ni "svi Amerikanci" ili "svi pušači lule". Redovnopraširivanje ave grupe intelektualnih radnika predstavljajednu od najspektakularnijih posledica dasadašnjegistarijskag razvitka. Ona adražava bitan aspekt društvenepadele rada kaja je zapačela s prvom kristalizacijomprafesionalnag sveštenstva, a vrhunac dastigla u naprednamkapitalizmu: u razdvajanju umne ad fizičke delatnasti"belih" ad "plavih okovratnika" (...).Predlažem da u stavu prema prablemima kaje jepastavia celokupall istarijski praces potražimo, graničnuliniju između intelektualnih radnika i intelektualaca. 14Želja da se kaže istina sama je jedan uslov da bičavek bio, intelektualac. Drugi je pastajanje hrabrosti,spremnasti da se racianaina istraživanje spravodi bezabzira na sve apasnasti, da se preduzme "bezabzirna kritikasvega pastojećeg ... bezabzirna kaka u tam smisluda se kritika ne boji svojih rezultata, a ista tako ni sukabas pastajećim silama" (Marx). Intelektualac je, dakle,pa sva m biću društveni kritičar, čovek kaji teži daidentifikuje, analizuje i time daprinese prevazilaženjuprepreka koje anemogućavaju da se dastigne balji, humaniji iracianalni j i društveni paredak. On time postajesavest društva i glasnagavarnik pragresivnih snaga, savestkaja pastaji u svakam datom periadu istarije. Stagaga lavcem u mutnam i gnjavatarom smatra upravljačkaklasa koja nastaji da sačuva statlis quo, a intelektualniradnici kaji su u njenoj službi aptužuju ga da je utapistaili, u najboljem slučaju metafizičar, a u najgarembundžija. (Paul Baran, "Qu-est,ce qu'un intellectuel",Partisans, hr. 22, aktabar 1965, str. 41-46.)Tekst br. 2Genevieve Gennari: Ne pucajte na intelektualcaIntelektualac nas uznemiruje zata šta sve davodi upitanje u doba kada svi, s pravam, žale za sigurnim vrednostimai kratkam umetnašću; takva je i ona dama koju" Otklonimo svaki nesporazum: intelektualni radnici moguda budu (a ponekad i icsu) intelel.::tualci, a intelektualci su čestointelektualni radnici. Kažem .,često" zato što mno;ri industrijskiradnici. zanatlije ili seljaci mogu da budu (a u mnogimistorijskim situacijama oni su to često i bili) intelektualCl, a dapri tome nisu intelektualni radnici (napomena P. Barana).99

srećem posle filozofskog .1?0zorišnog ko~ada i kota ~~plačnim glasom ka~e: "VIse s~ ~ l?Ozo~lste ne moze :~lda bi se zabavljalo.' E, da, to Je Ist.ma: mt.elektualac Visene smatra da ima pravo da zabavlja publIku u doba kadase želja za razonodom razvija u obrnutoj srazmeriprema opasnostima koje nam prete. Intelektualac višenije tu da bi uspavljivao savesti ritmom pesme, većda bi ih razbudio krikom.Pre s[o pedeset godina jedan deo intelektualaca većje napustio područje estetike u korist područja filozofije.Zatim je ovo poslednje neprestano proširivao prema oblastimapol'itičkog i društvenog (nije slučajno što susve pristalice Dreyfusa u doba afere nazivali "strankomintelektualaca"). Može li se danas ijedan intelektualac,čak i neangažovan, ne zapitati o problemima našeg sveta?Postavljanje pitanja postalo je u izvesnom smislunjegov zanat, njegova opsesija; miran intelektualac biobi nalik čudovištu. Ali, ima li još mirnih intelektualaca?U ovom uspavanom svetu koji sebe smatra nevinim,intelektualci su bez sumnje jedini ljudi koji su saČ.uvaliosećanje za istoriju, koji se pitaju o budućnosti, istražujui postavljaju pitanja o "bolnoj obnovi". Može li seu takvim okolnostima razumeti zašto se intelektualacčesto smatra rušiteljem ? Zato što ponekad on to i jeste.(Genevieve Gennari, ,.Ne tirez pas sur intellectuel",Esprit, br. 5. maj 1960).Tekst br. 3Gilbert Mmy: Koliko plakata?Izuzetno je teško odrediti graničnu liniju između"neintelektualnih" i "intelektualnih" nameštenika. Kakoovde, u stvari, ne opisujemo karakteristike jedne društveneklase, obreli smo se na području utoliko u:z;burkanijemšto pravno, literarno, naučno ili tehničko obrazovar!jebudi različite interese kod ljudi koji ga stiču i podstrekavaih da se grupišu po specijalnostima; to, međutim,ne isključuje njihovo uzajamno preplitanje koje seduguje čas porodičnim ili prijateljskim vezama, časonom što Je u kulturi opšte i zahvaljujući čemu će seinženjer zainteresovati za filozofiju, pravnik priviriti uknjiževnost itd. Može postati gotovo nemoguće da seunutar nekih oblasti odredi da li je nameštenik intelektualacili nije, a da se pri tome ne pribegne određenimpomoćnim kriterijima, kao što je korišćenje slobodnogvremena.100(. ..) Intelektualci, dakle, uživaju dvostruku i protivrečnu,mada zasluženu reputaciju. Reakcionari videu njima Ilestalan, nespokojan element, uvek budan isrpeman da uzme reč kako bi bednike pods takao na pobunui zatražio prava na pravdu i slobodu (...)Malo je ljudi koji me uznemiruju više od onih intelektualacakoje često srećem, priznajem, sa simpatijomi koji mi se, na primer, žale na nedostatak revolucionarnesvesti kod proletarijata: "Ah, - kažu mi - mi bismohteli da zametnemo borbu, ali radnici to ne žele. Aužasno je pomisliti da smo spremni da se žrtvujemo zajednosa porodicom i prijateljima - i to za jednu klasukoja ne prihvata našu žrtvu." U takvom slučaju pozivamsvog intelektualca na prijateljski razgovor. Upitam gakoliko je plakata istakao, koliko je letaka razdelio i kolikoje radničkih novina prodao izvikujući njihove naslovepo ulicama. Najčešće me pogleda sa iznenađenjem:"Ali - kaže - nemam ja vremena za sve to!" (GilbertMury, "Intellectuels et lutte de classe", Cercle d'educati01lpopulaire, Bruxelles, 1964, str. 7, 17,27.)Tekst br. 4Louis Aragon: Duhovni proletarijatPred našim očima rađa se nova ideja koja raste.Neosetno se obrazuje duhovni proletarijat. J oš je raštrkan,bez potpune svesti o sebi, vode ga njegovi neprijatelji,greši, luta. Ali već ga po mnogo čemu prepoznajemo.To je zaista proletarijat. Obavljanje rada koji je intelektualcusvojstven -- mišljenje - može u kapitalističkomdruštvu osigurati sredstva za život samo izdajomistog tog mišljenja. Ono što suštinski razlikujeburžuje od proletera jeste mogućnost - koja izvire iznjiho\'e povezanosti sa kapitalom - da nagomilaju svojrad, prestanu da rade i postanu, neposredno ili posredno(posedoyanjem akcija) eksploatatorski poslodayci. Toje sve što tak\'a pon~zanost sa kapitalom omogućuje intelektualcima,pa i mnogim drugim ljudima.Van nje sve je izdaja: misao se ne izražava izvannovca. Eto te slavne slobode koja se toliko ceni. Takoiznošenje mišljenja koje ni po čemu nije saglasno pogledimaduhovne vlasti dovdi do deklasiranja onog kojiima smelosti da to mišljenje zastupa. Uspe li ono da seizrazi, biva ugušeno. Ćutnja je lozinka buržoazije. Onošto smatra intelektualnim nabojem ponekad toleriše sa-101

mo zato da bi mu nametnula monopol. Tako se "za narodopasne" knjige, prema čijim autorima sudovi i javnostsramno postupaju, objavljuju uz velike troškovesamo za one koji mogu da plate njihova tajna izdanja.Isto tako, pod oh'iljem demokratskih institucija - kojesu odobrene samo zato da bi se narod zavarao - buržoazijase odaje najtananijim duhovnim spekulacijama vandomašaja najamnih radnika, kojima je, da bi buržoazijabila mirna, sasvim dovoljno da znaju četiri računske radnjei pomalo istorije i geografije. Otuda sledi da se čistamisao može misliti samo na korist malog broja ljudikoji je jeftino kupuju i daju joj buržoasko obličje. PObunili se misao - oduzimaju joj sredstva za život. Bezsumnje, vrednost duhovnog proizvoda procenjuje se korisflOJću,ali treba se složiti u pogledu značenja te reči.U kapitalističkom društvu korisIlo je ono što omogućujerazvitak i jačanje kapitalizma. Poslodavac lako optužujemisao za nekorisnost i ona mu izgleda opasnom.Prema njoj se odnose kao ni prema kom drugom ljudskomproizvodu. Smatraju je dostojnom vanrednih mera.Javno mnenje rado odobrava takve poduhvate. Onolakše osuđuje čoveka zbog intelektualnog delikta negozbog ubistva. Ljudima je praktički dato pravo da pucajuna radnike kako bi odbranili svoju svojinu. Ali nikomenije dato pravo da brani čin označen kao zločin.Kapitalističko društvo se ne zadovoljava time daonima koji mu ne potčinjavaju svoju misao usrkati materijalneuslove da bi je dalje razvijali, već ih progoničim tu misao izraze. Treba pribeći lukavstvu da bi seizbegla beda i zatvor i samo stalnim kompromisima retkiintelektualci danas zadržavaju dostojanstvo koje izmamljujeosmeh. Kakva je, molim vas, razlika između takvihljudi i proletera? Nikakva. Zbog obične iluzije čini nam seda među njima ipak postoji razlika. Jer, taj se novi proletarijatregrutuje svuda pomalo: iz redova samog proletariiatai iz redova buržoazije. Buržoaske predrasudesu jake i proletarijat je njima duboko prožet, pa teljude koji su sumnjivi i samoj klasi protiv koje se onbori odbija da prizna kao svoje. Stvaranju te pogrešnepredstave doprinose čak i n jene žrtve. Intelektualci saminajčešće odbijaju da priznaju kao svoju onu klasukojoj stvarno pripadaiu. Ako su iz nje potekli, gaje glupuambiciju da se iznad nje izdignu; ako pak izviru izburžoazije, zadržavaju njene navike. Vreme je da intelektualcinapokon slwa!e na kojoj su strani: da se višene zavaravaju u pogledu svog pravog položaja; da se nezadovoljava.ju međusobnim upoznavanjem, već da prizn:1junapokon jedinstvo svoje stvari i stvari proletarijata102i da, pošto shvate da predstavljaju duhovni proletarijat,shvate da ~2.me i pripadaju proletarijatu. (Louis Aragon,"Le proletariat de l'esprit", elarte, decembar 1927, str.329-330.)Tekst br. 5Henry Berenger: Osiromašenje raseŽivot Ll kancelariji ili školi, sa vazduhom zagađenimsagorevanjem uglja ili gas a, sa obaveznim sedenjemili nepokretnošću tokom celog dana ... rad koji se obavlja,ma kako lak bio, ne zamara ništa manje svojom monotonijomkoja čoveka potpuno obuzima. Dodajte tomečesto nezdrave stambene prilike i rđavu ishranu, čestoneudobnu odeću i obuću, prisilno lišavanje zdravih razonoda- i objasnićete opštepoznatu fiziološku bedu porodicasitnih službenika. Organizam je osiromašen, nervinadvladava ju mišiće, odbrambena snaga organizma jeumanjena, telo je podložno tuberkulozi i neurozama svihvrsta. I deca će sve io osetiti na sopstvenoj koži.Fiziološka beda vodi osiromašenju rase; psihološkabeda nagoni na revolucionarno i anarhističko delovanje;beda uopšte vodi povećanju kriminala, prostitucije isvih oblika parazitizma.Stvaranjem intelektualnog proletarijata msa osiromašuie na dva načina. Nečista tela proizvode manjelepu de'cu, a nasleđe pogoršava mane u svakoj porodici.S druge strane, pošto je život udvoje ili zajednički životviše osoba postao preskup, opada broj sklopljenih brakovai, jcš više, natalitet. Za intelektualnog proletera ljubavje luksuz. Rođenje jednog deteta je ubitačna ludost. Etopra\e islim: koja obja.šnjava, s jedne strane, opadanjebroja stanovnika u francuskoj sitnoj buržoaziji, a s drugeporast prostitucije.Zahvaljuj ući postoj anj u intelektualnog proletari}ataanarhisti i re\'olucionari stiču svest o sebi. Možda radničkiproletarijat ni1:ada ne bi izašao iz svoje otupelostida ga intelektualni proletarijat nije razbudio, usmerio,prosvetio. Sy! ti sitni službenici, advokati bez parnica ilekari bez pacijenata, koje je univerzitetsko obrazovanjeučinilo amb:cioznima a društveno robovanje pobunjenicima,posLaju najbolji agitatori Ll korist narodne bede.Čitaite na LU temu BOimet Rouge (CHena kapa) od JulesCasea(Žil KJ.z) i Ii/surge (Pobunjenik) od JulesVallesa (Žil Vale), a ako vam se ovi romani ne učinepouzdanim. pročitajte jednostavno onih nekoliko primerakamanifesta koje je grupa kolektivističkih studenata,103

pripadnika Radničke partije, razbacala 1886. godine poLatinskom kvartu:"Na tragičnoj istorijskoj prekretnici na kojoj se nalazimo,u trenutku kada iščezava jedno zastarelo društvoi kada se najavljuje svet mira i harmonije, intelektualnaomladina ne srne i ne može ostati po strani od najvećegrevolucionarnog pokreta koji je ikada potresao ljudskadruštva ...""Koliki će među nama, drugovi - izuzev učenikakoji poseduju bogatstvo, kćer krađe i profesionalnih protekcionaša,a protekcija je kćer intrige - koliko je međunama onih koji će sutra, u životu, postati lekari,profesori, advokati, državni službenici, farmaceuti, hemičari,inženjeri, arhitekte, slikari, skulptori itd. upoznati,uza svu neizvesnost sutrašnjice, sluganstvo kojeobeščašćuj e i robovanje koje ponižava!""Zahtevajući od socijalizma da vas primi u velikumeđunarodnu i revolucionarnu zajednicu, vi ćete poslušatisamo glas vašeg dobro shvaćenog interesa.""Naša osobita uloga u tom poslednjem jurišu nadruštvo koje umire sastojaće se u tome da zadamo poslednjiudarac intelektualnoj diktaturi buržoazije ... Vođeniinstinktom našeg sopstvenog održanja, bićerno solidarnisa manuelnim radnicima, kao što ćete i vi bitisolidarni sa nama, jer svi osećamo neodoljivo gađenjenad sramotama i zločinima kapitalističkog društva i sanjamoo ;dealu pravde i bratstva. Sinovi slobodnjaka,vi nećete zaboraviti da ono malo što jesmo dugujemoproleterima od kojih je klasa kojoj izmičemo neprestanooduzimala. Nećete zaboraviti da sjajna građevinanauke počiva na nagomilanoj bedi i da se intelektualniživot hrani smrću miliona i miliona nepoznatih radnika..."Pisci ovog emfatičnog proglasa biće sutra opštinskisavetnici ili revolucionarni poslanici. Kao intelektualniproleteri, oni će povesti radničke proletere u juriš naburžoasko društvo, (HenrY Berenger, La conscience nationale,Paris, A. Colin, 1898, str. 200-203.)(Fn§dćric Bon, Michel-Antoine Burnier,Les 110uveaux iJ1teZlecuels, Editions Cujos.Paris, 1966, str. 19-49.)Preveo Aljoša MimicaNoam ChomskyODGOVORNOST INTELEKTUALACA*Pre dvadeset godina Dwight Macdoland (Dvajt Makdoland)je štampao niz članaka u časopisu Politics oodgovornosti naroda, a posebno o odgovornosti intelektualaca.Čitao sam ih kao student u posleratnim godinama,a imao sam priliku da ih čitam ponovo pre nekolikomeseci. Čini mi se da nisu izgubili ništa od svojesnage i ubedljivosti. Macdolanda interesuje pitanje ratnekrivice. On postavlja pitanje: do koje su mere Nemci iJapanci bili odgovorni za zverstva koja su počinile njihovevlade? I, sasvim ispravno, on postavlja pitanje i nam::t:do koje mere su Englezi i Amerikanci odgovorni za strašanteror bombardovanjem civilnog stanovništva kojesu kao ratnu tehniku usavršile zapadne demokratije ikoja je dostigla kulminaciju u Hirošimi i Nagasakijukoja spadaju sigurno među najstrašnije zločine L! istoriji?Ova pitanja imaju osobiti značaj i gorčinu za jednogstudenta u 1945-6. godini - za svakog čija jepolitička i moralna svest formirana užasima tridesetihgodina, ratom u Etiopiji, ruskim čistkama, ,događajemli Kini', španskim građanskim ratom, reagovanjem Zapadana ove događaje i njegovim delimičnim saučesništvomu njima.Što se tiče odgovornosti intelektualaca, postoje idruga podjednako zabrinjavajuća pitanja. Intelektualci* Ovo je izmenjena verzija govora održanog na Harvardu jštampanog II Mosaicll iuna 1966, U istom obliku pojavio se IINew York Review of Books 23" februara 1967. Sadašnja verzijaje preš tamp ana iz Theodore Roszak, ed., The Dissenting Academy(New York, Pantheon Books, 1968)"104105

su u poziciji da razgolite vIa di"? e laži, ~a. ana~iz~rajupostupke prema njihovim uzrocIma, motivIma .1 . ces~oskrivenim namenima. Bar u zapadnom svetu 0111 ImajUmoć koju daje politička sloboda, pr,istup .i!lfor~macijan:ai sloboda izražavanja. Zapadna demokratIja ooezbeđuJesamo jednoj određenoj manjini dovoljno slobodnog vremena,materijalnih mogućnosti i sposobnosti da tragaza istinom koja leži skrivena iza vela iskrivljenosti,pogrešne interpretacije, ideologije i klasnog interesa krozkoje nam se predstavljaju događaji iz savremene istorije.Prema tome, zahvaljujući jedinstvenim privilecrijamakoje uživaju intelektualci, njihova odgovornost je,dakle, mnogo dublja od onoga što Macdoland zove,odgovornost naroda'.Spor koji je Macdoland pokrenuo je isto toliko namestu danas koliko i pre dvadeset godina. Teško možemoizbeći da se upitamo do koje je ~1ere američki narododgovoran za divljački napad Amerikanaca na, ugla\'~lOm, bespomoćno seosko stanovništvo Vijetnama - jošJedno zverstvo u eri koju Azijci vide kao ,Vasko da Gamae.r~l~' .s,:"etske .~~torij~. Što se tiče onih od nas koji su ut1S1111 l apatiji stajali po strani dok se o\'a katastrofa?oga?"ala tokom prošlih dvanaest godina, zapitajmo sesta ce o nama reći istorija? Samo oni najneosetljivijiIr:Og U po~~ći od v ov~ pitanja. Želim da se na njih vratim.k~sl11Je, posto Iznesem neke primedbe o odgovor-11?St1 ll~telektualaca i o tome kako se oni, u praksi sredmon:,sezdes~tih godina pripremaju da se sa tom odgovornoscusuoce.. U ~~g:)Vor~ost intelektualaca spada da govore istinu: razgohcuJu laz!. 0\'0 bar izgleda dovoljno istinito da mo.ze da prođe bez komentara. Ipak nije tako. Za modernogmtelektualca to nije Eopšte očigledno. Tako Martin Beide':gg~r (~1a?ti:1 ~ajdege.r) piše u~ pro-Hitlerovoj deklaraciji19.)3. ~la ]e.,Istma otknyanje onog što čini iedan narod određe~l1rr:,,~asnim i jakim u njegovoj akciji i znanju';ovo. Je J~all1a vrsta ,istine' koju je pojedinac odgovoi:and~ .. Jzr~l. A:nerikanci imaju tendenciju da budu otvorel1!J1.~d? Je od Artura Schlesingera (Šlczinger) Ne,,':' ork llzunes zatražio nuvembra 1965. da objasni razlikulzr:ne. đu . njegove štampane verzije o incidentu u ZaliyusYln.'p.J one koju je dao za novine u vreme napada.~n J~. ]edno.stavvno izjavio da je lagao; a nekoliko dana"asnIJe on Je cak pohvalio TajIlls što ie zataškao infor:l1aciju o planiranoj invaziji u ,nacioi-Ialnom interesu',l\:ako je objasnila grupa nadmenih i povodljivih 1 iu:Eo kojl1na je Schlesinger dao tako laskavu sliku u svom106nedavnom prikazu Kenedyjeve administracije. Nije naročitoznačajno to što je jedan čovek sasvirri-zadovoljanšto laze u ime stvari za koju sam zna da je nepravedna,ali je značajno da takvi događaji izazivaju tako maloreakcije u intelektualnoj sredini - niko se ne buni,na primer, da ima nečeg neobičnog u tome što se jednaod glavnih katedri humanitarnih nauka nudi istoričarukoji smatra svojom dužnošću da ubedi svet da agresijana neku susednu zemlju, podržana od strane Amerikanaca,nije agresija. A šta da se kaže za neverovatnugomilu laži od strane naše vlade i njenih predstavnikaLl vezi s vijetnamskim pregovorima? Činjenice su poznatesvima onima koji su zainteresovani. Domaća i stranaštampa iznele su dokumentaciju kojom opovrgavajusvaku izmišljotinu ako se pojavi. Međutim, snaga propagandedržavnog aparata je takva da građanin koji sene upušta u dublja istraživanja o toj stvari teško možeda se nada da će se suprotstaviti vladinim iskazimaV", 1Cll1Jemcama' .l Takav istraživački zahvat je sada ostvaren i objavljen kao'Citisel1s' White Peper (Bela knjiga 'građana'): F. Schurman, P. D.Scott and R. Zelnik, "The polItics of Escalation in Vietnam"(Politika eskalacije u Vijetnamu), New York, Fawcet World Library,and Boston, Beacon Press, 1966. Za dalje dokaze o američkomodbacivanju inicijative Ujedinjenih nacija za d:iplomatskorešenje, neposredno pre velike eskalacije u februaru 1965. godine,vid. Mario Rossi: "The U. S. Rebuff of U Thant" (SjedinjeneDrzave odbacuju U Tantove predloge), New York Review OTBooks, 17. novembra 1966. godine. Vid. takođe Theodore Draper:"How Not To Negotiate" (Kako da se ne pregovara), New YorkReview of Books, 4. maja 1967. Nadalje postoji dokumentacionimaterijal ,kao dokaz o pokušajima Narodnooslobodilačkog frontada se uspostavi ,koaliciona vlada i da se to područje proglasi neutralnim,što su Sjedinjene Države i njeni sajgonski saveznicIsve odbacili - Douglas Pike: "Viet Cong" (Cambridge, Mass., TheM. L T. Press, 1966). Pri čitanju materijala oveposlednie vrstemora se vodi,ti računa da se pravi razlika između priložene dokumentacijei "zaključaka" koji se daju, iz razloga ikoji su nižeukrat,ko navedeni {vid. napomenu 330Interesantno je zapaziti prva, ponešto neiskrena reagovanjana "Polit;ku eskalacije" od strane onih koji brane naše pravoda pokorimo Južni Vijetnam i postavimo vladu po našem izboru.Na primer. Robert Scalapino UVelt' York Times lviagazille, ll.decembra 1966) tvrdi da teza knjige sugeriše da su naši vođe"dijabolitni". Pošto nijedan čav.:k koji ispravno misli u to nemože poverovati, teza se odbacuje. Pretpostav.Jjati drugo pokazivalobi "neodgovornost" u jedinstvenom smislu reči - smislukoji daje ironičan obrt naslovu ovog poglavlja. On nadalje ukazuje~nanavodnu glavnu slabost u sižeu knjige, naime, propustda se uvidi da bi ozbiljan pokušaj s naše strane da potražimomogučnosti za diplomats,ko rešenje bio tumačen od naših protivn;'k:!kaf) znak slabosti.107

Obmane i iskrivljavanja istine oko američke invazijeVijetnama su postale tako poznate ~a više ne izazivajuzaprepašćenje. Zbog toga ne bl bIlo loše da sena nj ih podsetimo, mada cinizam uzima sve više maha iu zemlji se on odavno prihvata sa tihom tolerancijom.Korisno je napraviti poređenje vladinih izjava u vremeinvazije Gvatemale 1954. sa Eisenhowerovim (Ajzenhauer)priznanjem - da budemo tačniji: njegovim hvalisanjem- jednu deceniju kasnije, da su američki avioniposlati da "pomognu napadačima"2. Dvoličnost se nesmatra savršeno ispravnom samo u trenucima krize."Pioniri novih granica" (New Frontiersmen) , na primer,jedva da su se istakli strasnom brigom za istorijskutačnost, čak i kada nisu pozvani da daju "propagandnopokriće" za akcije koje su neposredno u toku~ ArturSchlesinger, na primer, opisuje bombardovanje SevernogVijetnama i masovnu eskalaciju vojne angažovanostipočetkom 1965. kao zasnovane na "savršeno racionalnomargumentu": " ... tako dugo dok Vijetkong bude mislioda će pobediti on neće biti zainteresovan za bilo kakavsporazum putem pregovora"3. Datum je važan. Da je ovaizj,:va data šest meseci ranije, čovek bi je mogao pripisatIneznanju. Ali ona se pojavila pošto su već mesecimana prvim stranama novina izlazili detaljni izveštaj i oinicijativ,:ma Ujedinjenih nacija, Severnog Vijetnama iSS?R kOJe su prethodile februarskoj eskalaciji 1965. ikOJe su se, u stvari, nastavile nekoliko nedelja pošto jebombardovanje započelo, mesecima pošto su vašingtonskiizveštači tražeći opravdanje beznadežno pokuš~valida pronađu neke ublažuj uće okolnosti za strašnu obmanukoja je otkrivena. (Chalmers Roberts je, na primer, pisao~a nesvesnom ironijom da se Vašingtonu činilo da poznifebruar 1965. ,nije povoljan momenat za pregovore(pošto) je gospodin Jolmson. " baš naredio prvo bombardovanjeSevernog Vijetnama u naporima da dovedeRanoj za pregovarački sto, gde bi pregovarački aduti naabe strane bili bolje izravnani'J.) Pojavivši se u tom trenutkuSchlesingerova izjava je manje primer obmanene~~ prezira - prezira prema publici od koje se možeočekivati da toleriše takvo ponašanje u tišini, ako ne saodobravanjem. 5: NelI' York Times, 14. oktobar 1965.3 Ibid., 6 februar 1966., Bostoll Globe. 19 .. nO\'embar 1965 ..v , 5 Dr1fgom. prilikom Schlesinger zaista pokazuje oprez na·ucn!,ka. Na pnmer, u svom uvodu u Politics of Escalation priznale da je možda bilo "tračaka zainteresovanosti za preaovaranje"sa strane Hanoja. što se tiče laži administracije o'" pre·108Da se vratimo na nekog ko je bliži stvarnom utvrđiv~njui primeni politike, da razmotrimo neka zap;tzanJaWalta ~ostowa (WoIt. Rostov), čoveka koji je,plema Schlesmgeru, uneo "širok istorijski pogled" uvođenje spoljne politike Kenedyjeve administracijc. 6Prema njegovoj analizi, gerilski rat u Indokini 1946.pokrenuo je Staljin!, a Ranoj je 1958. započeo gerilskirat protiv Južnog Vijetnama (The Vie1\' fro:11 the Se: ei1l/lJl!'loor, s~r. 39, 152). Slično tome komunistički planerilsprobah su "odbrambeni pojas slobodnog sveta" u Severnom Azerbejdžanu i Grčkoj (gde je Staljin "podržavaoznačajan gerilski rat" - ibid., str. 36, 148), radećiprema planovima brižljivo smišljenim 1945. A u c~ntralnojEV~'opi SSS.R nije bio "spreman da prihvati rešenjekOJe bl otklomio opasnu zategnutost po cenu rizikamakar i laganog raspadanja komunizma u Istočnoj Nemačkoj"(ibid., str. 156).vI1~teresa~tno je porediti ova zapažanja sa studijamanaucmka kOJI su stvarno zainteresovani za istorijske događaje.Primedba da je Staljin započeo prvi vijetnamskirat 1946. ne zaslužuje čak ni da se opovrgne. Što se tičegovorima. i njenih stalnih akcija podrivanja probnih inicijativaza ,Pregovore on samo komentariše da su autori možda potcenilivOjnu potrebu i da će budući istoričari možda dokazati da tiautori n:is~ u prayu. Ovaj oprez i distanciranje mora se uporeditisa SchlesmgerovJl? stavom prema ponovljenoj analizi poreklahladnog rata;. u pismu New York Review of Books od 20. oktobra1966. godme on navodi da je došao trenut&k da se razobličepo~ušaji .~"evizionista da pokaž1f ~~ je hladni rat možda posledicanecega VIse ne~o samo ~omum~tlOke, ratobornosti. Prema njemu,treba da verujemo da Je relatIvno Jasna stvar porekla hladnoO'rata rešena bez potrebe svake dane diskusije dok se mnoa~komple~snijepitanj~ zašto "se Sjedinjene Drža've plaše rešenjana baZI pregovaranja u VIJetnamu mora ostaviti istoričarimada reše.v Korisno je imati na umu da je sama vlada Sjedinjenih Dr.zave:.ll tom pogled~ mnogo, manje plašljiva u objašnjavanju zaštoodbIja da razmotn mogucnost konstruktivnog rešen ia na bazipregoyora. Ka? što se otvoreno priznaje, takvo rešenje bi jeostaVIlo nemocnom da kontroliše situaciju. Vid., na primer, na·pamenu 37,,. 6 Arthur M. Schlesinger, Jr, A T!zousalld Davs: John F.Kennedy in t!ze White House (Boston Houghton Mifflin Company1965, str. 421. ~ ,7 Walt W. Rostaw: The View from the Seventh Floor (NeViY?rk, Har'p~r and ~ow, Publis~ers, 1964), str. 149. Vid. takođenjegovu knjigu: U1Ured States 111 the World Arwa (New York,Harper an~ ~ow, 'pub Ii shve:s , 1960), str. 244: "Staljin je, koristećise poremec

navodne inicijative Ranoja 1958, situacija je mnogomutnija. Međutim, čak i vladini izvori 8 priznaju da jeRanoj 1959. primio prve direktne izveštaje o onome štoje Dijem nazvad svojim sopstvenim alžirskim ratom ida su tek posle toga oni izneli svoje planove i ušli uborbu. U stvari, decembra 1958. Hanoj je učinio još jedanod svojih mnogih pokušaja - koje su još jednomodbacili Sajgon i UN - da uspostavi diplomatske i trgovinskeodnose sa Sajgonskom vladom na bazi statusaquOlO. Rostow ne pruža nikakve dokaze o Staljinovojp?dršc~ grčkim gerilcima: u stvari, mada istorijske činjeDIce I1lSU uopšte jasne, čini se da Staljin nije nikakobio zadovoljan avan turizmom grčkih gerilaca koji su,po njegovom mišljenju, remetiIi uspešnu posleratnunagodbu. llPrimedbe Rostowa o Nemačkoj su još zanimljivije.On ne smatra za shodno, na primer, da pomene sovjetskenote od marta-aprila 1952. kojima se predlaže ujedinjenjeNemačke putem izbora pod međunarodnomkontrolom, sa povlačenjem svih trupa u roku od jednegodine, ako bi postojala garancija da ponovo ujedinjenojNemačkoj neće biti dozvoljeno da se pridruži nekom3 Na primer, članak analitičara CIA-e George Carvera: TheFa.s:eless ~iet Con g", u Foreign Affairs, Vol. 44 -(April 1966)," str.34/-72, VId, takođe napomenu 33.9 Vid. Jean Lacouture, Vietnam: Between Two Tnlces (NewYo~,~, Random House, 1966), str. 2L Dijemovu analizu situacijedelIlI su u to vreme zapadni posmatrači.. Vid., na .P!·imer,. komef!.tare Williama Hendersona, s pecirj a-lIste za DalekI Istoik l funkCIOnera Saveta za odnose sinostran.styom, u ediciji Richarda W. Lindholma, Vžetl1am: The FirstFIve Years (J?:ast Lansing, Michigan State University Press, 1959).On konstatuje "sve veće otuđivanje inteligencije" obnavljanjeoružanih neslaganja na jugu", činjenicu da -je bezbednost osetnooslabila tokom poslednje dve godine", što je sve rezultat Dijem~)Ve"crne diktature", i prognozira "stalno pogoršanje politi6keklIme u slobodnom Vijetnamu, koje će kulminirati u nesaaledivimnedaćama"."'"10 Vid, Bernard Fall: "Vietnam in the Balance", Foreign.4ffairs, Vol. 45 (oiktobar 1966), str. 1-18.II Staljinu se nisu svidele ni titovske tendencije unutargrčke Komunis.t}čke par~ije,. ~i mogućnost stvaranja Jedne balkanskefederaCIje pod tltovs>kIm vođstvom.. Ipak se može pretpostavljat:ida je Staljin podržavao grčke gerilce u odrec1enoj fazipobune, mada je o tome teško naći čvrste dokumentovane dokaze.. Ne treba ni reći da nije potrebna baš neka dublja analizada bl 'se dokumentovala britanska i američka uloga u tom građansko~lsukobu od kraja 1944. godine. Vid. D. G. KousouTas:The Pner: of. Freedol1~ (Syracuse, N. X:., S.vracuse UniversityPress, 19J3), l Revolutwn and Defeat (New York, Oxford UniversityPress, 1965), gde je sadržana ozbiljna studija tih zbivanjasa oštrog antikomunističkog gledišta.110zapadnom vojnom savezuY A on je, tarkođe, trenutnozaboravio svoj sopstveni opis strategije Tnmlanove iEisenhowerove administracije: "izbegavanje svakog ozbiljnijegpregovaranja sa SSSR sve dok Zarpad l:e J:> istavio Moskvu pred svršen čin ponovnog naoruzanJaNemačke unutar okvira jedne organizovane Evrope"!3 -što je, razume se, u suprotnosti sa Postdamskim sporazumom.Najzanimljiviji od svih je osvrt Rostowa na Iran.Tačno je da su Rusi pokušali da u Severnom Azeroejdžanusilom nametnu prosovjetsku vladu koja bi SSSR-uomogućila pristup iranskoj nafti. Ovaj pokušaj je propaozahvaljujući činjenici da su 1946. Anglo-Amerikanci bilijači, te je snažniji imperijalizam ostvario puno pravoza sebe na iransku naftu uspostavljanjem prozapadnevlade. Sećamo se šta se dogodilo kada je u kratkomperiodu ranih pedesetih godina jedina iranska vladakoja je imala izvesnu podršku naroda eksperimentisala12 Za detaljan prikaz vid. James 'N~rbu~g, Germany, ~Key toPeace (Cambridge, Mass., Harward Umverslty Press! 19'~), str.189 i dalje. Warburg zaključuje da je očigledno "KremlJ sa~aspreman da prihvati stvaranje jedne opštene~ačke de~okratIJeII zapadnom smislu te reči", dok su zapadne SIle sa svoJe strane"otvoreno priznale svoj plan, ela obezbede učešće Nemačke upotpuno defanzivnoj evropskoj zajednici" (tj. NATO-u).l3 Tlze United States iii tlze World Arena, str. 344-5. Uzgredrečeno, oni koji potpuno ispravn~ osuđuju brutalno guš.enjeistočnonemačke i mađarske revolucije treba takođe da se pnseteda su se ti skandalozni događaji mogli izbeći da su, Sj~.dinjeneDržave bile voljne da razmotre predloge za neutral:Izaclju CentralneEvrope. Neke od navedenih izjava G.orgea I\ennana. predstavljajuinteresantan komentar o tOJ stva~I; na pr:lmer, njegovenapomene o - od samog početka - l!t?lspra~no) pretpostavc:ela je SSSR imao nameru d,: napadne 111 pret.! SIlom .z"apad:r:oJpolovini kontinenta i da ga Je oel toga odvratila anlencka SIla,i njeaove primedbe o jalovosti i opštoj besmislenosti zahteva zajec!n~stranim sovjetskim povlaćanjem iz Is~očn

sa neobičnom idejom da iranska nafta treba da pripadneIranciIna. Međutim, interesantno je da se oSevernomAzerbejdžanu govori kao o "odbrambenom pojasu slobodnogsveta". Nije potrebno isticati otrcanost fraze"slobodan svet". Ali po kakvim prirodnim zakonima Iransa svojim resursima potpada pod zapadnu dominaciju?Neubedljiva pretpostavka da Iran potpada pod zapadnudominaciju najjasnije pokazuje duboko ukorenjeni stavo vođenju spoljne politike.Pored toga što se sve manje teži za istinom, u najnovijimizjavama nalazimo stvarnu ili lažnu naivnost uzaprepašćujućim razmerama kada je reč o američkimpotezima. Na primer, Artur Schlesinger je nedavnookarakterisao našu vijetnamsku politiku iz 1954. kao".deo opšteg programa međunarodne dobre volje".14 Ukollkose ne shvati kao ironija, ova primedba pokazuje iliogroman cinizam ili nesposobnost - i to u razmeramakojima nije potreban komentar - da se shvate osnovnepojave savremene istorije. Slično tome, šta da se kaže osved?čenjl1: .!h.omasa .Schellinga (Tomas Šeling) predSpol]nopohtlGkim komitetom Predstavničkog doma, januara1966, u kome raspravlja o dvema velikim opasnostimakoje bi zapre!ile Zapadu kada bi cela Azija "postalakomunistička"b. Prvo, time bi "SAD i ono što nazivamozapadnom civilizacijom bili isključeni iz ogromnog~ela .sv

Svi oni koji se raduju uključivanju visokih intelel(Tualaca u politiku trebalo bi pažljivo da prouče osnovn::;pretpostavke "pionira novih granica". Osvrnuo sam sena primer, na suprotstavljanje Artura Schlesinaera inva~~iji u Zali~u svinj~, ali osvrt je bio netačan. Istina je daJe on osecao da je to bila "strašna zamisao" ali nezbog. tog~ š~? bi n~mera da se podrži izbeglički poh{Šaj;-baCIvanJa c;~str,: lzg~edala sama po sebi nedopustiva",rakva reakCIja bIla bl puka sentimentalnost nezamislivajednom okorelom realisti. Problem je pre bio u tome štose činilo ~a. ob.mana nij~. im.ala ~zgleda da uspe. Po njegoyomI? IS lt7 enj u, 0l??raClja je bIla loše zamišljena, iak:)prIhvatlJIva. U shcnom raspoloženju Schlesinaer saod,~brav~nj~m navodi Kenedyjevu "realnu" procer~l situaCIje~oja }e na.stal,: posle .ubistva Truhilja: "postoje trim?~UCnostl u bu'anju manjeg zla: pristojan demokratskireZIm, nastavak TruhiJjovog režima, ili Castrov režim.Mi tr~ba da ciljamo na prvu, ali ipak ne možemo daodbacllno drugu sve dok ne budemo siaurni da možemoizbeći treću".18 Nekoliko stranica kasnije iznet je razloazbog k?ga je tre~a mogućnost tako neprihvatljiva: "uspehkomuTlls~a, l7 La.tID~koj A~erici zadao bi mnogo snažnijiudarac SIlI l utICajU SAD , Naravno, mi nikada ne možemobiti sasvim sigurni da ćemo izbeći treću mogućnost~zbog toga, ćemo u praksi uvek pristati na dn:igu,kao sto to, na pnmer, sada činimo u Brazilu i ArgentiniI9.. ~li.' uzmi:1?:07Q mišljenje Walt~ ~ostowa ° američkojPOl~t~CI ~ AZljI.- Osnova na kOJOJ moramo graditi tupolItIku je da "nam komunistička Kina otvoreno pretil da ~e l~li osećamo ugroženi". Nepotrebno je naravnod?kaZl;'a.tl da sm? u~roženi, pa se tom pitanju ne poklanJ

vijetn~~skoj pol~ti~i u časopisu Encounter avgusta 1965 ..On vrSI por~đenJe Između odgovornih kritičara kao što.su Walter LIppman (Volter Lipman), New York Timesl senat;?r F:rl~right (~ulbrajt) i "kampanja za političkopro~veclvan Je (teach-m Campaign). On tvrdi da se zarc:zhk:r od onih koji yrotestuju na univerzitetu, "Go~po~m LIp~l1an .l!e upust~ u neskromne pretpostavke kaosto su ,sta vIJetnamskt narod stvarno želi' _ očirrlednoga se .~ogo ne .tiče - ili u legalističku egzegezu~ da liPO~tOJI l .~o kOjeg s~epena ,agresija' ili ,revolucija' u!uznOI? ':IJetnam~. Njegovo stanovište je - realpolitik;l on ce .IZgleda cak razmatrati mogućnost 11111dea1'l1o arata protIv Kine u izuzetnim okolnostima."b.~a Kris.tola je ovo pohvalno i dobar kontrast nakla?anJln::~ ,omh neraz::mni~l ,~deo~?ških. tipova u "kampanjiza .pohtlc.ko plosvec.lVanJe kOJI su Izgleda često motivi~~.m. tak~~m g~~posyma. kao "običan, čestit", "antiimpellJc:hzam , kOJI drze ,,~lrade o ,strukturi vlasti'" i kojise v ca~ ~onekad tako msko Spuste da "čitaju članke i izyestaje~; ~trar:~ šta~pe o američkom prisustvu u ViJ~tnamu . ~!av~se, OVI grozni tipovi su i često psiholoZI, .mat~.mat~can, .~emičari ili filozofi (kao što su upravoO~l1. kop. ~na}g::lat:]e prot.~stvuju u SSSR obično književm~l,flZlca:I l. dmgI k?JI su daleko od vršenja vlasti),t lle nego IJ~dI sa dob.n.m vezaI?a u Vašingtonu, kojimaJe l:aravno ]asno"da bl ;h u slucaju "da imaju neki novi,kO~lstan predlog u OQnosu na Vijetnam spremno i spostovanjem saslušali u Vašingtonu._ Mene. ovde .ne !nteresuje da li je Kristolova ocenaplOtesta l razmimoIlaženja u mišljenju tačna već pretpostavkekoj~v s~ tiču l?itanja kao što su: da 'li je bezazlenostamen~kIh motIva van diskusije ili nije vrednapomena? D.a JI odluku treba prepustiti "ekspertima" savezama u ~asl11gtonu - to jest čak i ako pretpostavimoda p~sedul.u n~c:::phodno znanje i principe da bi moglid??~t: ?"naJ boljU ~~luku, hoće li to oni neizostavno- iu~ImtI: ~~~m~, 10gI~nO preth~?i pitanje o primenljivoS~I ,:ek~p~rtIze ,.. to Jest postOjI II neki skup teorija ili~l_~mh .11~1~rmacIJ_a: van )avnog. ~.omena, koji se možet-'~:~1el11~1 . II anallZl spo.lp1e polItIke ili kojim se možePllk.,:za~I lspra:~no~t .ak~IJa na način koji psiholozi, matem:tICaI!,.. hemIcar:1 l ~Il?zofi nisu u stanju da shvate?Mu~a }(llstol ne ls~r~zuJe ova pitanja direktno, njegovi~~a\ 0\1 ~~e!p?stavlJ~]~ od~ovor~ k?ji su u svim slučajev!mapOb~esl!:' Ma kal,o bIla pnknvena pobožnom retonk?m,amencka agresivnost je dominantna sila u svets~Im.zaple~iI~1a i I1!0ra se analizirati prema svojim uzroCIma l motlvlma. Ne postoji skup teorija ili bitnih infor-116macija - iznad shvatanja jednog laika - koji politiku osloba:bkritike. U onoj meri u kojoj se "stručno znanje"primenjuje na svetske zaplete svakako je pogodno -kada se mdi, naravno, o celovitoj ličnosti - da takvaličnost dovede u pitanje kvalitet takvih informacija iciljeve kojima služe. Ove činjenice su toliko očigledneda je dalje razmatranje nepotrebno.George Bundy (Džordž Bandi) u svom nedavnomčlanku"! ispravlja Kristolovo čudno verovanje u otvor~nostadministracije kada su u pitanju novi stavovi o VIjetnamu.Kao što Bundy ispravno primećuje, "na glavnojpozornici ... rasprava o Vijetnamu se obrće o~;::)taktike a ne oko temeljnih problema", mada, dodaje on,ima silediija iza kulisa. U centru pozornice je naravnoPredsednik (koji je na svom nedavnom putu u Azijumagistralno potvrdio" naše interese za "napredak na~:oda~ s one strane Pacifika"), njegovi savetnici koii zaslužuju"punu podršku onih koji žele ograničenje". Tosu oni isti ljudi koji SLl zaslužni za činjenicu da je "bombardovanjeSevernog Vijetnama bilo najpreciznije i najograničenijeu modernom ratu" - briga koju će stanovniciili bivši stanovnici Nam Dina, Faj Lia i Vi~1a ce·niti. To su oni ljudi koji su zaslužni za ono o čemu jeMalcolm Brmvne (Malkolm Braun) izveštavao sve dJmaja 1965: "u Južnom Vijetnamu su velika prostranstvaproglašena za ,slobodne zone bombardovanja' u kojimaje sve što se kreće legitimna meta. Desetine hiljada ton3.bombi, raketa, napaim i topovske vatre sručuje se svakenede! ie na ova ogromna prostranstva. Ako ništa drugoonda po zakonima verovatnoće u ovim vazdušnim napadimatreba da bude teškog krvoprolića".Bundy nas uverava da srećom za zemlje u razvoju.. američka demokr-atija nema stalnu težnju ka imperi·jalizmu" i da je, "u celini uzevši, zaliha američkog isk~l'stva, pronicljivosti, saosećanja i jednostavnog znamasada naj impresivnija u svetu". Istina je da danas "če·tiri petine ukupnih stranih investicija u svetE otpadafl" A'neribmce" i da "planovi i 1)olitika kojima sc naj'.-iše divimo ... nisu ništa drugo do neposredan izraz američkihinteresa" - baš kao štoie istina, tako čitamo tlj,tom izdanju Foreign Affairs, da su planovi za oružaonu akciju protiv Kube bili pokrenuti nekoliko nedeliaposle Mikojanove posete Havani "napadajući ono štoie tako dugo bilo isključivo sfera američkog uticaia".Na žalost, na činjenice kao što Sll ove nerafinirani azi iski intelektualci često ukazuju kao na "težnju ka imp:::·",End of Either/Or", Foreign Affairs, Vol. 45 (januar 1967),str. 189-201.117

ijalizmu". Na primer, jedan broj Indijaca je izraziosvoje "krajnje nezadovoljstvo" zbog činjenice da "smoučinili sve što možemo da privučemo strani kapital zafabrike veštačkog đubriva, međutim, američke i druaezapadne privatne kompanije znaju da smo prezaduže~itako da zahtevaju stroge uslove kojima mi ne možem;da udovoljimo"22, dok Vašington ... uporno insistira dase posl~:,i s~lap:::ju u privatnom sektoru sa privatnimpreduzecI~ao. Ah ova~va.reakcij~., bez sumnje, još jednon:otkl~va kako aZIJskI um mje u stanju da shvati"ne]asnye l k?mpl~k~ne pojmove" zapadne misli.. .Mozd~ ~I kor:l.stIlo da"se pažljivo prouče "novi ko~Ism pr~d~ozI o V:J~t:r;~mu ~ji se ovih dana "spremnol sa ~aznj0r.n s!u~a}u u V.asmgtonu. Stamparija vladeS~D je nepres~sm IZvor uVIda u moralni i intelektualni~IVO o;:og .strucno~ saveta. U njenim publikacijama mozese cItati,. I?-a pnmer, svedočenje profesora Davida N.Rowea (DeJvld N. Rou), šefa katedre za međunarodneodnose na. J els~~~ . univerzitetu (vid. napomenu 15)pred Sp,?ljnopolItlckIm komitetom Predstavničkog doVla. Protes0.r Rowe .~redla~~ da SAD otkupe sav 'VišakKanadskog l a~str~hjskog zIta, tako da u Kini dođe don:aso:,nog umlrar;Ja od gladi. Evo njegovih reči; "PazIte,ja ne govo nm o tome kao o oružju protiv kine~~~gnaroda. Ono. će .to biti, ali samo usput. Oružje ćebIti upereno. protIV nJegove vlade jer unutrašnju stabilnostte zemlje ne moze da podupre jedna neprijateljskavlada uprkos opštem umiranju od gladi."Profesor Rowe ne dopušta ni najmanje sentimental~o mora1is~r;je koje ~i nas moglo navesti da ovu nje",ovu SU&e~tljU up~redlmo, recimo, sa Ostpolitik (istočno:m'polItIkom) .~ItleI'ove Nemačke 24 • On se ne plaši niuticaja takve polItIke na ostale azijske zemlje, na primer~ap,~n. On nas uverava, "poznavajući dobro japanske prih~l~ da .~u "Japanci pre svega narod koji ceni silu i~ ~cnost :yZbog tog~ ."oni neće u tolikoj meri biti uplasen~~.mer:lcb?m polItIkom u Vijetnamu koja polazi sapozIcIJe ~1!e l v namer~va da nađe rešenje zasnovano nanametanju nase vlastI lokalnom stanovništvu sa kojim~: Clz.rist~all Science !iIol1itor, 26. novembar 1966oo IbId., J .. decembar 1966 'o' OJ, Da bisf!1o održali pravi redosled stvari potrebno je da se~llse~~mo da. J~ ~lfr~d Rosenberg u svojim najluđim trenucima?OtV,o.l!O o velI,n~lI1!SanJu 30 miliona Slovena, a ne o prisiijavan'uce. v l tme cove.~anstv.a na masoY,n

nastavno osoblje "da krenu ulevo" kao što mu se čini,usred opšteg prosperiteta i pod liberalnim i bogatimvladama. To je, po njegovom mišljenju, "zagonetka nakoju još nijedan sociolog nije dao odgovor". Pošto suri mladi ljudi bogati, sa lepom budućnošću, itd., njihovprotest mora da je iracionalan. Ovo mora biti rezultatdosade, prevelike sigurnosti iIi nečeg sličnog.Druge mogućnosti padaju na pamet. IvIoglo bi biti,na primer, da kao časni ljudi studenti i mlađe nastavnoosoblje pokušavaju da radije sami otkriju istinu negoda prebace odgovornost na "eksperte" ili vladu' i moglo?i .biti da reaguju ~a negodovanjem na ono št~ otkriju.KnstoJ ne. odbacuje ove mogućnosti. Tačnije - ovemogucnostI se ne mogu izraziti; kategorije kojima seone formulišu (poštenje, negodovanje) jednostavno nepostoje za uskogrudog sOciologa..

jesen 1965, godine, na pri~11e~', održavala ,se Međuna:'?dnakonferencija o alternatlv111m p~r~pektr:arr:a ~a VIJ~tnam,koja je potencijalnim učes111c:ma dlstnbUlrala Jedanpamflet iznoseći u njemu svoJe pretpostavke" ,Nameraje bila da se obraz,uju, studijske grupe ~ ~O),lma"će biti zastupljena tri tlpa :~1telek~ualne tradlcl~e : Fstručnjaci za prostor, 2, "teorIJa drustva s pose?m,;n aiCcentomna teorijama međunarodnog poretka, Qrustvel:~momene i razvoja, konflikta i rešavanja konflikata :11~evolucija"; 3, "analiza javne politike u, smislu ?Sr:OV111~11 judskih vrednosti ukorenjenih u raZ111m teoloslnm, fJlozofskimi humanističkim tradici jama", Druga intelektualnatradicija daće "opšte sudove koji proizla~e i,z te,o~rije društva i proverene istorijskim, kompara~l,V~Jm I!Ieksperimentalnim podacima':' a, treća će ,,,pruZltl o~vlru kome se mogu pokretati pItanja osnov111h v!'edn?stI" ,usvetlu kojih se mogu analizirati moralne, lmp~~ka~lJedruštvenih akcija", Namera je bila da "pnlazecl Plt~njima(politike prema V~je~namu) ,s n::oralno~ stanoVIštasvih velikih religija l hlozofslnh SIstema Iznađemorešenja koja su više '1.1 skladu s osnovn!n~ Ijudsk~I? vrednostimanego što je to pokazala sadasnJa amencka politikau Vijetnamu", . " ",Ukratko eksperti za vrednosti (tJ, govormCl u Ime\'elikih religija i filozofskih sistema) pružiće najdu~Jljiuvid u mornlne perspektive, a stručnjaci za teo~iju d:'uštvadaće opšte empirički potvrđene postavke l, "ops~~modele konflikata", Iz ovog uzajamnog delovanja ob11-kovaće se nove politike, verovatno na b~;i pri,me~e a!~siomanaučne metode, Jedino problematlcno pItanJe, CInimi se, jeste, da li je gluplje obraćati, se eksper~in:~jz teorije društva radi opštih, potvrđemh postavlu, I~lspecijalistima u velikim, religijama i fil?zo[skim sistell.11-ma za uyide u osnovne ljudske vrednostI.O ovoj temi se može mnogo više reći, ali. da nedužim, želeo bih jednostavno da istaknem da kult ekspertaočigledno 1(oristi samo onima koji ga zagovaraj,ui da je istovremeno i obmana, S\akako, potrebno Jeda čovek nauči sve što može od nauke o društyu i ponašanju;svakako da oye oblasti treba s11\'atati najozbiljnije,No, biće velika šteta, a uz to i veoma opasno:ako one ne budu prihvaćene i vrednovane po SVOJOjs t\'arnoj vrednosti i u skladu sa svoFm k,onkr~~n!m" allC na\"odnim dosti0:nu.ćima, Ovo naroclto zoog cl11Jemcešto ako i postoji n~ki teoretski s~stem, opro?~n i dokazan,koji važi za vođenje spoljnih poslova Ih za, razrešavanjeunutrašnjeg ili međunarodnog sukoba, njegovo122?ostojanje zaista je dobro čuvana tajna, U pogledu ViJetnama, ako su onima koji sebe smatraju stručnjacimadostupni principi ili informacije koji bi opravdali onošto američka vlada čini u toj nesrećnoj zemlji, tada sutl stručnjaci fantastično neefikasni u iznošenju te činienicena svetlo dana. Za svakog koji je upoznat sa miukamao društvu i ponašanju (ili "političkim naukama")!vrdnja da postoje izvesni razlozi i principi koji su zaJednog autsajdera preduboki da ih shvati, jednostavnoje apsurd koji ne zasluzuje komentar,Kad govorimo o odgovornosti intelektualaca, našaglavna briga mora da bude njihova uloga u stvaranjui analiziranju ideologije, I, zapravo, Kristolov kontrastizmeđu nerazumnih ideoloških tipova i odgovornih eksperataformulisan je tako da odmah priziva u scćanjeinteresantan i zapažen esej Daniela Bella o "kraju ideologije",26koji je podjednako važan zbog onoga što ostavljaneizrečenim i zbog svoje stvarne sadržine, Bell iziažei diskutuje marksističku analizu ideologije kao maskeza klasni interes, naročito citirajući Marxov dobro poznatiopis verovanja buržoazije "da su posebni uslovinjene emancipacije opšti uslovi i da se jedino pomoćunjih može spasiti moderno društvo i izbeći klasna borba".On dalje tvrdi da je došao kraj vremenu ideologijei da ga je, bar na Zapadu, istisnuo opšti sporazum dasvaki problem mora da se individualno rešava u okvirudržave blagostanja u kojoj će, verovatno, eksperti u vođenjujavnih poslova imati istaknutu ulogu, Bell se međutimdobro čuva toga da odredi preciza; smisao ideologije"u kojem je ~ideologija iscrpena", On o ideolo-26 Preštampano II zbirci eseja pod naslovom "The End ofIct.eology": Oil the Exhaustion ot Polilical Ideas ill t!ze Fit/ic;;,(New York, Th~ Free Press, 1960), str. 369-75. Ovde mi nijenan!era ?,.:: ulaZIm, u YU!lO područje pitanja koja su pokrenutaII dI:"~~:~IJ/ ~ .. ~raJu Ideja" poslednjih desetak godina, Teško jezam:s,IlI ",aAo, Jeda!: razuman cO\'c'k, može da osporava mnogeo,~ tIh teza kOJe su Iznete, kao na pnmer da je u izvesnom isto·njskom trenutku "politiika susretI iivosti" pl'!kladna a možda iclelot\'on:a; da je koji zagoyara akciju (ili neaktivnost -stvar kOJa se rec1e zapaža) odgovoran da oceni nien društvenitrošc:~; ?a):o dogmatski fanatizam i "sekularne religije" potrebnoSUZbIjatI (dl po mogućnosti ignorisali); da je tehnička rešenjaza ~roblel!1e, pot~'ebno sprC?vocli ti gde je to moguće; da "le dog·matIsme ldeologIque' devaIt disparaitre pour que les idees re·p:-issent y·ie" (Aron) (ideološki dogmatizam mora da iščezneka,kobl se ponovo rodile ideje); itd" Pošto se ovo ponekad smatrakao izr8:z "antiI?arksisti6kog" stava, dobro je držati na umu dashvatan.Jakao sto su ova ne utiču na neboljševički marksizamšto ga predstavljaju takve ličnosti kao Luxemburg, Pannekoek:Korseh, Arthur Rosenberg i mnogi drugi,123

giji govori samo kao o "pretvaranju ideja u poluge-p 0-l

su dobrovoljno odlučili, u okviru postojećih demokratskihinstitucija, da podnose žrtve koje su tako živo opisaneu klasičnoj literaturi industrijskog društva devetnaestogstoleća. Čovek može da raspravlja o pitanju dali je potrebna diktatorska kontrola da bi se omogućilaakumulacija kapitala u nerazvijenom svetu, no ni zapadnjačkimodel razvitka nije takav da možemo da ga istIčemos ponosom. Zato možda ne iznenađuje kad jedanWalt Rostow govori o "humanijim procesima (industrijalizacije)što bi ih vrednosti Zapada nagoveštavale"27.Oni koji se ozbiljno bave problemima koji stoje predzaostalim zemljama i ulogom koju bi razvijena industrijskadruštva mogla, u principu, da igraju u razvojui modernizaciji moraju biti obazriviji u interpretacijivažnosti iskustva Zapada.Vraćajući se na sasvim umesno pitanje da li "novadruštva mogu da se razvijaju gradeći demokratske institucije"ili samo diktatorskim sredstvima, mislim dapoštenje zahteva od nas da se ovo pitanje postavi preameričkim intelektualcima nego ideolozima Trećeg sveta.Nerazvijene zemlje imaju neverovatne, možda i nesavladiveprobleme, i veoma uzak izbor. Sjedinjene Državeimaju široko područje izbora, a imaju i ekonomske itehnološke resurse, ali očigledno nemaju ni intelektualnihni moralnih snaga da se suoče bar sa nekim od ovihproblema. Lako je jednom američkom intelektualcu dadrži propo\·edi o vrlinama slobode i građanskih prava,ali ako ga zaista brine, recimo, kineski totalitarizam, ilitereti svaljeni na kinesko seljaštvo u prisilnoj industrijalizaciji,tada treba da sc preuzme zadatak koji je neuporedivovažniji i izazovniji - zadatak stvaranja u SjedinjenimDržavama intelektualne i moralne klime, kaoi društvenih i ekonomskih uslova koji bi dopustili tojzemlji da učestvuje u modernizaciji i razvoju na načinkoji bi bio srazmeran njenom materijalnom bogatstvui tehničkim mogućnostima. Obilato darivanje kapitalaKubi i Kini možda ne bi uspelo da ublaži diktaturu iteror koji imaju tendenciju da prate rane faze akumulacijekapitala, ali će one u tome daleko pre uspeti odpwdavanja o demokratskim vrednostima. Moguće je dačak i bez "kapitalističkog okruženja" u svojim promenljivimmanifestacijama, istinski demokratski elementi urevolucionarnim pokretima - u nekim sluča jevima sovjetii kolektivi, na primer - budu podriveni od "elite"birokrata i tehničke inteligencije, ali gotovo je izvesnoda će činjenica kapitalističkog okruženja, s kojom sada1262; Rostow i Hatch, op. cit., str. 10.svi revolucionarni pokreti moraju da se suoče, garanrovatitakav rezultat. Lekcija za one kojima je stalo daojačaju demoleratske, spontane i narodne elemente udruštvima u razvoju potpuno je jasna, nedvosmislena.Predavanja o dvopartl]skom sistemu, ili čak i o zaistakonkretmm demokratskim vrednostima koje su delimičnoostvarene u zapadnom društvu, monstruozna su bespredmetnostu poređenju sa naporom koji je potrebanda bi se podigao uivo kulture u zapadnom. društvu dotačke kada moze da stvori "društvenu polugu-pokretač"kako za ekonomski razvoj, tako i za razvoj istinski demokr·atskihinstitucija u Trećem svetu, a s tim u vezii u sopstvenoj kući.Može se mnogo reći u prilog zaključku da zaistapostoji nešto poput konsenzusa među intelektualcimakoji su već ostvarili moć i izobilje, ili koji osećaju damogu da to ostvare "prihvatajući društvo" onakvo kakvojeste i unapređujući vrednosti koje se u tom društvucene. A takođe je istina da je taj konsenzus najuočljiviji medu naučnicima-stručnjacima koji zamenjuju napredneintelektualce iz prošlosti. Ovi učenjaci-ekspertina univerzitetu grade "besplatnu tehnologiju" za rešavanjetehničkih problema koji se javljaju u savremenomdruštvu,ZS zauzimajući "odgovoran stav" prema tim problemima_ u smislu ranije konstatacije. Ovaj konsenzusmeđu odgovornim naučnicima-stručnjacima domaći jeanalog onom predloženom, u međunarodnoj areni, odstrane onih koji opravdavaju upotrebu američke sile uAziji, bez obzira na visinu ljudske cene, tvrdeći da je topotrebno kako bi se zaustavila "ekspanzija Kine" {"ekspanzija"koja je u svakom slučaju zasad hipotetična)29• .23 Stepen do kojeg je ova "tehnologija" besplatna gotovo dal ne Igra ulogu, s obzirom na jasne obaveze onih koji je .koriste.Problemi kojima se istraživački rad bavi su oni koje određujuPentagon ili velike korporaci ie, a ne, recimo, revolucionari seyeroivs.točP~gBr!lzila ili SNCC. Takođe mi nije poznat nijedanlstrazl\"ackl prOjekat posvećen problemu kako da se slabo naoru.~~lDigerilci efi.~asno odupru brutalnoj i razornoj vojnoj tehnolOgIjI- nesumnjIvo takva vrsta problema ,koja bi interesovalaslobodoumnog intelektualca koji je danas tako beznadno staro"modan.29 S obzirom na nesmanjeni propagandni baraž na "kineskiekspanzionizam" možda su reč-dve komentara na mestu. Tipičnaza .am.eričku propagandu na tu temu je ocena Adlaia StevensonakOJU je dao neposredno pred svoju smrt (vid. New York TimesiViagazilze, 13. mart 1966): "Dosad je nova komunistička 'dinasti ia'bila worn a agresivna. Tibet je progutan, Indija napadnuta, Malajcisu se morali dvanaest godina boriti da se odupru 'nacionaln?!?oslobođenju' koje su mogli dobiti od Britanaca mnogo mirl1ljlmputem. Danas je mašinerija infiltracije i agresije već upogonu u severnom Tajlandu." Što se Malaje tiče, Stivenson127

- prevedeno iz zvaničnih izjava Stejt departmenta, izrazloga što je neophodno nužno okrenuti u suprotnompravcu azijske nacionalističke revolucije, ili bar sprečitinjihovo širenje. Analogija postaje jasna ako pažljivopogledamo način na koji je taj predlog formulisan.Svojom uobičajenom lucidnošću Churchill (Čerčil) jeocrtao opštu poziciju u jednoj primedbi svom trenutnomkolegi Josifu Staljinu u Teheranu 1943. godine:JJ' •• upravljanje s\'etom mora biti povereno zadovoljnimnacijama, koje ne žele za sebe ništa više odonoga šta imaju. Kad bi upravljanje svetom bilo u rukamagladnih nacija, uvek bi postojala opasnost. Nikood nas nije imao razloga da traži bilo šta više od toga.Mir će održavati narodi koji imaju svoj vlastiti načinživota i koji nisu ambiciozni. Naša moć nas je izdiglaverovatno bnka etničke Kineze sa vladom Kine. Oni koji se bavestvarnim događajima složili bi se sa Harry Millerom u Com-1111l1zist Mellace in Malaya (New Yonk, Frederick A. Praeger, Inc.,1954, str. 230), da ,ikomunistička Kina iJ.astavUa da pokazuje malointeresa u malajskoj stvari mimo svojih uobičajenih anatemapreko Radio-Pekinga". Ima mnogo oštrih stvari koje bi se moglereći o ,kineskom ponašanju u onom što Kinesko-indijski sporazumiz 1954. godine naziva "Tibetski predeo Kine", ali to nijeništa veći dokaz tendencije prema ekspanzionizmu od ponašanjaindijske vlade u odnosu na pripadnike plemena Naga i Mizo.što se severnog Tajlanda tiče, "mašinerija infiltracije" možda ijeste u pogonu, mada ima malo razloga da se pretpostavlja daje kineska - i sigurno se ne može reći da nije u vezi s američkimkodšćenjem Tajlanda kao baze za napade na Vijetnam.Ova:kva aluzija predstavlja najobičniju hipo.kriziju. "Napad naIndiju" potekao je iz graničnog spora Lkoji je počeo nekolikogodina nalkon što su Kinezi dovršili izgradnju ceste iz Tibeta uSinkjang u oblasti tako udaljenoj od indijske !kontrole da suIndijci o ovoj operaciji saznali tek iz 'kineske štampe. Premakartama ameri6kih vazdušnih snaga sporno područje nalazi seunutar ,kineske teritorije. Vid. članak AlastaiT Lamba u Chi11aQuarterly, br. 23 (juli-septembar 1965), str. 202-7. Ovom uvaženomautoritetu "izgleda malo verovatno da su Kinezi razradilineki generalni plan ... da zauzmu prenaseljeni Indijski potkontinent".On pre veruje da Kinezi verovatno nisu imaH ni pojmada Indija čak i pretenduje na teritorij kojim prolazi cesta. PoslekineSike pobede kineske trupe su u većini područja povučene izaMakmahonoye linije, granice koju su Britanci želeli da 1914.godine nametnu Kini, ali koja n1kada nije bila priznata od straneKine (ni nacionalističke ni komunističke), Sjedinjenih Država ilibilo koje druge vlade.Cudnovato je da je jedan čovek na odgovornom položajumogao ovo sve opisati Ikao kineski ekspanzionizam. Zapravo,apsurdno je raspravljati o hipotetičnoj agresivnosti Kine okruženeameričkim raketama i sve širom mrežom vojnih baza, pojačanihogromnim američkim ekspedicionim snagama u jugoistočnojAziJi. Moguće je zamisliti da će u nekom budućem vremenujedna snažna Kina možda biti ekspanzionistička. Možemonagađati o ta!kvim mogućnostima ako želimo, ali je američkaagresivnost ta koja predstavlja glavnu činjenicu ,teLkuće politike.128iznad ostalih. Bili smo kao bogataši koji žive u miruunutar svojih nastambi."30Za prevod Churchill ove biblijske retorike na jeziksavremene društvene nauke potrebno je da se obratimosvedočenju Charlesa Wolfa (Čarls Vulf), višeg ekonomistekorporacije RAND na raspravi pred Kongresnimkomitetom, koje je ranije spomenuto:"Sumnjam da će kineska strahovanja od okruženjaoslabiti, smanjiti se, popustiti ili splasnuti u doglednojbudućnosti. Želeo bih da se nadam da će ono što činimou jugoistočnoj Aziji pomoći da se među kineskimpolitičarima razvije više realizma i volje da se sažive stim strahom nego da im se ugađa podrškom oslobodibčkimpokretima, koji očigledno ovise o mnogo čemuviše od podrške spolja ... operativno pitanje za američkuspoljnu politiku nije da li je taj strah mogućeukloniti ili znatno ublažiti, nego da li je Kini mogućeprići jednim paketom podsticaja, kazni, nagrada i nagovorakoji će je privoleti da živi s tim strahom."3!Ovu stvar dalje razjašnjava Thomas Schelling kojikaže: "Postoji sve bogatije iskustvo koje može koristitiKinezima, a to je da su Sjedinjene Države, iako zainte~resovane da ih možda drže u okruženju, da od njih branesusedna područja, ipak spremne da se ponašaju miroljubivoako su to i oni voljni".32Ukratko, mi smo spremni da živimo miroljubivounutar naših - istini za volju prilično prostranih - nastambi.I sasvim prirodno, vređa nas nedostojna bukaiz prostorija za poslugu. Ako, recimo, jedan pretežnoseljački revolucionarnl pokret pokuša da ostvari nezavisnostod strane dominacije ili da zbaci polufeudalnestrukture koje podržavaju strane sile, ili ako Kinezi nerazumnoodbiju da ispravno odgovore na naš plan ojačanjakoji smo pripremili za njih, ako odbiju da buduII okruženju od strane dobroćudnih i miroljubivih "bogataša"koji kontrolišu tel'itorije na njihovim granicama,kao da je to njihovo prirodno pravo, tada očigledno moramona tu ratobornost uzvratiti odgovarajućom silom.To je mentalitet koji objašnjava otvorenost s kojomdada Sjedinjenih Država i njeni akademski apologetebrane američko odbijanje da dozvole političko rešenje uVijetnamu na lokalnom nivou, rešenje zasnovano na30 W. S. Churchill: Tlle Second World War. V'll. 5 - Closingthe Rillg (Boston, Houghton Mifflin Company, 1951), str. 382.II Ullited States Policy T01Vard Asia, str. 104, vieL napomenu15l2 Ibid., str. 105.9 Marksizam u svetu 129

stvarnom odnosu političkih snaga. Čak i vladini stručnjaciotvoreno priznaju da je Narodnooslobodilačkifront jedina "istinski masovna politička partija u Juž'nom Vijetnamu"33; da je NOF "učinio svestan i ogromannapor da populariše političku participaciju, bibona i manipulisana, na lokalnom nivou, kako bi se angazovaonarod u jednoj autohtonoj, samodovoljnoj revo·luciji" i da je taj napor bio tako uspešan da nikakvedruge političke grupe, "s jedinom mogućom iznimkombudista, nisu sebe smatrale ravnima po veličini ni snazida bi rizikovale i ušle u koaliciju, plašeći se da bi, uko·liko bi to učinile, bile doslovno pojedene". Štaviše, onipriznaju da je sve do uvođenja pretežno američkih vojnihefektiva NOF insistirao da je borbu "potrebliu voditi" Douglas Pike, op. cit., str .. 110. Ova knjiga koju je napisaoslužbenik inostranih poslo'l'a koji radi u Centru za mel1unarodnestudije, IVI I T, predstavlja :kontrast izmedu naše strane, kojasimpatizira sa "uobićajenim re\"olucionarnim previranjem .. , usvetu zato što ona odražavaju nezadovoljavajuće životne stan·darde, ili diktatorske i korumpirane vlade" i sa onima koji pomažu"revolucionarni gerilski rat" koji se "suprotstavIja [ežnjamanaroda, dok ih očigledno proširuje, manipuliše pojedincai nagovara ga da se i sam manipuliše". Revolucionarni gerilskirat je "mezeni proizvod, revolucija iz vana" (drugi primeri poredVijetkonga su "Staljinovo eksportovanje oružane revolucije",Haganah u Palestini i Irska .repubEkanska armija - vid. str.32-3). Vijetkong ne bi mogao ela bude jedan autohtoni pokret,pošto ima program društvene izgradnje takvih razmera i ambicijada nužno proizlazi da mora da je stvoren u Hanoju" (str,76), ali na str. 77-9 čitamo "da je organizaciona aktinlOst vo·đena intel17.ivno i sistematski nekoliko godina" pre nego što jepartija Lao Dong u Hanoju donela svoju odluku "ela jedan ta,kavnapOT mora da je dete Severa", mada na drugim mestima čitamoo istaknutoj ulozi Cao Dai (str. 74), "pn'oj velikoj društvenoj grupikoja je počela akri"l'no da se suprotstavlja Dijemovoj yladi" (str.222). i o Hoa Hao s0kti "još jednom ranom i značajnom učesnik1.1u Narodnooslobodilačkom frontu" (str. 69), Pike uzima kao dokazo kornunističkoj dvoličnosti to što je na Jugu partija insistiralada je .. marksističko·lcJl jil1istička", na taj način "ukazujući nafilozofsku ali ne i političku zavisnost", dok se na Severu opisivalakaoma:'ksističko-lenjinistič.ka. na tai način"ukazujući da nalazi II nlatici s·..-etskog komunistibkog pokreta"(slr. 1.50) iTako(!e je insLruktivan i prezir prema"Pepelj uzi i svim drugim budalama još mogu daY .... "TUjU da će st: desiti čuda Ll p~_lnoletnon1 s-"':etu ako se promrmljačarobna formula: jec!instYo, sloga";prema lakovemim, zan:dei1im Ijudima. "z(;mlju bacaju uhaos ru.šeći jednu vladu za drwlOm Amerikance";prema "ogromnoj masi naroda" ~koia je u s\"ojoj bezumnojnaivnosti mislila "ela će konačno penizni naslediti Zemaljskukuglu","da će bogatstva biti njena i sve lo II ime pra\'cle i \Tline".Može se zamisJi.ti s kakvom ozlojeđenošću mora jedan visokoumanzapadnjački politolog da gleda na ovaj "žalostan izastrašujući prizor".130na političkom polju i da je upotreba masovne vojnesile sama po sebi nezakonita ... Bojno polje je trebaloda budu svest i lojalnost vijetnamskih seljaka, a idejeoružje"; i taJ:;-ođe, da je do sredine 1964. godine pomoćiz Hanoja "bila uglavnom ograničena na dve oblasti -ideološko obrazovanje i rukovodeći kadar". Zarobljenidokumenti Narodnooslobodilačkog fronta kao kontrast"vojnoj superiornosti" neprijatelja ističu svoju sopstvenu,.političku superiornost", potvrđujuči tako analizeameričkih vojnih zvaničnih predstavnika koji definišuproblem: kako "sa znatnom oružanom silom, ali malo,,}1političkom moći zaustaviti protivnika koji ima ogromnupolitičku snagu, ali samo skromnu vojnu moć"'4.Isto tako, naj interesantniji ishod obe konf.c::rencije- u Honoluluu u februaru i u Manili u oktobru - biloje otvoreno priznavanje visokih funkcionera sajgonskevlade "da oni ne bi mogli da opstanu u slučaju jednog,mirnog rešenja' koje bi ostavilo političku strukturu Vijetkonganedirnutu, čak i kada bi partizanske jediniceViietkong? bile raspuštene", da "nisu u stanju da se političkitakmiče sa vijetnamskim komunistima".3j Zbogtoga. nastadja 1\lc\h1' (Mar), Vijetnamci zahtevaju "jedanprogram. pacifikacije" koji će "kao svoju jezgruimati. " uništenje ilegalne političke organizacije Vijetkongai stvaranje jednog gvozdenog sistema vladine političkekontrole nad stanovništvom". A iz Manile tajisti dopisnik citira 23. oktobra jednog visokog južnovijetnamskogfunkcionera koji kaže: "Otvoreno govoreći,mi sada nismo dovoljno jaki da bismo se takmičili skomunistima na čisto političkoj bazi. Oni su org::mizO"\,Clnii disclplincwani. ]'--Iekomunistički nacionalisti to nisu;mi nemamo nikakve velike, dobro organizovane političkepartije, cl nismo još postigli ni jedinstvo. Ne možemoJopustiti da Vijetkong i dalje postoji," Funkcioneri uVašingtonu veoma dobro razumeju situaciju. Tako jedržavni sekretar Rusk (Rask) istaka;) da "ako Vijetkongscdne za sto kao punopravan partner, on bi, IIruku, ispao kao pobednik upravo u onimkojesu Južni Vijetnam i Sjedinjene Dria\e rešene da osujete"(2S. januara 1966). U istom smislu je IvIax Franke!(Meks Frenkel) izvestio iz Vašingtona:" Lacouture. op .. cit., str .. l8K Isti vojni predstavnik u nastalkuzlos!ulnokaže da je to problem s kojim se suočal'amos\ucla u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, i da za to mo"-amo naćiJlpn:r\+i ud 6 o\-or"," Charles Mohr, Ne\\! York Times, ll. februar 1966. - reč"politički" dodao autor č!anka.-"" J':>l

"Kompromis ovde ne uživa simpatije, jer je Ad,ministracija već davno zaključila da se nekomunističkesnage Južnog Vijetnama ne bi dugo održale u koalicijisa komunistima u Sajgonu. To je razlog, a ne neko krajnjekruto shvatanje protokola, što VašiIHIton odlučnoodbija da razgovara s Vijetkongom i da g'a prizna kaonezavisnu političku snagu."36Ukralko, mi ćemo velikodušno dopustiti predstavnicimaVijetkonga da prisustvuju pregovorima, ali samoako pristanu da se predstave kao agenti strane sile i nataj način izgube pravo da sudeluju u koalicionoj vladi,pravo koje već šest godina zahtevaju. Dobro znamo dase u svakoj predstavničkoj koaliciji naši izabrani delegatine bi održali ni jedan dan bez podrške američkogolUžja. Zato moramo pojačati američke snage i odupretise svim konstruktivnim pregovorima sve do dana kadaod nas podržavana vlada ne bude u stanju da kakovojno tako i politički kontroliše svoje stanovništvo, ataj dan možda neće nikada ni osvanuti, jer, kao što jetc: ist~kao William Bundy, nikada ne bismo mogli bitislgurm za bezbednost jugoistočne Azije "iz koje je prisustvoZapada efektivno povučeno". Prema tome akobismo "pregovarali u pravcu rešenja koja bi se ~of!lakrstiti neutl~ali.zaciJ?m", to bi bilo ravno kapitula2'ijipred komumstImaY Prema tome, u skladu s ovakvimzaključivanjem, Južni Vijetnam mora trajno da ostaneamerička vojna baza.Sve ovo se može smatrati razumnim ukoliko prihvatimoosnovni politički aksiom da Sjedinjene Države,sa svojom tradicionalnom brigom za prava slabih i pogaženih,i sa svojim jedinstvenim sagledavanjem pravounačina razvoja za nerazvijene zemlje, moraju da imaj~hrabrosti i upornosti u nametanju svoje volje sve doovremena kada drugi narodi budu spremni da prihvatete istine '- ili jednostavno izgube svaku nadu.Ako je dužnost intelektualca da insistira na istiniisto je tako podjednako njegova dužnost da događaj~sagledava u njihovoj istorijskoj perspektivi. Stoga semora aplaudirati insistiranju državnog sekretara za inostranepo~love na. važnosti istorijskih analogija; uzmimo"nel pnmer, mmhensku. Kao što je Minhen pokazao,mocna i agresivna nacija sa fanatičnim ubeđenjem usvoju jasnu budućnost smatraće svaku pobedu svakoproširenje svoje moći i vlasti kao preludij za' sledeći" New York Times, 18. februar 1966037. William Bundy, "The United States in Asia", u izdanjuAlastarr Buchan-a, China and t!ze Peace in Asia (New York, Fre.deric A. Praeger, Inc., 1965), str. 29-30.132korak Ovo je veoma dobro izrazio Adlai Stevenson (AdlajStivenson) kada je govorio o "starom, prastaromputu kojim ekspanzionističke sile upiru u sve više vrata,veruj ući da će se otvoriti, dok na poslednjim vratimaotpor biva neminovan i dolazi do opšteg rata". Utome leži opasnost popustljivosti, kao što to Kinezi neumornoukazuju Sovjetskom Savezu, za koji tvrde da igraulogu Chamberlaina (Cemberlen) prema našoj ulozi Hitlerau Vijetnamu. Naravno, agresivnost liberalnog imperijalizmanije ista kao ona nacističke Nemačke, iako vijetnamskomseljaku koga ubijaju gasom i spaljuju razlikamože izgledati prilično akademska. Mi ne želimoda okupiramo Aziju; mi samo želimo - da opet citiramogospodina Wolfa - "da pomognemo azijskim zemljamada krenu putem ekonomske modernizacije, kaorelativno ,otvorena' i stabilna društva u koja je pristupza nas kao zemlju i kao građane pojedince slobodan iugodan"33. Formulacija je baš prikladna. Nedavna istorijapokazuje da je za nas malo važno kakav oblik vladavinezemlja ima sve dok ostaje "otvoreno društvo"po našem posebnom slivatanju tog izraza naime, društvokoje ostaje otvoreno za američko ekonomsko prodiranjeili političku kontrolu. Ako je potrebno zagaziti ugenocid u Vijetnamu da bi se ostvario taj cilj, onda jeto cena koju moramo platiti u odbrani slobode i pravačoveka.Sasvim je izlišno da nadugačko diskutujemo o načinimana koje mi pomažemo drugim zemljama da napredujuka otvorenim društvima "u koja je pristup za nasslobodan i lak". Jedan poučan primer diskutovan je unedavnim kongresnim raspravama sa kojih sam već daonekoliko citata, u svedočenju Willema Holsta (VilemHolst) i Roberta Meaghera (Robert Miger) predstavnikaStalnog komiteta za Indiju Poslovnog saveta za međunarodnorazumevanje. 39 Kao što gospodin Meagher\Miger) ističe: "Da je moguće, Indija bi yerovatno radijeuvozila tehničare i tehnologiju nego strane korporacije.To nije moguće i zato Indija prihvata strani kapitalkao nužno zlo". Narayno, "pitanje investiranja privatnogkapitala u Indiji ... bilo bi ne više od teoretskevežbe" da temelje za takvo investiranje nije položilastrana pomoć i da nije "nužda isforsirala modifikacijuu indijskom stavu prema privatnom stranom kapitalu".Ali sada "stav Indije prema privatnim stranim investi·" Op. cit.. stL 80039 Ul1ited States Policy T01Vard Asia, str. 191-201 dalje.133

cijama doživljava značajnu promenu. Sa pozicija negodovanjai_neiskrenosti evoluira ka prihvatanju njeg;vepotrebe. Kako potreba postaje sve očitija, odbojnost ćezaJ?eniti ~~astičniji st~v". Siospodil! Holst daje svoj dopr~noskOJI predstavlJa. pnmer jednog tipičnog slučaja,naIme, "plan prema kOjem je trebalo da indijska vladal~ partr:erstv~ s arr:er~čkim privatnim konzorcijem povecaprOlzvodnjU vestackog đubriva za milion tona aodi~nje, ~to .iznosi up~'avo dvostruko od sadašnjih uk~pnolI1stahsa~11.h. kapaCiteta U celoj Indiji. Neslavan krajovog amOlclOznog plana može se pripisati u velikoj meril~~uspel~u kako vlade tako i biznisa u iznalaženju prakticnogl obostrano prihvatljivoa rešenja unutar tolikopropagiranih deset poslovnih sti~1Ulansa".Poteškoća koja je ovde iskrsla bila je u vezi sa procentualnomzastupljenošću u vlasništvu. Očialedno veštačkađubriva su Indiji neophodna". Isto je tak~ '~čiglednoda je konzorcij "insistirao da je u svrhu sticanjaprave kontrole potrebno većinsko učešće u vlasništvu".Ali "indijska 'vlada je zvanično insistirala da ona moraimati većinski procenat u vlasništvu", i "u nečemu tEtkokorr:p.l,~ksnom zaključeno je da bi čitava stvar bila promasaj.Srećom, ova konkretna pripovest ima srećan završetak.Upravo citirane primedbe izrečene su u februaru1966. godine, i svega nekoliko sedmica kasniie indi iskavlada je shvatila stYar pravilno, kao što smo 'mogli ~")ročitatiu nizu napisa u New York Timesu. Kritik~ Ul Indijida "američka vlada i Svetska banka žele da prisvoiepravo određivanja okvira u kojima naša privreda mo:a::la s~ kr~ćc" bila je ućutkana (24, april); i indijska vladaJe .pnhva~da uslove za obnavljanje ekonomske pomoći,nmme, "da Indija pruži povoljnije uslove za 1nost1':1'1aprivatna ulaganja u fabrike za veštačko đubrivo" i daamerički inl'estitori "dobiju značajna prava u upravlianju"(14. maj). Situacija je rezimirana u iz\'eštaju' izDelhi ja 28. aprila oyim rečinn: "Ima zn~kovapromene. Vlada je odobrila povoline uslu\'einostranim investitorima u industrijia razmišlja i o tome da odustane od kontrolisanianekoliko grana industrije, tc je sprernna da libcn~lizu icpolitiku U\'oza ukoliko dobije duvoljnu stranu pomoć .:Ovo što se sada dešava dobrim delom je rezultat stalnogpritiska iz Sjedinjenih Država i Mec1unarodneke za obnovu i razvoj, koje već godinu dana traže znatnijeoslobađanje indijske privrede i \'iše prostora za p;-ivatnopreduzetništva. Pritisak Sjedinjenih Država ovde134je posebno veoma efikasan, jer Sjedinjene Države dajudaleko najveći deo deviznih sredstava potrebnih za finansiranjerazvoja Indije i rad industrije. Nazovite ih,koncima', krstite ih ,uslovima' ili kako vam drago, Indijasada nema drugog izbora nego da pristane na mnogeod uslova kojima Sjedinjene Države preko Svetskebanke uslovljavaju svoju pomoć. Jednostavno zato štoIndija u ovom trenutku nema kome drugome da seobrati."Naslov članka karakteriše takav razvoj kao indijsko"skretanje od socijalizma ka pragmatizmu".Međutim, ni to još nije bilo dosta. I tako, nekolikomeseci kasnije 5, decembra, čitamo u Christian Science!1,1olZito)"u, da američki preduzetnici insistiraju "na uvozucelokupne opreme i mašina, dok je dokazano da Indijaraspolaže kapacitetima koji mogu sami da zadovoljeneke od njihovih zahteva. Oni su insistirali na uvozurečnog amonijaka, osnovne sirovine, radije nego da koristeprirodnu naftu koje ima u velikim količinama. Onisu postayjli ograničenja u određivanju cena, distribucije,dobiti i učcšća u upravljanju". Indijsko reagm'anjc nato već sam naveo.Na ovakve načine pomažemo Indiji da se razvije upravcu otvorenog društva, društva koje po rečima Rosto\,.r,.,ima praYijno razumevanje "biti američke ideologije",naime "nepovredivosti pojedinca u odnosu nadržavu", I na taj način 19kođe mi odbacujemo lakover-110 gledište onih Azijaca koji, da nastavim s fOn1mlacijomkoiu daje Rostow, "veruju ili napola veruju da jeZapad bio prinuđen da stvori a zatim da se grčevitocl J,-~~i ih ilTll)C!"i i~llistićki11 usled 11e1111 nOY1102ustrojst\'a kapitalis'tičkih privreda" :\1J ~Zapravo, u Indiji dolazi do najvećeg posleratnogskandala zbog toga što Sjedinjene Države, cinički iskorišćavajućitrenutne indijske nedaće, usmeravaju snI svoiuekonomsku moć da iniciraju "skretanje od socijaliz·ma ka pragmatizmu"ciljdrugimotvorena bezdu teritoriialno2: prisYaiania, mi ne činimo ništa novo,Hans l':10qzcnth8.u- (I-b.ris Morgentau) je. r:riklac1no o'lisaonasuprema Km1koja podržava "ono što bi se moglo nazvati slobo::lD;1takmičenja II vezi sa eksploatisaniem Kine"Y Zapravo,malo je imperijalističkih sila gajilo izričite teritorijalne'I All American Policy ill Asia, str. lO,'1 United States Policy TOil'ard Asia, str. 128.135

ambicije. Tako je 1784. godine britanski Parlament izjavioda su "sprovođenje planova osvajanja i proširivanjeposeda u Indiji mere koje su nespojive sa željama,čašću i politikom ove nacije". Nedugo posle togaosvajanje Indije bilo je u punom jeku. Sto godina kasnijeBritanija je objavila svoje namere u Egiptu podparolom: "intervencija, reforma, povlačenje". Nepotrebnoje komentarisati koji delovi ovog obećanja su ispunjeniu toku sledećih pola stoleća. Godine 1936, uoči neprijateljstavau severnoj Kini, Japanci su proklamovalisvoje Osnovne pirncipe nacionalne politike. Ti principisu obuhvatali i upotrebu umerenih i mirnih sredstavau cilju jačanja sopstvene snage, podsticanja društvenogi privrednog razvoja, iskorenjivanja opasnosti od komJ,:nizma, ispravljanja agresivne politike velikih sila i obezbeđivanjasvoje pozicije kao stabilizacione sile u IstočnojAziji. Čak ni 1937. godine Japan nije imao "nikakvihteritorijalnih pretenzija prema Kini". Ukratko, sledimodob:m utrt put.Ovde je korisno da se prisetimo da su SjedinjeneDržave bile očigledno volj ne, čak i 1939. godine, da pregovarajuo trgovinskom sporazumu i iznalaženju jednocrmodus vivendi ukoliko bi Japan promenio svoj stav iponašanje prema našim pravima i interesima u Kini -kao što je to izneo državni sekretar Hull (Hal). BombardovanjeČungkinga i grabež Nankincra bili su istinaprilično neugodni, ali što je zaista bilo važno' bila s~naša prava i interesi u Kini, kao što su to odgovornii trezveni ljudi tog vremena sasvim jasno sagl~davali.Zatvaranje Otvorenih vrata od strane Japana bio jeuzrok neminovnom početku rata na Pacifiku, kao što bii zatvaranje Otvorenih vrata od strane same komunističkeKine moglo lako da dovede do sledećeg i nesumnjivoposlednjeg rata na Pacifiku. ~Prilično često izjave iskrenih i odanih tehničkihstručnjaka pružaju iznenađujući uvid u intelektualnestavove koji leže u pozadini najnovijeg zverstva. Uzmite,na primer, sledeći komentar ekonomiste Richarda Lindholma(Ričard Lindholm) iz 1959. godine u kome izražayasvoje razočaranje zbog neuspeha ekonomskog razvojau "slobodnom Vijetnamu": ~JJ" •• Korišćenje američke pomoći određeno je načinomna koji Vijetnamci koriste svoje zarade i' ušteđevinu.Činjenica da veliki deo vijetnamskog uvoza finansiranogameričkom pomoći čine ili potrošačka roba ilisirovine koje se koriste prilično neposredno za zadovoljenjepotrošačke tražnje indikacija je da Vijetnamci žele136tu robu, jer su svoju želju pokazali voljnošću da upotrebesvoje pjastere da je kupuju."42Ukratko, vijetnamski narod više želi }Jbjujike" i klimauređaje nego opremu za rafinisanje šećera ili mašineza izgradnju puteva, kao što su to pokazali svojimponašanjem na slobodnom tržištu. I ma koliko osuđivalinjihov slobodan izbor, moramo im dopustiti da radešta hoće. Naravno, postoje takođe i one dvonožneživotinje za vuču na koje čovek naiđe na selu, ali kaošto to svaki diplomirani student političkih nauka možeobjasniti, one ne spadaju u .odgovornu, napredno orijentisanuelitu, pa zato samo na izgled biološki podsećajUna ljudski rod.U nemaloj meri stavovi kao ovaj leže u pozadinimasakra u Vijetnamu i potrebno je da im otvoreno pogledamou oči ili ćemo se naći u situaciji da nas našavlada povede u "konačno rešenje" u Vijetnamu i u mnogimVijetnamima koji neminovno stoje pred nama.Na kraju, da se vratim Macdonaidu i odgovornostiintelektualaca. Macdonald navodi razgovor sa jednim komandantomlogora smrti koji je briznuo u plač kadaje čuo da bi ga Rusi obes,ili. "Zašto bi to učinili? Štasam učinio?" - upitao je. Macdonald zaključuje: "Samooni koji su voljni da se lično odupru vlasti kad seista nepodnosivo kosi sa njihovim moralnim kodeksom,samo oni imaju pravo da .osude komandanta logora smrti".Pitanje "Šta sam učinio?" pitanje je koje s pravommožemo postaviti sebi samima dok svakodnevno čitamoo novim zverstvima u Vijetnamu - dok stvaramo, izgovaramoili tolerišemo obmane koje će se koristiti zapravdanje sledeće odbrane slobode." Lindholrn, op. ciL, str. 322.(Noam Chomsky American Power and tlzeNew Alamlari1žs, Pantheon Books USA1969, stL 256-290,)Prevela Dragana lvlaril1ković137

~ ,Charles FrankelMUKE HUlVlANISTIČKOG INTELEKTUALCA'"Nedavno po\ećanje finansijske podrške kulturi odstrane razllih drŽaYl1ih institucija u SAD i Evropi možese uzeLi kao pokazatelj da je humanističkim disciplina.ma Ll poslednje iTeme dclt veći značaj u zemljama naZapadu. Može biti da je to tako, iako ovakav porastfondova možda predstavlja i posledicu opadanja oduševljenjaza prirodne i društvene nauke. Bez obzira dali će sLlštinska podrška "kulturi" potrajati, bilo bi pogrešnopretp';::taviti da će humanisti i humanistička inteligencijabiti konačno u prilici da se oslobode mučnogpoložaja, koji SLl bo sudbinu osećali poslednjih pedeseti više godina. Humanist~čki intelektualci još uvek sebelide kac) s' e plaćeno!:! aka, potisnutog, odnosno,II dmšt\':'u IImaterijalneneki kutak univerziteta; ali oniLl SYetu utemeljeni intelek-splićeuintelektualca s'.'akakoprema humanističkim disciicsami humanisti doživljavaju, svepriistorijeZapada. Platon unu cdumea - čoveka koii,u mah ila veama neuobičajen načinglupost i nadahnutost, nedorečenost i~': ChaT];.':S Frar:I~\.:'1 nauk2),l1tor i" '-":e blii":1 iZn11'C1'1 CS;"1j!,:1,:1 t::cdt!!T1bl i::.Tlze Case fo·r ,Hoder"Tlze Pleasures of(1972).(195-6)~ Fiiu:i;~a,!i F:;:;;,- Bo~t~llI (196-9).(l 972) i rom~ma· .'1- Stubbonz Casere(itost, pOHšnosL i lemeljitost. Glumac je, za Platona,oličavao osobenu pl'irodu intuitivne ili saznajne moći kojaJe, čini se, u bili pesnika, a na još čudesniji način ublozoic~. Postoje ličnosti, po Platonovom mišljenju, kojeotkrivaju istine, iako slvarnošču nisu bile predodređeneda to čine. Oni ne mogu svoje argumente izložiti logički;ono na šta sc oslanjaju ne mogu na izričit način potkr'epitiči:1jenicama; njiho\' se intelektualni metod ne moženaučiti. Suviše često kao da ni sami nisu sasvim shvatališia jc ono što uprayo žele da kažu. Oni su ljudi kojimakao da je jednostavno bljesnula istina, zaokupila ih -i oni su joi se predali: hedonisti istine uživaju u njenombljesku, ne misleći kako da je primene u praktične svrhe,a i ne strem2ći da j()j osiave traga u budućnosti.Filozofija je po Platonu posebna disciplina izmeđupoezije i logike, nadahnutosti i analize. Sokratov "demon"je sušlastven za razumevanje Sokrata: filozof nijesamo dijalektičar već je i nešto kao šaman. Eric Dodds(Erik Doels), Ll svojoj knjizi The Greeks and the IrratioiZal,smatra ela je platonski dualizam predstavljao naporda se raci;:)j1aJizujc i sekularizuje ideja o mudrom čovekukao proroku. lViistici i religiozni v1zionari behu postavilipred sebe originalan zahtev da dopru do najuzvišenijespoznaje drugog sveta, a platonski dualizam je težio dapreuzme laj zahtev kako bi mu dao vrednost za njecrovog112slednika, filozofa. ""Uloga profesionzdnog mislioca preokupiranog problemimahumanističkih disciplina - predodređena ovimpristup()m - seže izvan m'ozcmaljskih okvira: ovajcovek pripada kako ovom tako i onom svetu. Ali kadam-u ličnost Platon posmatra s ironijom, uloga joj postajeli:omična i lrz:gična - ona pati od inlelektualne sunčanic:;,F:Jmecc';E, je: s LYarl103ti, od nje otu(lena i,konačno nj.::nTl uw:r::'lZ'. 0\-", nedo\oljno određena predamučeništvu, o uzvišenosti iu odnosu na sva druga intelekio podređenosti pred vidljivimsnagem i uticajem tih traganjaj21S11:lali 11ijeZ'n;stičkih intelektualaca. Za ovo\ remenum prirodan! O\'C poia\'e ja o\'cte tragam.o8act,LIeba odrediti pojmove. Šta je "inleleklualac"?S111atr~'m ela mim pojfnom podrazumevamo ličnostkGj:1 .i , pno, visoko stručna u određenim, vrlo složenimvešt nama, koje obično uključuju upotrebu apstraklnihs mbola. On je čovek koji raspolaže kako vr-138

hunskim znanjem u određenoj oblasti intelektualnih istrazIvanjatako i duhovnim vestinama, što iziskuje kakovIseguGlSnje:: produbljenO sticanje znanja tako i. marljiv~pnpreme. DOduse, majstorstvo u datoj oblasU ne. Cll;llsamo po sebi nekoga mtelektualcem. Drugo, da bl blOmtelekmalac pOJedmac mora tumačiti pojave od opšteginteresa, na osnovu primene svojih naucnih saznanja iliveš tina. Naravno on ne mora da koristi ova sazanja ili veštineintelektualno, već jednostavno da bi stekao društveniprestiž l autoritet. NIJe neobično naići na intelektualcakOJI je, recimo profeslOnalno veoma odgovoran stručnjaku psihologiji, a u isti mah neodgovoran amater upolltici. Staviše - biolog koji proučava porast stanovnistva,fizičar koji razmatra AbM, tilozot koji se bayiproblemima kriminologije - svi oni primenjuju svoJasaznanja na pojave od opštedruštvenog značaja i, naravno,cesto to cme legitimno i sa punom odgovornošću.Sve u svemu, izraz "intelektualac" može, po mommišljenju, biti upotrebljen da označi, na potpuno neutralanl opisan načm, posebnu društvenu kategoriju ljudi.Intelektualac ne mora biti inteligentan u opšteprihvaćenomsmislu te reči - prijemčiv za nove intormacije,dovitljiv a odgovoru, sposoban da brzo i sigurno shvatičinJel1lce i poveže njlhova značenja, vičan resavanju problema.Inteligentni ljudi ne moraju biti intelektualci.Isto tako predUbeđenje je - u stvari predrasuda -tvrditi da intelektualci moraju uvek drugovati s razumomili dobrim rasuđivanjem. J. J. Rousseau (l. l. Ruso)i D. H Lawrence (D. H. Lorens) su dobar primerinrelektualaca koji su bili antiintelektualni. Mnogi kritičariintelektualaca, nasuprot tome, svesrdno su podržavalinužnost i lepotu apstraktnih ideja: uzmite Platonai njeGovu kritiku solista i Julijena Bendu (Đulijen Benda)i njegove optužbe protiv "popova". Biti "intelektualac"znaCi isu·ati određenu ulogu koja može biti izvedenadobro ili loŠ~, časno ili nečasno. Uopšte, reći da je ulogakoju igraju nebitna ili štetna, nije ona kritika koju trebauputili delovanju intelektualaca.Doz\oilte mi da pojam "humaniste" na ovoj r~vnirazmatranja odredim čistim nabrajanjem. Pojedinci ang:ažovanili proučavanju ili bavljenju literaturom, filozofijom,uporednim religijama, pravnim naukama, arheologijom,istorijom, muzikologijom, lepim umetnostima- tip su ljudi koje imam u vidu kada govorim o humanističkomintelektualcu.Bez sumnje postoje i intelektualcikoji se bave prirodnim naukama i intelektualci uronjeniu društvene nauke.140Šta je, onda, ona posebna muka, humanističkog intelektualcau savremenom društvu o kojoj sam govorio?Po mom mišljenju, sadašnji položaj humanističkogintelektualca na najbolji se način može objasniti kaorezultat dve vrste iskustva: prvo - istorijskog, i drugo- materijalnog. Sa istorijskog stanovišta tri su činioca,među mnogim, od posebnog značaja za razumevanje tradicijei predstave koju savremeni humanistički intelektualacima o sebi.Prvo, revoluciju su izveli humanisti, ili im je pripisanoda su to učinili. Tocqueville (Tokvil) je verovao daje najizrazitije obeležje francuske revolucije u tome štoje ona bila prvi veliki politički bunt izazvan delovanjemljudi od pera. U svom delu L'Ancien regime at la revollltion(1856) on ističe: "Delatnost naših pisaca oplemenilaje Francuza instinktima, visprenošću, predstavama, pačak i ekscentričnim svojstvima literarnog junaka. Kadje došlo vreme za akciju, ove sklonosti iz literature prenesenesu u političku arenu."Tocqueville je doista ocenio da je ono što se smatrakao z' esprit /rallraiS skoro u potpunosti nastalo iz stvaralaštvafrancuskih literata 18. veka. Revolucija je utisnulasvoj pečat na duh Francuza stvorivši u njima naklonostka apstraktnim teorijama o oblicima vlasti isimpatije za parole poput one o pravima čoveka.Bez obzira slagali se ili ne sa Tocquevillovom procenomznačaja ljudi od pera u podsticanju francuske revolucije,jasno je da je istorija savremenog humanističkogintelek1ualca neraskidivo isprepletana s istorijom isećanjem na ovu revoluciju, na revoluciju uopšte. Shvatanjerevolucije koje se javilo u periodu nakon srednjegveka razlikovalo se od svih prethodnih. U našem svetu"revolucija" znači ne samo zbacivanje postojećeg poretka,ili institucionalnih oblika vlasti, ili promenu svojinskihodnosa - čime se menja raspodela moći u društvu.Ona znači i promenu u shvatanju ciljeva života, jednuzaista novu nadu, viziju o promeni ljudske prirode. Revolucijapredstavlja sekularizaciju metafizičkih teorija opreobraćenju i spasenju. U ovakvom shvatanju revolucijeangažovanje humanističkog intelektualca uočava se kroztraganje za smislom, ciljem i ostvarenjem dramatičnogsklada u is torij i. (Prva velika moderna revolucij a, puritanskarevolucija, bila je takođe ovog stila, a pisci i drugiljudi od pera su isto tako u njoj uzeli učešća.)Uticaj koji na humanističke intelektualce ima francuskarevolucija, i uopšte ideja i ideal revolucije, jošuvek je prisutan. Većina humanističkih intelektualaca iizvan Francuske bila je 1789. godine naklonjena revolu-141

ciji, da bi se oštro okrenuli protiv nje kada su apstraktneideje filo~ofa žrtvovane tiraniji i teroru. Isti krugvere i nevere, moralno-političkih optužbi i protivoptužbiponovio se i u 20. veku u odnosu na rusku revolucijuMoze se reći da je revolucija u formiranju ličnosti humanisličkogintelektualca, posebno njegovog moralno-političkogodreclenja, bila deo presudnih traumatičnih iskustava.Među intelektualcima traje neprekidan rat - ratkoji, po mom 1Tlišljenju, predstavlja ključnu tačku u prikrivenomprogramu koji poslednjih dvesta godina zaokupljaintelektualce - a to je rat između onih koji verujui onih koji ne \'eruju u ideju revolucije izmeđupartije progresa i partije poretka, između levice i desnice.Značajna je posledica ovoga da su se intelektualcihumanisti, bilo na levici ili na desnici, odvojili od političkemaLice. Oni su pretpostavili posebne interese političkiminteresima većine društva. U Engleskoj i Americi,pa čak i u Francuskoj i Nemačkoj, glasovi na izborima ilojalnost većine ljudi određeni su slučajnošću tradicije iverovanja, kao i pitanjima svakodnevne egzistencije, štoje humanističkim intelektualcima suviše minomo, isuvišeprolazno da bi im bilo uporište za prihvatnje retorikeo konačnim moralnim opredeljenjima. Obično, kadintelektualci kažu: "EIZgages - vous!" to retko znači -priđite centrističkoj partiji. Time misle: odrecite se velike,umerenjačke, kratkovide, smetene većine i jasno seopredelite Ll pitanju čoveko\'e konačne sudbine.Savremeni humanistički intelektualac političku akcijuposmatra, pre svega, kao simboličan potez kojim seoglaša\'a uloga pojedinca u velikoj drami istorije. Simonede Beauvoir ( Simun de Bovoar) priseća se na jednommesta u s\'ojim memoarima duge diskusije koju jesyojen'cmcno vodila sa Sartreom (Sartr) o tome da lida pogledajU jedaa film ili da se pridruže učesnicimaLl uličnoj demonstraciji. Posle veoma ozbiljnog razgovoraodlučili su da, uprkos onome šta su lično želeli, učestvujuLl demonstracijama, jer je to dug prema istoriji. Kolikose sećam, madam Beauvoir ne spominje svrhu samihdemonstracija. Ovo shvatanje politike kao pozorišta,kao demonstracije po sebi i za sebe, mislim da je bitnoobeležje is torije humanističkog intelektualca poslednjIhdvesta godina.Dn~ga istorijska okolnost koja je doprinela savremenojmuci humanističkog intelektualca jeste njegovauloga naslednika srednjovekovnog sveštenika. Intelektualacje, takoreći, sekularizovani sveštenik savremenogdruštva. Prauzori savremenih intelektualaca - Erasmus(Erazmo), Voltaire (Volter) - su poput sveštenika pro-142poveclali o društvu sa stanovišta onoga što su smatralilranscendentnom istinom. Za Erasmusa i Voltairea oveistine bile su principi prirode, a ne otkrovenja. Bitnoje 10 da moderni intelektualac prosuđuje društvo kao daje izvan ili iznad njega, te posmatra scenu zbivanja i kritiki.Ijeje Ll sVdlu onoga što on smatra trajnim istinama.Intelektualac, kao samostalna svest društva, da biispul1io Ohl ulogu obično nije dozvoljavao sebi da u potpunostipostane deo svakodnevice. Bilo je izuzetaka,možda najuočljiYijih u Sjedinjcnim Američkim Državama,kao što su Thomas Jefferson (Tomas Džeferson)i Benjamin Franklin (Bendžamin Franklin), ili WoodrowWilson i Adlai Ste':enson (Adlaj Stivenson). Alinijedna od ovih ličnosti, čak ni Franklin nije bio intelektualacu punom sociološkom smislu te reči. Nijedan uistinumje u potpunosti pripadao onome što je Duke ofWellington (vojvoda od Velingtona) nazivao "društvopiskarala" (scribling set). Njihov društveni značaj nijese zasnivao na ulozi kritičara društva. U ovom smisluRalph Waldo Emerson (Ralf Valda Emerson) bio, verovatno,prvi veliki humanistički intelektualac Amerike.A bio je to i član literarnog društva Konkord, NathanielHawthome (Nataniel Hatom) čije su nam oštre primedbeo Emersonu i drugim intelektualcima, koji su seposta\'ljali izyzm i iznad društva, još uvek u sećanju. Usvom delu The Blit1zeclale Romance (1852), kritici Brukfarme i napora transccndentalista da izmene svet, Rawthornedaje opis pripadnika Bruk farme: "Oni neće zadržatiprijaleJja ukoliko ne pristane da bude odraz njihovihnamera; oni će te smlatiti i ubiti i izgaziti tvoje mrtvotelo, bez oklevanja, ukoliko učiniš prvi korak a nebudeš u stanju da drugi, treći i svaki sledeći put idešukorak s njima, po njihovoj strogo usmerenoj stazi.Sty::traju idol i posvećuju mu se k::to njegov vrhovnisveštenik. ,. i kao da nikad ne posumnjaju ... da ovolažno božanstvo - čijih najpostojanijih kvaliteta, dobrotei ljubavi, ostali deo Č0YeČanstva neutoljivo željan- nije ništa drugo do samog sveštenika projektovanna okolni mrak.Sam Hawthorne je eksperimentisao živeći na Bruk'farmi šcst do sedam meseci. U Tlze Blitheclale RomanceobJašnj::tva zašto napustio zajednicu: "Osećao sam sekao neko ko je u svojim procenama postojećeg poretkastYari u S\ctu potpuno promašio. Među bezbrojnim shemamao tome šta bi ovaj svet mogao ili trebalo da bude,počeo sam da gubim osećaj kakav je on II stvari. Biloje nemoguće. _. ostati nezadojen idejom da je sve kakou prirodi tako i u ljudskom biću fluidno, ili da će ubrzo143

takvo postati ... naša velika planeta lebdela je u beskrajnomprostoru kao nematerijalan mehur. Nijedan oštroumančovek neće dugo sačuvati svoje oštroumlje akoživi isključivo među reformatorima j naprednim ljudimai ukoliko se s vremena na vreme ne vrati uspostavlje!llom poretku stvari da bi iz tog starog ugla proveriosvoje poglede novim zapažanjima.Stoga je već i meni bilo vreme da se vratim i porazgovarammalo s konzervativcima, piscima iz North America1lReview, trgovcima, političarima, ljudima s Kembridžai svim onim poštovanim starim budalama koje,još uvek, u ovoj neodređenosti i maglovitosti događajadrže u svojim kandžama jednu ili dve ideje koje nisuod juče u modi."Poslednji istorijski činilac koji treba da bude razmovrenda bi se proceni o položaj humanističkog intelektualcaje njegov osoben odnos prema nauci. Postojeća'odbojnost između prirodnih i društvenih nauka, s jedne,i humanističkih disciplina, s druge strane, razvila se netako davno. Vrhunski intelektualci 17. i 18. veka -Hume (Hjum), Locke (Lok), Voltaire, Kant - nisuimali ovaj stav; upravo je bilo suprotno. Za humanističkeintelektualce tog vremena nauka je bila predmet divljeni~.:..~tome je bila suština načela: "razum i humanost"i "napredak i prosvećenost". Čak je i JonathanEdwards (Džona tan Edvards), vrlo religiozan čovek, doslovnorečeno reakcionarni kalvinista, bio duboko prožetidejama Locka i Newtona (Njutna) i smatrao bi nemogućimda brani ijedan pristup problemu čoveka u komene bi bilo ozbiljnog i 'odgovornog odnosa prema nauci.Francuska revolucija je pokrenula bujicu antinaučnihtendencija svojim prividnim zahtevima za primenomnauke u praksi, praćenim razvojem tehnologije i okrutnošćuratne industrijalizacije. Od početka 19. veka humanističkiintelektualci su se našli u još jednoj nedoumici,ovog puta usredsređeni na pitanje njihovog odnosa premanauci.Sve u svemu, mogu se među humanistima izdvojitidve vrste odgovora na ovo pitanje. Jedan je biou podražavaniunauka, pretvaranjem književne kritike u istorijuknjiževnost~ ili filozofije u jedan oblik semantike. Drugije bio u dokazivanju 'Opravdanosti i značaja humanističkihnauka tako što je stvarano posebno i izuzetno carstvo- vrednosti, ontološko. mitsko - čije su istine dostupnemetodima humanističkih a nedostupne metodima drugihnauka. Oni koji prihvataju ovo stanovište, koji sezalažu za osobenu, nadmoćno saznajnu vrednost humani-stičkih diSCiplina, skoro su neizbežno bačeni u borbuprotiv utic.ata ! prestiž~ nauke. Na skoro svakoj katedriza en~lesb JeZlk nalaZlmo legla pobunjenika protiv potvrđemh,opštevažećih naučnih i mehanicističkih tendencijanašeg doba.Osim zanimanja humanističkOG" intelektualca za revoluciju,njegove uloge sekularizov~nog sveštenika i njegovogodnosa prema nauci, postoje i druae okolnosti vezaDene više za istorijske činioce već ;a lične materija~r;euslove. njegovog svak'odnevnog života koji, takođe,utlcu.na ?bJll~ovanje njegovih stavova i preokupacija. Prostor.lsklJuc~lJe mogucnost razmatranja svih ovih okolnost.l;.morace d~ nas zadovolji pažnja koju budemo posvetIhsamo nebma od njih.Rad je osnovno iskustvo čovečanstva. Rad intelektualc:a- onaj rad koji on smatra svojim istinskim ilipraVIm radom - u svojoj 'Osnovi je različit u odnosuna rad ve~~n~. ostalih ljudi. Seljak mora da uskladi svojrad s godiSnjim dobom, sa suncem s telesnim ritmomživoti?je. Rad.l:ik mora da ispunjav~ normu, da radi utesnoJ ~ar:~d~Jl. s drugima, da prihvati spoljni autoritet.HumamstIcb mtelektualac, nasuprot tome ima vriomalo ~vr~tih obaveza u ?edelji. Sklon je d~ sve oblikekolektIvmh obaveza, reCImo sastanke odbora i nastavnog~~ća, posmatra kao smetnje svom radu; iako možeda UZlva li ~ru.ga~·stv~ svoji~ kolega i da ga to inspiriše,0:1 zna. da Je Istmsb ozbIljan onda kada je sam s papIroml olovkom, kada stvara prostor oslobađanju ideja.. Onaj KO nepromišljeno uopštava takvo jedno radno:skust~o - a greš~ upravo ljudi koji bi to trebalo da znaJ!: bolJ.e cd ostahh -::- spremar:- je da misli da je rad1rsa.v~nJe, da. su ~rustvena rutma i organizacija časnioblICI porobljavanja, a da društvo može biti zasnovanoisključivo na pri,nci,Pu dobrovoljnog prihvatanja obavezaod strane pOJecimca. On, takođe, može da misli damušk~rci i ~en.e. u radu žele da dožive snažna osećanja,vmogucn?st I rIZIke stvaralackog napora, kao i slobodu~d. spolJnog. aut~~·iteta. I ako otkrije da se ljudi ne osecaJuna. oV~J nac~~, ?n može :I.a zaključi da ih je posaootupeo I oSlromaSl'O lm duh. NISU svi, a možda ni većinahumanisti~k~h intelek~ualaca tako uskih shvatanja nistvarn~ l1l Idealno VIđene suštine rada. Dtoni ie kojestvaraju humanistički intelektualci često zvuče' kao kI-itizersl\'0, što je posledica profesionalnih predrasuda jedneposebne grupe u društvu.D.r:~lgo - hli~anistički intelektualac je, po svojoj~un~cI.)l, u traganju .da U .~vemu otkrije koncepciju, znacenJel uzor. I saSVIm l1lstavna slučajnost može da ga14410 Marksizam u svetu145

pokoleba - bilo da se bavi pisanjem drama, istorijomili filozofijom. Iako mora da prizna da je politika omeđenaslučajnostima i trivijalnostima, da je istorija punaneizvesnosti, duh mu teži da svoju priču smesti u određenimoralni okvir. Njegov duh želi priče koje će imatipočetak, sredinu i kraj. S ove tačke gledišta, za humanističkogintelektualca trajna primamljivost kako velikihteorija istorije, koje objašnjavaju naoko nepovezane događaje,tako i programa društvenih reformi, koji pre ličena sveobuhvatne planove a ne na jednostavne ad hocodgovore na raznovrs'ne probleme, ima svoje granice.Setimo se kako je veliki broj intelektualaca prihvatiosocijalizam iako nisu imali nikakva znanja iz ekonomije.Ovim se ne dokazuje da socijalizam kao ekonomska doktrinanije teorijski zasnovan, ali se ukazuje na činjenicuda ~e trajna privlačnost socijalizma za intelektualne krugovemnogo šira od njegove teorijske osnove. Slično tomei konzervatizam humanističkog intelektualca nije samoosobena usredsređenost na odbranu postojećeg -mnogi konzervativni intelektualci na sebi svojstven načinpodržavaju korenite reforme - već reakcija na ono štooni smatra iu kao hubris';' racionalizma. Ovaj stav odražavaideološko-politički interes jedne posebne grupe udruštvu.Konačno, u svom radu humanistički intelektualac jeobično prisiljen da prihvati merila uspeha koja su nejasna,višeznačna i nestalna. ° pitanju šta je istinski doprinoshumanističkim disciplinama postoji mala saglasnost;zbog toga se profesionalni humanista nalazi naposebnim mukama, koje osećaju samo još intelektualniradnici, estradni umetnici i sportisti u dostignuća svograda, ost\'arenjima i javnim priznanjima. U jednom odelj.ku Čehovljevog Galeba Trigorin daje oduška konfliktnimosećanjima pisca:"Da. Pisanje je zadovoljstvo za mene, a to je i čitanjekorekturnih šifova. Ali knjiga i ne izađe iz štampea već mi postaje strana; to nije ono što sam ja hteo;pogrešio sam što sam je uopšte napisao; ja sam razdraženi obespravljen. Tada je ljudi čitaju i govore: ,Da,darovito i ljupko, ali ni približno tako dobro kao TurgenjevljeviOčevi i deca' - i tako će to uvek biti i ostati.Do svog sudnjeg dana slušaću kako ljudi govore:,Darovito i ljupko, darovito i ljupko', i ništa više; kadme više ne bude, oni koji su me znali, prolazeći poredmog groba govoriće: ,Ovde leži Trigorin, darovit pisac;ali nije ono što je bio Turgenjev' ..."* Metafizički ponos, gordost čoveka kao vrste (grčki) -Prim. prev.146Neizvesnost i nasumičnost uspeha koja je prisutnakao osećanje među intelektualcima može biti u vezi sveoma izraženom sklonošću mnogih među njima premajednakosti. Kakvo god da je objašnjenje, postoji, neosP0ll10, jedna vrsta paradoksa u vrednostima za koje seoni istorijski opredeljuju.Na kulturnom planu humanistički intelektualci supredstavljali jednu suštinski aristokratsku tradiciju. Onise dive i ističu kao primer jednu vrstu rada koji sampo sebi zahteva velike napore i na visokom nivou možeda ga obavlja mali broj ljudi. Retko, međutim, humanističkiintelektualci imaju simpatije za stvarne potrebemasa, prema kojima žele da se prijateljski odnose. Ucelini uzev, ipak su intelektualci glavni nosioci idealajednakosti u političkim zbivanjima. Može se razmislitii o tome da je sklonost ka opštoj i apstraktnoj jednakosti,kao i naklonost sumnji da su rangiranje ljudi i sistemkažnjavanja neizbežno izvor nepravdi, bliski ljudimau čijem se životu, prema prosečnoj proceni, presudnimomenti događaju nepredvidljivo a ponekad i ćudljivo.Humanistički intelektualac je, uprkos svim ovimmukama nezamenljiv u savremenom društvu. Mali brojproblema s kojima se ovde suočavamo ima smisla akose izuzme onaj deo teksta koji ukazuje na posebnu sposobnosthumanističkog intelektualca u otkrivanju određenihproblema. Uzmimo kao primer pitanje siromaštvakoje je na veoma različite načine tumačeno kroz istoriju.U srednjem veku siromaštvo je bilo znak vrlo određenogdruštvenog položaja. Kao što su postojali kmetovii slobodni seljaci, tako su postojali siromasi, beskućnicii izbeglice. Pod uticajem kalvinizma počelo jena siromaštvo - u svakom slučaju, na siromaštvo sposobnihza rad - da se gleda kao na obeležje greha ilinemorala, kao na nenaklonjenost radu. Kako su ljudipostajali manje religiozno zatucani, "liberalniji" kako bise reklo, na siromaštvo se počelo gledati, kako s individualnogtako i s društvenog stanovišta, kao na jednu odetapa razvoja, kao na uslov koji je na neki način srodanranoj fazi razvi tka. (...)Nov način gledanja na siromaštvo, u krajnjoj liniji,omogućava savremenom humanističkom intelektualcujednu novu priliku za delanje. Čitanje literature, bavljenjefilozofijom i latentnom ulogom vrednosnih sudova,smisao za istorijski pristup - sve su to nezamenIjiviuslovi formiranja samosvesti i, prema tome, razvoja socijalnepolitike, koja se izdiže iznad predrasuda i slabašnihnada određene klase, grupe, ili vremena u kome seživi. "Naučni metod" sam po sebi nije dovoljna garancija147

protiv provincijalizma i neukosti, na šta ukazuje primerideja koje su u društvenim naukama prihvatane i odbacivane.Humanističke discipline nisu beskoristan ukraskulture već nezamenljivo sredstvo za imaainativna poimanjedruštvenih problema.bFunkcija humanističkog intelektualca nezamenljivaje čak i ukoliko ne uzmemo u obzir njihovo anaažovanjeu razumevanju gorućih društvenih problema. bjedinooni od svih intelektualaca, po tradiciji, na poseban načinistražuju odnos ljudskog iskustva ili prirodnih pojava,s jedne, i ljudskih težnji, normi, razvoja ljudske zajednices druge strane. Konačno, kaže Emerson u The AmericanScholar, "delatna duša je suština sveta vrednosti".Humanistički pristup učenju podrazumeva aktiviranjeduše da bi samosvesni kritički duh doveo do moralnogi est~~skog osvešćivanja. U suštini humanističke disciplinenIJe prvenstveno grupa predmeta, već stav ili pristupsvetu koji može da se izrazi i kroz naučno istraživanjekao i kroz studije istorije i poeziju - ali vrednosni stav,na ž~~ost, više je izražen u nauci nego u istoriji ilipoezIJI.Smatram da, ukoliko humanistički intelektualac težida postane delatan učitelj i predvodnik društva, on nema?sno~~ da. se zalaže}a poseban ~ruštveni tretman svojihlstrazl,:anJa. 0n moze ,da .se zalazi samo za vrednost jednogpnstupa l za osecanje mere, iako se on sam ne ponašauvek na taj način. Biće mu neophodno bolje poznava~1jenauke,. problema privrednog razvoja, pravnog ipnvrednog sIstema, urbanog planiranja od ono aa koje?n inače poseduje .. Univ.erziteti će morati da p;eispitaJU vrstu obrazovanja kOJe pružaju studentima - onimazainteresovanim za humanističke discipline, kao i svimostallI?-1. - i da razrade programe studiranja koji će osPOSObItI buduće humaniste za delatan život i rad u saradnjis ostalim intelektualcima savremenog društva.~ako humanisti mogu loše da obavljaju svoj posao, oniIpak imaju šta da rade. U najširem smislu reči, humanističkiintelektualac je ipak bio u pravu. U proteklih dvestagodina ekonomija i tehnologija donele su neverovatnukorist čovečanstvu, ali po cenu nerazumne unakaže·:10sti:. ve}ike patnje. i bezdušnog razaranja neprocenjivihIstonJskJh vrednost!. Humaniste je i ovo, a ne samo njihovačudna unutrašnja fantazija, gurnulo na desnicu llilevicu, u njihov karakterističan položaj otuđenosti. Uovom položaju nisu u stanju da imaju ni pravo viđenjeproblema, a niti pravu procenu činjenica; produblje~ij.esaznavar:j~ stvari i šire kosmopolitsko osećanjenUZl1l su korektIvI ovog stanja. Pa ipak, naša civilizacija148ne može da stvori pravu svest o sebi sve dok ne stvoriuslove za stvarno razumevanje onih čiji su pogledi nastajalipod uticajem humanističke tradicije.Naša civilizacija je, naravno, suočena sa problemomznačenja koji prevazilazi čisto društveni nivo. Klasičnihumanisti kao Montaigne, (Montenj), Thomas More(Tomas Mor), Voltaire zalagali su se za ono što su onii njihovi sledbenici smatrali "trajnim vrednostima". Pitanjenašeg vremena glasi: da li je moguće da neko zastupai podržava takve vrednosti a da im, istovremeno,ne pripiše transcendentalno metafizičko ili religioznoporeklo iz prošlosti.John Stuart iVIill'(Džon Stjuart Mil), Bertrand Russell(Bertrand Rasel) i John Dewey (Džon Djui) - danavedemo samo trojicu - pokušali su da na ovo pitanjeodgovore pozitivno; taj su odgovor T. S. Eliot i drugismatrali velikom jeresi našeg doba. Bili oni u pravu iline, jasno je da su rasprave o značenju, o prirodi i mestuciljeva koji su određujući za našu civilizaciju prvo i poslednjepitanje programa rada humaniste. Teško je i pomislitida ova rasprava nije stvar sviju nas. Možda smostigli do kraja ideologije, ali ja sumnjam da većina međunama, bili oni intelektualci ili ne, i dalje ne teži daposmatra život kroz jedan okvir iskustava i stremljenjakoji prevazilazi dati trenutak.(Charles Frankel, "The Plight of theHumanist Intellectual", Encounter, avgust1974, str. 11-17)Prevele Sonja LilIt i Tanja Petava;149

Michel MazzolaOD INTELEKTUALCA KOD MARXA DOMARKSIZMA INTELEKTUALACA1. Pre MarxaDugo .ie svet evropskih intelektualaca bio svet logosa,bez. o.b~ira ~a li je: r~č o Platonu, Aristotelu, Svet~~T~ml l!~ ~~clklopedlstlma (za intelektualca u istočnJac~oJ~raG1CIJl p~·?bl~m. se. pr:e svega postavljao u pojmubnC!sl~a) . . Za n]l~ Je Jezlk Imao svoje sopstveno opl'avdar;Je.jer Je UPlf.cfvao na jednu višu ontološku stvarr;ost:istm.u. Sle.decI Platonovu, a kasnije jevrejsko-hrišcansku.mIsao, mtel~ktualci smatraju da ako je nepo?redno IS.~ustvOy.- Iys.kustvo o neradu i nepravdi, ondamtervenclja. Re~1 vr~I povratak harmoniji, koja je po~ovno otknvanJe bozanske harmonije. Takav je smisaomtelektu~lDog postupka do XIX veka. Tako je za Platon:z.svet mteJektualaca svet reči, ali - za razliku od sofl~ta---:- recl. su vezane za svet transcendentnih formi.Tune !JUds!~l duh učestvuje u istini i na čoveku je dauređuJe recI prema bitku,y ~sto ta~o, u je~rejsko-hrišćanskoj tradiciii Božja~ec Je .stvo:Il~. sv~t, /~to ka? što Ie, yrer;:a svetim knjibama,l otl,-r~ve~Je 0110 bozJa fee. Stavlse, svojstvo in~elekt~alca, brlo Je, da tako kazemo, uspostavljeno kadale o?Ja:a Duhova (pentekosta) priznala primat Rečikao Jedmo sposobne. ~a ljude dovede do pomirenja saver?m. Na l1lv0.u. rel.IglOzne. svesti jedino božanski jezikmoze da ostvarI Jedmstvo l pravdu. U takvim uslovimashvat~mo zašto se ~vako intelektualno delovanje tokomsr:l~n)eg v,eka s~odIlo na neprekidnu raspravu o onto-10sl\.0J valjanostI logosa i njegovog božanskog jemca.150Renesansa, a kasnije i tradicija koju je započeo Descartesdoprinose polako nestajanju sholastičkih diskusija,ali i dalje čuvaju primat logosa. Prema tome, smisaokartezijanske reforme sastoji se u uspostavljanju jednogstrogog jezika koji će intelektualcima poslužiti kaomoćno i sigurno oružje za razaznavanje smisla sveta."Postati gospodar prirode i posedovati je", kaže Descartes;ali on lU sposobnost zamišlja bez pogleda jedne univerzalnereči, sposobne da okupi ljude, svet, moral inauku. Kartezijanski pro1~ekat nije ništa drugo do projekatuopštenog logosa proširenog na ceo čulni i intelif!:ibilnisvet. Zadatak intelektualaca bio bi tada da stvarimau svetu daju imena.To je program koji ostvaruju enciklopedisti laicizirajućiDescartesovu misao: Diderot (Didro) i d'Alembert(d'Alenber) kao i cela ekipa koja je sarađivala na Enciklopediji,želeli su da pruže jedan popis ne samo ljudskihmisli već i ljudskih delovanja. Time će otvoriti putnovo j koncepciji sudbine intelektualaca.2. MarxMeđutim, napredak enciklopedista ograničio se naodnos između pragme i O1Zome, odnosno između dve delomičnei nedovoljne aktivnosti.Marx će biti taj koji će novim svetlom obasjati odnoseizmeđu dve univerzalnije kategorije: između logosa i praXiSCL. Da bi objasnio problem ideologije, Marx se pozivana bitne pojmove svoje sociorogije, tačnije, na jednuosobenu funkciju koja se već samim svojim delovanjembavi specifičnim problemima. Time se ona suprotstavljaekonomskoj ili političkoj funkciji. Štaviše, ideologija il judi zaduženi za njeno širenje javljaju se sa podelomdruštva na klase, tačnije, sa postojanjem jedne klase uusponu i jedne vladajuće klase. Tako ideologija vladajućeklase ima samo odbrambel1u funkciju protiv onihkoji osporavaju postojeće stanje stvari. Ideolozi vlastipokušavaju da opravdaju protivrečnosti društva, oni :;u"psi ČUVal'j" vl,cdajuće klase. Ideologija se tada javljakao defanzivni stav, pokušava da pomoću logosa prisvojijedan syet k:Jji jc u protivrečnosti, koji joj izmiče i kojiona pokušava ela opraHla takav kakav je.Što se tiče funkcije osporavanja koja pripada intelektualcu,ona - bez obzira što je zanimljivija jer jeprogresivnij a - ostaje na nivou logosa. Intelektualac objašnjava,razotkriva, osporava otuđeni praxis, ali iakoga s jedne strane čak i prihvata, on mu ostaje stran.151

Ideolog, koji se smatra svešću svog vremena po MarxuJe . samo "apstratni k oblik čoveka koji je sebi " postaostran i koji se proglašava samom merom sveta."Iz čega, dakle, izvire to otuđenje intelektualca? Izgledada ovde treba pravilno shvatiti Marxovu kritikupreds~ava. U čisto intelektualnoj delatnosti čovek seospoljava Ll lažno objektivnu stvarnost. TDkom te delatnostiintelektualac se odvaja od samoa sebe i fetišiz~je svoju delatno~t; on se otuđuje u kc~rist jedne više.Iluzorne delatnost!. Tokom svog delDvanja sigurno je dallltelektualac pokušava da se transcendira (da upotrebimomoderan Izraz), ali samim tim on teži i da se ukočinjegova delatnost mu izmiče i pretvara se u nezavisn~stvarnost. Intelektualno otuđenje je prema tome ta ideol~šk~projekcija čoveka van sebe samog, njegovo odvaJanJeod sama sebe. Svrhovitost svojstvena intelektualcunegi~'a se u ~orist svrhovitosti jednog ideološkog procesa.~lme se llltelektualac pokazuje nesposobnim daostv~n sopstven~ yclljeve i bHo koji njegov postupak postavlpga kao lIcnost: on postaje marginalna ličnost,odvojena od društva jednom vrstom intimne pukotine,nespos?bna da ys~ u društvu prijatno oseća, nezadovoljnaSVOJIm polozajem, a opet nesposDbna da ga prevaziđe.Time se objašnjava tobožnja nesreća intelektualca.U !V1arxovim očima ideologija se pokazuje kao opravdanJea posteriori. Ona je po rečima A. Gorza "sistemsamoopravdavajućih ciljeva, zaključaka i sofiza:na, kOjim.a. pOjedi?ci. pok~šavaju da postupke koji sulm otuđem l za kOje lm pngovaraju da su zločini uspostavekao vrednosti i intencije. Oni u ideologiji tražedo~re ~'aZlcge da i dalje čine ono što već rade; oni po~~savaJY da reči:na na magični način oteraju neprihvatlJl~UslIku o sebI, sliku koju im stvarnost iznova vraća;?11l se trude d~ svoje postupke i sVDj svet u kome se vis~ne prepoznaJu, postave tako kao da su zasnovani na unrverzal~~iI? v,rednos}ima. l!~ratko, ideologija je sredstvoda se rD1sljen)emy rese n~reslv~ pr?tivrečnos.ti; njen je ciljda ,na. neprotlvrecan nacm ob]asll1 svet protlvrečnosti i dapOl~dll1cu;a ~ obliku _ idej~ \Tati j~dnu stvarnost koja:m Je u Stvarima otua:~na . Takav Je za Marxa položajl1Zt~.le.ktualca: ~m .. na 11lVOU logosa pomiruje jedan svetkOJl Je nepomIrlJIV. a stvarne konflikte rešava na nivoufiktivnih 1'reclnosti.Pren:a t?me,. neuspeh čistog ideologa je očigledan:sko~o neIzbezr:o llltelektualac zapada u egotizam. kadasVOJ sopst:em problem ubacuje između sebe i drmdh.~t~da k?d llltelektualca i sklonost prema gestu. masci, ~loZI. 1sto Je tako i položaj koji intelektualac ima u buržo-152askom društvu suštinski dvosmislen: ako društvo na društvenomi političkom planu ne priznaje tu marg,inalnulič.nost, ono je zehteva i čak postavlja na kulturll1 plan.Tak va tolerancija goni intelektualca da igra dv

ijaju otuđenje. I samo kroz te ljude i za njih negativnostintelektualca može poprimiti pozitivni smisao; u tom smisluće traženje istine, šio je i glavna preokupacija intelektualaca,postati revolucionarno delo, ako je tačnoda je istina uvek revolucionarna.Istovremeno će se ideologija koja je dotada bila manjeili više mistifikacija javiti kao antropologija, jer intelektualacu susretu sa revolucionarnom klasom učestvujeu stvaranju jedne nauke koja mu omogućava dashvati budućnost društava. Antropologija onako kakoje lVIarx zamišlja il/Za zadatak da prevaziđe i dokine ideologije,dajući Jlajcelovitije objaš11jel1je ljudskih fenomena.1: * *Ideologiju koju smo prethodno definisali kao predstavučovek dakle ponovo uspostavlja. Praxis ne uništavalogos: on se na njega nadovezuje. Što se tiče intelektualca,njegova literarna negativnost nikad neće biti dovoljnada pokrene revoluciju ukoliko on sam ne budena strani istorijske negativnosti. I upravo tu leži sredstvopomoću koga on može da da smisao svom revoltui da ponovo postigne jednim delom svoje ćutanje i usamljenost,kao i ela prevaziđe distancu što ga deli od onihkojima je praxi:> jedini osnov života. Tako se pokret kojimintelektualac ruši ideološka opravdanja postojećegi prevazilazi ga susreće sa pokretom kojim proleterskaklasa ruši postojeće: to je jedna te ista dinamika. Takavje bar smisao koji možemo pripisati vezi proletarijatai filozofije koju Marx najavljuje u svojim ranimdelima. Prevazilazeći sam sebe, proletarijat se ostvarujekao sloboda. Oteloyljujući se ideologija se isto tako ostvarujekao sloboda. To je smisao onog aforizma: "Kaošto filozofija u proletarijatu nalazi svoje materijalno oružje,tako proletarijat u filozofiji nalazi svoje duhovnooružje." Prema tome, sa horizonta Marxove misli nestajupolako predstcn'e koje su od čoveka učinile predmet: nema'dše politike i ideologije u smislu samostalnih delatnosti.To znači da je osigurana pobeda čoveka kao jedinogistorijskog i filozofskog subjekta.Tako je jasno određena marksistička zamisao o intelektualn1:u njemu se stiče prirodna povezanost revolucionarneideologije i revolucionarne klase, preobražajčistog logosa u praxis.1543. Posle Iv1arxaMeđutim, Mar-xovi stavovi o prirodnoj povezanostiproletarijata i intelektualaca prikrivale su ozbiljne dvosmislenosti:tačnije, ako rev 1 olucionarna orijentacija intelektualcaiz ovog ugla gledanje\. više nije predstavljalanikakav problem, ni na koji način nije bio rešen problemdruštvenog položaja intelektualca. Kakva bi u perspektivijedne revolucionarne borbe trebalo da bude društvenauloga intelektualca i kakvi bi trebalo da budunjegovi od'i1osi sa klasom u usponu? Preciznije, kakavbi trebalo da bude odnos intelektualnih slojeva sa radničkomklasom i njenim pojedinim delovima?Na te probleme Lenjin je dao poznate odgovore usvom članku o "opredeljenju i literaturi", u svojim polemikamasa Gorkim, u pismu o proletkultu. Iako priznajeda je književno delo ono koje najviše odoleva automatskompokorava nju, Lenjin pokazuje da se plaši anarhijskeosnove svojstvene intelektualcima. Dublje, on pokazujeda bi čovek koji se bavi kulturom morao da seopredeli za radničku klasu a protiv buržoazije, odnosnoda stupi u partiju radničke klase i u njoj se bori. Književnost,piše on, "mora da postane sastavni deo jednogorganizDvanog, metodskog, jedinstvenog rada partije ..."Time književnost postaje taktički aspekt kao i svaki drugi,podređen istim imperativima opšte zajedničke borbekoju vodi proletarijat protiv vlasti buržoazije. Ovakavstav otvorio je vrata zamisli o "socijalističkom realizmu"i styaranju jedne nove inteligencije.U stvari, staljinistički intelektualci obrazuju jednunovu iteligenciju: samom činjenicom što pripadaju partiji za koju se smatra da predstavlja radničku klasu,oni ulaze Ll sistem birokratskih odnosa. Stavljajući se,po čuvenom izrazu, "na pozicije radničke klase" staljinističkiintelektualci prekidaju u suštini sa istinskomprimenom svoje inteligencije. Kao što je P. Naville (Navil)pokazao u S\'ojoj brošuri Intelektualac komunista, int::ligencija.. lTlcnja pripadnost toj kohorti koju predstavljaklasa intelektualaca za pravo koje ima svaki čovekda se služi svojom inteligencijom. Upravo tu, dok verujeda se njena uloga uzdiže i postaje sve veća, inteligencijase kvari i svodi na skup službenika". Isto tako ta novainteligencija, budući da deluje pod staklenim zvonom,malo-pomalo biva odsečena od stvarnog sveta. Stvarajućidela čija su pravila bila a priO/'i utvrđena, ona u suštinine zna da izrazi ništa od stvarnog životnog kreta-155

nja i njegovih protivrečnosti. Intelektualci čine specijalizovanegrupe, kao hirokratija inteligencije, i stvarajusvoje sopstvene mitove. Oni su opravdanje jedne vlastikoja se njima koristi, odvojeni od društva, jer društvo idalje ostaje podeljeno na klase. To je jedna nova inteli··gencija - jedna od tri "prijateljske" grupe sokratovskogdruštva - ako se može verovati jednoj skorijojHruščovljevoj analizi. , .. To zabašurivanje intelektualnogistraživanja u korist partizanske akcije još je jasnijeu jednom izveštaju Ču En-Laja "o pitanju intelektualaca",kOji govori o tome da partija treba da "potpunopreuzme na sebe brigu" o intelektualcima - i koja podizgovorom da treba smanjiti razliku izmđu manuelnogi intelektualnog rada, periodično šalje intelektualce napolja ...Uostalom, u kapitalističkom svetu položaj intelektualacakomunista je još dvosmisleniji i nepovoljniji. Ovdetakođ~, zbog činjenice da se nalaze na "poziciji radničkeklase" (za njih je to komunistička partija) oni prihvatajudelovanje i taktiku partije i dužni su da je opravdaj~.Štaviše, jednim pomalo suprotnim kretanjem onipredstavljaju jednu opštu funkciju koja ih obavezuje davode računa ,i o drugim sredinama. Tako se oni rastTŽuizmeđu zadatka da ~pravdaju partiju kojoj pripadaju izadatka da vode računa o društvenoj sredini za kojuostaju vezani (srednje klase). To znači da, daleko odtoga da bude sjedinjena u vlastitoj grupi, ova inteligencijazadržava svoju strukturu, prihvatajući istovremenopozicije klase koja nije njena. Time komunistička inteligencijapostiže neku vrstu spokojstva, ali zato aubismisao za kritiku i duh osporavanja.'"Ova drama inteligencije pogađa takođe i izvestanbroj intelektualaca opčinjenih pseudomarksizmom. Razočaranisvojim marginalnim položajem, zasenjenf mitomo spasonosnoj klasi koja bi s njih sprala ljagu intelektualaca,oni veruju da će povratiti autentičnost identifi_k~lJućise sa par-tij

marksizam ostvaren i ispunjen), možda će to biti u noćijed1"!-og sve~a k?ji .će se onda javiti u svojoj punoj svetlostI,~ sVltanJ.e Jednog novog, dosad skrivenog, danakada ce nestatI sve suprotnosti, pa među njima i onaizmeđu logosa i praxisa.Alvin GouldnerUVOD U TEORIJU REVOLUCIONARNIHINTELEKTUALACA'/

ave identifikovanjem društveno-itsorijskih mehanizamakoji intelektualce čine revolucionarnim, ambicioznija verzijatvrdi da je njihova revolucionarna uloga bila nezamenljiva.2Postoje (najmanje) dva osnovna tipa "intelektualaca";tehnička "inteligencija", čiji su intelektualni interesiu osnovi "tehnički"; i "intelektualci", čiji su interesikritički, hermeneutički, emancipatorski i često praktično-politički.' Krajnji cilj mi je teorija društva koja obuhvatai intelektualce i inteligenciju, i koja jasnije određujekako su i jedni i drugi na veoma različite načine revoluciO'narnii doprinose revoluciji u permanenciji. 5 U ovomradu veoma malo ću govoriti o tehničkoj inteligenciji ianalizu ću ograničiti uglavnom na ulogu intelektualaca.Konačna napomena odnosi se na pojam "permanentnerevolucije". Neki zamišljaju da je ovaj termin pazPripisivanje izvesne moći ulozi intelektualaca u podizanjurevolucije ne implicira da su intelektualci, i samo oni, ti kojipodižu revolucije. Kao što je Max Weber priznao: "Ne ideje većmalerijaini i idejni interesi direktno vladaju ljudskim ponašanjem."Ali ja svoju pažnju usmeravam na "interese" poŠLo hizadatak analize trebalo da bude da otkrije sistematski skrivcneznačajne društvene procese. Oni su sistematski skriveni pu iemide:.Jloških postavki, doprinoseći istovremeno proizvođenju samihtih ideologija. Za širu razradu ove "doktrine obnavijallja",vid. moj rad "Sociology and Everyday Life", u L. A. COSeT, TheIdea of Social Structure: Paper in HOllor of Robert K.Mertcm(New York, 1975), i n10jČlanak "Dark Side of Dialectic" u -sIe·dećem broju časopisa Sociological Inguiry. O potpunoj razradtmoje teorije ideologije i njenog odnosa prema "interesIma" vid.moj rad The Dialectic ot Ideology and TecJznology (New York,1976).'Mada upotrebljavam Habermasovo razlikovanje izmeđurazličitih vrsta "interesa", da bih povukao razliku izmedu različitihtipova "ljudi od znanja" ne naglašavam važnost "kontrole"i kontrolisanog eksperimenta zato što su, najzad, i biolozi i evolucionistii meteorolozi naučnici-bez-kontrole. "Tehnički interes"bih pre definisao pomoću Thomas Kuhnovog pojma "normalnog"usredsređenog-na-paradigme i odatle rešavanje problema koje poštujegranice. Vid. l. Habermas Knowledge and Human intereS1S(Boston 1968) i J. Habermas Theory and Practice (London1974). Takođe vid. Thomas Kuhn, The Strucrure ot ScientificRevolutiol1s (Chicago 1970) i diskusiju o ovome u J. Lakatos i A.Musgrave, Criticism cmd t!ze GrowJzt ot Knowledge (Cambridge1970). Za razradu vid. moju diskusiju o navedenim problemima.4 Uobičajeno je stanovište da je revolucionarni potencijaluložen samo u "intelektualce" ali ne i u telmičku inteiigenciju.Ne prihvatajući ni najmanje grubu tezu o "menadžerskoj revoluciji",takođe odbacujem podjednako VUlgarnu suprotnu tezukoja tehničku inteligenciju vidi samo kao društvene "čmioce",potpuno kontrolisane ekonomskim i političkim interesima.160tentirala grupa Parvus-Trocki. Međutim, on potiče odsen-simonista 5 sa koijma su svi marksisti imali jednuIautentičnu, pravolinijsku vezu.IIIntelektualci su započeli svoju modernu istorijskukarijeru uspešnih revolucionarnih bor~ca ."tokom .~uržoaskerevolucije, kada su kao "JakobmCl govonh tlime "naroda" i "nacije". Pojava i razvoj samog marksizmaje društveni proizvod grupe mladih intelektualaca,levog krila hegelijanaca. Marksizam nastaje delimičnotako što posedničke srednje klase zaustavljaju sopstvenurevoluciju termidorskom reakcijom. Posle toga, revolucionarniintelektualci više nisu mogli da budu savezniciposedničke srednje klase i morali su da krenu u potraguza drugim "istorijskim delateljem", identitetom koji sukasnije pripisali proletarijatu.Ali, ma kakve da su njihove težnje, nigde u svetuintelektualci nisu postigli "socijalizam" shvaćen kao vladavinadruštvom od strane proletarijata. Delimično jeto nemoguće jednostavno zato što su neke od zemalja ukojima su se od 1917. naovamo dogodile uspešne revolucijebile po sastavu pretežno seljačke. čak i poslesvojih revolucija, proletarijat nema kontrolu nad sredstvimaza rpoizvodnju. 6 U svim primerima "socijalizma"ono što je stvarno bilo postignuto jeste pobeda političke5 U okviru marksističke tradicije ideja .. permanentne revolucije"zasnovana je na rasvetljavanju pojma beskonačnog"progresa": to je politizacija jedl!og besk~na.Šn?g progr,,:sa .. Onaodbacuje progres kao automatskI, gradualIs~IckI l?erfekclomzZ:lTl,koji povlači tako pre borbu nego imanentm razvItak, a .prekw.e("eksplozije") radije nego samo kont~nuitete. Oba s~anovlštav.m.o~gu se naći kod Saint Simona i sensllllonista. Ono sto su UCll1l1Ifvlarx i Trocki bilo je unošcnje pojmova specifičnog istorijskogkontinuiteta revolucija od buržoaskih do proleterskih u osnovnepostavke sensimonista i prosvetiteljstva. O nekim elementimasensimonizma, vid. The Docu'ille of Saillt SilIlOIl: An E).posilioll,First Year, 1828-1829, (Boston 1958) str. 79, 81,.84. ., Sledeća diskusija naginjc Sweezyevom l Debrayov?m p,Ojmu.. zamenika proletarijata". Vid. Sweezyev stav u CaSOpl'iUivlonllzlv Review decembar 1970. VieL takođe S. iVlallet "Bureaucracyand Tecl1Ilbcracy in Socialist Countries", u časopisu S~)CialistRevolution, maj-jun 1970. U okviru u

koalicije u kojoj centralnu ulogu igraju intelektualci iinkligencija preobraženi potpunim uključivanjem u revoluciO'narnupolitiku i resocijalizovani od strane avangm'dnepartije, životom opozicije i zaštitnom izolacijomunutar avangardne grupe. Mnoge od klasnih borbi 20.veka nisu '-'ođene izmedu kapitalističke klase i proletarijata.Ta borba i jeste prava borba, ali ne i presudna zarazumevanje modernih revolucija. Borba seljaka za zemljubila je daleko važnija, mada ona nikada i nigde nijebila uspešno dovršena kao socijalna revolucija u modernomperiodu izuzev onda kada je izvedena u savezusa intelektualcima i, štaviše, pod njihovim političkim ikulturnim starateljstvom.... Za uspešne socijalne revolucije zasnovane na seljaštvuu XX veku bila je bitna jedna druga vrsta klasneborbe: međusobna istrebljivačka borba ullutar elite stvorenapojavljivanjem buržoaskog društva ili u dodiru sanjim. U ovoj međusobnoj istrebljivačkoj borbi jedandeo elite ima podlogu u svojini i taj deo obično se kon~stituiše kao nacionalna buržoazija. Njima najtemeljnijaopozicija dolazila je najčešće iz druge elite, iz drugogdela elite, iz dela inteligencije čije se privilegije zasnivajuna njihovom obraz.ovanju, znanju, kulturi i jeziku.Ono što se pri tome odvija, često sa žestinom koja jesvojstvena građanskom ratu, jeste borba unutar samevladajuće grupe kao osnova kasnije revolucije. 7Ali, uprkos ovom njihovom sukobu nacionalna buržoazija,s jedne, i intelektualci i inteligencija, s drugestrane, povezani su: intelektualci i inteligencija najčešćepotiču iz klasa čije se privilegije temelje na svojini iIisu od ovih klasa potpomognuti. Drugim rečima, intelektualcisu obrazo1'CZl1i dvojnik posedničke srednje klase.Oni su obično učena braća i sestre onih koji karijeruprave na osnovu vlasništva u trgovini, industriji ili posedovanjazemlje. Intelektualci - uključujući raznestručnjake, pisce, inženjere, službenike, novinare, pravnike,kr~jiške ljude - jesu /wltllnza buržoazija čiji sukapital, znanje i jezik stečeni tokom njihovog obrazovanja.7 Naravno, Crane Brinton je odavno zapazio da "stara vladajućaklasa, ili tačnije, mnogi pojedinci iz dadajuće klase počinjuda sumnjaju li sebe ..." Sta više, revolucija takođe manifestuje"prellošenje odanosti intelektualaca" što je, kaze BrilltOIl"u izvesnom smislu najpouzdaniji simptom". Ova dva procesa suustvari jedan unutrašnji prelom u solidarnosti vladajuće klase.Vid. C. Brinton, "A Sumary of Revolutions", u J. C. Davies,Wizul AJw ReFoil mul Wltv: A Reader ill Political Violence ;m.:iRevolution (New York, 197i), str. 318-319.162Kada Goran Therborn (Goran Derborn) naglašavada je marksizam stvorila inteligencija posebnog k~r:akteraneboemska intelicrencija, to bi se moglo shvatltI kaod~ je marksizam stv"'orila intelektualna elita čiji je. svakodnevniživot zadržao buržoaski karakter.8 Markslzamnisu stvorili "otpadnici", pobornici života u komuni, iliuživaoci droga, već intelektualci sa visokom buržoaskomkulturom i običnim bružoaskim navikama - onda kadasu to sebi mosdi priuštiti. Kao što je Eric Hobsbawm(Erik Hobsbaum~) rekao: " ... revolucionarne osobe sudanas, karakteristično, intelektualci (što ne znači da suintelektualci karakteristično revolucionarni) ".9U toku ruske rev,olucije "vođstvo boljševika seu ogromnoj meri sastojalo od intelektualac

s-?i}

jaia je "negativna korelacija između obrazovanja i položajau partiji unutar nacističke elite,"17 Činjenica da suse intelektualci vezivali za različite delove političkogspektra daje podršku mišljenju po kome su oni društvenisloj II potrazi za istorijskim delateljem i tako se nisuneopozivo obavezali na savez samo sa jednom klasom,Ovo potkrepljuje tezu o relativnoj autonomiji političkeuloge koju intelektualci mogu igrati. Kao i svaka drugamoderna politička snaga, oni su sloj sa svojim sopstveniminteresima i kulturnim obavezama i sledeći ih oniće eksperimentisati stupa jući u saveze sa različitim grupama,U svakom slučaju ukazivanje na činjenicu da seintelektualci mogu naći na obema, ili na svim stranamapolitičke borbe samo ide u prilog mojoj tvrdnji da modernepolitičke borbe imaju karakter međusobnog istrebljivanja:to nije samo borba između različitih klasa,Da bi se razumela priroda savremenih revolucionarnihpokreta potrebno je sledeće, Prvo, jasan uvid dagovorimo o Trećem svetu, a ne o zapadnoj Evropi iliSevernoj Americi, Drugo, da ove borbe nisu samo lokalneborbe; one se ne mogu objasniti samo pomoću jedinstvenihkulturnih ili posebnih strukturalnih odlika svakeoblasti. Ono što se dešava jeste interakcija svetskih razmeraizmeđu evro-američke i (odnedavno) japanske tehnologijei kulture, i udaljenih, slabijih društava koja suna svim nivoima bila predmet prodiranja i razbijanjaod strane ovih centara moći, Savremeni revolucionarnipreobražaji širom sveta su spojevi društvenih snaga sarazličitim vremenskim rasporedom i različitim trajanjem,Na jednom nivou ove revolucije su proizvod međusobnogdejstva klasnih tenzija lokalno ukorenjenih u različitimdelovima sveta i inteligencije koja ima karaktersvetskih razmera, Ova inteligencija je nosilac posebnihosnovnih pravila racionalnosti, posebne kulture kritičkerasprave, delimično utemeljene na jezičkim varijantama" LL1sswoJ! i Lomer (urod), op. cit. str. 463, Slično, veći deO\'u((::,t\'a KPK išao je u inostransl\'o da bi studirao nogo što suto činili \'ođi Koui11intanga; to ne znači da su jedino razlikebile u socijalnom poreklu \'oĆlSt\,

v~ć,ih .epidem~ja upotrebom zapadnih tehnologija.19 KonscenJezemlje za robnu proizvodnju takođe je povećano.Dola~cći pod .. okrilje sil.a trž~šta, korišćenje zemlje~U~I svoJu. funkCIJU ~adovoljavanJa potreba lokalnog sel!astyakOje v tu zemlJU obI'a~uje: "Komercijalizacija jerazbIla zabacene krajeve, U ISto vreme ona je umanjilasposob?ost ~l~stodržaca da uoče i predvide promene useC?skoJ ~redIm. Rezultat toga bio je sve veći jaz izmeđuomh ~OJI .su vla~a1'i i onih koji su im bili potčinjeni."I kao sto Je Bernngton Moore (Berington Mur) pokazao(prema WoJfovoj formulaciji), tamo gde su "tradicionalneteudaln~ forme ~ile upot:'ebljene, u Nemačkoj i Japa 1111: , da ..?I se sprecIlo formIranje takvog rascepa u ko:!1~:r:l~a~IJI vla~~I ~okom klj~6nih perioda prelaza na tr~lsm l mdustnJskI. ~oredak , sistem se nije raspao nitiJ: podleg.a~ kor~mtIm :promenama. Ali tamo gde nijeb~lo.admL:J.lstratr:nog SI~!ema vojnog f.eudalizma kojibl ~lemos~tlO 0yaJ sv~ ,:ecl rascep, postojalo je "obrazoV~?J~ kon .. ra-ehte kOJa Je mogla da se suprotstavi i raz?IJacko:n. vođstvu za.sr:lOvanom na funkcionisanju tržištaI nemocmm nasledmcIma tradicionalne vlasti, i koja je~tvarala novu sagla~nost kroz komunikaciju sa seljas~:om.T~ kontra-elItu najčešće su sačinjavale provincIJ~h:~elIte v prognane na periferije tržišnog prometa ipoht.I~ke sluzbe, služ?~nJci ili ljudi raznih profesija koji~u. bIh negde na sredIm Između seoske oblasti i centra ...l l11telektualci koji su imali pristup sistemu simbolakoji može da usmerava interakciju između vođstva iseoske oblasti".20 Međutim, tvrdim da su na početku takvogotpora intele~tualci u središtu rukovodećih snaga, ane samo elementI posredovanja.. U rn.nogim društvima Trećeg sveta proletarijat kojibl orgamzovao otpor prema Zapadu i koji bi služio kao19 Ironija )e da raz\:oj i šire~1je tehnologije zaštite životana ~':lpadu moze! ne manje ne:go njeg,?va impc;rijalistička eksploa~aclja,da 9. o prmese razaranju eko!oske sredme i tako zasnivanJule\·olu~IJe:. Humanitarne medicinske tehnologije mogu biti:1Z;1:.u.k r~voluclja.l! se~sk~m c1ruš.tvima ne: n:anje ~ od ill1perijali"tlck~ eksploataCIje, ah mgde tolIko da bl bIle neko opraVdanjeza nJIh.E. R. \Voif, "Pea.sant Rebellion and Revolution" u N. Mil~er ~ R. Aya (ured), Natiol1al LiberatiOIl (New York 1971) str)~-:-)4 .. Važn,:, promen!jiYa koja posreduje: pristup int~lcktualaca's!sleIf.1Ima sll::bola sval~~~o je pr~s~up. pOlitičkOj mobilizaciji.UPI~V~ na l?n".tupu pohtleko}. 11/0bllzzaClJl zasnovan je političkiP?]ozal. v sam111 111 te]ek~ualaca l on mu daje izvesnu autonomiju.Sm;t~,?l~cka k~I;tro]~ Je tako u.~tanovljen int~res. koji proizvodi~ohtlCke mogc:cn?stI za on~ kOJI t.1:1 kontrolu I~ajU, isto kao štok~ntro]a nad. kapItalom omma kOJI ga posedUJU donosi ekonomskeprednostI.168"istorijski činilac" racionalnih. ~rušt:'enih promer;.a, malobrojanje ili uopšte ne postoJI. Jedlr;.e ~rupe kOJ~ su uovim društyima sposobne da sagledajU s~a se Z?I.V~ sadruštvom u celini jesu - kao što su to cesto bIh l naZapadu - delovi elite, i to l?o.sebno ir;.t~lektl!.alci ~dno~sna učitelji, novinari, činovmcI, 'l?~'aV!llCl, kOJI su I!l1~huvid ci šire sacrledavali) ekonomIje l kulture osvajaca,ikoji nisu bili b"meš.tani" ogran~čeni s~oskim perspektivamai svakodnev11lm poslov11lm rutmama. Naravno,mnogi od njih postali su posilni osvajačin:a, ?udući "domaći"izvršioci administrativnog sistema "mdIrektne kontrole".Ali neki se suprotstavljaju osvajačima i pružajuotpor za td što u strancima vide ponižavanje i eksploatacijunjihovog društva, ili zato što u torr: svetu s~:~nacane vide nikakvu budućnost za sebe. Da bl zadovoljIlI svojekadrovske potrebe,. strani osvaja~i osnivaju t~vneškole i kao što ukaZUJU Edward ShIls (Edvard sIls),C. Wri~ht Mills (Rajt Mils) i drugi,21 oni započinju obučavanjedomaće inteligencije čiji obim veom~. brzo prevazilazimogućnosti zapošljavanja dostupne nJIma. Osvajačionda donose svoj.u r:o~u in.telektualnu kul!uru; uokviru nje oni stvaraju IskoluJu no;:u evrop~Iz.ovanuinteligenciju, jednu određenu gn.!-pu nFh os!avlJaJu b,:~ikakvih ličnih izgleda izuzev 011lh kOJe moze da prUZIrevolucija.Intelektualci nigde ne traže vlast u svoje sopstvenoime. Budući da su ~mala grupa, oni mogu da mobi1išusnage samo u savezu sa drugim slojevima. Oni takođestv;raju svoje sopstvene nove po1iHčke strukture, racionalnepolitič'ke organizacije kao što j~ ,,~vangarcLna partija".Ove avangardne strukture stvaraju Jednu nezaVIsnuosnovu organizacione moći za delQve intelektualaca krozkoje se z;tim mog~ potvl:dit,i, rutins~i mobi1is~ti .i raz~viti saveze sa drugIm SlOjeVIma drustva - seljaCIma lproletari i a t om. N; neki način "avangardn~". stru~turapredstavlja rešenje istorijskog problema kOJI Jakobms~~vođe francuske revolucije - koji su i sami prete~no bIhintelektualcj22 - nikada nisu rešili, naime, kako mtelek-" Vid. E. Shils, "The Inteiectuals in the Political Dcvel5?Pmentof the New States", li/orid Politics, 1960, str. 329-:-368. :l1d.takođe C. Wright Mills, POll'er, Poii[ics and People (New York1965)' str. 413--A14. .21 O ovome vid. dobru raspravu Lewis Coser, Men of Iae:"s(New York, 1970), str .. 146-147.. Prema Co.seru, vrh VDeS!;:a Jakobinacabio je sastavljen uglavnom od ll:tsl.e:~t~alaca .. CIJe sukarijere pokazale pokretljivost na gore. a~I CIJI je. dal.ll u~ponbio prekinut aristokratskim predupređenj~m, to. Jest, 0111. subili "blokirani aspiranti". Dalje prouča-:anje !,azl~clt

tualna elita može odrhti svoj uticaj bilo na gradske maseili na agrarne oblasti.Intelektualci Trećeg sveta ne teže samo očuvanjusrečenih interesa svoje sopstvene elite. Oni obično osećajustvarno poistovećivanje sa većim grupama, a često,u st\'ari, ogorčenje zbog poniženog nacionalnog identiteta.Oni često pružaju autentičan izraz nacionalnog otporastranoj eksploataciji i predstavljaju centar nacionalnihpokreta koji uglavnom doprinose ili se utapaju udruštveno-revolucionarne promene. Ali čije interese zapravopredstavljaju ti revolucionarni intelektualci? U odgovoruniGra da se istakne važnost različitih lokalnihilslova i r1iz.nolikost klasnih interesa koje predstavljarevolucionarna inteligencija u Trećem svetu. Mora sereći: zavisi od toga ko treba da bude predstavljen, a tose menja Ll zaYlsl10sti od uslova. Najčešće će seljaštvo,budući naj\"E~ća borbena snaga revolucija Trećeg sveta,biti medu onima čiji su interesi predstavljeni i čija jeborba proriv feudalnih posednika, zelenaša i zemljoposednikapodržana. Aji postoji i drugi odgovor. On namkaže da biio koga intelektualci predstavljali i bilo kakoraz.ličiti onI mogli biti, intelektualci takođe, i to uvek,predstavljaju svoje sopstvene interese. Štaviše, intelektualciuvel, predstavljaju interese drugih klasa, onakokako ih oni vide, definišu i tumače: njihova tumačenjasu selektivno posredmana njihovim sopstvenim društvenimkarakterom i posebnim ambicijama istorijski osobitogdruštvenog sloja.Ostale grupe u jednom nerazvijenom društvu čestonisu svesne širih potreba svoga društva, ili nisu slobodneda delaju u ime tih potreba. Domaća buržoazija često jemeda, pasiYna i zavisna od inos trane privrede; njihovs\'akodnc\ni ž.ivot takođe jc uređen rutinskim poslomn:ldgledanja nj ihove svo j ine. Nj ihova poli tička energijaograničena je njihovom zauzetošću. U takvom društvuintelektualci mogu imati znatnu samostalnost. Njihovapolitička ir~iC'iiatiya pojačana je njiho\"om sposobnošćuda yi de društ,"o kao celinu, samom svojom teorijskomobučenošču, kusmopolitizmom, položajem elite i društveman:inalnošću.Budući omalovažavani kaointelektuaicl unižc71c nacionalnosti i kao oštećena elitačija su, ncbld velika oč.ekivanja, osujećena dolaskomstranaca, oni su ćesto uključeni u revolucionarno vođ~stvo. Sposobni su da koriste političko iskustvo svetskihrazmera, delom uprcl\'O zbog svojih jezičkih veština. Sociološki,oni su zrelija eEta nego domaća buržoazija ibrzo uče kako da svoje veš tine upotrebe simbola koristeza političku mobilizaciju, naučivši da evropski kritički170na':in izražavanja integrišu sa svojom lokalnom kulturom.Ovo poslednje je od velikog značaja. Evropska kultura,refleksivne jezičke varijante i obrazovanje, izdvajaintelektualce od onih ljudi njihove lokalne kulture kojine mogu da prevode iz jedne u drugu kulturu i sa jednogna drugi jezik.Ovo razmatranje treba dopuniti: intelektualci mogustati na st:lnovište društvene "celine" ne samo zbog svogstrukturalnog položaja ili osobene kulture; intelektualcisu često imali društvene uloge i obrazovanje koje ihje navodilo da sebe definišu kao "predstavnike" većihzajednica ili nacija, ili istorijske i domaće tradicije te grupe.Učitelji i činovnici često su obrazovani tako da sebesmatraju odgovornim za grupu kojoj pripadaju u celini.Makoliko "lažna" mogla biti ta svest, ona je često stvarnapo svojim posledicama, navodeći neke intelektualce daprihvate odgovornost i obavezu prema kulturnim simbolimai društvenim strukturama koje grupu kao celinuujedinjuju. Njima je takođe svojstveno, kao tradicionalnimelitama, kao "oštećenim" elitama osvojenih tradicionalnihdruštava, da su obučeni da zauzmu stanovište"svog" naroda i da posmatraju društvo kao celinu. Elitedelotvorne u istoriji obično su bile obučavane a isto takoi postavljane u položaida zauzmu stanovište totaliteta,čak i onda kada ga sagledavaju samo odozgo nadole.Nema sumnje da neki, a možda i mnogi intelektualcipostaju revolucionarni ili podržavaju revolucionarne programedelimično zbog svojih sopstvenih materijalnih interesaYAli nisu samo materijalni interesi oni koji usme-" Ovo podseća na Fanonovu osudu koloni ialnih intelcl:tual~':'':ukao "ray.ITlažene dece jučerasnjeg kolonijaliz111a i duna;111c na~ionalnc vladavine... (koja) organizuju plenjenje raznihnaCIOnalnih bogat,:!aYZL Bez sažr>.1jenja, oni upotrebljavajudanašnju nacionalnu bed"cI kao sredstvo sticanja. putem spletkii legalne pljaćiw, kombinacijama izvoz-uvoz, putem kompanijasa ugranic\':il0111 odgovornošc:u. na bcrzi ili nepoštenirn naprcdovc-,niem".(F. Fanon, The lFre[cl!~d 0:1 tlze Eartiz, London, 1903,"tr. 39). Uprkos dobro poznatom Fanonovom prezinl prema pbjkOrLFlciji intdigencije, on joi pripisuje važnu ulogu usocijalnim revolucijama Trećeg sYCta. Kao što jedan njego\" kriliC'Zli"oštro zapaza, " ." u njcgo-.-iD1 analizan1a i nadaITIZt ela ćeborci iz afričkih Q'j','.dO\"a otići na selo da organizuju (rc\'ojnciill)sadržana je zc::mlšao ela će intelektualci iz ~grado\"a bili ti "k~iiće igrati ulogu voclstva... jasno je da on- očekuje da će šeunutar glavnog tela intelektualaca. od kojih \"ećinu opisuje kaolicemerc, poja\"iti iz\cstan broi onih Loji će obezbedi ti vodstvorevolucije. Najzad, 7.a koga je Fanon pisao? Svakako ne za s\"ojeuglavnom nepismene seljake i lllil1penproletere." (J. \\'ocldis,Ne\\' T1zeories of Rel'olwioll London. 1972 .. str. 397). Panonovsuci o intelektualcima sličan je Wirght Millsovom. Vid. E.171

avaju ponašanje intelektualaca, već to čine i materijalnii idejni interesi; posebno stečeni interes intelektualacaje takođe u obrazovanju, znanju, jeziku i kulturi kritičkognačina izražavanja kao takvima, a ne samo u prihodimaili prestižu koje oni mogu da proizvedu.IVZa istorijski proces u kome intelektualci preuzimajuvodeće uloge u permanentnoj revoluciji XX veka centralnisu neki presudni istorijski događaji i strukturalnepromene. Istorija političkog razvoja modernih intelektualaca- a ovaj rad to nije - morala bi da razmatrasledeće promene:L Proces sekularizacije u kome neki intelektualcinisu više "organski" vezani za jednu crkvenu organizaciju,koja ih obučava i pod čiji strogi nadzor spadaju,a koja ih odvaja od svakodnevnog života njihove zajedince.24 Štaviše, ta sekularizacija obesvećuje zahtevezasnovane na autoritetu i potpomaže izazov onih kojiupotrebljavaju "promišljeni govor", rečeno terminimaWilliama Labova (Viljema Lejbova),25 svakodnevnom ilo;nemarnom načinu govora. Sekularizacija je važna i zbogtoga što predstavlja infrastrukturu moderne kulture refleksivnognačina izražavanja sa njenim naglašavanjemsamo-zasnovanosti - u smislu koji "matematičkom projektu"pridaje Martin Heidegger (Martin Hajdeger).UiSchneider, "Sociology of Wright Mills", u G. W. Domhoff i H.R BalIard (ured.), c. Wright lvIil!s al1d The Power Elite (Bosto;],1968), str. 2L" Očigledno pojam "organske" inteligencije dugujemo Gramsciju.Dodajem da mi uopšte nije namera da sugerišem da sumo(lemi intelektualci svetovni dvojnik sveštenika. Međutim, E.A. Shils je naglasio ovaj kontinuitet gledajući na intelektualcekao na neku vrstu sveštcnika nWI1Qllćes. či ja je bitna odlika n iihovapovezanost sa svetim_ Vid_ E. ShiIs ·Intellectllals ai/d Po-11'erS and Otlzer Essays (Chicago, 1973)_23 U početku Labov je upotrebio izraz "promišljer; govor"ela bi označio promišljcn izgO\'or, i pojam "nemaran govor" dahi 'ukazao na spontani rroyor kada govornik ,.poklania minimumpažnje sYome govoru". Naglasak je prvo bio fonološld. Moje tumačenjeLabova, međutim, sugeriše da on veliki značaj pridaierefleksiynosti uopšte a ne samo pravilnom izgovoru, TakoL'tbo\' naglaša'\"a op.~ti značaj govora koii ie samo-nadrdedan.Vid. W, Labov Sociolil1.~llistžc Pattems (Philadelphia, 1972), str.208. Ova fom1UJaci ia n ieg:ovog: stanovišta jasnije ga približavaBernsteinovoj distinkci ii izmec1:Cl ograničene i izgrađene socinlingvističkevarijante na osnovu niihove refleksivnosti. Imaiućito '11

strane porodice sada je posredovana polusamostalnomgrupo~ nasta:ni.ka. Ali. dok rastuće javno obrazovanjeogral11cava utICa] porodIce, ono povećava uticaj državena obrazovanje. ... 8: ~~ste~n Javnog obrazovanja vrši krupan kosmopolrtlZUJUClutICa] na studente, uz odgovarajuće distanciranjeod loka!ističkih interesa i vrednosti.9. Novi javni sistem školstva postaje osnovni okvirintenzivnog jezičkog preobraćanja studenata iz "nemarnog"u "promišljen" refleksivni govor ili (po rečimaBasila Bernsteina) od jezičkih pravila "sa ograničenomupotrebom" do razvijenih jezičkih pravila,zs ~do kulturekritičkog načina izražavanja u kome se o postavkama itVIđenjima ne može suditi pozivanjem na društveni statu~govorni~(a. Z~ačajna k?n~ekvenca toga je pretvaranjesVIh tvrđenja kOJa se pOZlvaJll na autoritet u potencijalnoproblematične i podložne sumnji. Ovi, kroz školu usađ.~ni"promišljeni" oblic~ govora takođe su jezičke varIJante(relatlvno) nezaVIsne od situacije. Njihova neza:visn~st ?~ "situac~je dalje je uvećana "revolucijom komUl1lkacIJauopste, a posebno razvojem tehnolocriještampanja.cl10. Širenjem javnih škola širi se i pismenost a timehumanistički intelektualci gube svoju osobirost pa i njihovpoložaj na tržištu može biti ugrožen. Humanističkiintelektualci osećaju status nesrazmere između svoje visoke"~~ltur~, kak~om le oni vide: i nižeg uvažava~ja,reputacIJe, prIhoda l drustvene moĆi koje imaju. Društvenipoložaj humanističkih intelektualaca, posebno tl teh~1.O~ralsk.C::1l i il1clu~tl:ijskom. vdru~tvu, postaje perifernijil omđemJl od polozap tehmcke 1l1teligencije... 11: Pro~zvo.dnja int~lve~tualaca (i inteligencije) san]lhovIm stIlOVIma promisljenog govora, izgrađenih jezičkihvarijanti relativno nezavisnih od konteksta i njihoveotuđujuće kulture kritičkog načina izražavanja takođe seneprekidno uvećava i reprodukuje samom tom dnevnomstrukturom borbene društvene interakcije nazvanom dijalektika".Sasvim odvojeno od formabiih sistema obrazovanja,ova društvena struktura takođe proizvodi i usaoiV!cL R ~ernstcin, Class. C;odes and Control: Vol. 1,"T.!;euretlCal StuclIes. To\\ard? a SOC1ology of Language" (London,1911); Vol. I~, ,,:AppliCd StudIes Towards Sociology of LangL~age"(Lm,don, 1913), vol. III, .. Towards A Theorv of Edu.::allOnnlTransmission" .(London, 1.975). Bernsteinove ieformulacije njegOV?gstaya, PJt;gov ~reatlv111 odgovor na značajne kritike, najbolJesu lz10ze111 u njegovom radu "Social Class Language andSocialisation", u T. Seboek, Current Trends in LingliistIč, VoL12 (The Hague, 1974), str. 1546-1552.174đuje intelektualcima posebnu gramatiku refleksivnog kritičkognačina izražavanja, koja ih na razne druge načinedalje otuđuje od njihove lokalne kulture. z912. Najzad, glavni događaj u pojavljivanju moderneinteligencije sa revolucionarnim potencijalom jeste preobražajoblika revolucionarne orgal1i';.acije. Sama revolucijapostaje tehnologija koju treba slediti sa "instrumentalnomracionalnošću". Revolucionarna organizacijarazvija se iz ritualističkih i zakletvom povezanih tajnihdruštava u moderni (deritualizovani) javni život. (. ..)Ovde biti "javni" povlači za sobom odbijanje organizacijeda prihvati "tajne doktrine" poznate samo elitiu toj organizaciji - kao što je, na primer, Bakunjinovadoktrina elitne diktature anarhista.Moderna "struktura" avanga::rde jasno je izložena uLenjinovoj knjizi $[a da se radi. U njoj se ističe da proletarijatne može sam od sebe da razvije socijalističkusvest. Takođe se naglašava da taj moderni socijfllizamzahteva izgrađenu jezičku varijantu, tj. "naučnu teoriju"koju su razvili intelektualci. 30 U stvari, sledeći Kauckog,29 Platon, Republika, 437 DE. Dijalektika oslobađa energijeiz starijih kulturnih dobara i mobiliše ih za nova. Ovde se,daldc. ne radi o toku neke "ideje", već ,,!ibida". Konsekvencedijalektike koje otuđuju shvatio je sa izrazitom jasnosću prvirefleksivni filozof Zapada, Sokrat, koji je govorio: "Ne zapažašIi ... kako je veliko zlo što ga je dijalektika donela ... Stu(lenti te veštine, puni su nepokomostL" Ukratko, dijalektika kaoi biJo koja druga izgrađena gO\orna varijanta, odlikuje sc t:1-kođe - kao način refleksivnog govora - nekim temeljnim1Zedostacima i gubicima. S\akako zbog ovoga se BernsteinovJ.distinkcija između izgrađenih i ograničenih pravila ne možesmatrati korelatom distinkcije izrnećtu "dobrog" i "rđmog" govora.Sa tim se, očito slaže i sam Bernstein" Vid. njegm članaku knjizi koju je uredio Seboek, op. cit.lO Kasnije, 1914, više od deset godina posle Šta da se radi?Lenjin je napao Trockog kao pevača "starih liberalnih l likvidacionističkihmelodija", i zbog članka u kome je Trocki, koji ječes;o izražayao prezir prema intelektualcima, govorio o Zl'.'

Lenjin je verovao da je marksizam bio u opasnosti dase intelektualno razvodni onda kada je iznenada bio izloženmasovnom prilivu radnika. Prema torne, zadataknove avangardne partije bio je da proletarijatu izvanadonese socijalističku teoriju i svest. Trebalo je da avangaI"daodrži piramidainu strukturu, demokratski cent'ralizam,koji je osigurao da partija ostane pod čvrstomkon trolom onih koj i posedu j u "naučnu" soci j alističkuteoriju, marksizam, i koji im je omogućio da tu teorijuprenose drugima.U stvari, avangardna partija bila je instrument radikalizovaneinteligencije. Ali ona nije bila samo mehanizamkroz koji su intelektualci mogli da mobilišu i vršeuticaj na radnike. Avangarda je istovremeno bila instrrumentza zaštitno izolovanje, za političku resocijalizaciju,ponovno obučavanje i samopreobražaj onih intelektualacakoji su već bili "radikalizovani". Tako, avangardnapartija nije samo instrument ili "čeona grupa" intelektualaca.Ona nije samo običan produžetak revolucionarnihintelektualaca, već je pre organizacioni posrednik njihovepolitičke prakse.Avangardna organizacija irna i razvija svoju sopstvenulogiku, a to dolazi u sukob sa gramatikom inteligencije.Centralna karakteristika intelektualaca - u stvari,njihova zajedničk:l ideologija - jeste kultura promišljenognačina izražavanja koja zahteva da se stanovišta branedatim razlozima pre nego pozivanjem na status osobakoje ih izlažu. Pre svega, kara-kteristična kultura intelektualacapostavlja kao premisu da su Jjudski problemizasnovani na neznanju koje se (bar delimično) može otklonitikritičkom, refleksivnom raspravom. Ukratko, zajedničkakultura intelektualaca centralni značaj pridajegovoru, posebno refleksivnom načinu izražavanja. Aliavangardna struktura je instrument društvene borbe.Njene vojne potrebe i njen nesiguran položai prisiljavajuje da zahteva disciplinovano pokoravanje odlukama pa'rtijskihvlasti, delom i iz prostog razloga što su te vlastipretpostavljene. Ona zahteva da se u izvesnom trenutkuprekida rasprava i preduzima akcija. Avangardna organizacijatako - posebno kako je to Lenjin propisao - težida obezvredi raspravu kao cilj za sebe i čak da umanjinjenu važnost podređujući je političkoj praksi. Iako seona pokreće kao instrument radikalizovanih intelektuala-Vid. takođe Kautsky, "Akademiker und Proletarier", Die NeueZeit, 17. april 1901. Vid. takođe raspravu R Krassoa o stanovištuTrockog u pogledu intelektualaca, Nicolas Krasso (ured.),Trorsky: The Great Debate Renewed (St. Louis, 1972) str. 18i dalje, kao i diskusiju Ernesta Mandela koja je usledila.176ca, avangardna partija tako postaje veoma neposlušan instrument.Stvaranjem avangardne partije intelektualcistvaraju klice svog sopstvenog političkog rrazočaranjai svrgavanja. Veliki deo istorije razvoja Komunističkepartije Rusije, na primer, je istorija u kojoj su oktobarskurevoluciju izveli kosmopolitski intelektualci gradskog,ali su je kasnije preuzeli intelektualci seoskogporekla. 3lAko postoji čvrsto disciplinovana avangardna organizacijaizvesne veličine, nije potrebno da postoji nil.edanodređeni skup društvenih uslova nužnih za revoluciju;sve ono šio bi dalje moglo biti potrebno je instrumentalno-efektivnamobilizacija nezadovoljstva kakvo postojii iskorišćavanje nekog nesrećnog istorijskog događaja.Istovremeno, upravo zato što za avangardnu organizacijupostoji mogućnost kru})nih inicijativa, nema potrebe daona bude-..zastupnik (potreba i racionalnosti) šireg društvaili masa u njemu. Tako, razvoj avangarde tehnološkiomogućava revoluciju po cenu da njenu racionalnost dovedeu opasnost. Na kraju, avangarda koju organizujeracionalizirajuća elita mora zahtevati odanost samojsebi kao uslov uspešne političke borbe; ona tako postajezastupnik partikufarizma, koji sa svoje strane navodiinteligenciju koja je tu avangardu jednom podržavala daje napusti.J! Upravo je demografska promena deo infrastrukture staljinizma.Kada je uspešna revolucija institucionalizovana, tehničkainteligencija teži da zameni intelektualce u vodećim tdima.Jedna od latentnih funkcija avangardne strukture jeste da,navikavanjem na disciplinu i hijerarhiju, resocijalizuje ~ntelcklualceu inteligenciju (administrativnu ili komunikaciorm) ida ih prilagodi birokratskim stilovima. Drugim rečima - dilih "disciplinuje". Kako se staljinizam razvijao, pojačavale su seprotivrečnosti i zategnutost između avangardne partije i intelektualaca.Kritika staljinizma s leva implicira uopšte da je onnarušio revolucionarni elan avangardne organizacije. Ali to neimplicira kraj revolucionarne uloge intelektualaca, kau što sejasno može yideti iz kubanske revolucije. Uspeh Kastrove borbene,univerzitetski obučene vojne imeligencije u savladavanjustarog režima na Kubi i njihova sposobnost da spI'O\edu rc'".o:lucionarnu inicijativu, zavisila je delom od toga što su oni bIllizvan staljinističke avangarde; a to je zavisilo od činjenice dasu oni tome izbegli i da su svoju autonomiju od toga uspešnosačuvali. Iako je Komunistička partija Kube najzad nasleclilarevoluciju, nema sumnje da je tu revoluciju vodila najpre grupaintelektualaca koji su bili izvan nje. Kubanska revolucij~1jasno pokazuje kako je grupa revolucionarnih intelektualacaupotrebila avangardnu organizaciju i prigrabila i sam marksizamkako bi ostvarila svoje sopstvene raclikalizovane ciljeve. Prenego da oni budu "oruđe" komunističke partije i marksizma.oni su ove učinili svojim instrumentima.12 Marksizam u svetu 177

vNa ovaj ili onaj način sve ove važne epizode doprinelesu. društvenoj o.~obenosti moderne inteligencije,posebno njenom potencIjalnom otuđenju od društva kojimje okružena i njenoj potencijalnoj radikalizaciji. poštose ne možemo baviti svim, ovde će biti razmatransamo jedan, obično zanemaren aspekt -ćeno, lingYistička dimenzija.određenije reModerna inteligencija je prOIzvod istorijski jedinst\'e.nogsiste~11a javnog obrazovanja;32 masovnog obrazovanJa;(relatlVno) raznoklasnog obrazovanja; obrazovanjaiz,:,wz kuće i tako izvan roditeljskog nadzora; obrazovanJapodvrgnutog posredovanju jednog dela inteligencije,nastavnika, koji su po ulozi, statusu, kulturi načinaizražavanja i materijalnim interesima predodređenida poriču ili potiskuju klasne razlike, jer su nastavnicičesto niže klase nego njihovi učenici. U tom obrazovnomsistemu internatski način življenja mlade čete takođevodi razvoju egalitarističkih vrednosti, a klasne razlikesu potisnute ispod zajedničkih stilova odeće i života.Ovaj egalitarizam potpomognut je, a sa svoje strane isam doprinosi kulturi kritičke rasprave, u kojoj je argument,a /Ze govornik ili njegov položaj u širem društvuono na šta se obraća pažnja.Moderne zapadne, posebno srednje i više škole moguse posmatrati na različite načine. Ali ma kako raznovrsnebile i ma šta drugo radile, one su takođe i školejezika; škole teže da proizvedu promene u jezičkim varijantamai pravilima izražavanja, da kod svojih studenat::cproizvedu prc'Jbraćanje govora. Ova kultura refleksh-nogiZfClžavanja više nije sama od sebe podređena datomsisten'3.! ::cutoriteta i društvenog raslojavanja. Ta relativnaautonomija njenog statusa takođe je pojačana iZl!ač2jem _ koji se školskom kulturom pridaje čitanju iplsa:lju. Konačno, i moderna inteligencija i moderni jav,ni sIstem školstva koje tu inteligenciju masovno proiz-Ako se istražuje priroda razlika izmectu intelektualaca i." . ~~ tis,~k zdravog l'a~Ulm~ - ~ia je. to po, ezanonaCl:1 sa ~1JIII01dll1 ohra:~O'.

intelektualci upotrebljavaju srazmerno standardizovane,to jest njihov rečnik i gramatika su određeni budući dase nalaze u pisanim radovima na koje članovi jednoggovornog sloja mogu da se pozivaju ili koje moo-u danavode. Oni takođe imaju stav refleksivnosti u p;gleduonoga što se javlja u obliku "istoričnosti", imaju svesto poreklu i razvoju principa koji se mogu odrediti.. . "GovOl:'ni akt" razrađene govorne varijante koji defImšegral1lCU, razlikujući je tako od ograničene varijante,jeste akt "opravdanja", argument u prilog bilo kojedate tvrdnje koja je osporena. Način na koji se opravdavaosporena tvrdnja odlučujući je za razlikovanje razrađenihod ograničenih govornih varijanti, od kojih seove pr,:e m:::nje oslanjaju na društveni status govornika,a ponajmanje na status koji mu je pripisan. Promišljenistilov~ i~ražav~~ja .i r~lativna nezavisnost od situacijarazractemh vanJ antI kOJe upotrebljavaju intelio-encija iliintelektualci stvaraju veći stepen kosmopolitiz~a međunjima. Izraz ovog kosmopolitizrna ogleda se u tome daintelektual~i obično uvažavaju osobe i ideje čije je kult~lmoporeklo različito od njihovog i koji pripadaju drugImgeneracijama.3-) Tako, biti moderan intelektualac značiučestvovati u kulturi svetskih razmera koja se sve višemože ?dvoji~i O? specifičnih, lokalnih konteksta. Oni kojisu pnpreml]el1l za kulturu relativno refleksivnih varijantiizražavanja sposbni su za uspešniju komunikacijusa drugima pripremljenim na isti način, bilo da se radio tehničkoj ili humanističkoj inteligenciji, čak i kadanemaju zajedničku istoriju. Oni se tako mogu povezati~e .zajedl~ičk.im istorijama ili sećanjima već zajedničkimJeZIkom l njegovom gramatikom. Tako se intelektualcibil~ gde mogu osećati kao kod svoje kuće. Ili mogu bitituđIllci, bilo gde, osećajući otuđenje od svih posebnihmesta vezanih za istoriju i osećajući se odvojenim odsvakodnevnog života, neshvatljivi svima izuzev onima kojisa njima prećutno dele neke osnovne pretpostavke.Svakodnevni život obično se odvija naglašavajući"vezanost", koja kaže da je sve zavisno od okoline kojaga okružuje i od onoga što se ranije dogodilo. Ali intelektualciviše vole voluntarističko pravilo - da reči značeono što kazuju da znače i jedna reč, jedno značenje.. "Upravo zbog toga je lozinka Nove Levice šezdesetih gOdma~,ne verl}-j nikome preko tridesete" izazvala više neprijateJj~s.t\a I ,sunwJc nego što je to Nova Levica predvidela. Jer 10-zl!1I~a J:C ~lzeta kao podsvesni znak wZli-il1telektllalizmCl Nove~cv~ce. 1 vlc1ena _ k,ao ,povr~da pravila. do s"a~a uobič~jcnog kodmtelektualaca, .1:oje Je zantevalo da se pazn.la obratI na govora ne na govorl1lka.180Intelektualci tako obično opensu sa lingvističkom variJantom koja odstup'a od svakodnevnog života. Oni želeda budu slobodni za ponovno istraživanje stanovištazdravog razuma i svakodnevnog života. U kulturi kritičkogizražavanja koja karakteriše intelektualce prisutnisu l elitiz2,m, koji neizbežno ograničava racionalnost,kao i naglasak na prevazilažel1ju tradicionalnih granicaracionalnosti koje se obično nalaze u svakodnevnom životui u njegovom institucionalizovanom sistemu raslojavanja.Usled ove dvosmislenosti veoma je teško govoritio posebnoj kulturi izražavanja kod intelektualaca a da sene skrene ili u antiintelektualno narodnjaštvo uperenoprotiv elitizma, ili pak u elitizam intelektualaca koji saprezirom gledaju na svakodnevni život, nemaran načingovora i "obične" ljude. Ali, stvarna poteškoća kod istorijs1rogproblema intelektualaca i inteligencije ne može seshvatiti ako se u potpunosti i nedvosmisleno ne shvateobe strane ove protivrečnosti. To se svodi na insistiranjeda su one i elitističke i nosioci emancipatorske racionalnosti;njihova racionalnost omogućava kritiku institucionalizovanihQblika dominacije, ali sadrži takođe i klicenovog oblika dominacije. Njihova nova racionalnost sadržibekstvo od ograničenja tradicije, ali i sama namećeizražajnosti. mašti, igri nova ograničenja i insistira nakontroli pre nego na otvorenosti kao ključu za istinu,na nekom ovladavanju prirodom, uključujući tu i subjekt,pre nego na predavanju njoj.Kultura promišljenog i kritičkog načina izražavanjaintelektualaca implicira da je za bilo koga moguće, makoliko bio bogat ili moćan, da govori pogrešno. To implicirada bilo šta može biti rđavo ili se može poboljšati.Ono što postoji sada je predmet poricanja, kritike i suđenja.Tako je neki sistem normi, gramatika, delimičnoodvojena od institucionalizovanog sistema klasa i moći,35i sada za sebe zahteva autoritet i pravo da izriče sud čaki o delima više klase i elita moći. (Tamo gde gramatikajoš postoji, piše Nietzche (Niče), bog još uvek nije mrtav.)Ipak, postavljajući same sebe kao sudije utvrđenogsistema raslojavanja, govornici nove gramatike, intelektualci,samo potkopavaju tradicionalne nepravde, dokprećutno potvrđuju metod koji je sam merilo nove nejednakosti.Oni impliciraju da je govoriti dobro boljenego govoriti pogrešno. Oni tvrde da je govoriti i živetina način refleksivnog samoistraživanja bolje nego živetiJ5 Zategnutosti izmcđu polusamostalnog sistcma prestiža iclnwe dve osnovne dimcnziie raslojavanja, klase i viasli, razmatl'anesu sistematski u A. W, Gouldner, El1ter Plato (NcwYork, 1965), str, 314--319.181

neistražen život. Oni smatraju da je filozofija bolja negoumetnost. I dok su tradicionalne nepravde potkopa;e,prećutno je uvedena nova hijerarhija saznanja, onog štose može saznati, refleksivnog i uviđanja. Ovo je s'redišnapyotivrečnos! u pogledu intelektualaca koji emancipuju,tj. nove unrverzalne klase u začetku - koja donosinovo pomračenje u podne.":Kultura refleksivnog načina izražavanja i sazrevanjegovornih varijanti nezavisnih od situacije služe kao dokazzauzimanja "čisto" teorijskog stava u odnosu na nešto;ono zahteva da govornik bude sposoban da formuliše- kako to kaže Peiar McHugh 36 (Piter Mak Hju)~ta čini u o~.vir:u nekih pravila, povećavajući tako rascepIZmeđu teorIje l prakse. Refleksivni stilovi izražavanja suoni u kojima se govornici smatraju sposobnim u tom stepenuda pOz,l1ajll i mogu da govore pravila izražavanja,pre nego da im se samo ddava da govore u skladu sanji.ma. To implicira da postoje gov'Ornici sposobni dapn~v~te i .. vrednuju neki .. teorij~ki. stav. Možda sada postaJeJaSl11]C kako su varIJante JezIka nezavisne od situacijesadržane u nekim stilovima uloga koji odlikuju intelektualce.Uzdižući teoriju iznad prakse, raspravu iznaddelanja, intelektualci su dugo verovali da su onikoji poznaju pravilo, teoriju po kojoj govore i delaju,nadmoćni jer vode istražen život. Takav jedan stav ponekadse manje odnosi na uspeh prakse nego na to da"praxis" - uspešan ili ne - treba da se .potčini nekomrazumnom pravihL I onoliko koliko intelektualce nezanima samo uspeh već i izvršenje nečega na "pravi"način i sa pravim razlogom, možemo reći da su oni otvoreninekom sektaštvu - ako se pod tim podrazumevadavanje prednosti doktrinaInom saobražavanju per se.Sektaštvo je ritualizovana teoretičnost.VlIzgleda, dakle, da su Ll priklanjanju kulturi kritičkoggovora i jezičkih \arijanti nezavisnih od situacijesadržane poLiričke implikacije. Počinjemo da sagledavamokako Je permanentna revolucija zasnovana (delom)na lingTistič.kim varijantama i na kulturi ref1ek-* Auto!' aludi!':l na poznatu knjigu A. Kocstlera, Dar!lIleSSat ilOOll - Prinl. red. . -" P. JVIcHugh, "A Common-Sense Perception of Dcvianc('''.H. P DreJtzel (ured.), Recent Sociolo ov br. 2 (London 197 0) str165 j dalje. CI~ , , " -182si\110g iZraŽR\-anja, karakterističnoj za intelektualce.Ling,istička \Tijanta, relativno nezavisna od situacije,pOlpoma2.e otuđenje od lwnvelZciol1alrzilz kultura i od kon\encionalnih instrumentalnosti. Ono se može javiti uobliku stalrIe tehnološke racionalizacije od strane inženjera,tehničara ili drugih stručnjaka. Ovde se javljajedna vrsta permanentne revolucije usmerene protivpostojeće tehnologije i kulture, koja se odvija unutarvladajućih političi

v~ tvrdnja da .su intelektualci neprijateljski raspolože.m prema znanju kao takvom mora biti odbačena.37Intelektualci ne odbacuju istraživanje kao takvoveć "normalizaciju" istraživanja - u smislu "normalne';nau~e Thomasa Kuhna (Tomas Kun). Takva normalnanauk~ operiše paradigmom koju istraživačka zajednicaUZIma 'ka.o d~tu i čija ograničenja i granice ne osporava.Odb.aclvanJe ?,OI'malne nauke da razrešava probleme.u o~v.lru paradIgme. ~lpra;:o )e jed~n od čini1aca kojise Javljaju u "revolucIJama l drugIm promenama u• 37 R. A. Nisbet, "Review ~y:mposi~m"Al1lericall ~ounzal of~ocI,ology, na~,aju l! istraživanje i nauku, IlUden~posredne ,raz~oge l. mtulclJU. (Ibid) .. Sye ovo nam pomalood~zlm~ dal;. KolIkoy bilo .. ko zna o sofIstIma, na osnovu njih?\C!grada lyonoga s~o. nlJe nastalo uglavnom od njihovih prutl:'riikakao sto su bih Sokrat i Platon? Kako bi, na primerNls~et voleo d~ Markuse sudi o njegovom naučnom doprinosu?T? J.e, u stvan, ono. što. se dogodilo sofistima, lutajućim učel:J

turu revolucionišu tako što istražuju unutrašnji prostorneke utvrđene paradigme, prečišćavajući je, stalnoje podešavajući, proširujući njene utvrđene principe nanova polja ili nalazeći nove mogućnosti proširenja praktićnoupotrebljivih kontrola nad sredinom. Intelektualcisu, medutim, oni koji u okviru neke kulturne sfere normalnunauku ne uzimaju kao datu. Oni dakle ne odbacujuznanje kao takvo, već samo normalno znanje. Izove perspektive, intelektualci nisu samo oni koji seprolive S[a10j intelektualnoj paradigmi, već su to onikoji su neLako otvoreniji prema njenoj stalno rastućojkrizi. Pren1a tome, bitnu razliku između intelektualaca iinteligencije treba napraviti prema njihovom ponašanjuu odnosu na granicll.Delatnost inteligencije, njen oblik proizvodnje jesteonaj koji izvesne osnoye uzima kao čvrsto utvrđene,kao osigurane, pouzdane, "pozitivne". U stvari, njihovaprećutna provera "kvaliteta" naučno-tehničke delatnostisastoji se u pOivrctil'Clllju pouzdane datosti svetaut\Tđivanjem s\'oje jHodllktil'i1osti. Pitanje je ovde"plodnosti"; ali "drvo" koje nosi plodove smatra se većpostojećim. Tako je, sa stanovišta intelektualaca, inteligencijažetelac a ne sejač. Nietzsche stvara paradokskada nam kaže da je "dekadencija" vreme žetve. Paradoks,jer su tako "progres" i "progresivno" zasnovani,kao što oni to i jesu, na onome što naslec7uju, na vremenudekadencije. živeći od svoga naslec1a kao kulturnirentijeri. U tom smislu su progres prosvećivanja i dekadencijaneodvojivi jer se ovde pažnja posvećuje temeljima,nasleđu, samo pošto oni već prestaju da: budu produkti\nii samo pot.LO mi više nismo sposobni da žiyilnOod njih. "Dekadenti" su tako potrošači kulture,na"lednici produktiynosti ncko2: dru2:o2:. Oni živeod njihovog kulturnog nasleđa i "upravlj;j{i" njime,t[tko da 0'10 proiz\'odi dobilak, ali nisu skloni da predtemelja,kulturnog kapitala. Oni njeproblematičnom.(za razliku od intelektualaca) čine!lost dijalektika progresa i dekaden-"progres" kao kulminaciju i žetvuna temeljima koje uzimaju kaoLl na način i pojam"obnadjanja", ne zapažaju da temelj neće biti večnoyećjc umesto toga podložan zakonu umanjenihkamata. Repertoa;- njihove delatnosti ne uključujesistematski l,j očekivanje nužnog "opadanja dobiti",niti pak skup znanja koja bi im pomogla da se uhvateiS6ukotšac sa \1e11"':i10m opadanja dobiti. To je, kažu oni,stYar "inspiracije", što predstavlja samo jedan od načinada se izraxi u7J1bivalenciia njihovog stava prema tim temeljima:oni postuju stvarzdačke moći tog temelja ali,iako je to njihov predak, oni ga napuštaju da bi "krenulinapred", a zaboravljaju svoju obavezu da sami stvoretemeljc. Ako sc dekadencijom smatra samo "opadanje",umiranje ili propadanje; onda paradoks od suštinskogznabja za karakter inteligencije ostaje sa~riven.Neophodna ie takoclc sposobnost da se sagledajU kaodekadentne izvesne Hste u~la;:,a; iz\esne kulminacije aktivnostii energije; izvesni oblici progresa. Dekadenci)aje eblik rasla koji ne dograđuje svoje sopstvene temelje.To je dilenw koja određuje inteligenciju. Oni (inteligenciia) su tehnički aktivisti koji ono na čemu se radi delek~o nešto šIo je već "tu". Oni su ti koji razdeljuju,režu wwtraši7ja područja, što kao osvajači koji dolazedo yeć naseljene i plodne zemlje oS\'oje i podele tu zemljumeđu sobom, ži\e od nje, njom upravljaju i u njojodržavaju "red".Inteligcncijaje dakle apolol/skog tipa, i gradi II 0""iru 2:ranica koje su već stvorili drugi. Ipak, oni su graditeljii čmari. Kao Apolonjani oni su veoma "razboriti",lli su bar llIi1crc;zc ličnosti. Upravo ta razboritost iumerencst izraže'ne su u umerenosti i promišljenosti,.profesionalizma" koje zahte\,a tehnička inteligencija.Kada neko za sebe t\Tdi da je "profesionalac", njegovapretenzija je skromna. Ona znači priznati svoj dug skuputehnologije, znanja, \'eštine i dug "zajednici" u ko.loj taj skup počiva. Profc5ioilali~a7ll je komunizamskromllih; to znači polagati pra\'o na status usled člal1-S{Fa u zai iz,ežbanih ili učenih, potčiniti se njenojdisciplll1i' i ~udu i stZlyiti sc pod nienll zaštitlL Profesionalizaminteligencije prećutno priznaje da ona nije stvorUnsvet, da ona nije nClIJrC1'ila s\'et, da ona živi odii a, da mora da poštuje ograničenjai da mora da prihvatinjihoHl disciplinu. Sociološko održavanje te zajednicestvara Q[[f(Jnićen ie za nienu delatnost i misao; to ograni-'. . ili "saznajnih"i u njenoj inzna (!cl je skupo povreditiiclarnost njegoye profesionalne grupe. U osnovi,inteligencija se prećutno obavezala da održi reprodl.'kciju\C~ wjednice i tehničarai da održi nej:1U tradiciju. Kao saznajna delatnost, "tehnička"delatnost i "tehničari" se odlikuju ovim apolonskimprilwatanjem ograničenja i osećanjem "poštova-187

JOs manje je isticao intelektualce koji su bili čuvariideološke nadgradnje.Ukratko, marksizam je svoje centralne teorijskepostavke uveo na osnovu ograničenog istorijskog iskustvakoje mu je prethodilo: (1) sistematskog usvajanjanauke od strane moderne tehnologije, (2) potpune eksplozijerevolucije u komunikacijama, (3) zrelog razvojasistema masovnog javnog obrazovanja, posebno višegobrazovanja. Upravo ove kasnije pmmene istakle su naupadljiviji način rastuću ulogu tehničke inteligencije iintelektualaca, što je dovelo do rastućeg nesklada u samomjezgru marksističkog modela usredsređenog namoć utemeljenu na svojini, sakrivajući tako ulogu inte~lektualaca i inteligencijeY Ma:rksizam kao doktrina proleterskerevolucije prisiljen je da izbegava ili potiskujeformulacije koje podvlače pa-radoksalnu istaknutost intelektualcau radničkim pokretima. To znači da se marksizamjedva može dovesti do toga da u potpunosti prizna- a kamoli razume - centralno mesto intelektualaca ustvaranju samog 111arksizmaY Marksizam je time dubokoi temeljno ograničen u svojoj sposobnosti za refleksivnost.Krajnji stepen lažne svesti marksizma pokazuje seu sledećem: istorijska uloga na koju je "pozvan" proletarijatbio je poziv nevidljivog pozivača, tj. nevidljiveinteligencije, inteligencije čija uloga u njenoj sopstvenojteoriji nije teorijski razrađena i čiji karakter, prema tome,ni njoj samoj nije sistematski poznat.Ulogu intelektualaca kao revolucionara prvi put jekritički ocenio Marxov protivnik Bakunjin, koji tom kritikom- baT u svojoj javnoj doktrini - raščišćava saprosvetiteljskim elitizmom utopijskog socijalizma. Ovutezu je kasnije skicirao Vaclav Mačajski (Waclaw Ma-" Odgovor na ovaj nesklad umnogome se izražava u nastojanjimada se ponovno izgradi odnos infrastruktura-superstrukturakoji je fundamentalan za pojmovnu osnovu marksizma. Uosnovi, ova ponovna izgradnja težila je (i još uvek teži) da nadenačin dodeljivanja veće "samostalnosti" ideološkoj nadgradnjia da pri tome ne protivreči determinaciji ekonomskom bazomkoja joj se pripisuje "u krajnjoj instanci", Međutim, samnačin na koji je shvaćen ovaj problem. tj. kao problem u odnosuizmeđu (intra i sup€r) struktura, jeste "objektivizam" kojiobično zaklanja pre nego što otkriva OiZe koji učestvuju unadgradnji. To je isto kao kada bi se želeo potvrditi značajideja i nauke, a da se takođe ne potvrdi i značaj ljudi i ~t!l1aod ideja i nauke i značaj delanja intelektualaca i inteligenciie.U velikoj meri ovo je ključ za dešifrovanje (Althusserove) ver·zije "strukturalizma", u kome struktura naučne "probJe;matike""kazuje" naučnika, to jest, oblikuje ga ili "struktuira"." Ovaj problem je nadugo razmatran u "Two Marxisms",u A. W. Gouldner, For Sociology, op. cit.192chajski, 1866-1926), ruski revolucionar rođen u Poljskoj.Nakon studija u jzgnanstvu Mačajski 1898. dolazido sledećih zaključaka: ,,1. Socijalizam je, i pored svojihproleterskih, svečanih izjava, bio ideologija nastajućihsrednjih klasa intelektualaca, profesionalaca, tehničara iradnika sa belim okovratnicima, a ne manuelnih radnika".+!Strogo uzevši, ova formulacija ne čini Mačajskograzličitim od Lenjina, a najzad ni od Kauckog. Daljatvrdnja Mačajskog da su socijalističke partije u ZapadnojEvropi "bile u stvari političke partije koje poštujućizakon zastupaju političke i društvene reforme, ali ne višei revolucionarne organizaci je ..." takođe je spojiva salenjinizmom. Ovo bi se odnosilo na Lenjina, naročitoonda kada je većina socijaldemokratskih partija ZapadneEvrope glasala za ratne budžete svojih vlada tokom prvogsvetskog rata. Mačajski je dalje tvrdio da bi to takođebio pravac koji bi sledile i socijalističke partije uRusiji da su bile legalizovane, zaključak koji se u suštinislaže sa Lenjinovim oštrim sudom o ovim partijama.Mačajski i Lenjin se, međutim, razilaze usledećem:Mačajski je veJ.1Ovao da je Ilova težnja ka ugledu a udaljavanjeod antikapitalističke revolucije posledica činjeniceda politiku ovih socijalističkih partija ne određujunjihove pristalice iz obične radničke klase već interesinove srednje klase intelektualnih radnika (uključujućitu l samoobrazovane bivše radnike) koji su bili spremnida zaključe mir sa kapitalizmom, pod uslovom da imovaj ... ponudi mogućnost unosnog zaposlenja, bilo uradničkom pokretu, bilo u raznim kulturnim, ekonom-" Nomad, op, cit" str. 99. Američki učenjak na koga jeMaćajski imao veoma veliki uticaj bio je H. D. LasswdL Vid ..Lass\\'ell, op. ciL, str. 28. Lasswell je takođe govorio o "perma·nentnoj revoluciji modernih intelektualaca", ibid, str. SD. La[i'swellovoj teoriji, međutim, nedostaje mehanizam za ovu novoluciju.On njome ne može da objasni otuc1enje intelektualaca iinteligencije od status quoa razvijenih industrijskih c!mštav2LIsto-;remeno, mec1utim, jasno je da Lasvc1 nije prihv

skim i političkim institucijama". Lenjin bi se složio daje to doista uobičajen poriv većine "buržoaskih" a moždačak i većine "socijalističkih" intelektualaca; ali, Lenjinse ne bi složio da to važi i za boljševičke intelektualce,koji su se potčinili disciplini avangardne partije. Ovoneslaganje, međutim, ne povlači za sobom i različiteprocene sklonosti intelektualaca ka prilagođavanju. Štaviše,čitava Lenjinova zamisao avangardne partije možese shvatiti kao polemički odgovor upravo na tu sklonost.To moramo uzeti kao početnu premisu da bismo razumelizašto Lenjin, u kritičkoj raspravi sa Martovim, posebnoinsistira na tome da "čak" i intelektualci trebada se pokore disciplini partijskih jedinica. Centralnikodeks avangardne strukture implicira da su ovoj organizacijiintelektualci potrebni, ali takođe i to da im onane veruje i da pribegava mehanizmima koji će ih kontrolisati.U ovoj povezanosti potrebe za intelektualcimai nepoverenja prema njima nalazi se jedan od glavnihizvora autori tame (demokratsko-centralističke) strukture"avangardne" organizacije. Drugi važan izvor ovogstrukturalnog oblika jeste nepoverenje u teorijske sposobnostisamih radllika. 45 Tako je lenjinistički kodeksavangardne strukture prećutno zasnovan na sociološkojdijagnozi o intelektualcima koja se ne razlikuje mnogood nalaza Mačajskog.Tačka na kojoj se Lenjin i Mačajski najviše razilaze,na nivou iskazane doktrine, jeste neuvijena tvrdnja Mačajskog da "je ta noya srednja klasa intelektualnih radnikarastuči privilegovcmi sloj, koji se bori za mesto podsuncem protiv starih privilegovanih klasa, vlasnika zemljei kapitalista. Više obrazovanje bilo je njihov specifičnikapital - izvor njihovih stvarnih ili mogućih višihprihoda. Politička demokratija bila je prvi, a preuzimanjeindustrija od strane vlasti sledeći korak ka njihovojdominaciji. Da bi postigli ove ciljeve, njima je bila potrebnapodrška manuelnih radnika ... Socijalizam komesu socijalisst"vamo težile bio je hijerarhijskisistem u kome bi ... prii"atni kapitalisti svoje mestopredah službenicima, menadžerima i mženjerima, čijeS obzirom na ncpmerenjc prema tom "poućaYcl1lom"proletarijatu i teoretičarima ili intelektualcima koji "pouča-, kOrllC sc: tada 1110Že po\-eriti da bude čuvar revolucije?0\0 je "majčino mleko" staljinističke paranoje, za koju posknenla nikak~"ih teškoća da nalazi bezbroj pO/pUilO rcahstičkiizopra •.-danja da na sve strane "ieli neprijatelje. Ono što baca političk.irealizam o spoljašnjim neprijateljima u provaliju političkeparanoje jeste upravo sumnja Ll one kojima sc mompokioniti poverenje - (realistički) strah od istorijske "nepouzdanosti"radnika i intelektualaca.194bi plate bile l'lnogo Vlse od nadnica plaćenih za manuelnilad. a koj i bi od tada sačinjavali novu i jedinu vladajućuklasu .. ,"~6 Rad Mačajskog, dakle, proriče uspon'lP-ole klase": "radnici neće imati svoju ,radničku vlast'ćak i kada kapitalisti nestanu. Sve dok je radnička klasaosuđena na neznanje, inteligencija će vladati preko predstavnikaradnika".4'Doktrina koja se sa ovim predviđanjem najviše slažebili su pogledi Trockog na birokratsku deformaciju Sovjetskedržave - iako se Trocki trudio da porekne tezuMačajskog da je birokratija bila nova, eksploatatorska,ekonomska "klasa". Dijagnoza rrockog o sovjetskom sistemu- sociološl.:i daleko realističnija od stavova većinenjegovih političkih protivnika - bila je uveliko onemogućenanedostatkom sistematske teorije inteligencijei intelcktuaiaca. Pošto prilwata klasno marksističko shvatanjekoje osnoyu moći vidi prvenstveno u svojini a nemoćiu neposedovanju svojine, teorija Trockog ne uspevada uoči to da je moć te nove elite stvarno zasnovanau simboličkim sistemima i kulturi koja ih kontroliše;ona potcenjuje obim u kome su posedovanje kulture ijzgrađenih jezičkih varijanti izvori različitih društvenihprivilegij a." Nomad, Aspects of Rel'olt, op., cit., str. 100." Ibid., str. 115. Uprkos tome što ovde naširoko l,~kazujemna to, treba odmah uočiti da je teza Mačajskog koja se tičei;11clektualaca duboko ograničena. Prvo, stanovište l\-h,čajs};:ogo intelektualcima potcenjuje njihovu sposobnost za radi 1 ,aILl.acijui borbenust, dclimE:no zbog toga što on trpa zajednu inteligcncijukoja je prilagodljiva sa intelektualcima koji su ',išekrilični, -poiceniujući Ul.ko prori·"i'cčnc l:.:onsekvencc koje modernoja'l'no obrazmanje ima na postojeći sis lem društ\'enog rasb.Imanja. Drugo, teza !Vlaćajskog precenjuje političku aUlonO':lilUintelektualaca jer, Yi deći ih S:11110 kao cksploatators~u ,:;litukoja "iskorišća'\'a" proletarijat i scljaštYo, ona zanemaruje r:injenicuela su tak"im int,.::lcktualcima pOTrcimc druge khse,ako ni zbog Č;,;ga drugog ono zbog njihodh političkih umcicii,'1;cb bi nri\ukli i zadržali dnJ0:e klase II savezu oni moraju Ditior:."orel1i prcn1Zlist'Jl~i jskinI potrebzuna i 111ogućnostiIna.Ova otvorenost prema istorijskim zahtevima drugih klasa ograničavai racionalnost, a takode i elitizanl intele~tu.alac;-t i intc-Trcć'i problcrn Ll tezi .\lač3iskog ..:kodeterminiwmkoji sistematski potcenjuje snagu idcinihintclc,a intclcktu:::bca i icc1n n stnmo ostaje n"1priia\im materi jalnim intcresi'11:l. To ie sitnohuržoaski elemcn:lt ćiiajc prCI11Isa· da je nl10':8C koren s·~;-ako): lJaJ', Gl da su naip:ori o:1iljudi koji izdaju svoje ideale. To je bilo prefrojdovsko i prenaci.stic:ko sln:atan ic zla, ~\I8.ča 1ski nikada ni je stvarno odnlcrio 7"~l~J~s:ućnost ela ir

Kao što je Basil Bernstein zapazio, "nije samo kapital,u strogo ekonomskom smislu, ono što je predmetprisvajanja, manipulacije i iskorišćavanja, već je to ikulturni kapital u obliku simboličkih sistema kroz koječovek može da širi i menja granice svoga sopstvenogiskustva".'!:" U centralne institucije za reprodukciju klasnihsistema i klasnih privilegija spada ono što Bern~stein naziva institucijama vidljivog i "nevidljivog" obrazovanja,upravo zato što te institucije uče procesima šifrovanjai dešifrovanja i šiframa koje će se upotrebiti.Istakao bih da su posledice ovakvog obrazovanja protivrečne;one samo delimično reprodlIkuju klasno privilegovane,ali takode stvaraju i zategnutosti iraspinjanjakoja to potkopavaju zasnivanjem kritike tradicionalnihklasnih privilegija, postajući takođe i kulturna osnovanove elite. Ovakvo gledište izgledalo bi posebno plodonosnou pogledu razumevanja na izgled paradoksalnograzvoja u Sovjetskom Savezu. Ono što je ovde potrebnojeste teorija koja se usredsređuje na društveni karakterintelektualaca i inteligencije kao uključenih u dominacijunad sovjetskim društvom, a i u otpor toj dominaciji.Ovakva teorija bi ukazala kako su moć i uticaj sadržaniu osobitom pristupu kulturi i jeziku; ona bi razjasnilaposebnu vrednost i posebnu cenu koštanja govornih varijantiintelektualaca, ona bi bila precizna i u pogledudvosmislenog karaktera ovih slojeva koji su i emancipatorskii elitistički. Ona bi usredsredila pažnju na to kakoobrazovanje, "vidljivo" i "nevidljivo", reprodukuje sistemkontrole koju sprovodi elita, dok u isto vremevodi i kritici ovog sistema. Ovakva teorija može da popuniizvesne tradicionalne praznine marksizma i pokažekako je sam marksizam delimično teorija "nevidljivepedagogije", zbog toga što je uloga inteligencije, kaoučitelja "istorijskog činioca", sistematski potisnuta. Utolikoje hijerarhijski odnos između intelektualaca kojipoučavaju i proletarijata koji je poučavan, ili drugogistorijskog činioca., u isti mah i reprodukovan i prikrivenod strane marksizma, ograničavajući time racionalnosti refleksivnost svih grupa koje su u to uključene." U T. A. Seboek, op. cit., str. 1547. Ferruccio Rossi-Landina sličan način smatra da je vladajuća klasa "klasa koja posedujekontrolu izdavanja i opticaja norbalnih i neverbalnih poruka kojekOllstituišu datu zajednicu", Vladajuća klasa, kaže Ro>si-Landi,vlada delimično syojom kontrolom nad sredstvima komunikacijeali takođe i određivanjem šifri koje se koriste za slanjeporuka i mehanizama koji se koriste za njihovo dešifrovanje.(Ibiel, str. 1792). Institucije koje usađuju procese za šifrovanjec!cšifrovanje po njegovom mišljenju reprodukuju klasnu dominaciju.196Moje stanovište uopšte nije teorija "konspiracije",Intelektualci ne istupaju u prilog jednakosti da bi manipulisaliprolelarijatom ili drugim "istorijskim činiocima"kao saveznicima u njihovoj težnji za vlašću. To nijetačno iz nekoliko razloga: prvo, zato što intelektualcine zdržavaju vlast duže vreme nakon što revolucija uspe.Oni obično izgube vlast u korist inteligencije, političkihi industrijskih menadžera - tehnologa komunikacije,administracije i nasilja - kOlji nasleđuju revoluciju.Drugo, intelektualci svoju sopstvenu ulogu i svoj odnosprema nižim klasama ne definišu na manipulativan način.Revolucionarni intelektualci ne vide sebe kao onekoji man:pulišu drugim klasama da bi došli na vlast,već uglavnom kao nesebične izV'ršiteIje neke vrste istorijskepravde i racionalnosti. Oni nemaju nameru da onuvlast koju zadobiju upotrebe za stvaranje ličnih dobiti,iako to ipak čine. 1. tT'eće, njima nije moguće ni da osvojevlast niti da vladaju onda kada su je osvojili bezaktivnog savezništva sa nekom većom klasom ili bez njenepolitičke neutralnosti - a to intelektualci ne mogupostiĆi na stabilniji način ako ne obrate pažnju i nainterese te druge klase, Pošto je postrevolucionarna inteligencijau osnovi više sklona prilagođavanju nego intelektualci,pa će pre uvideti kojim kompromisima ikojim savezima treba da se pribegne, to Je verovatnijeda će ih ona praviti sa manje bojazni.VIIIUglavnom nije teško odgovoriti na pitanje ko dolazina dast modernom revolucijom - jasno znamo ko nedolazi; - teže je drugo pitanje, pitanje vrednovanja:kako sueliti o onima koji dolaze na vlast, kako suditi ointeli2:enci ii i intelektuclcima kao delovima novih vladaiućih~klasa?Na koji način i po kojim merilima? Rekaobih da bi e njima trebalo suditi po njihovom doprinosuracionalnijem načinu proi:::voclllje - koji nije samo onajkoji proizH)di SH:: "iše i ,iše nekog dobra - i po njihovomdoprinosu racionalnijem razumevcmju društva.Utoliko što intelektualci i inteligencija drže vlast iliučestvuju u vlasti, moraju se smatrati neodređenom snagom,što oni i jesu; snaga koja u mnogome povećavaproizvodnju, često sa posledicom koja nije bila deo namerepotkopavanja šire društvene i prirodne sredine;snaga koja povećava razumevanje društva, često sa nepredviđenomposledicom potčinjavanja ličnosti kontroli197

kao da se radi o stvarima. Paradoks intelektualaca i inteli.genc~~ejle~te da su c;ni elitistički i emancipatorskisloJ, kOJI pruza otpor sVim društvenim ograničenjima ipodriva ih izuzimajući ona koja pružaju političke i društveneuslove za njihov sopstveni status. Tvrditi, kao štoJe to činio marksizam, da je proletarijat bio klasa odpresudnog,.;cnačaja za emancipaciju modernog sveta, billo~e pogrešn.C: usled jedne istorijske činjenice: klasa kojaJe revoluclJama dvadesetog veka dala glavnu borbenu~nagu. bi~~ je se1jaš~v,?, .bar u onoj meri - a zapravocesto I \'Ise - u kOJoJ Je to bio proletarijat. U istorijs~omsledu ~:ropskih klasnih društava potčinjena klasa:ll~a~la se 1~IJe uspe~a na v)ast. U tO.m stepenu izgledaIstInIto da Je markSIzam lazna svest Jednog dela kulturneburžoazije, intelektualaca i inteligencije, u tom karakteris~ično"ideološkom" smislu kon joj Marx pridaije:o.na sknva stvarnost njenim preokretanjem, koje se zatlmkoristi za prikrivanje njihove sopstvene uloge. J eru "soc~j~lizmu" ~iJe proletarqat došao na vlast, v~ć naj- .pre pnvIlegoval11 Il1telektualCl a zatim privileO'ovana inteligencija.'"U principu, inteligencija i intelektualci služe se tak:om kulturom načina izražavnja u kojoj nema toga ocemu, bar ponekad, nisu spremni da govore ili postavekao problem. Oni su čak spremni da govore i o vrednostisamog govora i njegovoj mogućoj inferiornosti uodnosu na ćutanje ili praksu. Ali uobičajena pretpostavkaintelektualca je da govor ima znatnu vrednost. Ovakvovrednovanje govora od strane intelektualaca običnoih nagoni da razlikuju razne načine dobrog govora i njegovemanje vredne vrste, a da u isto vreme insistirajuda svi argumenti imaju pravo da budu saslušani, razmatranii da im bude dat neki argumentovan odgovor.Tako su intelektualci obično bili spori kod ubijanja; onisu obično osećali izYesnu nesaglas'I1ost između ubijanja igovorenja, smatrajući jedno za alternativu drugom. Ubijanjeokončma dijalog a pretnja nasiljem čini ga bezvrednim.Jer, ko ,-eruje u sagbsnost koja izlazi iz puščane cevi?I tako. kada dođe vreme ubijanja intelektualci su običn.e:Ll nepov01jnom položaju jer su reči oružje koje oni'ilse yale. Usled toga moia teza o važnosti intelektualacaLl revolucijama nije neki apsolut već zayisi delom i oduloge nasilja u upravljanju datom situacijom. Pošto nasiljeograničava govor, ono postavlja i ograničenja vođstyU radikalnih intelektualaca. Prema tome uloga intelektualacaLl nekom revolucionarnom pokr~tu je~ nužnoveća pre onoga vremena Ll kome pokret Llspeva da os-198voji državnu vlast i, u skladu s tim, opad.a.po o~vajanjuc\l-žalne 1'12.sti, a sa njom i sledstava nasI~Ja kOJa ~:.: sa:da stavljena na raspolaganj~ po:?edono~.n?J}e,:oluclJl. Ahčak i u revolucionarnim pokretIma kOJI JO~ :11SU na. vlasti,istorijski postoje velike razlike u praVIlIma kOja ~etiču upotrebe nasilja. Na j.ed.l~?~ ~rug?m. m.~st~49 ~vrdlOsam da je zajednica m~rkslstlvc~lh l s?~lJahstlchh Iev~lucionaratežila da uveca macaJ naSIlja kao pokretackesnage istoriiske promene. I o\'de se moraju uvesti izve:sne ~ istorijski precizne ogra.de: što više. r:evoluc.ionarmpokreti pOL\Tđuju \Tednost i važ~ost naSIlJa,. to Joe ogra~nićenija vodeća uloga dostupna mtelektualcIma. U .~o~meri II modernim revolucijama Trećeg sveta postOjI lprikriyel13. protinečnost između intelektua.laca i selJ~štva,koje je sačinjavalo masovnu bazu oVll: reVOlUCIjaupravo zalo što su seljaci bili glavni borbem ~cadar:.. Zaseljaka armija može da b~1Cle iz!az iz .seosk~g .slroma~tv~i USpOIZ Ll šire društyo. U 011 OJ men u kOJ~J su SeljaCIpočeli da smatraju armiju svojim ~opstve:llm. oruđem,i li st\ari da je poisto\ećuju sa svoJom zaJe~n:com,. ~ovećalase vero va moća nesuglasica između selpstva. l mtelektualaca. Može bi ti da je ova protivrečnost deo mfrastrukturekulturnih revolucija u Kini.Pa ipak, i intelektualci m~gu ~,a u1;ija)u; svakak~ne mali cleo modernog "teronzma vrse mtelektualClsrednje klase. Ali obično inte.lektualci zavhtev,aju oJ?yavdanjeu Dbliku viših vrednostI pre nego sto ce ~OCl daubijaju hotimično; njima je potre~l:o. d~ sebe VIde k.~očekić istol-ijske pravde, kao bezhc11l mstrument VIseracionalnosti, ili im je potrebno da sebe dovedu ~o. neobuzdanogbesa pre nego što mogu da prete nasIlJem,terorišu i~ ubi jaju. Sva o\'a stanja svesti su u ne~kl.adusa kulturom 'refleksivnog načina izražavar:ja, kOJO) seintelektualci obično priklanjaju. U toj men, dakle, ~nt~lektualcib~ bili,' jesu, srazmerno osobita vladaJu~aklasa, možda najmanje sklona da ubija od bil? kOJ~druge. Nj illoy yiše onelovski ins tr~.lTlent je n~al1lpulaCljal~e\-idljivom pedagogijom. Iako Je to dovoljno zlo, 10ipak ostaIlja ličnosti u ži\oLU, te su one tako sposobne199

da i dalje pružaju otpor, da se menjaju i da se još jednombore.Postoji još jedan način na koji se intelektualci iinteligencija razlikuju kao moguća vladajuća elita i touključuje posebno zasnivanje njihove privilegije u kulturii jeziku. Izvesna kulturna dobra imaju jedinstvenikarakter po tome što im ponuda nije ograničena na istinačin na kojL,je ograničena ponuda "ekonomskih" dobara.To znači da kod raspodele kulturnih dobClira nije po~trebno igrati igre bez zaloga: sposobnost jedne osobe iligrupe da "poseduje" kulturu ili da govori pogodnijom1ezi~k?rr;t vas~jant?m.ne čini nužno "posedovanje" kojeIskljucuje UZIVanje l upotrebu od strane drugih ljudiiste kulture i jezika. Intelektualci se tako razlikuju od~:Ugi~l klasa Pc? tome što teže, .doillekl~, da potpomognuSIrenje kulturl1lh dobClira za kOja verujU da su vredna ina kojima počivaju i njihove sopstvene privilegije elite.Ovo je druga osnovna protivrečnost intelektualaca.Njihov odnos prema drugim društvenim klasama više jesličan odnosu nastavnika i studenata nego kapitaliste iproletarijata. To ne znači da u ovom odnosu starateljstvane postoje zategnutosti, ali one Ile moraju da vodenužnom i veHkom konHiktu. To jeste protivrečnost, aline antagonistička protivrečnost.Potrebni su dakle društveni mehanizmi i teorijskorazumevanje koje će osigurati da se ovo starateljstvo neprotegne dalje nego što mora; da cena starateljstva onihkoji kontrolišu kulturu ne bude povreda samostalnostidrugih; da ovaj odnos dominiranja bude javan, otvorenjavnom ispitiva,nju i kritici, a ne skriven kao "nevidljivapedagogija" 'koja je van svake moguće diskusije.Kritička teorija teži preobražaju društva u ličnosti kojevladaju sobom, procenjuju i imajIU veliku raznolikostgovornih varijanata; koje razumeju svaku varijantu kaopogodnu za različite svrhe i za različite, ali sasvim mogućeijednake vrste života; koje svojim radom teže kaslobodnoj zajednici govornika više jezika koji nemaju nipotrebu ni moć da sebe, ili svoju kulturu, nameću drrugima.Bitna funkcija prave kritičke teorije intelektualacai inteligencije - Irevolucionarnih ili ne - bila bi da ovunevidljivu pedagogiju učine vidljivijom sprečavajući timemanipulaciju proletarijatom. Cilj ovakve kritičke teorijebio bi da demistifikuje ulogu intelektualaca i inteligencije,ali ne j da time pruži podsticaj antiintelektualizmu.U uzvišenim trenucima misaoni teoretičari, nepromišljenos,1

Ona bi pre bila "Svi ljudi treba da. po.stan~ :.i~a kl~s~":upravo tako što će Da raspo~aganJu ImatI S111 gO\O~rurepertoa,r. 51 Što je širi govor~11 reper~toar .do~tu1?an SVI~ljudima, veća je verovatnoca da ce SVI ljudI postatIbraća,(Alvin Goulclner, "Pro]oguc to a Theory~f Revolutionarv Intellectuals". I closbl'. 26)Prevela AJ irjai1tl Đl! kićRossana RossandnREVOLUCIONARNI INTELEKTUALCII SOVJETSKI SAVEZ, Viel J A. Fishman: ,,' , t ·c 1im .1rušt\'i-II srazmerno o VOI I . :-..'l" ... . " jeI'ase imaJ'u šire rc])ertoale JeZI \.a Ima, srednje I \ ISC •• " l ". . ','efi" 11·IZ'.C k;asc", U Seooc~. op, C!L,clru;,!n;l1og ponašanja . =v •sle 1686,202Odnos sa socijalističkim zemljama - sa revolucijama"na nekom drugom mestu" - deo je istorije evropskelevice, koja već pedeset godina nije izvela vlastiturevoluciju, Taj odnos, sastavljen od nada i razočaranja,stupanja u saveze i otcepljenja, podsticao je utopijei gušio realizam. Gotovo uvek podređen, postao jejedan od aspekata poraza koji je doživela levica u "razvijenimkapitalističkim zemljama". I kao što je odnosljubavi i mržnje, odnos nade i razočaranja, u izvesnomsmislu uvek smešan i pretvara se u slabost, evropskalevica je više puta pokušala da se tog odnosa oslobodiodbacujući ga kao problem: ma kakva da je priroda isudbina "drugih" re\'olucija, one me se ne tiču, mojarc\-olucija će biti "sasvim drugačija". to je samojedan pokušaj istcrivanja đavola. "Druge" revolucije postoje.One daju obeležje svetu II živimo. One dajuobeležje nama. hteli mi. to ili ne. One se ne moguzaobići.Z;:-, to pos esceneizgradio jedan sistem, mehanizam us[\"o centra i periferije Slie neposrednija i ogranićenija.Drugo. kategorijalni aparat marksizma - uprkos(ili upravo zbog) svih izmena koje je pretrpeo Ll.. nrlgati" (yulgarnoj preradi) komunističkih partija,uprkos tome što je oslabljen kroz reformističku verzijuili primese iz polu tanske "marksizirajuće" kulture ,.američkogradikalizma" ili drugih "novih kultura" - dao203

je opšti politički vokabular, koordinatni sistem za tumačenjei interpreliranje, koji je sa svoje strane ubrzaoproces sjedinjavanja. Tako se na svaki poremećaj u imperijalističkombloku, kapitalističkom frontu ili u "socijalističkomlageru" - ma koliko mu bio udaljen epicenta,- gleda ne samo kao na problem pokretanjasvih frontova ovog pokreta, već kao na jedno preispiti\'anje koje se odmah može prepoznati jer nftm je svimazajedničko: uvek i svuda de te fabula narratur. J oš jednomse istorija revolucija javlja kao čista fenomenologijaistorije same revolucije.Prema tome, mi smo opkoljeni. Levica ne može daizbegne bilo činjenično, bilo vrednosno procenjivanjesocijalističkih zemalja. Razmislimo o istoriji i krizamaradničkih pokreta u Evropi i utvrdićemo da su pitanjakoja se tiču socijalističkih zemalja neraskidivo vezanasa istorijom angaŽovanosti. Moraju li se ona prihvatitii u kojoj meri'? Ili se moraju odbaciti i sa kakvim posledicama?Ova pitanja uvek su neposredno uticala nashvat:mje revolucije i na neposredne političke saveze.U marksističkoj levici oni koji su odbacili, ili pokušalida odbace potrebu da se odrede na ovom terenutime su se pokazali nesposobnim. Polazeći sa suprotnihpozicija socijaldemokrati i trockisti stavljali su socijalističkezemlje pod znake navoda. II internacionala, čaki onda kada je u njoj još bilo ljudi koji su mislili oInternacionali, nije uspela da vidi približavanje revolucija.Kada nije mogla i dalje da zanemaruje njihovomučno prisustvo, II internacionala ih je registrovala kaoslučajnosti: istorija je donela na svet čudovišta. Marxje predvideo da će socijalizam doći u vidu preloma, kaošto je opšte priznato, ali isto tako i kao umiranje kapitalizmana vrhuncu njegovog razvoja, kada su narasleproizvodne snage došle u sukob sa starim odnosimaproizvodnje. Ako je ovo obrazac socijalističke revolucijeonda Oktobar 1917. nije imao vizu; u pogledu Kinenajbolje je reći što manje, a što se tiče Kube - to jeveć nešto drugo. Ni po suštini, ni kao iznimci ovi fenomeninemaju legi timi tet za marksistu II internacionalei zbog toga ga uopšte ne uznemiravaju. Po potrebi onmože da se posluži unutrašnjim teškoćama u socijalističkimzemljama da bi opravdao svoje opredeljenje zapostepenost, svoju integraciju; a kada je ta integracijaostvarena, jasno je da svako razmišljanje o "socijalizn1U"gubi svoju dramatičnost. Onaj koji ne veruje urevoluciju ne nalazi da je revolucija problem.Trockisti su - čast izuzecima - takođe podbacili,ali na suprotan način. Oni nisu bili ravnodušni već su2041 , Jllpreterano dramatizovali stvari. Oktobar 1917. nesumnjivoje revolucija, ali se ona pretvorila u fatalnu birokratskudegeneraciju. Zbog toga se istorija smatra greškom,ne-istorijom (što sa političkog gledišta izlazi na isto).Ne želim da vređam osetljivost trockista kada konstatujemda je prepirka koju su izazvali sa istočnim zemljamabila jedna te ista četrdeset godina. Kao i sva odbijanja,njihovo držanje ne uspeva da porazi neprijateljskurealnost ili da je analizira samu po sebi u njenimobjektivnim odnosima sa okolinom i u njenomrazvoju. Ako je za njih SSSR zemlja u kojoj je došlodo izdaje principa lenjinizma, onda je kineska revolucijajednostavno nepojmljiva ("kulturna revolucija" tadapredstavlja odstupanje), a ni njihove simpatije zaKubu - koje uz to nisu obostrane - ne zasnivaju sena čistim principima. Iz svega toga se dobija jedna vizijasveta u kojoj se revolucije, kako izvršene tako i sveostale, stalno kompromituju; rezultat je teorijski neprecizanelemenat zbrkanih karakteristika (degenerisana, birokratskadržava radnika).Samo u srcu angažovanih članova komunističkihpartija i njihovih sledbenika postoji istinska veza sasocijalističkim zemljama. Ona ima svoju povest i etape;zbog nje su zadobij ane rane. Nosila je u sebi stvarneprobleme jer po svojoj prirodi nije statična. Njimaje ova veza bila jasnija no drugima i za njih je konačnopostala simbol, žiža kojoj u svakoj prilici stremimisao o revoluciji.INeću pokušavati da prikažem ovaj razvoj. Da bi seon -temeljno izložio bilo bi potrebno raditi po sasvimdrugačijem redosledu, koji nije ni jednostavan ni linearan.Nije bilo lako ni komunističkim vođama, iako imje gotovo pošlo za rukom da se ništa ne sazna o njihovommučnom odnosu prvo sa III internacionalom, a potomi sa socijalističkim zemljama. Uz sve to, smatramda čak ni najpodrobnije ispitivanje ne bi izmenilo zaključkedo kojih se danas može doći na osnovu oveistorije.U odnosu sa socijalističkim zemljama značaj kojise pridaje njihovom postojanju i međunarodlloj ulozipotpuno je preovladao nad sudom koji treba doneti onjihovoj unutrašnjoj prirodi. Iako to može izgledati čudno- kad uzmemo u obzir da komunističke partije nisu205

kritikovaleostala 'Sovjetskib'Savez sve"do 1956- ova-CInjenIcav' ' ,P " " Je ve.om~ rzo vIdlJiva, prvenstveno u samimpartIjama" I~vkO ,IZ prve ruke poznajem sam.o zbivan'au drua" KomumstlckoJ '" partiji Italij' e i meo-"l l-t' -' t' JL a,- IvlS Ima u01111 partljama, tl podaci su dovoljno n:~čiti, Već 1923Pcisle neuspeha, fabričkih saveta il zaposedanja f::lbri1.;~ strane ra~I1lka, Antonio Gram.5ci (Antonio Gl~~~;;i)je veo~a, !uCldn~ napisao da ~ oseki koja je na~t~l~)ibp,~sl~ \,~l=l,-og ';:;Vl o)sko~ ekspenmenta "Oktobar", ti,- soc,IJ1ahstlckat. l' l drzava 'cl1 admka ' ne može t' 1'1,

nisu povukli ovu optužbu, mada im je bezbroj putaupućen izazov da je obrazlože dokazima.Međutim, do Nizanove tragedije nije došlo zbog njegovograzočaranja u prirodu sovjetskog društva. On jesigurno još mnogo ranije otkrio da ono nije raj nazemlji. To pokazuje i njegova dvosmislena primedbakoju je zabeležila Simone de BeaG.voir (Simon de Bovoar):po povratku iz SSSR-a - dok se na jednoj stranibavio pisanjem panegirika u partijskoj štampi, a nadrugoj izbegavao sa prijateljima svaki otvoren razgovoru kome bi izrazio svoje mišljenje - nehotice je rekao:"Bila je to veoma korumpirajuća poseta." U komsmislu korumpirajuća? Da li je on kao intelektualacstrepeo da je već definitivno prihvatio SSSR kao "pozitivnureligiju"? Procesi - o kojima nije pisao - nisuga stvarno pomeli. Napetost situacije, teškoće, izolovanostruske revolucije, dramatični uslovi njenog početka,sve se to postavilo kao protivteža i ublažilo one tragičnegreške: kada je odbačena teza Trockog da je sve što sedešavalo u Moskvi bilo namerno izneveravanje ideja iz1917, tada su ti događaji mogli da se tumače kao udeou visokoj ali neizbežnoj ceni koju je trebalo platiti, ceninadoknađenoj jednim drugačijim redos le dom pobeda.Komunisti su brzo postali realisti i ne može se reći daje to bio njihov najgori pad. Štaviše, to je dalo dodatnutežinu njihovim argumentima u pogledu svih krajnjerazočaranih "povrataka iz SSSR" koji su redovno odvodilirazočarane na drugu stranu barikade. Tridesetih godina,kada su bili suočeni sa nadolaženjem fašizma, svipravi intelektualci sve teže su se sa ovim mirili. Od suđenjaDimitrovu do crvenih zastava Narodnog fronta,preko VII kongresa Internacionale masovni pokret protivopasnostiod fašizma, pokrenut i pothranjivan odstrane Internacionale, bio je dovoljan da potisne sećanjena Staljinova suđenja, da ih čak potpuno odagna izljudske svesti - prisetimo se Romaina Rollanda (RomenaRolana). Ne samo oni koji su to činili po službenojliniji, već i najistaknutija imena evropskog antifašizmadozvolila su da njima ovlada ubeđenje da predopasnošću koja preti od Hitlera sve ostalo mora da odeII drugi plan.Ali kada se učinilo da SSSR menja svoj stav uodnosu na ovu opasnost, odnosno u avgustu 1939, zaš.tp se tiče Aragona, on u romanu Les Communistes predstavljaNIzana u liku Patricie Orfilata, izdajnika, plaćenog agenta, prirodno,sa izvesnom simpatijom za troakiste, izraženom kroz pozitivnilik (Politzer) kao "flics".208Nizana se sve srušilo. Mada je još nekoliko meseci aajionade u SSSR, koji je objektivno i dalje bio strateškineprija~~lj fašizma, i mada je stoga u svojim polemikam.ara~IJe I~apadaov francuske komuniste nego Staljina,Nlzan Je najzad dosao do zaključka da ova razlika izme~u .du?oročnih ciljeva i neposrednih subjektivnih opredelJvenJ~ne samo da znači zavaravanje, već se do nje nemoze ill doći a da se ne ošteti ili pak nepovratno izaubinešto od neprocenjive vrednosti. Ako da bismo shv~tilišta se. dešava", pisao je Nizan svojoj '~upruzi, "moramoda pnbegavamo pre istoriji Charlesa II nego sabranimdelima Marxa"3; to je značilo da je SSSR kao tradicio~1alna "sila" sada neosporno preovladao nad SSSR-omkao "socijalističkom državom". A to je bez sumnje imaloza posledicu da jednačina "odbrana SSSR-a = odbra~.a komunizl11:a" prestane da važi. Nizan nije ovo zakljuCIO, bar ne dIrektno. Možda je čak našavši se nadomakzaklju~ka, oklevao .i čekao: "Dana~" - kazao je u jednomp!smu - "pnznajem samo jednu vrlinu; ni hrabr

zloglasnog rukovanja Staljina i Ribbentropa. Sva pitanjakoja kao da su uskrsnula posle one drame 1939 -odnos između revolucije i državne vlasti, između socijalističkihdržava i komunističkih pokreta, između strateškeodbrane SSSR-a i poteza na međunarodnoj šahovskojtabli - sav taj zbrkani i teško razmrsivi spletiščezao je sa završetkom rata. Nizanova kriza bila jesamo obris jedne moralno-političke protivrečnosti, aon nije imao ni snage ni vremena da je reši.Nije li životni put Ernsta Fischera u izvesnom smisluprotivproba za ono što smo tvrdili? Intelektualno,Fischer je staljinizmu bio naklonjen još manje od Nizana:Fischerova kultura bila je izuzetna i sušta tananost;njegovoj duboko kritičkoj svesti bila su potpuno stranaretorička iskušenja kojima je francuski intelektualacbio čest pIen i koja pružaju komunistima pogodan alibiza inteligenciju. Pre nego što je postao komunist Nizanaje privukao otpor desnog krila; pre no što je prišaoaustrijskoj Partiji Fischer je bio demokrat i socijalist.Postao je član Komunističke partije, a ubrzo zatim injen delegat u Internacionali. Čitajući ponovo Erinnerungen,odnosno prikaz onoga što je doživeo u Moskvi,a još više dok smo razgovarali tokom poslednjih godinanjegovog života, pala mi je u oči činjenica da se on beskompromisnoposvetio jednom iskustvu, apsolutno i suštinskinespojivim i sa njegovom skalom vrednosti i sanjegovim nepromenIjivim ličnim obeležjem:. prefinjen.omkritičarskom tolerancijom i fundamentalmm odbaCIvanjemmaniheizma. Bilo je dovoljno da mu se u jednojslučajnoj diskusiji sa Togliattijem ili Dimitrovom, kodkoga je osetio isto nepriznavanje poraza, kaže: "Ovde,u Rusiji, stvari ne mogu biti drugačije; ,naš' socijalizamće se razlikovati, ali samo SSSR i niko drugi može toda nam obezbedi", pa da se prilagodi jednoj Realpolik- što mu u suštini nije odgovaralo. Zašto? Zbog težineporaza koji su pretrpele revolucije u Evropi; isto takoi zbog Hitlera.Tokom ovih godina SSSR nije predstavljao samoposlednje uporište. Paradoksalno je, ali baš onda kadaje situacija Ll zemlji bila najozbiljnija, SSSR je svojompolitikom - VII kongres Internacionale, "frontizam"- dao evropskim komunističkim partijama, kad im jepomoć bila najpotrebnija, temelj i okvir u kome sumogle brzo da napreduju. Slično tome, pobeda 1945. i210promena odnosa snaga koja je usledila dugo uopšte nisuličile na sankciju za deobu sveta koja ne omogućava revolucijuu Evropi, već je pre izgledalo da ove promeneobezbeđuju reorganizaciju i čvrstinu revolucionarnih pokreta.Realpolitik ovog teškog perioda kao da je većodužila dug. Tako Ernst Fischer neće prekinuti sa Partijomzbog procesa iz tridesetih godina, a ni posle Nemačko-sovjetskogpakta, neće prekinuti ni zbog suđenjau Pragu, ni 1956. On kida veze sa Partijom 1968, kadaje Sovjetska država poslala na Prag tenkove i tako izvršilaakciju u kojoj više nije mogla ni da se nazre nameraočuvanja socijalizma ili njegovih principa, već jeto bila čista logika sile, ni malo različite od konvencionalnihsila u njihovom postizanju prećutnog pristanka.Dakle, Fischer je raskinuo čim je biti na strani SSSR-aprestalo da znači da se čovek opredelio za opozicijuSIstemu. U stvari, za njega je osim tog prekida 1968. i,naravno, osim Čehoslovačke, postojalo još više od desetgodina u toku kojih se i u samom socijalističkom lagerupojavila kritika međunarodne uloge Sovjetskog Saveza- bilo neuvijena, kao u kineskom slučaju, biloindirektna, kao u slučaju Kube i revolucionarnih pokreta.Zatim, dvosmislen stav Hruščova u pogledu Vijetnama.I najzad, za vreme šezdesetih godina, nastalo ječak i ono što je i u Staljinovoj politici, uprkos njegovognacionalizma, ulivalo bar neku nadu da SSSR mOžepredstavljati moguću alternativu.Kada se u svesti jednog kOIJ1uniste potpuno izbrišeova razlika između Sovjetske i . ostalih država, tada -ali samo tada - prestaje povezanost. Dokle god do togane dođe veza koja ga sjedinjuje sa socijalističkim zemljamačvrsta je, možda svedena i na jednu jedinu, alineraskidiyu nit. Tu vezu može pratiti hiljadu razlika,kritika, pa čak i osude, ali sve to dolazi sa iste stranebarikade. (Uzmimo za primer Komunističku partiju Italije,čiji je stav prema SSSR najnezavisniji u ovompogledu jer je deli veliki deo levice, pa čak i ne-komunističkelevice. Međutim, to za sobom povlači i posledicu:kada se ta veza jednom postavi na ovakav teren,veoma teško dolazi do prekida. U stvari, ako je lakopriznati da se SSSR ne može identifikovati sa samom revolucijom(kriza savesti levice pre rata) i ako danasprihvatamo činjenicu da SSSR više ne može da se identifikujena bilo koji određeni način čak ni sa antagoni~stičkom protivrečnošću imperijalizma (kriza savesti leviceposle rata, naročito šezdesetih godina), onda je kvalitativnojoš mnogo teže negirati razliku u odnosu na211

kapitalizam i imperijalizam .. ~tog,: ~:vek i 'po~toji moguć~nost da se nađe takva gramcna lmlJa kOJa ce opravdatIsvrstavanje. (Jedino Kinezi pokušavaju da je izbrišu isvedu na "unutar-imperijalističku protivrečnost", tj. protivrečnostizmeđu imperijalizma i socijal-imperijalizma:ali dovoljno je upotrebiti nov izraz pa da ostane praznina,utoliko pre što njfhove analize o t~me kada, kakoi zašto se promenila priroda SSSR mmalo ne zadovoljavaju.)Objektivni karakter ovih razlika od. og~'omne je važnosti;socijalističke zemlje stalno se P?ZlvaJu na to: ?najoš uvek korisna teza o utvrđenju kOJe treba bra~1.ltl o~neprijatelja, kojom se Sovj~ts!d Savez. dost,:. SlUZ:lO tnuesetihgodina, i dalje pratI drsku afIrmaCIJU nJ~go:,ejačine. Dovoljno je setiti se izuzetne zabune kOJu Jeuspela da poseje invazija Čehoslovačke i to baš u ekstremnojlevici, gde su neki smatrali da je to intervencija"levog krila" protiv nemačkih intriga. Kuba, nesumnjivo,najviše koristi ovaj argument: mala i izdvojenapred američkim džinom koji bi je rado likvidirao,ona veruje da joj se stoga ne može prigovoriti. Velikideo evropske levice popušta pred ovim argumentom kadaje u pitanju Kuba. Jedino Kina, uprkos žestine polemike,izbegava da se u nju uključi: "Opkoljena sam,sve što činim ispravno je. Morate sa tim da se složite."Tako evropska levica može da postane i krajnjeskeptična prema socijalističkim zemljama, a da ipakostane na njihovoj strani sve dok su one u suprotnostisa imperijalizmom. Na primer: ukoliko SSSR više nepredstavlja bedem koji će štititi revoluciju, ipak je idalje prepreka za proces fašizacije u Evropi, a svakakoje bolji sporazum sa socijaldemokratijama nego širenjefašizma. Zatim: tačno je da SSSR nije sprećio Amerikanceda napadnu Vijetnam, ali da li bi se Vijetnamodržao da nije bilo sovjetske pomoći? Štaviše, lukavstvoistorije dovelo je do toga da baš oni iz levice koji suse nekada priboja\'ali revolucionarnog SSSR, danas-veličaju taj isti SSSR, smatrajući da je on garancija zaravnotežu u Evropi i to upravo u vreme kada je Euopau stanju da koristi posleratnu krizu američkog imperijalizma.Tako se polukvalifikovani italijanski radnik -ne onaj stari komunista, već mlad radnik, napredniji,agresivniji i skeptičniji u pogledu Brežnjeva - teškozagreva za denuncijaciju SSSR jer on hladnokrvnouočava njegov politički značaj - koji mu obezbeđujepozicija na granici Evrope, kao i odnos jednakosti uspostavljensa SAD - vls-a-vis italijanske vlade i "gazda".212Ali, zar to nije krajnji rezultat one dvosmislene privlačnosti"činjeničnog" zbog koje je Merleau-Ponty napadaoSartrea? Jer kod Sartrea je - njegova razvojnalinija biće treći i poslednji primer - ovaj tip realističnogodnosa sa SSSR najvidljiviji, budući da je Sartretaj odnos prihvatio od svoje volje, van svake partijskediscipline i odgovarajućih moralnih obaveza. Sartrese tek za vreme drugog svetskog rata uključio u angažovanupolitiku. Nikada nije postao član KPF,nitije to pokušavao." Komunistima je bio najbliži 1952, atada Partija nije trijumfovala, već kao da je dostiglanajveću izolaciju i zapala u duboku krizu. Osvanuo je28. maj. Hladni rat bio je na vrhuncu. KPF apelovalaje na mase da demonstriraju protiv Ridgwaya (Ridgvej);vlada je zabranila demonstracije. Ljudi su se povukli inisu izašli na ulice. Prirodno, čitav vladin "establišment"je likovao, ali takođe i deo levog krila koji je u ovomuzdržavanju masa video oslobađanje radničke klase odčvrstog zagrljaja Komunističke partije i Sovjetskog Saveza.Tada je Sartre digao glas proklamujući da je začitavu radničku klasu udruživanje sa komunističkimpokretom u celini - državama i Partijama - od naročitei nepobitne važnosti. To je napisao u članku "Komunistii mir"', što će Merleau-Ponty zlobno opisati kaonajelokventniju odbranu komunističkih partija, na žalostzasnovanu na dokazima koje komunisti neće prihvatiti.Istorijski, rekao je Sartre, političko biće klase, tj. ideiaG socijalizmu i nada koja se u njega polaže, vezano jeza oktobarsku revoluciju i za Sovjetsku državu (nijeslučajno da se ovo odnosi na Lenjinovo "Bolje manje,ali bolje", koje daje osnovu za razlikovanje između, sjedne strane neizbežnosti pobede socijalizma - poštočak i kad bi, pretpostavimo Sovjetska država bila razorena,"kapitalizam nosi u sebi klicu vlastite' smrti" -5 Baš kao što ni KPF nije njemu bila mnogo naklonjena.lj "Malerialismc ct re,'olution", koji je od juna do jula 1940.izlazio Ll Les Temps lvlodenzes, Sartre priča kako mu je JeanKanapa predložio da se II kući Rene Maublanca sastane sa GaraudYcmiSartre, .koji se tada il'udio da održavadobre odnose sa Partijom, pošao .le na sastanak, Na njegovo zaprepašćenje.Garaudy ga je žestoko napao i susret jc dobio nodsmisao, kako .ie mladi Kanapa ,'erovatnCJ i želeo - pridobitiSartrea za Paniju. Ni tada a ni kasnije Sartre nije ušao II Pa.rtiju,mada je za sebe uvek govorio da je njen saputn1k, a protivKPF se ,'coma re1ko izjašnjavao." Upor.: Les Temps Moder!ies . .iLlIi i oktobar-novembar1952. i polemiku 'koja je potom usledila sa Claude Lefortom IIaprilu 1973; na engleski prevela Irene Clephane kao The Com-1711ll1ists alld Peace, with "417 Ailswer to Claude Lefort, HamishHamilton, London 1969.213

i, s druge strane, odbrane socijalizma sa konkretne istorijsketačke gledišta).7 Zato je danas svaka borba uperenaprotiv SSSR-a i Komunističke partije, bez obzirana razlog, u stvari uperena protiv radničke klase i protivrevolucije. Možda se slažemo sa sovjetskim socijalizmom,a možda i ne - isto važi i za komunističke partije- pa ipak i jedno i drugo predstavlja jedini pravielemenat antagonizma u jednom svetu koji bi bez njihbio apsolutno buržoaski. Ovo je bio jedini autentični kriterijumdiskriminacije; odvojiti se od njega u ime razliciteideje o revoluciji, o partiji, o radničkoj klasi -ideje koja u tcm trenutku nije postojala, pa prema tomenije sazdala ni objekat ni subjekat konfrontacije sasistemom - značilo je napuštanje pravog poprišta.Snaga Sartreove pozicije u ovoj raspravi koju jevodio na jednoj strani sa Merleau-Pontyjem, na drugojsa Lefortom (Lefor), u potpunosti se zasnivala na ovomargumentu. Što se upućenosti tiče, obojica su bila boljeverzirana u pogledu marksizma. Samo teoretska lucidnostkoja je nagnala Leforta da ponovo, principijelnoispravnije, ustanovi odnos partija-klasa navela ga jei da umanji značaj onoga što je u vlastitoj analizi nazvao"neodgovarajućom" kristalizacijom radničke klasepredstavljene od strane partija, one "neodgovarajuće"društvene stvarnosti socijalizma sovjetske revolucije.Ovim postupkom Lefort ne samo da je napustio borbel1Uliniju, rekao je Sartre, već je isto tako išao narukuneprijateljima radničke klase, tj. vladi. Hteo-nehteo. Merleau-Ponty, yeštiji od LefOl'ta, težio je da izbegneovu dilemu, ali nije imao mnogo više uspeha. Ustvari, on je nastojao da odvoji komunizam kakav jeste,od komunizma kakav treba da bude, a istovremeno jeizbegao da napadne komunizam kakav jeste da ga nebi svrstali u isti red sa gazdama. s Ne-komunizam koji je7 "Rusija ne predstavlja pravi put do :krajnjeg cilja. Nastalau antagonizmima izazvanim ratom iz 1914-18. mogla je da nestane:antagonizmi će je nadžive ti a ,kapitalističke nacije će senakraju srušiti. U tom smislu obezbeđivanje SSSR-a nije i1uža1luslov za svetsku revoluciju. Ali O\'ako koncipiranje nije istori jsko: istorijski gledano, mogućnost proletarijata, njegov 'uzor" iizvor 'snage revolucionarnog prodora' leže u SSSR-u". "Les communisieset la paix", I, Les Temps Moclemes, juJi 1952; The Communistsand Peace, op, di. sir lO,s MerIeau-Ponty je ovako ukratko okarakterisao tu dilemu:"Sartereov stav nas pre svega podseća na činjenice. Istina je dadanas naja:ktivniji deo radničke klase podržava Komunističkupartiju Francuske i Generalnu ,konfederaciju rada. Stoga je tačnoda svaki ,poraz KPF umanjuje moć radničke ,klase u političkojborbi, tačno je da oni koji neuspeh nekog štrajka pokrenutog odstrane KPF slaye !kao pobedu radničke klase - II stvari okreću214predložio trebalo je da ga spase od antikomunizma i daga postavi na stranu radničkog pokreta. Međutim, ovaoperacija nije mogla biti nimalo ubedljivija od one zbogkoje će Sartre napasti Camusa (Kami): "Vi krivite evropskiproletarijat zato što nije jasno istakao svojeneslaganje sa Sovjetima, ali isto tako krivite i vladeevropskih zemalja što će dozvoliti Španiji da uđe uUNESCO: u tom slučaju ja vidim samo jedno rešenjeza vaš pn)blem: ostrva Galapagosa."9Ipak, Merleau-Ponty će dati najlucidniju definicijuovog ćorsokaka sa kojim se na kraju krajeva svaki članlevice koji smatra da je marksista suočava u SovjetskomSavezu i u praksi komunističkih partija. Bilo jeiz!ože;'10 osudi, pisao je Mer1eau-Ponty, smešno osciliranjeizmeđu dva nemoguća načina da se ostane dosledanMarxu: s jedne strane, prihvatanje činjenične stvamosti(ova revolucija, ova partija, ovaj tip protivrečnosti kojuone zadržavaju prema buržoaziji) koja je omogućilauspešnu angažovanost ali pod uslovom da se žrtvujuglavni principi koji tu angažovanost opravdavaju; sdruge strane, bežanje u neku mirnu filozofsku sterilnost,u očuvanje principa, što ipak nosi u sebi izdajuMarxa jer marksizam kad je odsečen od svake mogućnostiza neposrednu akciju postaje samo filozofija "unajgorem smislu te reči".Ali ovaj drugi vid dileme - marksizam koji ostajesamo "misao", imaginarni proletarijat - svodi se samona kritiku vlastite neadekvatnosti, na njegov preobražajli čistu "ideologiju", dok je prvi vid dileme jednostavnonačin da se reprodukuje jedan niz nerešenih problema.Može li se "činjenica" sovjetske, kineske ili kubanskerevolucije definisati prostom negacijom, onim što telec1a poswjećoj radničkoj klasi koju pretežno sačinjavaju komunisti.Levo krilo anti-komunista izvlači se iz svega ovoga nazivajućiz:CI11or radničke klase lucidnošću, a njenu- obeslu-abrenoslrevo!ucionarnim duhom. Ono korača sa imaginarnim proletarijatomu sus,ret revoluciji koja je najzad oslobođena komunističko,gstaratel.:stva, u!epšava politiku u trenutku trijumfa ili stradazajedno sa \ladom Pinaya noseći ime poEtike proletarijata.,.Ako ste spremni da KPF smatrate neprijateljem broj jedan itome p,rilagodite svoju politiku, vaš neprijatelj broj dva,"kapitaIlzam, .Jestc. relativno uzevši, vaš saveznik; ukoliko vam je prvabriga ela oslabite E:oI11unisLićku partiju, nećete imati lli dovoljnovremena ni želje da oslabite njene protivnike. . Sve je to ist"inai mora ela sc kaže .." (Upor.,: "Sartre el l'ultrabolcllevisme", uLes Avelltllres de la dialectique, Gallimard, Paris 1953, str. 140-1,gele se u celini nalazi rasprava koju sam iznela samo u Ikratkimcrtama.9 Upor.: "Re-ponse a Albert Camus", Les Temps Moclenzes,avgust 1952.215

evolucije iZisu? Ako je ta pojava bila apsolutno negativna,kako je mogućno da su te revolucije sadržalepolitičku protivrečnost, objekat i subjekat sučeljavanjai istorije? Ali kakva je onda ova polovična činjeničnastvarnost, ovi pokreti koji nisu ni revolucije ni ne-revolucije,ova društva koja nisu ni socijalistička "kao takva"ni kapitalistička, kakve su ove partije koje ne predstavljajuni politički izraz radničke klase ni buržoazije?Kakav je odnos svega ovoga sa mehanizmima kapitalizma,klasne borbe, sa stvaranjem svesti proletarijata? Kakose te revolucije, ti tipovi društva i partija uklapaju uistoriju'? Koji mehanizmi utiču da do njih dođe, a kojito sprečavaju, koje mehanizme oni sami proizvode ido čega će oni najzad dovesti?Sartreu nije bilo potrebno da se poduhvati pisanjanečega kao što je članak "Komunisti i mir" da bi izbegaodilemu o kojoj je govorio Merleau-Ponty. Njegovoduboko egzistencijalističko opredeljenje bilo je dovoljanrazlog da se u nju ne upušta. Zahvaljujući ovomopredeljenju mogao je da se odupre iskušenju da u imeneke ideje "prečišćava" stvarnost, činjenicu. On će uvekpriznati da mu je dovoljno da ovo treba da bude. Njega,koji je intelektualno toliko udaljen od komunista, alitoliko blizak njihovoj stvarnosti, ovo će pokrenuti napred.Bilo je potrebno tako nešto pa da Sartre postanesaputnik komunizma, ne baš prijatan ali pouzdan. Istovremenose zbog toga, bez razmišljanja, odvojio od socijaldemokratija- čija je "činjenična stvarnost" odmahjasna ukoliko leži sa druge strane barikade - i od trockizmau kome je video samo čisti tairnudizam. Stoga jenjegov odnos .sa socijalističkim zemljama, u poređenjusa o~noso::n drugih. evropskih .intelektualaca, najmanjeemotIvan l dramatlzovan. Retlw kad se desilo da jeSartre pokušao da ih idealizuje, da od njih traži praviudgovor, nije se gubio u potrazi bilo za izvornom čistotom- izdana revolucija - bilo za čistotom koju trebananovo otkriti, niti je pri tom upoređivao Kubu i SSSR,Kinu i Kubu itd. On je objektivizirao socijalističke zemlje(na čemu mu one skoro nikad nisu bile zahvalne)kao stvarna iskustva koja postoje, i kao stvarnost suprotI1Uimperijalizmu - dokle god je ta protivrečnostza njega bila vidljiva.Do njegovog stvarnog razdvajanja od "istoricizma"komunista došlo je tek 1968. Ne kao kod Fischera, zatošto je u avgustu u Pragu stigao do dna nepodnošljivograzočaranja, već obrnuto, kad mu se u mesecu maju, uParizu, rodila nada u radničku klasu i omladinu, u novi216front za koji je mogao da se veže i angazuJe i koji ćemu nadoknaditi ono što je očekivao od komunističkihpartija. Bila je to stvarnost manjine, neizvesnih kontura,neadekvatna stvarnost, ali se veoma razlikovala od čistoideološkog rešenja koje je dao Lefort: stvarni embrionklase. Drugačija činjenična stvarnost. Od tog trenutkaodnos sa socijalističkim zemljama i komunističkim partijamapostao je sekundaran. One za Sartrea ostaju kaojedan podatak u sklopu sveta, ali je njihova antagonističkapriroda izbledela, ako nije i potpuno nestala, kaf)u Parizu 1968. One više ne predstavljaju onaj neizbežnigreben, ono militantno "uzmi ili ostavi".Međutim, samo kratko vreme izgledalo je da jeproblem rešen. Kratko, jer talas nemira u maju - kaomasovni pokret koji može da poremeti onu fundamentalnuravnotežu i začne novi istorijski period - nije biodugog veka. Pre svega zato što je posle povlačenja plimesve što je ostalo izgubilo svojstvo novine i neiskvarenosti.Pošto je u totalnoj preradi politike glavni talasna izgled odneo sve stare koncepcije odnosa izmeđuavangarde i klase, taktike i strategije, ono što se zadržalokao strategijska svest neizbežno nastoji da polakoiznova zauzme mesto u konceptualnim shemama prošlosti.U Maju, kao i 11 studentskom pokretu, izgledaloje da se uspelo sa "prečišćavanjem" i ponovnim usvaianjemistorije komunizma, i to putem egzemplarnog odabiranja:Lenjin, Rosa Luxemburg, Trocki, Guevara, HoŠi Min, Mao Ce Tung. Svako od njih predstavljao jesimbol neke nužne potrebe: kod prvo troje revolucionarnastrogost sa insistiranjem na tri različite stvari(organizacija, spontanost, nepomirljivost), kod Guevaraeuzdizanje subjektivnosti, kod Ho Ši Mina dokaz daje moguena pobeda siromašnih, kod Maoa egalitarizam.Drugim rečima, izgledalo je da iskustvo komunista možeda se pOl'rati ~ez suviše potresa i upetIjavanja "ćorsokaka"iz prošlosti - putem pozitivne selekcije. Alisa zamiranjem pokreta iz 1968. ovo izmirenje postajesve komplikovanije i osiromašenije. Lenjin, Rosa, Trocki,Mao bili su ponovo predmet teorijskih rasprava iorganizacionog opredeljenja u okviru manjih grupaozloglašenih po najgorim manama komunističkog pokreta,grupama koje su često i po pedeset godina kasnileza istorijom.UzalLld je sada Sartre pokušayao da "prečisti" ovustvarnost. Nastojao je da ispod naveliko isticanih ideološkihkategorija pronađe nove kategorije koje u stvarinjemu samom savršeno odgovaraju: obnavljanje sile,217

prioritet dat egzemplarnoj praksi, identifikacija politikei etike. lo Ali, u stvari je to manje pitanje uverljivogportreta "francuskih maoista" nego pitanje tri aspektanjegovog ličnog povratka etici gesta, moralnosti višenego politici - jedan neobičan znak teskobe, potrebada se u nečemu, u nekome, ukaže na jedan neartikulisanzačetak i potreba da se na njega osloni. To ga jenateralo da tokom dvadeset godina, počev od 1952, strahovitoredukuje ono što ostaje "ne-buržoasko" u jednomsvetu koji je na taj način potpuno integrisan.Radnička klasa i njene organizacije više ne nose žigantagonizma na koji je ukazao u članku Komunisti imir. Onaj veliki optimizam iz 1968. pretvorio se u dotleneviđeno odsustvo nade.I, u tom vakuumu, postavljeno je naglavce "činjenično",nepojmljivo, a sada i štetno: revolucije "kakvejesu", komunističke partije koje su povratile svoju publiku.Ono malo preostalih pobornika revolucionarnogpokreta - sada kada se sa zaposednutih fakulteta ifabrika više ne vijore zastave i kada više nisu dovoljneblistave parole - shvata da će morati da se sre::l.e računine sa predstavom o Guevari i njegovim rećima, većsa Kubom sedamdesetih godina koju je ekonomska krizagurnula u sovjetsko okrilje; sa Vijetnamom koji jeposle dvadeset godina užasa dospeo do teških pregovorai koji će, ako najzad i uspe, morati da se bori dapreživi; sa Kinom iz perioda posle "kulturne revolucije"koja svog glavnog neprijatelja vidi levo od sebe. Onošto je racionalno za istoriju još jednom je zbrisalo predsobom ideološke iluzije. Evropa je suočena sa istimproblemima kao i ranije, sa još jednim novim iskustvom:ispostavlja se da su problemi i "ćorsokaci" za kojese mislilo da postoje samo kod drugih - naši, kako utrenutku nastajanja, tako i u trenutku razrešenja. Ništanismo prevazišli, već smo se samo kratko \Teme nadalirevoluciji u našim zemljama, revoluciji "po našoj meri",IIOvde sam mogla da se osvrnem i na druge linijerazvoja i na neke ~ druge protagoniste. Rezultat bi svakakobio bogatiji i kompleksniji. Ali sumnjam da bi iLada iz ovog napisa mogao da se izvuče neki drugi zaključaksem potvrde o postojanju dvostrukog "ćorso-10 Upor. njegov predgovor za knjigu: Michele Manceaux, LesMaas en France, Gallimard, Paris 1972.218kaka", Vratimo se dilemi Merleau-Pontya; oni koji uMarxovo ime nisu prihvatili istoricizam socijalističkihzemalja i komunistićkih partija prvo su se našli vanistorije, da bi ih potom ona zahvatila. Međutim, onekoji su u ime ovog istog marksističkog objašnjenja priznalistvarnost socijalističkih zemalja (a otuda i stvarnostkomunističkih partija, pošto ovo ide jedno s drugim)zahvatili su točkovi jedne nesavladive, neizbežnei obeshrabrujuće logike, i u krajnjoj liniji još jednomsu se našli oči u oči sa onim istim problemom za kojisu mislili da su ga izbegli.U stvari, n(ideoloŠki trockisti, ni novi relativističkii podozrivi ortodoksni komunisti ne mogu da se definitivnoobračunaju sa socijalističkim zemljama. Trockistimaone protivstavljaju svoje postojanje i ono štose iz toga razvilo od početka ovog veka; onim drugima,socijalističke zemlje periodično prezentiraju stanje nesamo svog međunarodnog položaja, već i prirodu unutrašnjihodnosa. Možda je u godinama pred smrt Togliattipokušao da spase što se ,spasti može zalažućise za "mnoštvo puteva u socijalizam", u skladu s čimbi svako postrevolucionarno društvo jedino moralo dase prilagodi vlastitim standardima; ne bi predstavljalonikakav model, ali bi ipak bilo priznato na svom frontu.Ipak, to je samo jedna "realistička" hipoteza koju jestvarnost spremna da sruši. Jer "priroda" svake socijalističkezemlje određuje ne samo njeno unutrašnjebiće, već i njene odnose sa drugim socijalističkim zemljama,sa revolucionarnim pokretima, sa drugim državama.Štaviše, nemoguć_e je postići da baš ovaj izraztotalizujućeg i tendencionalno uopštenog stanovišta relativnokoegzistira sa svim ostalim; otuda to može dastvori jeda;; snažan faktor dezintegracije u "lageru",Teško je biti istovremeno sa Brežnjevom i Maom, saDubčekol1l i Husakom, sa Castrom i Titom, sa gerilomi Allendeom (Aljende). Problem socijalizma - i ne samosocijalizma - postao je veoma dubok uz sve svoje:suprotnosti i iskušenja; socijalizam je sistematski rcmetioravnotežu posleratnog sveta, i to baš onda kadaje levica uspela da "opere ruke" od svega toga zastupajućitezu "nacionalnih puteva u socijalizam",Drugim rečima, pokušaj da se savez sa socijalističkimzemljama odvoji od analize njihovih revolucija nijenadživeo hladni raL Kada se pojavila tendencija da seova dva pitanja ponovo sjedine, levica (komunisti i nekomunisti)nije imala nikakav drugi izbor do da priznavlastitu političku i teorijsku nesređenost - koja je izbijalana videlo Ll svakom pokušaju da se na ovai ili219

onaj naCIn izbegne politička i istorijska. analiza s?~~ja}ističkih revolucija. Moglo bi se reći da Je ov~ kntIckai teorijska neadekvatnost jednostavno posledIca nedostatkarevolucija: evropskoj levici, pol~tički. nen3:0ru~anoj,nedostaju odgovarajući instrumentI za IstrazIVanje.Ali i ono suprotno moglo bi da bude istinito: ovakvaintelektualna blokada ~ koju i suviše spremno pripisujukomunističkoj "vulgati" - i sam~ ~o sebi. koči ilibar opravdava nesposobnost da se smIslI vlastlta revolucija.To je na neki način "ideologija", u smislu lažnesvesti.Ta izuzetna nesposobnost - još od Lenjina i RoseLuxemburg - da se ponovo razmotre mehanizmi imperijalizma(ako nazovemo nesposobnošću i srceparajućenapore revolucionarnih grupa da sa nekoliko jalovihshema zamene istraživanja i analize) može poslužiti kaodokaz da za one koji su unutar "imperijalističkog utvrđenja"to što poznaju ovu "neman" nije od presudnogznačaja na putu njenog uništenja. Zapadnjačka levicaodmahuje glavom zbog neadekvatnosti bezuslovnih tezakoje dolaze iz Trećeg sveta - iako se baš njemu povremenoobraća kad joj je potrebno obnavljanje. Ako ništadrugo, ove teze bar odražavaju potrebu za oslobođenjemkoja ih navodi na prebrzo donošenje definicija, dok sdruge strane lenjost zapadnjačke levice pokazuje da jeona davno upoznala prednosti koje daje lažna svest.Slično tome, niko me neće razuveriti da je razlog ovo!ikog zakašnjenja revolucije na Zapadu to što je u krizikoja ga potresa deo koji se integriše ravan delu kojise suprotstavlja; komunistički imperativ ima kao protivtežupasivno prihvatanje zapadnjačkog modela potrošnjei ove dve strane su u konfliktu u okvirima stvarnostiu kojoj je održanje više nego obezbeđno. Sve meto, dakle, navodi da poverujem da mnogi propusti, kaoi nedostatak ozbiljnih analiza, izazvani odnosom sa socijalističkimzemljama odaju i jedno nesvesno bežanje,nepriznavanje saučesništva.Šta bi drugo moglo da objasni činjenicu da je uposlednjih pedeset godina bilo ovako malo hipoteza kojetumače prirodu socijalističkog društva. Ako odbacimo~ntikomunistički arsenal, za koji bi se teško moglo rečida obiluje novinama, jasno je da je celokupno razmišljanjeevropske levice bilo us mereno ili prema tezama trockista(u širem smislu) ili nije ni bilo orijentisano ubilo kom pravcu. Sva, ili bar skoro sva analiza koju jeobavila evropska levica može se ovako sumirati: SovjetskiSavez ne predstavlja direktan i neposredan izraz vIa-220sti proletarijata. Pitanje: zašto? Odgovor: jer kad jekapitalizam jednom ukinut i postavljen temelj socijalizmu,opala je moć političkog izražavanja radničke klase.DrUGO pitanje: zašto je opala? Odgovor: zbog subjektivnogoneuspeha (sa mnogo tautoloških varijanti koje opetizlaze na isto: zato što je moć radničke klase opala"Zato što nije bila demokratska, zato što je bila centralizovanai birokratizovana, zato što je dospela u rukeopasnih i neodgovornih, odnosno u ruke onih koji subili nedovoljno ideološki osposobljeni. Jer moć je moći oni koji je imaju nece dozvoliti da im je oduzmu). Konačanzaključak: prema levo orijentisanima (maoisti itrockisti) - situacija se može popraviti ako se vlastvrati bazi; po onima u centru (komunisti) - situacijase može ispraviti i nužno je da se ispravi, jer će samrazvoj proizvodnih snaga dovesti do toga da vlast pređena mase; ili prema desno orijentisanima (socijaldemokrati)-- situacija je nepopravljiva jer masa može vladatisamo kroz institucije savremene buržoazije.Odavde nema izlaza. Sa ove tačke gledišta iznenađujućeje da se trockistički postupak konceptualno podudarasa postupkom komunističkih partija, pa čak i onihkoje su na vlasti. Ponovno čitanje dela Moj život iliIzda11a revolucija potvrđuje da akcenat ne samo da jeu potpunosti stavljen na fenomenologiju moći, na sociološko-psihološkomnivo~lll, već je isto tako i u osta-II Vid. My Life, poglavlje XLI, "Lenin's Death and the Shiftof Power". "Vodeće partijske gn:pekoje su se probile iz pozadineinspirisale su se onim tendencijama koje su vođe prvog periodarevolucije mogle jasno da fOrluul.išu i u potpunosti, uspešno,sprovode u delo. Upravo to ih je postavilo na čelo Partije, krozPaI·Uju na čelo radničke klase i kroz radničku ;klasu na čeločitave zemlje. Tako je došlo do koncentracije vlasti u rukamapojedinaca. Međutim, ideje prvog perioda revolucije neosetno suprestajale da deluju u svesti onog partijskog sloja koji je imaodirektnu vlast nad zemljom. U samoj zemlji uobličavali su seprocesi koje bi, uopšteno uzevši, mogli nazvati reakcijom" Širećise u različitom stepenu, ovi procesi su zahvatili radni6.\u klasu,pa i samu Partiju. Onaj sloj koji je stvorio aparat vlasti razvioje ,lasti te, nezavisne ciljeyc i pokušao da sebi podredi revolu·ciju. Mec1u partijskim vođama koji su zastupali istorijsku linijuradničke klase i bili u stanju da sagledaju dalje od aparata, kaoi sam aparat vlasti, počela je da se ukazuje podvojenost - og·romno nezcrrapno heterogeno biće koje je u sebe lako uvlačiloprosečnog komunistu .. :' I dalje: "Ovde se ograničavam na psi.hološki aspekt ove stvari, a ne uzimam u obzir njenu društvenuosnovu, odnosno promene u strukturi ovog revolucionarnog dru·štva. Na kraju, kada se svedu računi, svakako je odlučujući ovajdrugi vid promena" ivleđutim, u stvarnom životu čovek se ne·posredno susreće sa njihovim psihološkim odrazom." U ostalomdelu knjicre Trooki se više ne vraća na pitanje "društvene baze".Vid. My Life, Grosset and Dunlap, New York 1960, str. 502 i 504.221

lom delu analize ovo sagledavanje istorije namerno istaknutonaspram pobeda koje jamče da je SSSR državaproletarijata. Uzeta je u obzir samo jedna "društvenaosnova": aparat vlasti, tj. birokratska kasta, radi sopstvenihciljeva osvaja mašineriju koja kontroliše raspodeludobara i na taj način se stavlja u položaj protivrečansocijalističkoj prirodi države, stvarajući tako nestabilnostkoja vodi ili prilagođavanju raspodele "socijalističkimnormama" koje već upravljaju svojinom, iliprilagođavanju svojine "buržoaskim normama" raspodele.Između kritike Staljina date na XX kongresu i tajnoggovora nema neke suštinske razlike, čak iako ni ujednom ni u drugom nije pomenut problem porastabirokratije, a otišlo se dalje u pogledu gaženja socijalističkezakonitosti. Nema suštinske razlike, jer je pojavasocijalističke deformacije potpuno svedena na subjektivnostjednog čoveka ili jedne "antipartijske" grupe i otudana subjektivnost čitavog aparata koji je ova grupa kon~struisala. Drugim rečima, to je problem koji se javljaisključivo u "političkoj" sferi (u užem smislu tog izraza)a može se rešiti promenama u "političkim", tj. formalnimmehanizmima vlasti - odnosno ponovnim uspostavljanjemsocijalističke "zakonitosti" i "kolektivne odgovornosti","demokratizacijom" države. Ovu istu preokupacijunalazimo kod Trockog, kod Hruščova i u napisimaMao Ce Tunga iz 1956. na temu "Istorijsko iskustvodiktature proletarijata" (ako ih je, kao što se tvrdi,on napisao), a sve je utoliko zanimljivije što ovatrojica inače nemaju ništa zajedničko. Svi oni odvajajute izvitoperene političke elemente od društvenog telačija se osnova nije izmenila, budući da je preuzimanjempolitičke vlasti i ukidanjem privatnog vlasništva nadsredstvima za proizvodnju postala socijalistička.Samo su Kinezi raskr'stili sa ovom shemom i to nedavno,ali kao što ćemo uskoro videti i kod njih postojijedna osnovna protivrečnost. Ostali pripadnici komunističkogpokreta i veći deo evropske levice prihvatajuovu shemu. Levica je to učinila pre XX kongresai to joj je omogućilo da veruje da se ono što je prouzrokovalanajgora epoha staljinizma može popraviti nesamo, kao što smo već videli, zahvaljujući međunarodnojfunkciji Sovjetskog Saveza u odnosu na fašizam, većisto tako korekcijom onih mehanizama vlasti koji sustrani prirodi socijalističkog sistema. (Trocki nikadanije prestao da brani SSSR kao proletersku državu radnognaroda koja strada samo od birokratske degeneracije.)Kada je 1956. na XX kongresu izneta ova kritika222zasnovana na priznavanju protivrečnosti (za koju jeodgovoran isključivo staljinizam) između društvenoekonomskebaze i nadgradnje koja još nije društvena, evropskalevica je blagonaklono pozdravila tu dijagnozunepravilnosti kao i predskazivanja koja su mnogo obećavalai jedva čekala proces "liberalizacije" i "političkedemokratizacije". Cak i oni koji nisu imali iluzija oHruščovu ponadali su se, posle poljskog oktobra, da ćedoći do radikalnije demokratizacije, do ponovnog obrazovanjaradničkih "saveta" i do novog "sovjetizma"koji bi se mogao ostvariti jednostavnim prenošenjemvlasti od vrha prema bazi.Ima još toga. Citava levica prihvatiće sovjetskutezu, koja se vraća u dvadesete godine i prema kojoj supoteškoće i zastoji u demokratizaciji imali jedan skorosudbonosan uzrok: "oskudica" 11 resursima, društvenoekonomskazaostalost Rusije 1917. neizbežno je dovelado faze autoritarizma, centralizacije isuperstratifikacije,kada je bilo neophodno - za održanje tek izvršene revolucije- dati prioritet "materijalnoj izgradnji" socijalizmai ekonomskom jačanju zemlje, a samim tim idržavnom aparatu koji to obezbeđuje. Jednom kada sepostigne određeni nivo biće moguće preći na cilj br. 2,na društveni preobražaj. Ista teza može se naći i kodSartrea iz 1952. Cak će se, mnogo kasnije, pojaviti ikod Guevare: izvesna doza staljinizma jeste cena kojutreba platiti da bi se izašlo iz zaostalosti. I XX kongresje bio u istom znakur. "Sada, kad je SSSR dostigao ovajnivo proizvodnih snaga mogućno je, što ranije nije bilo,da krunišemo naše zalaganje preobražaj em društvenihodnosa u pravcu socijalizma". To je čak postalo skoroneizbežno. budući da prekomerna centralizacija vlastiviše nije bila pokretač već, pre bi se reklo, kočnica razvojamasovne inicijative. Na XXI kongresu Hruščov jerekao da su stvari napredovale do te mere da se sadamože bez centralizovane vlasti (koja neminovno podsećaila vlast u buržoaskoj državi), pa čak i bez diktatureproletarijata - pošto država već pripada "čitavom narodu"i pošto će do 1980. moći da se realizuje radničkosamoupravljanje.Pa ipak, od XX kongresa videli smo takvo smenjivanjeskromnih pokušaja "liberalizacije" i naglih korakaunazad, da je lako izjaviti (jer prošlo je skoro dvadesetgodina) da je hipoteza postavljena na XX kongresuKPSS bila sasvim nerealna. (...)Stoga je neophodno zapitati se šta je pogrešno uovom načinu tumačenja. Zašto nadgradnja ne postaje"socijalistička" kad se već pretpostavlja da joj je baza223

socijalistička? Zašto do toga ne dolazi ni-kada je razvojrevolucije sprečen zaostalošću, a ni kad se zaostalostprevaziđe?Pokušaj da se odgovori na ova pitanja mogao biotvoriti zanimljive perspektive. Izneću samo nekolikoelemenata koji mogu poslužiti kao putokaz kasnijem iozbiljnijem istraživanju. Pre svega, pada u oči da velikavećina analiza degeneracije ili poteškoća ili zastoja (zavisnood optimizma onih koji diskutuju) koji se javljajuu socijalističkim društvima, da sve te analize u potpunostiprihvataju razdvajanje ekonomske sfere (socijalističke)osnove i sfere međuljudskih odnosa ili nadgradnje(koja još nije socijalistička). Zanemarimo prvuprotivrečnost, preko koje olako prelaze svi koji zastupajuovu tezu: na kraju krajeva, upravo je nadgradnja(Partija, revolucionarna avangarda) izmenila bazu usocijalističkom pravcu; a pošto se obično tvrdi da susada i država i vlast u rukama ove avangarde, to bitrebalo da znači da je u socijalističkim društvima nadgradnjaistovremeno i iza i ispred baze. Čak i ukolikosu Partija, država, kulturne institucije, štampa, radioi sl. ... "socijalistički" - kao što će izjaviti svaki komunistipak postoji jedno jedino područje na kojese ne proteže ova socijalistička priroda: na odnos izmeđupodanika i države, što se obično naziva odnosomizmeđu onih koji upravljaju i onih kojima se upravlja.Idući za ovom logikom trebalo bi govoriti pre o podeljenojnego o zaostaloj nadgradnji. No i pored toga komunističkepartije su mišljenja da ova nepodudarnosti delimična zaostalost nadgradnje onemogućavaju neposrednudemokratiju i u suštini znače "jačanje državedo trenutka njenog nestajanja"; to je, najblaže rečeno,prilično mutna postavka, moderna od dvadesetih godina,postavka koju je Mikojan iznova staloženo izneo naXXII kongresu KPSS, kada je predviđeno da će se do1980. izvršiti prelaženje u komunizam.Međutim, čak i ako prihvatimo ovu viziju društvaizdeljenog na socijalističke delove i delove koji nisusocijalistički, zašto onda postoji otpor prema napredovanjuka socijalističkom totalitetu; čemu na političkomplanu odgovaraju "još nesocijalistički odnosi", kakvesu njihove društvene osnove? Kao što smo već videli,Trocki nije smatrao da birokratska nesocijalistička degeneracijasovjetske vlasti potiče od nekadašnjih klasa.Stvorena je u krilu same avangarde. Unutar boljševičkepartije bilo je ovo opiranje u početku suženo na jošuvek postojane interese bivših klasa. Ali 1936. Staljin224je IZjavio da je usled nadmoćnosti sOcijalističkog sektoradošao kraj ovom obliku klasne borbe. A kada se1952. vratio problemu klasnih sukoba, nastojao je daih svede na reziduaine i periferne elemente opiranjazaostale iz prošlosti. Kineska "kulturna revolucija" ćedosta dugo govoriti o otporu izazvanom "starim idejama",suprotstavljajući tako nadgradnju - nadgradnji.Rezullat ovog tumačenja, koje se još uvek moženaći u raspravama levice, jeste da je socijalizam društvenoekonomskaformacija koju karakteriše priličnanepodudarnost između nadgradnje i baze: nadgradnjase još uvek vuče za bazom i u zakašnjenju je od nekolikodecenija, kao oblik svesti koji više ne predstavljaizraz društvenog bića već sam iz sebe crpi jednu izuzetnusposobnost reprodukcije. Stoga se pretpostavlja daje lakše likvidirati kapitalizam nego projekciju koju jeon ostavio u navikama i odnosima među ljudima. I touprkos činjenice da je veliki deo nadgradnje - država,zakonodavna vlast, instrumenti obrazovanja i propagande- u rukama avangarde za koju se smatra da garantuje"socijalizaciju" baze. Kada se sve to posmatra samrksističke tačke gledišta, čoveku prosto bije u oči ovanepodudarnost čitavog niza uzajamno povezanih kategorija.U stvari, Marxovo delo, intenzivno korišćeno uproučavanju mehanizma kapitalističkih društava, čestoje odgurivano u stranu čim se rasprava vrati na prelaznadruštva: privreda ovih društava proučava se u klaSIcmm, kvantitativnim ili tehničkim terminima, a političkasfera kroz neku vrstu sociologije vlasti koja se,u najboljem slučaju, pretvara 1.1 istorijsko nabrajanjeopredeljenja i ideologija vodećih grupa. Kratki kurslstorije KPSS (b) -l: ne predstavlja izuzetak.Taj teoretski eklekticizam, gubitak marksističkogidentiteta koji se očituje u ovim raspravama o socijalističkimdruštvima - zajedno sa paradoksima koje samukratko navela - po mom mišljenju je rezultat opšteprihvaćenog stava da baza postaje "socijalizovana" utrenutku preuzimanja političke vlasti putem ukidanjaprivatne svojine nad sredstvima za proizvodnjuY" Greška autora ili prevodioca n jenog teksta na emdeski:treba SKP (b) - Prim. rcd.' ~12 Vid. takođe raspravu u Le Monde. 3. novembar 1972. oknjizi Roy Medvedeva Let History Judge: The Origins ai/d CO/1Sequencesof Stalinism, MaclI1illwl, London 1972. Jean EIlenste;nznača ino ponavlja u ime KPF: "Ovo se odnosi na činjenicu daje SSSR imao socijalističku privredu, da je tamošnje društvobilo socijalističko, a da je istovremeno, na nivou nadgradnje,kad se radi o upravljanju ljudima i upravljanju stvarima, bilo15 Marksizam u s\"etu 225

čak i oni - a to znači vođe komunističkih partijakoji su priznali da osvajanje političke vlasti nije"početni" trenutak revolucije, prećutno prihvataju činjenicuda preobražaj svojine u suštini označava ukidanjekapitalizma kao načina proizvodnje. Postoji još jedannaC111 identifikacije "baze" i "vlasništva nad sredstvimaza proizvodnju" - u stvari izokrenut o i suženo shvatanjeMarxa. Možda je Marx rekao da kapital nije stvarveć odnos ljudi posredstvom stvari; možda je napisao- u čuvenom Predgovoru za Prilog !cririci poLitičke ekolZomije,odakle potiču tolike greške u tumačenju odnosabaze i nadgradnje - da se baza formira iz "određenihodnosa nezavisnih od njihove volje" u koje ljudi stupajui da li "odnosi proizvodnje odgovaraju određenomstupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga";možda je MalX rekao da "cclokll]Jllost tih odnosaproizvodnje", da baš ona sačinjava "ekonomsku strukturudru:5tva, realnu osnovu na kojoj se diže pravna ipolitička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni odnosiaruštvene svesti"; drugim rečima, možda je on tvrdioda su b2za i nadgradnja dya odvojena nivoa međuljudskihodnosa od kojih su prvi - oni stvoreni Ll "društvenojproizvodnji njihove egzistencije" - prevashodni, alipri običnom čitanju to je izgledalo sasvim drugačije.Baza je izjednačena sa sistemom vlasništva nad sredstvimaza proizvodnju, kapitalizam sa privatnim vlasni~tvom nad tim sredstvima, a kapitalistički način proizvodnjeje jednostavno posledica svega toga i sa nestankomovog oblika svojine osuđen je da se ugasi ili izgubisvoje značenje. S tim što se u postrevol~cionarnimdruštvima mislilo da je socijalistička priroda baze 2:arantovanaupravljanjem koje više nije privatnog kar~ktera,upravljanjem radničke klase preko njenih~ poliiJčkihpredstavnika - kod Lenjina je to Partija, kod luksemburgovaca"saveti" - onog istog organizacionog itehničkog sistema proizvodnje koji je kapitalizam izg~-adioi ostavio u nasleđe (j, da i ne napominjemo, i~tihy:?roizvodnih snaga). Izgleda da se čitava rasprava voelenau Sovjetskom Savezu dyadesctih godina, i porediz\"csne zaoslaiosli ..." Jasno je - i neću zadržavati na ovomproblenlL1 - da se sy;}ko donošenje sucia o svodi na fe~nom?n.n.ad?r~dn)e. Toliko za ope koji zahtevaju opravdanja (komUl11stlll1S1stlra]U na kulturnOj zaostalosti rusko!?: društva' IsaaeDcutscher, kc:ji nije bio komunist, objašnjava centralizaciju, papr~:na rome l ekscese, opštom društvenom zaostalošću) i za onekOJI opravdanje ne traže (kao što su Meclveclev ili ortodoksnil.rookisti, po kojima je napreda,k, bez Staljina, mo!?:ao biti bržii sa manje krvoprolića). ~226značajnih Lenjinovih aluzija u vezi s "državnim kapitalizmom"kreće Ll ovim teorijskim okvirima.Međutim, kao istorijska formacija i kao sistem proi2.\'odnjekapitalizam se ne može poisto\'etiti sa posednickomklasom. To je čitava jedna proizvodna civilizacija,ponikla oko određenog tipa akumulacije i repr~dukcije,iz koga je nastao najsloženiji i istovremeno na]izopačeniji splet odnosa za koji istorija zna. Činjenicada imalac kapitala nije više privatno lice i da, praktično,onaj deo profita koji se ne preliva u fond akumulacijeodlazi u drugom pravcu, ne menja suštinu i mehanizmeovog sistema proizvodnje. Kod Marxa se to jednostavnopodrazumeva, ma koliko bilo jasno na logičkom planu.Čitavo Marxovo interesovanje upravljeno je direktno naovaj globalni sistem odnosa, u kome privatno vlasništvonad sredstvima za proizvodnju (kao i svi svojinski odnosiuopšte; uporedi: Predgovor za Prilog kritici političkeekolloli/ije) predstavlja samo jedan aspekt. Da bi seovo shvatilo nije uopšte neophodno neko izuzetno dubokoproučavanje Kapitala; dovoljne su najpoznatijestranice dela Gnmcirisse, "Prekapitalističke ekonoms~'~eformacije". Tu Marx prati istorijski tok procesa u komese čovek odvaja od svog rada, od proizvoda svog rada,otuda i od samoga sebe; i time Marx ukazuje na složenostodnosa koji određuju ovu "proiz\'odnu civilizaciju"koju je zaveo kapital, svet kapitalističke proizvodnje- jedna krajnje uska povezanost između materijalnogkaraktera proizvodne stvarnosti, međuljudskihodnosa između proizvođača, najamnog l'adnika i imao:.:aUi upravljača kapitalom, između "ci l ja" sistema aku111ubcijei reprodukcije kapitala i političke i društvene istorijekoja iz toga proizlazi. Zbog svega o,'oga je ulog"socijalističke revolucije" nešto sasvim drugo od samepromene u s\'ojini nad sredstvima za proizvodnju, saprayičnijum raspodelom profita koja iz toga sledi i bezdiranja u sve druge odnose robe i postvarenja. Pre:imetspora je potpuno razlaganje odnosa među ljudima, odnosaizmeđu ljudi i stvari i njiho\'o ponoYl1o uspostayljanje,revolucionisanje "društvenog oblika proizvodnjenjihove egzistencije".Bez ovoga, uzimanje vlasti i ukidanje posedničkeklase predstavlja samo jedani nedovoljanuslov za borbu protiv kapitalističkog oblika proizvodnjekoii nastavlja da funkcioniše pod različitom upravom.Ovakvo obrazložen ie je dugo vremena odbacivano. Trockiga je odbacio san~im tim~ što je tvrdio da birokratijanije klasa jer ne poseduje sredstva za proizvodnju P;},prema tome, ne može da ih prenese narednoj generaciji.227

l mnoga skorašnja zanimljiva istraživanja o socijalističkimdruštvima odbacuju ovo obrazloženje. d Ipak, UKOlikobismo nanovo pročitali Ci porazmislili o tome)raspravu koja je usledila posle Lenjinove smrti - tu Jeta "svetlost" koja čini jedini smisao razvoja SovjetskogSaveza. Ovde ću uzeti samo jedan primer: raspravu osocijahstičkoj akumulaciji, jer je ona jasno pokazala dase skoro nesavladiv otpor ovom načinu proizvodnjezaostalom iz prošlosti može prevazići jedino ako se ponovopostavi pitanje postavke koju smo naveli. Na najlucidl1ljimstranicama kod Preobraženskog - onog istogPreobraženskog čije je teze Staljin usvojio, a potomga likvidirao - jasno je vidljiva ova teorijska bezizlaznost.'"Nekakva akumulacija je neophodna, rekao je;i bila bi neophodna da revolucija nije za sobom pOVUklaogroman gubitak resursa. Ali kako će se ona realizovati?Kapitalizam vrši akumulaciju na tri načina: putem nametana rad industrij skih radnika C višak vrednosti,višak prolZvoda) , putem "brutalne pljačke" sela, što jeopisao Marx, i još brutalnijom pljačkom koju metropolevrše nad svim produktivnim sektorima kolonija. Novasovjetska republika nije imala kolonije. Stoga je morala- tvrdio je Preobraženski - da akumulira iz rada radnikai sa sela. "Izvor ove akumulacije", priznao je u vezigore pomenutog, "isti je kao u kapitalizmu, odnosnorad radničke klase čije nadnice moraju biti manje odukupne vrednosti ostvarenog proizvoda". Uz isvestan"broj veoma značajnih razlika ... u načinu na koji seradna snaga koristi i plaća" (moj kurziv), tj. unutargranica koje toj eksploataciji nameću fizičke sposobnostii nadnice. Budući da su sada nasledili industrijski sektork?me je. bila potrebna potpuna rekonstrukcija i koji jebIO struinuralno zaostao, akumulacija se morala manjeostvariti nametom na radnikov rad (čime bi se jedvaomogućila obnova resursa), a više teškim opterećenjemsela, koje Preobraženski nije slučajno nazvao "našekolonije". Ono što je nekad nazvano "brutalnom pljačkom"koju vrši kapitalizam, ovde je dobilo ime "transfer• 13 S druge strane, to pitanje je, u fundamentalnoj raspraviIzmeđu Paul Sweezya i Charlesa Bettelheima sunrDtstavljenodvema različitim analizama; izloženo je u rasprav( koju je' ne·dm"no objavila L'vfollllzly Review Press, a u glavnim crtama u analizamaCentre d'Etudes et de Planification šocialiste koje ,takođevodi Bettelheim.'14 "The Fundamental Law of Primitive Socialist Accumulation".Ovaj tekst Preobražen skog izdao je Vestnik Kommwzistic~s'wjAkademii, VIII, 1924. Uz neke izmene, on sadrži poglavljenjegove T~1e New ECOl10111ics, preveo ga je Brian Pearce, a predgovornapIsao Alec Nove. The Clarendon Press, Oxford 1965.228sredstava iz presocijalističkog u socijalistički sektor";proces je bio isti. Ova ideološka predostrožnost je čistoformalnog karaktera: industrija je "socijalistički" sektor.mto što je u njoj ukinuta privatna svojina nad sredstvimaza proizvodnju; selo još uvek nije "socijalistički"sektor jer i dalje postoji svojina nad zemljom i timese opravdava oporezivanje (koje se, kao što je uostalomdobro poznato, i dalje nastavlja iako je taj fenomendanas manje važan usled žilavog otpora koji pružaseosko stanovništvo). U stvarnosti se radilo o akumulacijikoja odgovara onom modelu razvoju proizvodnihsnaga kakav formira industrijska revolucija, o jednomistorijskom obliku kapitalističke proizvodnje koji se odnje ne može odvojiti. Izlaza nije bilo zbog posledicakoje su usledile: sve veći jaz između grada i sela, društvenastratifikacija, nizak nivo mobilnosti stanovništva,nagomilavanje regionalnih razlika, selekcija na poljukulture, tj. zbog reprodukcije strukturalne nejednakostisvojstvene kapitalizmu.Očigledno je kakav se teorijski problem postavio.Doista, kako je jedna politička revolucija, odnosnoprosto osvajanje državne vlasti i preobražaj privatnesvojine u državnu, mogla da modifikuje jednu već formiranuorganizaciju proizvodnih snaga čije bi uništenjedovelo do oskudice (a samim tim i do brzog porazarevolucije), a čije održavanje je uključivalo reprodukciju~:baveznih mehanizama kapitalističke proizvodnje? Drugimrečima, šta socijalistička revolucija može i morada uništi, šta može da zadrži i koliko dugo kakve mehanizmemora da pokrene ako neće da bude zarobljena?ilo time što je uništila, bilo time što je zadržalaKapitalistički oblik proizvodnje? Ovo pitanje je veomavažno, a odnosi se na jednu dvosmislenost prisutnu učitavoj marksističkoj misli po kojoj se na socijalističkurevoluciju gleda istovremeno kao na vrhunac i pad kapitalističkograzvoja. Čini mi se da se sa ovim suočilasamo maoistička misao sadržana u kineskoj revoluciji- Maov govor iz 1956. o "Deset velikih odnosa", o"Velikom skoku napred", Mao sa početka "kulturnerevolucije". Jedina stvar na koju ovaj maoizam obraćapažnju jeste da se suprotstavi izazovu nasleđenih proizvodnihsnaga i njihove organizacije koje su kapitalističkai prekapitalistička struktura učinile obaveznimi da ih prevaziđe, a da istovremeno odbaci sve unutrašnjeposledice tog obračuna, da se suprotstavi prirodnojlogici tih proizvodnih snaga i njihove organizacije i daih forsira da bi se stvorile konture jedne drugačijeekonomske "racionalnosti", sposobne da se izbori čak i229

S':l- on.i~!l mod~Iom razvoja nastalim u industrijskoj mehamzacIJ~,kao l ~a formuliše nove odnose - na proizvodnom_lllVOU - Izmedu industrije i poljoprivrede.. eim je 0:0 je~?o~n rečeno -:- a po mom mišljenjuto Je cen~rallll .t~?r~JskI problem Izgradnje socijalizmato,postaJ~. p?h!~ck~, aspekt koj.i. nam bije pravo u lice.Ako "socIjahstIcku akumulaCIjU treba realizovati kaost? je rea.ljzovana ~,~raksi, kr~z neprekidnu eksploataCIJU radmcke klase' l "namet na selo kao celinu _mere diktirane željom da se reorganizuju resursi da bise :-

evoluciji za kapitalistički kalup našeg društva preseklaje Kina u najplodnijem trenutku maoizma. Isto je učiuilai EVlopa studentskim "odbijanjem" 1967-8. i nekimborbama italijanskih radnika protiv kapitalističkeorganizacije rada. U vatri bitke i u svetlosti radikalnogantagonizma intuitivno je shvaćena nužnost revolucijene samo u svetu, već i u nama, totalno restrukturisanjeo kome Marx raspravlja u Nemačkoj ideologiji - revolucijau kojoj nećemo sačuvati ništa osim ideje slobodei jednakosti čiji su koreni i garancije najzad ponovootkriveni; to je drugi način da ljudi organizuju svojuegzistenciju. (Leto 1972.)Rossana Rossanda, "Revolutionary intellectualsand the Soviet Union", The SocialistRegister 1974, str. 21-47)Isaac DeutscherSAVEST BIVŠEG KOMUNISTEPrevela Vesna BećagovićIgnazio SHone (Injacio Sil'one) kaže da je jednomu šali rekao Togliattiu (Tolj act i) , hdel1U italijanskih komunista,sledeće: "Odlučujuća bitka vodiće se izmeđukomunista i bivših komunista". U toj šali ima i gorkeistine. U propagandnim čarkama protiv SSSR-a i komunizmabivši komunista ili bivši saputnik je naja,ktivnijistrelac. Sa osornošću koja ga čini toliko različitimod SHonea, Arthur Koestler (Artur Kestler) ističe sličnumisao: "Svi ste vi ugodno smešteni, ostrvski, anglosaksonskiantikomunisti isti. Prezirete naš Kasandrin vapaji odbacujete nas kao saveznike, ali - posle svega - mi,bivši komunisti, jedini među vašim pristalicama, znamoo čemu se tu radi ..." Sada se okupilo šest pisaca -Koestler, Silone, Andre Gide (Andre Žid), Louis Fischer(Luis Fišer), Richard Wright (Ričard Rajt) i S~phenSpender (Stivn Spender) - da bi razotkrili i uništiliThe God That Failed (Bog koji je izneverio)."Legija" bivših komunista ne stupa u zbijenim redovima.Raštrkana je nadaleko i naširoko; njeni pripad"nici veoma nalikuju jedni drugima ali se međusobno irazlikuju. Imaju zaJedničke crte i individualna obeležja;svi su oni na'pustili jednu vojsku i njen tabor - jednizbog grižesavesti, drugi kao dezerteri, a treći kao običnipljačkaši. Nekolicina tiho ostaje pri sv'ojim prigovorimana koje ih podstiče griža savesti, dok drugi grlato zahtevaju"oficirske činove" u vojsci kojoj su se do nedavnožestoko suprotstavljali. Na svima vise poslednji dronjcistare uniforme dopunjene najneobičnijim zakrpama. Svi232233

do jednog nose Ll sebi zajedničku mT,ređenost i individu::dne uspomene,Pristupili su partiji u ·različitim trenu~ima i ~o jebilo značajno za njihoyo dalje iskust\'o, Om, na pnmer,koji su pri:-:lupili partiji dvadesetih godina ovog veka,naŠli su sc; Ll p:Jkretu u kojem je bilo mnogo prost~~aza ra7l11"dl l-c\"olucionarnog idealizma, Struktura pa1rtlJejcš U\-d~ je bila fluidna; partija )o~ nije zapal~ ,u tot,:litaristički kalu]), Još uvek se cemo mtelektualm ll1tegntelkC111u-ni:-:te;' on još nije bio u potpunosti podređen1110s].;:oIskom rnisolZ eN,lat, Oni koji su partiji pristupilitridcs2tih ccod;na započinjali su svoje iskustvo na dalekonižem ni\::;u. Od 5:1mO" početka partijski nadnarednicisu.s im:l pesupali kao sa regrutima na partijinompoli2.onu za obuku.~O\a razlil:a utiC:e na b'ali tet uspomena bivših komun:Sla,SIJone, koji je pat tiji pristupio 19.21. go~ine,:, ,- .. ;--L1'oJ'U-l-n .:') l\.. e ~ .. Lo',."luIJ'n('ln1 L- 1- r I-~ -' '" ",oča '-' se svoo' v prv02: '-' dodIra s njom.On \erno odslikava intelektualno uzbuđenje i moralnientuzijazan1 kojim je partija u to vr:eme sna~.r:o ~disal.a:uspomene E_oestlera i Spendera, kojI su partIjI l?l~lstUp'lhtrideSetih !?:oC\ina, otkrivaju potpunu moralnu I ll1telektuatnustel;]nost tog pITOg dodira. Silone i njegovi dru"o\'i bili SL[ \Tlo živo zainteresovani za temeljna pitanjar pre, a i nakon utapanja u mClru svakodnevnih obaveza.U Koestlerovo

ode. Bivši komunista je mmalno isto toliko u pravukao što je bio i bivši jakobinac u otkrivanju i suprotstavljanjutom prizoru.Ali, da li je t2..čno, kao što to tvrdi Koestler, da su"biv'ši komunisti jedini ... koji znaju o čemu se tu zapravoradi"? Uz odr:e~~nu dozu.ri~Hm m~glo ~i se tv~ditiupravo obrnuto: blVSl komumstl ponajmanje znajU očemu se tu zapravo radi.Bilo kako bilo, pedagoške pretenzije bivših komunista,ljudi od pera, čine se preteranim ! preuv~ličanim.Većina njih (SiIone je u tom pogledu castan Izuzetak)nikad nije pripadala stvarnom komunističkom pokretu,žarištu tajne ili javne organizacije. Po pravilu, oni su sekretali literarnim ili novinarskim ivicama partijskog ra;da. Njihovo shvatanje komunističke dd~trine i i~eol~g~~eobično proističe iz njihove sopstvene lIterarne mtUlCl]ekoja je ponekad vrlo oštroumna ali vrlo često i pogrešna.~ Još gora ie karakteristična nesposobnost bivših ko- .mU111sta ~da stvari posman-aju nepristrasno. Emocion~neireakcije na sIredinu kujoj su nekada pripadali držeih u svom smrtonosnom zagrljaju onemogućavajući impotpunije razumevanje .drame u kojoj su ~otpu~o ilidelom nekad učestvovalI. Predstava o komunIzmu 1 staljinizmukoju oni slikaju jeste predstava ~gromnog područjaispul1jenogintelektualnim i moralmm grozotama.Posmatrajllći tu sliku neupućeni bivaju lako prebačenisa polja politike na polje čiste demonologije. Ponekadumetnički efekat može da bude vrlo snažan - grozotei demoni odista nalaze svoje mesto u mnogim poetskimremekdelima - ali je on poEtičNi nepouzdan, pa čak iopasan. Nema sumnje, priča o staljinizmu obiluje užasimaali to je samo jedan od njenih elemenata. čak i tode~onsko mma bid. protumačeno sa stanovišta ljudskihmotiYa i interesa. Bivši komunisti čak ni ne pokušavajuda dadu takvo tumačenje.U inače veoma retkom trenutiku istinske samokritikeKoestler priznaje sledeće: "Naša sećanja .po praypu romantizujuprošlost. Ali kada neko odbacl veru 111 kadaga izneveri nriiateljpočinje da deluje suprotan mehailizam.U sv~tlu tih novih saznania ranije iskustvo počinjeda gubi od syoje čistote, useća.?ju se ja.vlja okaljanoi iskvareno. Pokušao sam na onm stral11cama dadočaram ras'položenje u kojem su opisana is'kustva (uKomunistič,koj partij.i) privatno doživljena; znam da utome nisam uspeo. Stalno su mi smetali ironij~,.lj;utnjai stid; za.nosi toga doba kao da su se preobrazIlI u perverzije,a unutrašnja sigurnost u zatvoreni svet narko-236mana; senka bodljikave žice leži preko osuđenog poljauspomena. Oni koji su bili zahvaćeni velikom iluzijomnašeg doba, oni ,koji su proživeli njeno moralno i intelektualnoizopačenje - predaju se novoj strasti suprotnevrste ili su osuđeni da ispaštaju doživotnim mamurlukom".Ovo ne mora bitii tačno za sve bivše komuniste. Nekimeđu nJima još uvek mogu verovati da je .njihovo iskustvobilo lišeno morbidnih tonova koje opisuje Koestler.Ali Koestler je istinito i pošteno opisao onu vrstu bivšihkomunista kojima i sam pripada. Teško je, međutim,ovakav autoport.ret poveza,ti sa njegovom drugomtvrdnjom da bratiju, u čije ime govori, "čine jedini ljudi... koji znaju o čemu se tu radi". Sa istim pravombi i žrtva traumatskog šoka mogla tvrditi da jedino onazna' šta je ranjavanje i hirmgija. Najviše što jedan bivšikomunista intelektualac zna, bolje rečeno oseća, jestenjegova sopstvena bolest; nijemu je, međutim, nepozna:tačak i priroda spoljašnje siJle koja je tu bolest izazvala,a kamo li lek za nju.Ovakva iracionalna emocionalnost preovladava razvojemmnogih bivših komunista. "Logika opozicije posvaku cenu", kaže Si1one, "odvela je mnoge bivše komunisteod njihove početne tačke, neke od njih čak dofašizma". A koje su im to početne taičke? Gotovo svakibivši komunista ,raskinuo je sa svojom partijom u imekomunizma. Gotovo svaki od njih lIstao je u odbranuideala socijarlizma pired zloupotrebom birokratije potčinjeneMoskvi. Gotovo svaki od njih počeo je sa izbacivanjemprljave vode Ruske revolucije huko bi sačuvaobebu koja se u njoj kupala.Ranije ili kasnije ove su namere zaboravljene ilinapuštene. Pošto je raskinuo sa pa:rtijskom birokratijomu ime komunizma, jeretik zatim raskida i sa samimkomunizmom. On tvrdi da je otkrio kako korenizla ponim daleko dublje nego što je on u prvi čas mislio,iako je sam kopao sporo i plitko. On više ne branisocijalizam od bezobzirne zloupotrebe; on sada brani čovečanstvood obmane socijalizmom. On više ne baca prljavuvodu Ruske revolucije kako bi zaštitio bebu; onotkriva da je beba čudovište koje treba zadaviti. Jeretikpostaje renegat.Koliko će se biyšikomunista udaljiti od svog polazišta,dali će, kao što ,kaže Si:lone,postati fašista ili ne,zavisi od njegovih sklonosti i ukmsa, ali i glupavi staljinističkilov na jeretike vrlo često vodi bivše komunisteka ekstremima. No bez obzira na moguće nijanse237

u pojedinacnim stavovima, bivši komunista, po pravilu,prestaje da se suprotstavlja kapitalizmu. Vrlo često stupau njegovu odbranu unoseći u to svu bezobzirnost,uskogrudost, prezir prema istini i snažnu mržnju kojomga je zadojio staljinizam. On ostaje sektaš; on je ustvari preobraćeni stc:djinista. Njegova slika sveta je idalje crno-bela, c:Ji su sada boje drugačije 'raspoređene:ono što je bilo crno sad je belo, i obrnuto. Kao komunista,nije video razli'ku između fašista i socijal-demokrata;kao anti-komunista ne v-idi razliku između nacizmai komunizma. Nekada je prilwatao pravo partije nanepogrešivost, a sada sebe smat,1'a nepogrešivim. Poštoje svojevr.:;meno bio zalwaćen "najvećom iluzijom" sadaje žrtva najvećeg ra'zočarenja našeg doba.Njegove: pređašnje iluzije baJ'su podrazumevale nekipozitivan ideal; njegovo razočarenje je potpuno negativno.Njegova uloga je zbog toga i intelektualno ipolitički jalova. I UoVOlU on podseća na ogorčenog bivšegjakcbinca Napdeonovog doba. Wordsworth i Co-'leridge (Kolridž) su bili snažno opsednuti "jakobinskomopasnošću"; njihov strah je zasenio čak i njihovu pesničku genijalnost. Coleri,dge je u Donjem domu britanskogparlamenta oSLedio zakon kojim bi se sprečila grubostprema životinjama kao "najsnažniji primer zakonod,wl1og,iakobinst\a". Bivši jakobinac je postao zagovornikalltijakobinske reakcije u Engleskoj. Na neposredanili posredan način njegov je uticaj bio prisutan udonošenju Zakona pretiv buntovnog pisanja i izdajničkeprepiske, Zakona o izdajnii::kim delima i Zakona o buntov.nimskupovima (1792-4), u porazima parlamentarnereforme, ukidanju Hebeas Corpus Acta i odgađaniu emancipacijereligijskih manjina u Engleskoj za čitavu jednugeneraciju. Pošto se sukob sa revolucionarnom Francuskomnije odvijao u .,vreme pogodno za opasne eksperimentrgovina robljem je u ime slobode produžilasvoj ži\'ot.Na potpuno isti nai::in i naš bivši komunista, u najnameri,čini najodvratnije stvari. On hrabro stupau redovima u svakom layu na veštice. Niegovaslepa mržnja prema bivšim idealima predstavlja kvasacza testa sayremenih kOl~Zeryativaca. Neretko, on osuđujei naiblaži oblik "držaw blagostanja" kao .,zakonodavniboljševizam". On veoma mnogo doprinosi stvaranju moralneklime u kojoj nastaje savremeni pandan reakcijiEngIcskih antijakobinaca. Njegovo groteskno nastupanjeodražava ćorsokak u koji je zapao. Ali, taj ćorsokaknije samo njego\' - on je deo slepe ulice u kojoi celajedna generacija provodi svoj nepovezani i odsutni život.238Istorijska paralela koju smo ovde ocrtali može seproširiti i na prostraniju pozadinu ove dye epohe. Svetje dan::ts podeljen na staljinistički i antistaljinističkisavez kao Što je nekad::: bio podeljen na napoleonovskuFrancusku i Svetu alijansu. To je podela između "degeJ1erisane"re\-olucije koju je iskoristio despot i grupacijepretežno, mada ne i isključiYo, konzervativnih interesa.S::t stanovišta praktične poli tike izbor se sada,kao i u to doba, svodi na o\e dve alternative. Medutim,dobro i loše je II ovoj kontroverzi tako beznadno izme·šano da bez obzira na izbor i pr::tktične motive kojimase on I'ukovodi, gotO\'O je izvesno da će na dug rok i uširem istorijskom smislu taj izbor biti pogrešan.Pošten i kriticki nastrojen čovek bi se u ono vrememogao pon1iriti sa Napoleonom isto toliko koliko bi seu naše doba mogao pomiriti sa Staljinom. Međutim,upd\:os Napoleonovog nasilja i njegovih obmana, porukaFrancuske revolucije jc preživela snažno odjekujući tokomcelog devetnaestog veka. Sveta alijansa je oslobodilaEvropu oel Napoleonovog ugnjeta.vanja i za izvesno"Vreme većina E\Tcpljana je slavila njenu pobedu. Međutim,ono što su pobednici - Castlereagh (Kastlrig) JMetternich (Malernik) i Aleksandar I - imali da ponude"oslobođenoj Evropi sastojallo se prosto u očuva·nju starog poretka koji se raspcl'dao. Tako su zloupotrebei agresivnost ca.rstva, koje je rodila Revolucija, produžiležiYot evropskom feudalizmu. Bio je to najneočekivanijitrijumf bi\'ših ja~I(Obin::;lca. Međutim, cena kojusu za to platili sastojalja se II tome što su i oni sami,zajedno sa svojom antijaikobinskom stvari, ubrzo počelida liče na opasno smešni ::ll1ahronizam (...)Da je naš bivši komunista imao imalo smisla zaistoriju, io bi se n8'd ovim iskustvom ..."Daleko, d::tlcko podliji je tvoj neprijatelj" - ovaizreka mogla da posluži kao moto za knjigu The GodThat Failed i za filozofiju manjeg zla koja se na njenimstranicama Odušey!jenje kojim pisci oye knjigedi nesigurnošćuina momente sc hla-ili pak ostacima ideoloških inhibicija.Nesigurnost se pojavljuje između redova njihovih ispoYesti ili II čuc1n:m usputnim primedbama.Sijone, na . u\'ek opisuje Itali pre Musolinija,onu Italiju proti\' koje se kao komunista po"bunio, kao "pseudedemokratsku". Teš].;:o da veruje daje Italija nakon j\Iusolinij::t išta bolja, ali njenog staljinističkogneprijatelja on smatra "daleko, daleko podlijim".Više nego ostali autori ove knjige, Silone je sasvimizvesno svestan cene koju su Evropljani njegove genera-239

cije već platili za filozofiju manjeg zla. Louis Fischer zagovara"dvostruko odbacivanje" - i ikomunizma i kapitalirzrna- ali njegovo odbacivanje ovog ,drugog zvučikao vrlo mlaka formula za spašavanje obraza; njegovnovootkriveni kult gandilZIlla ostavlja na čitaoca utisaknespretno prikrivenog bekstva. Međutim, Koestler je tajkoji povremeno, usred svog oduševljenja i antikomunističkehisterije, otkriva nekoliko vrlo čudnih misaonihograda. " ... Ako se osvrnemo kroz istoriju, ka'že on, iuporedimo uzvišene ciljeve u ime !kojih su revolucije pokr'etanesa tužnim krajem kojim su završavale, uveravamose stalno da okaLjana civilizacija kalja i svoje revolucionmopotomstvo" (podvuJkao I. D.) ... Ako je "revolucionarnopotomstvo", tj. komunizam, stvarno biloukaljano civilizacijom protiv koje se podiglo, tada bezobzira koliko nam odvratno izgledalo potomstvo, uzrokzla nije u njemu već u civilizaciji koja ga je rodila. Bićetako bez obzira sa kolikim žarom sam Koestler bude delovaokao advokat "bran1laca" civilizacije il la WhHatkerChambers (Vitejker Čejmbers).Još je čudnija j,edna druga misao ... kojom Koestlerneočekivano završa,va svoju ispovest: "Služio sam KomunistiČlk:ojparHji sedam godina - ]sto toliko je i Jakovčuvao Labanove ovce kako bi dobio rulm njegovećerke Rahele. Kad je isteklo to vreme, nevesta je dovedenau njegov tamni šator; tek sledećeg jutra otkri Jakovda Je svoju strast poklonio ne lepoj Raheli, većružnoj Liji. Pitam se da li se Jakolv ikada povratio Oldšoka što je bio abmanut. Piltam se da li je kasnije verovaoda je ikada verovao u tu obmanu. Pitam se da li ćese sretan kraj ove legende ponoviti; Jakav je, naime, pocenu još sedam godina rada dobio i Rahelu i obmana sepretvorila u stvarnost. A sedam godina su mu izgledalesamo kao nekoliko dana, zbog ljubavi koju je gajio premanjoj".Moglo bi se pomisliti da Jakov-Koestler s nelagodnošćurazmišlja nije li možda prenagljeno [prestao dačuva Labanove-Staljinove ovce, umesto da je strpljivosačekao ,da "obmana postane stvarnost".Ovim rečima nije namera da bilo koga okrive, a jošmanje da kazne. One smeraju, ponovimo to, da umanjezbrku ideja čija jedina žrtva nije samo bivši komunista-intelektualac.U jednom od svojih nedavnih člam.a;ka Koestler dajeoduška svojoj ogorčenosti prema onim starim dobrimliberalima koji su bili zgranuti prekomernim antikomunističkimžarom bivših komunista i koji su na njih gledalisa onom vrstom prezira koj,im obični ljudi gledaju"raspopljenog popa koji vodi devojku na igranku".240.,Međutim,. staTi dabri liberal je možda ipak u pravu:antikomUnistI ove posebne vrste mogu im se učinitisličnima .raspopljenom popu koji "izvodi na isrranku" neabičnu devojku već prostitutku. PaTpuna intelektualnai emacionalnzti zbrka čini bivšeg kamunistu vrlo nepod~snin~za bilo ikakvu političku .aktivnost. Njega proganJanejasan osećaj .da je izdao ili svoje ranije ideale iliideale buržoaslkog društva. Moguće je ča1k, kao što je to?lučaj kad Koestler.a, da ima osećaj izdaje obe grupeIdeala. On ta'da pakušava da' patisne SVOlJ osećaj krivicei nesigurnosti ili da ga prikrije neuaibičajenom siaurnošćui mahnitom agresivnošću. o,n insisti'ra na tom; dasvet prihvati nj~govu nemirnu savest kao najčistiju međuSVIm savestlma. On se sada ne može baviti ničimdrugim do samaopravdanjem. A to je najopasniji motivza bilo kakvu političku delatnost. .Čini se da jedini dostojanstven stav koji bivši komunistaintelektualac može zauzeti jeste da se uzdigneau clessLls de la meNe. On se ne može pridružiti stalj:nističkom t21boru niti antistaljinističkoj alijansi a da neizvrši nasilje nad samim sobOIm. Pa neka astane po stranio,d .oba. t~vbara: ~Ie~a nastoji da ponovo zClidobije svojoseca] kntlcnostl 1 mtelektualnu nepristrasnost. Nekapye,:azkle jeftinu ambiciju zabadanje svog prsta u politIčkIkolač. Neka se, najzad, pamiri iSam sa sobam akoje cena koju mora platiti za lažni mir sa svetom utome da se adrekne svojih stavova ida ih osudi. To neznači. ?a bivši komunista, čovek od .pera ili bilo kojidrugI mtelektualac, treba da se povuče u kulu od slonovače(prezir p:rema kulama od slonovače u bivšemkamunisti usađ~n je još od ranije). Umesto toga možese povući E kulu oSlIwlračlZictl. Može budno i neprist'rasnaposma{rati uzbu.rkano more savremenog sveta, posebnopomno motriti .na to šta će iz njega izroniti, i tatumačiti sine ira et studio - a to je jedina dostojanstvenausluga koju bivši komunista, intelektualac mažepružili ovoj generaciji u kojoj su savesna posmatranje ipošteno tumačenje postali tako žalosno retki. (Nije liZap2.illjujuće kaliko malo posmatranja i tumačenja a kolikomnogo filozofiral1ja i propovedanja nalazimo uknjigama darovite plejade pisaca - bivših komunista?).Ali dali intelektualac uopšte može da bude nepristrasniposmatrač avoga sveta? Čak i ako ga pristupanjeovoj ili onoj strani primora\-a da se paistoyeti sa ciljevimakoji u suštini nisu njegovi, nije li tačno da onipak mora izabrati neku stranu'? Pa mogli bismo se prisetitinekih velikih "intelektualaca" koji su u sličnim situacijamaodbili da se pois,tovete sa bilo kakvim odTe-16 Marksizam u svetu 241

lđenim ci1jeJ? Ta,kav stalv se činio krajnje nerazumnimmnoglm njihovim savremenioima, ali je istorija pokazalada.je bIo nvadm.oćaJl u odnosu na fobije i mržnje dobau kOjem su zlvell. Ovde možemo pomenuti imena trojicevelika~1a: Jeffersona (Džeferson), Goethea (Gete) i.Shelleya (Seli). S"\"a trojica, svaiki na svoj način bili susL~~čeni sa' izbOl~c.m1 između ,n2Jpoleonske ideje 'i SvetealIJanse. S\'a trOjICa su, opet svaki na svoj način odbilida izaberu.'Jcffersc.n je bio najcdanijli prijatelj Francuske revolucijeu njenom prvom, herojskom periodu. On je biospreman da joj oprosti čak i Teror, aH se sa prezrenjemotrgao u vreme Napoleonovog "vojnog despotizma", MeđUtlm,0;11 se nije pomiirio sa Bonap3!rtinim neprijateljil1!a,sa ,::.~ipokritskim spasiocima" Evrope kako ih je naZIvao. Njegova nepristrasnost nije bila samo stvar diplomatskihinteresa jedne mlade i neutralne republike;L?na je prirodno iClvirala iz njegovog republikanskog ubeaenjai njegove demokrats,ke stra~lti. ~Za razliku od Jeffersona, Goethe je živeo u samomsredištu bure. Napoleonove trupe i AleksaIndrovi vojnicis.u,. redom, podizali svoje šatore u njegovom Weimaru(Vajmar). Kao minista'r u vladi SVOg Princa Goc>these oportunistič,ki klanjao svakom osvajaču. Ali' kao~ čoveki kao lTi,islilac ostao je po st!rani i uzdržan. Bio jesvestan veličine Francuske revolucije, ali je bio i šokirannjenim terorcm, On je pozdravio pucniavu francuskihpu~a~a. kod Valmyja kao p?č~tak novog i boljegdoha, ah Je lstC;'ITemenO prozreo l Na:poleonove ludosti.On je pozdravio oslobađanje Nema!6ke od Napoleona,ali je istovremeno hio potpuno svestan sve bede takvog"oslobođenja". Njegovo držanje po strani u ovim i slič'::nim pitanjima stvorilo rnu je reputaciju "čoveka sa Olimpa",ali ta etiketa nije uvek značila kompliment. Nonjegov "Olimpijski nastup" dugovao se ponajmanje unurrašnjojLl\l1odušnosti prema sudbi,ni sayremenika. Onje prikrivQo e!w\"u unutrašniu diramu njegovu nesposobnestdc' se ~ tove ti sa ciIje\'ima o~l kojih je svakipredstavljao nera;:mrsivo klupko dobra i zla.Konaćno, Shelley je posmatrao sudar dva sveta sas\"om strašću. ljutnjom i nadanjima svoje mlade ustreptaleen sasyim sigurno nije "na Olimpu". Paipak 11i u jednom trenutku Inije ,prihvatio samoopravdcnajućet\Tdnje i pretenzije bilo koje zaraćene strane.Za razliku od bivših jakU'binacakoji su svi bili od njegastariji, Shelley je bio veran jakohill1skoj republikanskojideji. On je kao republikanac, a .ne kao pristalica EngleskeGeo'rga III, pozdravio pad Napoleona, tog "naj ne-242ambicioznijeg roba koji je igrao i bančio .na arobu Slobode".Ali kao republikanac on je znao da ,,~rlina imatrajnijeg neprijatelja" od Bonapartine sile i podvale- "s lcill i Običaji, ozakonjen Kriminal i krvava Vera"otelotvoreni u Svetoj alijansi.Sva t'mjica - Jefferson, Goethe i Shelley - stajalisu u iZ\'eS,llOm smislu po strani velikih sukoba svog dobai upravo zbog toga su ga tuma'čili dublje i istinitije negošto. su to !TIcgle učiniti zagrižene, mržnjom zadojene pristalicesukobljenih str2ll1a.Kakva šteta i kakva sramota što je velika većinabivših komunist::. sklonija da ide stopama Wordswortha! Coleridgea nego Goethea i Shelleya!(Isaac Deutsche!', Tlze Ex-Con;;i11 lil is t'sC;oilsciel1ce; tekst je prikaz ktljige TizeGod I!zw Failed. objadjen u Russia il!TrclllSiIioi1, Hamish Hamilton Ul!, London1957, Sir. 223-236),Preveo :v1i1zailo Cmobmja243

David CauteKOMUNIZAM I FRANCUSKI INTELEKTUALCI1914-19661. 1956-1958.Da bi se mogle potpuno oceniti posledice Hruščovljevihoptužbi protiv Staljina, iznetih februara 1956. nazatvorenoj sednici CK KPSS, od značaja je da se znau kojoj meri su FKP i njeni intelektualci branili staljinsimpolitiku i kult ličnosti Staljina. Sam po sebi tajkult je bio samo logična posledica jedne devijacijemarksizma koja je sve više nastojala da dokaže da postojidijalektička potreba za jednom ili dve vrhunskiobdarene ličnosti, i sledstveno tome, da potceni ulogumasa, čija je kolektivna svest neminovno zaostajala zadogađajima. Ukoliko su izričito ili prećutno podržavaliovo mišljcnje, ino strani komunisti bili su takođe osuđeniHruščovljevim govorom. Tada obelodanjeni Staljinovizločini i greške samo su propratni činilac rastućeg dubokognezadovoljstva i skoro potpunog negiranja marksističkihprincipa.Novembra 1936. Pravda je opisivala Staljina kao"genija novog sveta, najmudrijeg čoveka svog vremena,velikog vođu komunizma".! U broju od 7. novembra,posvećenom godišnjici Oktobra, Staljinovo ime pominjalose 88 puta, Lenjinovo 54, a pridev "staljinski"z -petnaest puta. Iznenađeni takvim ulagivaniem, zapadniintelektualci koji su simpatizirali sa SSSR tražili suobjašnjenje toga u uslovima koji su postojali u Rusiji.244I L. Schapiro, The Communist Party of Soviet Union, str. 406.2 L. Fischer, Men and Politics, str. 58.Gcorges Friedmann (Žorž Fridman) mislio je da se ovajkult može pripisati teškim spoljnim pretnjama uperenimprotiv SSSR i potrebi vernosti jedinstvenom šefu. 3 Uznemirentime i Lion Feuchtwanger (Lion Fojhtvanger) jedošao do zaključka da je ovo obožavanje bilo iskreno ina neki način prirodno: "Nigde nisam primetio bilošta što bi govorilo da je ono veštačko ili unapred is fabrikovano."Ubeđen da je "Staljinu očigledno bilo neugodnošto ga na taj naćin slave kao idola", Feuchtwangerje pominjao jedan intervju u toku kojeg je Staljin izneomišljenje da to mora da je delo "sabotera".4Kako većina francuskih komunista nisu nikada pre1924. godine čuli da se govori o Staljinu, zadovoljavalisu se time da podražavaju Ruse uvereni da ako ga većinaboljševika diže u nebesa to može biti samo sa dobrimrazlozima. Ako je Maksim Gorki pisao da "gvozdenavolja Staljina, vođe Partije, ispravlja sjaino rama skretania"5- to mišlienje Barbusse (Barbis) i Rolland(Rolan) bili su skloni da prihvate. Ako bi se verovaloBarbusseu. Staljin je dobio građanski rat potpuno sam,zahvaljujući svojim ličnim vrlinama, koje su sjedinjavale"brzinu i jasnošću pogleda, poimanje bitnih elemenatakonkretne situacije, poznavanje stvarnih uzroka ineizbežnih posledica bilo koje činjenice - prezir premaneredu i konfuziji. Sve to preneto na bojno polje predstavljapravi marksizam. 6 Staljin je, govorio je on"nepogrešivo i neumoljivo metodičan".Da l} je to bilo 'baš tako apsurdno? Petogodišnjiplanovi bili su stvarnost. Uz to, obožavanje koje seukazivalo vođi moćnog komunističkog pokreta nije bilonovo. Kult Staljina nadovezao se organski na kult Lenjina,pa čak i Trockog (...)U evoluciji kulta Staljina, u evoluciji od nečega štose ioš moglo prihvatiti ka apsurdu, rat ie odigrao odlučujućuul~gu. Na to treba Šire gledati. 'Ne sa'ffio komunisti,već su i svi ljudi skloni da u trenutku kada suuhvaćeni u koštac sa najvećom mogućnom opasnošćuukažu svoje poverenje nekom sveznaiućem šefu, biloela je to Staljin ili Churchill (Čerčil). Godine 1956. Hruš·čov je ismevao Staljinove vojne sposobnosti. Ali, velikiJeo zapadne iavnosti, a ne samo komunisti. vezivao ie zaStaljinovo in1e briljantne bitke Crvene armije i brzuevakuaciji industrijskih postrojenja SSSR iza Urala.Jean Richard Bloch (Žan Rišar Blok), koji je govorio3 G. Friedamann, De la Sail7te Rllssie iz l'URSS, str. 216-218.4 L Feuchtwanger. lvloscow. 1937. str. 95.5 Naveo G. R de Huszar II The !il1tellectuals, str. 235.6 COI1lIl111ne, januar 1936, str. 560.245

sa moskovskog radija za vreme rata, doprineo je da se~o b:ajnosti pojača jedno vrlo rašireno osećanje -::J. ma)a 19~3. go~il1e ~~ja:,io je da je Staljin skoro jedin~t\'el1l geruje, u ISlOI'lJ1 l da ga njegov narod obožava. 7U e.misiji ?d 6. novembra 1941. godine, za vreme najcrnJegpenoda rata, Bloch je insistirao na moralnimvrlinama Staljina i citirao generala Petita (Peti), članaZran~uske voj~e n-:isije, .. koji je izjavio kako je frapiranStalJInovom mteltgerlCIJom, preciznošću i živahnošćunjegov?~ duh~, nJe~~)Vim znanjem i zadivljujućom jedno~t~vnoscu, ?PIS:rJUCI g;a ~ao "dobrog dedicu"8. Ako jeIstma, kao sto Je tvrdIO Hruščov da J·e StalJ·in podviorep " p~s l e nemačkog napada, ne '"preduzimajući ništakonst~'u~tivno i kukajući da je "sve što je Lenjin stvoriozauvek Izgubljeno"" - ko je o tome moaao znati izvankruga nekolicine sovjetskih lidera?to~li . se~e je~ne deyijacije, to jest kulta nepogreši·voStI, bIlo Je vec posejano. U svom romanu Classe 42(Godište 42) Pierre Daix (Pjer De) opisuje kako su francuskiko~unisti bili !-lbeđeni u to da je Staljin namernopUStI~ .HItlera da prIvremeno stekne vojna preimućstvakako ~I. ga, nav~dno, mogao bolje demaskirati kao agre?ora .: IZ toga Izvući ogromnu političku korist. lO Malo.Kasl1l]e, a naročito u godinama između 1949-1953, u vre~le .~~d.a ,se .~astranjivanje (ka kultu nepogrešivosti) uRUSIJI JOs VIse povećalo, francuski intelektualci-komunistikao pod hipnozom klanjali su se idolu, izgubilir~:,notežu kao mar~~sisti i doveli sebe u neodrživu ~ poziCIJ~. K:rlt se . .razVl]a~. u tri pravca: Staljin, kao vođadrzave l PartiJe; StalJm - duhovni otac i simbol· Staljin- ekspert za sve oblasti. 'v Po poy.ratku 1z Rusije Bloch je slikao Staljina kaocove~(a. kOJI, dalek.o od toga da se zatvorio u Kremlj,~eluJe J.~vn~ 'pre~ lrcem svoga naroda. (Hruščov je tvrdioaa StalJm mje rukada putovao da bi se sreo sa radnicimai . s~liacima i ,?a od okt?br::: 1928. nije nikada posetio1~1 :l.ednov seI?- A Bloch Je dIzao u nebesa "ovog čovekakop, pOSLo. Je pr~uzeo odgovornost vlasti, nije nijednomPOCllUO neku ozbIljniju greškuY Uz pomoć mnogih anegdotakoje više svedoče o nedostatku mere k~d njeg'astr.str ..slr.246, J. R. Bloch, De la France Irahie (l la Franee en aHI-'ee279. I I •• :1,;/' R, Bloch, L'Homme du COIlIlI1U1zisme, Portrait de StaZine,~OT!ze Anii-Stalin CampaigiZ alld IIl/erna/ioilaZ COI1li711ll1ism,J .'~ P. Daix, PiX-il~llviei11e prii/temps, II, str. 78,.1 The Allll-Stalm Campai

novog čoveka - čoveka komuniste". Psiholog HenryWallon (Anri Valon) pita se da li je ikada čovek udružiou sebi sve strane genija kakve je posedovao Staljin. 16U jednoj pripovetci Andre Stila (Andre Stil) (pisanojjoš dok nije bio primio Staljinovu nagradu) - "otacnaroda" poprima neku transcendentalnu budističku dimenziju."Tačno je - razmišljahu oni - zna se dasvako ima. u dubini duše pomalo od Staljina, koji nasposmatra Iznutra, nasmejan i ozbiljan, i uliva poverenje.Ovo unutarnje prisustvo Staljina to je naša sopstvenasvest, nas komunista."!7Bila je to zaista bolest, od koje izgleda niko nijebio pošteđen.Povodom 70-te godišnjice Staljina Paul Eluard (PolElij ar), bivši nadrealista, humanista prožet zapadnomkulturom, izrazio je želje CK FKP u jednoj pesmi ovako:"Staljin je za nas prisutan i u sutrašnjiciStaljin danas otklanja nesrećuPoverenje je plod njegovog mozga prepunog ljubaviZahvaljujući njemu živimo ne znajući za jesenHorizont Staljinov uvek se iznova rađaJer su život i narod izabrali StaljinaDa bi na zemlji živele njihove nade bez granica."18*. N. Guillevic (Gijevik) nije propustio da da svoj dopnnos:"Zato što si tamo od samog početkaTi uvek znašŠta dolazi i šta treba da se radiU onom trenutku koji ne čeka."!9~ pit.anjl!-. r~vnosti .teško .da se moglo bolje postupitinego sto Je UCImo HenrI BasSIs (Anri Basi)."Druže Staljine,Tvoje ime za nas predstavlja nasušni hleb,druže Slaljine,Tvoje ime - od kojeg živimo! - pomoglo nam jeda umiremo,;, G. Gogni{)t, - naved. delo. str. 16--20.17 LLF, 22. decembar 1949.13 P. Eluard, "Joseph Staline", CC, januar 1950, str. 4.~ U prevodu ovih i sledećih stihova nije se težilo prepevu.- Prul1. prev.19 P. Daix, Gllillevic, str. 166.248druže Staljine,Tvoje ime - iskitilo je cvećem oči naših mučenika."loKonačno, postojao je Staljin - stručnjak i specijalistaza sve oblasti. Tu se možda ispoljilo najfrapantnije·:Jdsustvo intelektualne mere francuskih komunista. Zabiologa Georgesa Teissiersa (Žorž Tesije) Staljin je biovođa naučnika. Jean Desanti (Jan Dezanti) pozdravljaoje u njemu naučnika novoga tipa. Joliot-Curie (Žolio-Kiri),nosilac Nobelove nagrade, slavio je naučni doprinos velikoggenija čiji teoretski radovi predstavljaju ogromandoprinos marksizmu. 21 A u vreme spora sa LisenkomFrancis Cohen (Fransi Koen) je stavio do znanja biolozimadisidentima (kojima je kasnije dato za pravo) da"za jednog komunistu Staljin predstavlja najveći naučniautoritet na svetu" .J? I veliki i mali ljudi, poznati naučnicii novinari niskoga ranga, valjali su se u istombrlogu. Pod pretnjom isključenja i nemilosti Partija imje nametala neophodni konformizam. Godine 1939. Partijaje poručila film o životu Staljina - "Čovek koganajviše volimo na svetu" - čiji je idolatrijski karakterdoveo u nepriliku čak i "najtvrđe" sta!jiniste. Teško jeodrediti šta je bila iskrenost, šta oportunizam, a štazabluda ako jedan čovek, koji je, uopšte govoreći, takorezervisan kao što je Cogniot stigne dotle da u samomčlanku koji je posvećen ekstravagantnim počastima povodom70. Staljinovog rođendana napiše kako "slavljenješefa predstavlja element reakcionarne imperijalističkeideologije. nPosle Staljinove smrti FKP je izjavila: "Mi se zavetujemoda ćemo sve učiniti kako bi još više opravdalislavni naziv ,staljinista' sledeći primer i učenje MauriceaThoreza (Moris Torez), Staljinovog najboljeg učenika uFrancuskoj, učenika tog giganta misli i akcije, koji jeizgradio socijalizam, uništio hitlerovsko čudovište i svomsvojom snagom delovao na spasavanju svetskog mira".Da i kult bio okončan samom smrću Staljina, FKPbi primila Hruščovljeva otkrića u 1956. godini ako nesa čistom savešću, a ono svakako sa iskrenom željomza promenama. Ali, kao što je svaki gaulajter pozirao uulozi Hitlera u minijaturi, tako je i prvi sekretar svakekomunističke partije bio uzdignut na rang Staljina u:0 LLF. 12" mart 1953." Isto." F Cohen, "Mendel, Lyssen:kD et le role de la science",LNC, februar 1950, stL 62.2J G. Cogniot,naved. delo, str. 9.249

malom. Kult ličnosti duboko je prožeo celokupni životl misao Partije. J oš u toku tridesetih godina istaknutil11telektualci, kao što je bio Politser (Police), bili suskloni da Thorezovim autoritetom podupiru najobičnijeideje, kao da razum !1ije bio sam. se~i ,dov~ljan.. }?ilo jeuobičajeno da se kaze: "Thorez Je Sjajno ldentwkovaonaciju (državu) sa narodom." Automats.~\:i, kult .. Tl:J.Orezaišao je ruku pod ruku sa kult om StalJ111a. ,,~lsl.1l11 d~komunistima ništa nije nemoguće kada su '.'OQem gemialnimčovekom" - pisao je Aragon.2+ Thorez je - go\'01'io je on - "literarni junak nove generacije, Rastinjakili Robimon Kruso proletarijata". "Veiiki francuski narodi njegova borbena avangarda - proletarijat, našlisu u Mauriceu ThoreZll herojski i stvarni izraz svojeistoriiske sudbine".20 Za Andn~ Stila Partija je bila "PartijalVlauricea Thoreza".Kao i u slučaju Staljina, dijalektika je bila ovdepostavljena naglavce. Proletarijat, pošto je našao liderakojeg zaslužuje, postaje ubuduće zavisan od njega. U'Stilovom romanu neki aktivista primećuje da kada je,,~VI2urice rekao na jednom kongresu da bi trebaloprodnn

Razume se da su svi vodeći rukovodioci Partijedodali svoj deo tamjana, već prema tome kakav su položajzauzimali u hijerarhiji. Godine 1946. Aragon je pevaoslavopoj ke redom Cachinu (Kašen), Monmousseauu(Monmuso), Duclosu (Diklo) i Frachonu (Frašon),;;t uzeo je bio u odbranu i "slavnog organizatora brigada,čoveka koji je u Madridu kao i u Odesi spasao po drugiput čast Francuske"35 - Andre Martyja (Andre Marti),koga je Hemingvej omalovažio u romanu Kome zvonazvone. (Sedam godina kasnije Aragon, odlučno na liniji,napravio je od Martyja Titovog agenta, koji je smeraoda likvidira Partiju posle rata. l '> Što se tiče Duclosa, kojije u odsustvu Thoreza uzeo u svoje luke uzde, ni onnije bio zaboravljen: Aragon i Eluard posvetili su mupoeme, a brojni umetnici-komunisti naslikali su njegovlik na platnu. Cacnin, veteran, bio je takoc.le objekt ulagivanja.Eluard mu je posvetio pesmu U ime prijateljstvau kojoj se kaže: "Zahvaljujući Tebi, dragi Marsele, jasam još mlad".li Fougeron (Fužeron) je Jiačinio njegovportre, na kome je okružen decom koja nose cveće, a:r:nisleći na Casanovu (Kazanova), revnosnoO' učenikazdanova, Guillevic je napisao svoju poemu U o~o majskojutro.Ne odričući iskrenost ovim hvalospevima ne zaboravljajućipri tome da su u izvesnim slučajevi~a komull!stički.lideri bili izuzetni ljudi, čija je odanost radnicI.ma.bIla .neosporna,. ipak se mora konstatovati da je upItanjU brla rabota lednog aparata i dejstvo jedne odr'eđeI?-ei~eolog.i:je: TokC?m t~-i godine posle StaljinovesmrtI mIm kOJI Je prOIzvodIO pohvale funkcionisao jeneprekidno. Kada je došlo do šoka, početkom 1956. gOdine,Partija i njeni intelektualci bili su još uvek okol:-'elistaljinisti... Mesec dana pre XII kongresa Partije objavliivanjekn lIge Pierre Hervea (Pjer Erve) Revolucija i fetiši izazvaloje mali skandal. HenTe, čiji je individualizam nadživeonjegovu karijeru staljiniste, kritikovao je II knjizipartijsku birokratiju, odnosno - kako je reho - "njenuvulgarnu plebejštinu" i njen prezir prema intelektualcima.Ako bi trebalo, govorio je on, uvek podržavatiPartiju zato što predstavlja radničku klasu, onda bitrebalo u ime istog fetišizma podržavati iLaburističkupartiju, odnosno AFL u Americi. Citirajući opširnoMarxa, Lenjina, pa čak i Staljina, on je tumačio njihovo25235 L. Aragon, L'Homme COli1li1l11zžste, l, str. 24.36 L Aragon, L'Hol11111!' commll,7ist!'. TI, str" 302.J7 P. EIuar·d. naved. delo, str. 182-183.učenje na način kao da su, pod određenim okolnostima,oni davali prednost mirnom prelazu ka socijalizmu. 38Neizbežno, Pierre Herve je morao da dobije svojupordju kazne, koju je malo pre toga delio tvrdoglavima."Zaista, primetio je Guy Besse (Gi Bes), gospodin Dalesnije mogao ni sanjati da ima tako poslušnog komentatora."3YClaude Morgan (Klod Morgan) - jedan drugipobunjenik - obratio se Etiennu Fajonu (Et jen Fažon),danu Politbiro a, pismom da bi izrazio svoje "mučnoiznenađenje" povodom Bessovih uvreda. SekretarijatPartije požurio je da objavi odgovor Fajona - ne objavivšiu isto vreme i Morganovo pismo. Fajon je u tompismu stavljao do znanja Morganu da, uprkos kritikaHerveove knjige, njegovo pismo objektivno predstavljaakt solidarnosti sa Harveom i sled stveno tome agresivniakt protiv Partije. U isto vreme on je poricao da suunutar Partije nametnuta ograničenja u diskusiji. 4DVrlo uzbuđen zbog kritika koje su se na njegasručile sa svih strana, a posebno zbog kritike Sartrea kojiga je optužio da je pao u refonnizam 41 - Herve jepohi~ao da se opravda objavljujući svoju drugu knjigu.42On Je tvrdio da su o njegovom isključenju iz Partije\14. februara) odlučili Politbiro i Sekretarijat sami, dok,međutim, njegova ćelija na Voltairovom liceju nije tražilanjegovo isključenje jer je priznao grešku što jeobjavio kritike izvan Partije. 43 Time je člin 24. Statutap~rtije bio, prema njemu, pogaženo Sve to, međutim, nijebIlo mnogo ubedljivo: Herve je kratko i jasno počinioakt nediscipline. On je odbio optužbe koje su bile up u~ene. pr?!iv njega .t;t l'Humal1iteu prema kojima je tobozebIO lIsen funkCIja odlukom CK zbog veza sa neprijateljimaPartije. Nikada, kaže on, nije zamišljao - kaošto je to tvrdio Sartre - prelaz ka socijalizmu putemosvajanja parlamentarnih glasova, što je praktikovalaSocijalistička partija. U svojoj drugoj knjizi on se pozivaona Hruščova: pozivanje na autoritet Staljina - takočesto u njegovoj prvoj knjizi - bijaše potpuno iščezlo.Uprkos divljim napadima Kanape, Garaudya (Garodi),Bessa i Suret-Canalea (Sire-Kanal) koji je yršio ulogunjegovog pomoćnika u "rukovanju sekirom", Hervć je33 P. Herve, La Revolution et les Fetiches, str. 117-130.]9 L'Hwnanite, 25. januara 1956.'" L'HlIIllanite, 10. februar 1956.'l J. P. Sartre, ,,Le reformisme et les fetiches", LTM, februar 1956.'2 P. Herve, Lettre ii Sartre." Isto, str. 248.253

narsao na malo simpatija kod intelektualaca, bilo da sukomunisti ili ne.U februaru 1956. Hruščov je održao svoj čuveni govorna XX kongresu KPSS. Mada su njegove optužbeprotiv Staljina bile izrečene na užoj sednici, kojoj nijeprisustvovao nijedan strani komunista, Mikojan je većbio započeo antistaljinsku kampanju na plenarnoj sednicii suština njegovih otkrića, ako ne i detalji, postalaje ubrzo poznata u Francuskoj. U periodu između održayanjaHrušćovljevog govora i njegovog objavljivanjaud strane Stejt Departmenta 4. juna Partija nije ni maloodstupila. U martu je Duclos, govoreći u Grenoblu, izjavioda bez uporne Staljinove borbe SSSR ne bi bio ustanju .da ostvari veliko Lenjinovo delo.+!Sa svoje strane Pierre Court a de (Pjer Kurtad) primećujeda je staljinska politika "u osnovi bila ispravna- mada neki od njenih aspekata moraju da budu revidiraniu svetlosti novih činjenica" i trudi se da prebacigotovo svako zlo na Beriju. 45U aprilu mesecu on je objašnjavao da bi u perioduod 1934. do 1941 - u vreme kada su imperijalisti pripremalinapad na SSSR - pokret koji bi bio uperenprotiv Staljina navodno mogao da stvori nezadovoljstvokoje bl neprijatelji komunizma svakako iskoristili. Zarjedna takva akcija ne bi otvorila put agresiji? Da Ii jetrebalo onda preuzimati takav rizik? Bez sumnje, nijedanpošteni komunista ne bi to želeo. Prema tome, u praksise nije moglo postupiti drugačije nego kako je biloučin jeno:'6Preispitujući Rajkov proces (Rajk je zvanično rehabilitovan), kome je prisustvovao, Courtrade je insistiraona tome da je ovaj proces "nametnuo ubeđenje svimakoji su mu prisustvovali"Y Godine 196L on je još ponavljaokako je "Staljin, uprkos svojim pogreškama, biootac milionima l judi i da se neće nikada zaboraviti njegovgovor od jula 1941. godine". Sa više lukavstva negoubeđenosti pokušavao je da objasni staljinizam francuskePartije govoreći kako su drugovi uzvikujući "živeoStaljin" hteli time da kažu "živela Crvena armija", "živeokomunizam", "živela Francuska! Ako bi se to prihvatilok:1o t:1čno, trebalo bi onda zaključiti da je to biodosta čudan način izražavanja od strane ljudi koji nisu254" Observer, 25., marta 1956." L'Hwl1mzite. 23-28. marta 1956.45 T!ze Aliti-Stalin Campaign, str. 117." Le Populaire, 8. maj 1956." P. Courtade, La Place Rouge, str. 280.želeli "Ili boga, 'li cara, lli tribuna". Jedan drugi pi~acstaljinista Pierrf Daix (Pjer De), priznao je ~a s~ otkn.ćaHruščova izaz\ala "izvesnu pometnju", te bl po lzvesn~mpitanjima trockisti m~gli da i~aju pravo. A~i, is~o ta~oodlučno kao i Cour tade, dokazlvao Je kako Je tndeseLlhgodina Rusije', bila ugrožena zaverama i ka~? je Stalj,invrlo dobro upravljao. "Nikoga ne pravdam - zaklJUčioje. 4YMeđu intelektualcima Hruščovljeva su otkrića izazvaladve ':azličite reakcije: kod liberala zaprepašćenje,olakšanje, nadu; kod pravih staljinista 1~1rzo:~ljno svrstavanjeuz liniju, koje se jedva moglo pnmetltI.Edgar Morin (Edgar Moren) opisuje svoja razmišljanjau to vreme: "Što se mene tiče, bila ?J-i,.ie pozpatavećina tih činjenica. Naravno, ne sve:. Ah mk.~d. ms,:-~mogao da zamislim genocid nad manJInama, liKvIdaCIJUjeviejske inteligencij~ i sigurno nisam mogao zamislitida je tortura postala u toj meri sistematska praksa, očemu je odlučio jedan Staljinov cirkular iz 1938. Svenaše mame sva naša razmiši janja o Zero et nnfilli(Nula i besbajno), o Hwnal1isme .et _Terreur~ (Hum.anizami tcror) time su postala lakrdlja. JO Međutlm, Mannje napustio Partiju šest godina pre toga. Ovde se moženaći dokaz više o delovanju određenog oblika zakonakompenzacije, kao i o zabludama intelektualac~ ~omunistana Zapadu - koji su odbijali da prihvate čl11]emceiz prostog razloga što ih je Partija negirala .i ~to su. ~hkoristili neprijatelji socijalizma. Ipak, u celIm, otkncaHruščova, daleko od toga da su izazvala pometnju,probudila su, naprotiv, nadu da će biti preduzete reformei sprovedeno brzo ispravljanje grešaka.Napredniji intelektualci očekivali su mnogo od XIVkongresa FKP koji je trebalo da se održi u junu, alije zbog događaja odložen za mese~ dana. ~lal~de Morgan,koji će od tada biti u prethodnicl pobUl1jemka, podneoie izvesne predloge koje je Partija, ne zna se tačno zb?vgčega, pristala da objavi. Morgan je tvrdio da kult hcnostinije neki fenomen koji je posebno svojstvenSSSR da on isto i Ll francuskoj Partiji,i da je doveo do "nedostatka kritičnog duha u bazi ... ,sto se " nroširilo od baze do samog vrha". U odgovoru na~ ~;) P. Daix, Reflexiol1s, Paris 1957, str. 180, _,', Zero et l'1nfil1i - francuski prevod romana Arthura Koest!eraDarkness ar "-0011, koci nas objavljen pod naslovom .PolllračenjeII podne; Hzmzal1isl11e et Teneur - rasprava MaUrIceaMerleau-Pontya - P;-iilL red." Naveo K. Jelenslci U "Tbe Literature of Disencbantment",Survey, april 1962, str. 118,255

to, Marcel Servin (Marsei Serven) ga je optužio da gaji"patološko nepoverenje" prema rukovodstvu Partije. slNekoliko dana kasnije Marc Beigbeder (Mark Bebede)bio je smenjen sa dužnosti zato što je rekao da su rukovodiociPartije najverovatnije znali istinu o rehabilitacijama,pa prema tome duguju aktivistima - koji sunjihove žrtve - neko objašnjenje i neko izvinjenje. s2Četvrtog juna Stejt Department je objavio kompletnitekst Hruščovljevog govora. Bes i poniženje obuzeli suu tom trenutku sve partije na Zapadu. Politbiro FKP17. juna je javno izrazio žaljenje zbog uslova pod kojimaje govor bio objavljen i upustio se u malo neuobičajengest nediscipline izjavljujući da objašnjenja koja su datao Staljinovim greškama, njihovom korenu i okolnostimapod kojima su se one razvile nisu zadovoljavajuća.Neophodna je ozbiljna marksistička analiza koja bi utvrdilaokolnosti koje su omogućile Staljinu da ostvarisvoju ličnu vladavinu. i3 Sličan zahtev fon:nulisan od straneTogliattija svedočio je o stvarnoj, iskrenoj želji zareformama u krilu Partije, ali što se tiče FKP - ovoje bilo sumnjivo. U potrazi za direktivama, FKP je poslalajednu delegaciju u Moskvu. Pod pritiskom, KPSSje sastavila izjavu pod naslovom "Kako je savladan kultličnosti u SSSR". Već 6. juna CK Komunističke partijeFrancuske požurio je da komentariše ovaj dokument -izjavivši kako se radi o "dubokoj i sasvim zadovoljavajućojanalizi skupa okolnosti u kojima se kult ličnostiStaljina mogao razviti. Rezolucija pokazuje ... da bi bilopogrešno tražiti izvore ovom kultu u prirodi sovjetskogdruštvenog uređenja".S4Mada su staljinisti čvrsto zbili svoje redove, ipaksu se na građevini počele pojavljivati pukotine. Jean T.Desanti nadugo se bio raspisao o greškama Trockog iBuharina u jednom članku u La nouvelle Critique. Ali,posle govora Hrusčova njegov prilog u broju za juliavgustdobio je sasvim drugačiji ton. Suprotno ServinuiKasanovi, Desanti je izrazio svoje duboko žaljenje zboggrube intervencije Partije u sporu oko Lisenka, u komeje on imao dominirajuću ulogu, mada nije bio naučnik.U tom sporu Desanti je ispoljio tromost duha koja secesto ogledala u slepom citiranju Lenjina i priznao je dasu, kao i on sam, komunistički filozofi pogrešili stavljajućipod istu "idealističku" etiketu ličnosti koje su među-25651 Le Monde, 2. juna 1956.52 News Chronicle, ll. juna 1956.5J The Anti-Stalin Campaign, str. 169.s4 Histoire du PCF (priručIl.i!k), Paris 1964, str. 613.sobno toltko različite kao što su Kant, Husserl, Bergsonl Merleau-Ponty (Medo-Ponti).5sTo da je Jean Kanapa, glavni urednik časopisa,odobrio objavljivanje ovoga članka - bilo je vrlo karakteristično.U julu, XIV kongres Partije bio je vrlo veštomanevrisan; na njemu se mnogo govorilo o reformamabrižljivo nastojeći da se one izbegnu u praksi. To jesamo povećalo zategnutost među intelektualcima. Partijaje ipak morala malo da popusti: dozvolila je da se pojavinekoliko kritika u zvaničnim organima i pravila se kaoda je spremna da prihvati atmosferu slobodne diskusije,nadajući se da će na taj način zadržati uza se intelektualce,a da im pri t:Jm niučemu značajnijem ne popusti.Ova politika mogla je zaista i da uspe da nije nagloizbila mađarska kriza.Revolt intelektualaca u Mađarskoj manifestovao sepretežno u Klubu Petafi, kome je uspelo da izbegneraspuštanje zahvaljujući svrgnuću Rakošija u junu 1956.Dobar deo francuskih intelektualaca znao je za reformekoje su planirane u Klubu Petafi još od početka oktobra,kada je pisac komunista Tristan Tsara (Tristan Cara)došao iz Budimpešte i izjavio da Klub Petafi izražavamišljenje većine mađarskog naroda. Nastala je paradoksalnasituacija: AI'agon je odbijao da objavi mišljenjeTsare u Les Lettres fram;aises, dok im je mađarski uredza štampu u Parizu dao najveći publicitet. Pored nizamučnih zapažanja za Francuze, Tsara je izjavio i daRajkova udovica zamera Wurmseru što je tražio da ona"oprosti" onima koji su, kao on, klevetali njenog muža1949. godine.'" A 18. oktobra, kada je Sekretarijat Partijeizrazio javno žaljenje što je mađarski ured za štampuobjavio izjave Tsare, postajalo je sve jasnije da brigaJa se očuva obraz nije bila najmanja među preprekamakoje su stajale na putu ka destaljinizaciji.Snaga revolta intelektualaca u Francuskoj tek se upunoj meri osetila početkom novembra, posle druge sovjetskeintervencije i zbacivanja vlade Nađa. Sedmog noyembrakomunisti Claude Roy (Klod Rua), Roger Vailland(Rože Vaj , J. F. Rolland (Ž. F. Rolan)5i i ClaudeMorgan potpisali su, zaiedno sa VerCOl-som (Verkor),Sartrom, Simonom de Beauvoir (Simon de Bovoar) iLouisom de Villefosscom (Luj de Vilfos) pismo u kome55 J. T. Desanti, "Les inlelIeclueIs et le communisme". LNe,juli-avgust 1936, str. 97." Lc Figaro, 19. oktobra 1956 ..57 J. F. Rolland, rođen 1922, profesor istorije na licejuVoltaire.17 Marksizam u svetu 257

su, posle demonstriranja svog prijateljstva prema SSSRi socijalizmu, osudili upotrebu pušaka i tenkova radislamanja ustanka mađarskog naroda i njegove želje zanezavisnošću, bez obzira što su neld elementi u tokukasnijeg razvoja događaja iskoristili ustanak. Ne možese na vrhovima bajoneta nikada ostvariti socijalizamizjavili su potpisnici i u isto vreme odbili pravo protestaonima koji su odobravali suecku operaciju i američkuintervenciju u Gvatemali 1954. godine. Dugo savladavanoosećanje gorčine i netrpeljivosti prema ždanovizmu kodRoya izbilo je svom snagom kada je saznao da je stopedeset sovjetskih pisaca koji su bili osuđeni rehabilitovano.S obzirom da svojevremeno nije štedeo američkeintelektualce koji su ćutali u vreme suđenja Rosembergovih- smatrao je da nema pravo da ignoriše zločinekoji su počinjeni u socijalističkom svetu. ss A J. F. Rollandse faktički odvojio od Partije kada je napisao uExpressu od 9. novembra da "svojim držanjem rukovodstvoPartije uzima na sebe strašnu odgovornost nastav:ljajući da laže i da se pretvara, varajući radničku klasu".Lideri znaju - govorio je on - da bi "destaljinizacijaPartije ubrzo dovela do njihovog zbacivanja i do zamenemlađim i zdravijim elementima", ali po njima socijalizamse neizbežno mora graditi terorom, lažnim informacijama,statističkim trikovima, pokoravanjem inteligencije.Radi toga oni kritikuju Gomulku, prvog komunističkogvođu koji je progovorio otvoreno i rekao dane treba lagati radničku klasu. 19 Vailland i Morgan konslatovalisu paralelnost anglo-francuske intervencije uSuecu i ruske intervencije u Mađarskoj.Dve nedelje kasnije podigao se bučan protest desetoriceintelektualaca komunista: Picassoa, Bessona (Beson),Marcela Comua (M. Komi), Jourdaina (Žurden),Edouarda Pignona (E. Pinjon), Paula Tillar'da (P. Tijar),Wallona, Rene Lazzoa (Rene Lazo), Hellene Parmelin(E. PannIen) i dr Harela (dr Arel). U jednoj rezolucijikoju su poslali svim članovima CK, 20. novembra, onizahtevaju saziv vam-ednog kongresa zbog "dubokog nezadovoljstva"koje je stvoreno "neverovatnom oskudicominformacija u L'Hu/ilmzite o Mađarskoj. Oni su protestovaliprotiv "vela ćutanja", protiv dvosmislenosti kojaunosi zabunu i udaraca koji su naneti revolucionarnompoštenju, dodajući: "Mi unapred protestujemo protivsvih tendencioznih interpretacija ovoga pisma, protiv258ss Le m01lde, 1. novembra 1956.59 L'Express, 9. novembra 1956.W Le Figaro, 23. novembra 1956.svako o' stavljanja pod sumnju naše vernosti Partiji iJ1jeno~ jedinstvu".fl To nije smetalo da se sadržaj pismabrzo raširi "buržoaskoj" štampi.Izazvana ovim napadima i vatrenim ali dobro izbalansiranimčlankom Sartrea u L'Expressu od 9. novembra,reakcija Partije mogla se predvideti. Garaudy(Gar'odi) je negirao da su pisci iz Kluba Petafi predstavljali"svesnu manjinu" i optužio kritičare da su seprepustili "nadmenom individualizmu" i da igraju igrufašističke reakcije".62 Jednom rezolucijom CK od 21.novembra izrečeno je isključenje J. F. Rollanda i suspendovanjena 6 meseci Ger'ard Lyon-Caena koji su se slagalisa mišljenjem Rollanda, Roya, Vaillanda i Morgana. Ovaposlednja trojica bila su samo predmet javne osude -:što se u ovoj prilici moglo smatrati umerenom reakcljom.6JŠto se tiče desetorice koji su zahtevali sazivanjevanrednog kongresa, njih je L'Humanite ukorio podsećajućiih da nemaju pravo da svoja gledišta namećunedozvoljenim sredstvima. Povrh svega, Garaudy ih jeoptužio da zaboravljaju na svoju klasnu poziciju, dapotcenjuju značaj Kadarovog intervjua i da pokušavajuda Partiju pretvore u diskusioni klub.6-l Govori Thorezai Kazanove u CK 22. i 23. novembra poprimili su pretećiton na račun "frakcionaša", a posebno oštri napadi bilisu upućel1i na adresu Helene Parmelin koja je razaslalapismo desetorice buržoaskoj štampi. Sve do PierreCuurtadea, kojega su lupiJi po prstima zato što je govorioo "izolaciji Partije".65 Taktika se pokazala izvanrednoefikasnom. Jedinstvo desetorice bilo je razbijenokada je Wallon javno potvrdio svoju vernost Partiji ikada su se Besson i Harel priklonili principu solidarnostiPartiie, U\'cravaiući da nisu računali da će pismobiti objavljeno u L::. iHoJ1deu.Partija se požurila da iskoristi ovu pobedu objavljuJući niz izjava podrške, koje su dolazile od advokata,naučnika, romanopisaca, muzičara, slikara i preterujućido mile volje na temu "životne, vitalne solidarnosti",bez obzira na Dočin iene Q:reške. Filmski radnik LouisDaquin (Luj Daken)' pisao~ je da pristupiti Partiji značibez mogućeg dvoumljenja potpisati ugovor o savezu saradničkom klasom.!S U isto vreme vršena je budna ili,&1 Le !'vfol1de, 21. novembra 1956." Le Monde, 16. no\embra 1956.L'HwnClllite, 22. novembra 1956." Isto.55 Le Monde, 24. novembra 1956.66 L'Hwllanite, 29. novembra 1956.259

tačnije, neprijateljska prismotra nad Vail1anom, Morganomi Royem, koji nisu pokazivali ni najmanje znakepokajanja. U martu 1957. Roy je bio isključen iz Partijena godinu dana od strane Federacije Južne Senezbog izjava koje je dao u ovom periodu. U maju 1958.godine on je ponovo zatražio partijsku knjižicu i bolnouznemirene savesti definitivno se udaljio od Partije.Početkom 1957, sa partijskog gledišta, bilans operacijabio je zadovoljavajući. Osim pobunjenika o kojimasmo govorili, najvažnije je još bilo otpadanje profesoraistorije u Parizu Pierra Fougeyrollasa (Pjer Fugerola) ,bivšeg borca Pokreta otpora. Jean Desanti prestao je dasarađuje u La nouvelle Critique koncem 1956, a DominiqueDesanti, koji je tako vatreno branio staljinizamli Istočnoj Evropi, zaćutao je, što je nagoveštavalo njegovodefinitivno udaljavanje.Ali, šta se desilo sa većinom koja je ostala verna?Bilo bi netačno reći da je reakcija intelektualaca bilajednoobrazna, bučna i tek tako staljinistička. U granicamakoje su bile dozvoljene od strane Partije ispoljilase dosta velika raznovrsnost glasova, što je obećavalobolju budućnost. L'Hwnanite, čije su prostorije bilebukvalno opsednute, objavio je mnogobrojne fotografijemasakriranih mađarskih komunista, tvrdeći da je novaVartolomejska noć za malo bila izbegnuta. Andre Stilje odlučno identifikovao sa najcrnjom reakcijom svakosuprotstavljanje sovjetskim snagama, a L'Hunzal2ite jepozdravila vladu Kadara ovom parolom: "Narodna vlastje ponovo čvrsto uspostavljena".67 Drugog decembra A.Stil je govorio na Budimpeštanskom radiju tvrdeći mađarskimradnicima i studentima da se francuski radniciraduju zajedno s njima što vide da su se stvari takodobro preokrenule. L'Hwnanite i Partija bili su žestokonapadnuti od časopisa Nowa Kultura, organa poljskihpIsaca komunista, što su izjednačavali destaljinizaciju sareakcijom i što su podržavali Geroa (Gere),najservl1nijegmeđu mađarskim rukovodiocima. 68 Averzija prema stranojvojnoj okupaciji, koju je Andre Stil izrazio u LePremier Choc (Prvi udar) bila je očigledno bačena ustaro gvožđe.Doduse, L'Humallite nije bio namenjen intelektualcima.To je bio dnevni list sa visokim tiražom koji jeimao zadatak da radničkoj klasi prezentira događajecrno-belo, ali jedno iskrivljavanje ne opravdava drugo _26067 L'Humallite, 5. novembra 1956." L'Hwnanite 3. decembra 1956.i radnička klasa ima pravo na istinu kao i druge društveneklase.U nekim drugim listovima intelektualci komunistisu se pokazali malo bolje raspoloženi da se vrate zdravomrazumu i jednom više-manje prihvatljivom gledanjuna istoriju. Joanny Berlioz (Žoani Berlioz) priznao jeda je mađarska Partija suviše polagala na tešku industriju,a vrlo malo na standard, da su glupavi birokrati;zgubili kontakt sa masama, da su mnogi radnici imalidobre namere, ali nije propustio da pribegne večitomkomunističkom argumentu: ipak, kad se sve uzme uobzir, sovjetska intervencija bila je opravdana zbog ulogefašističkih elemenata i ugovora iz 1947. koji je fašizamu Mađarskoj stavio van zakona. 69 U jednom na izglediskrenom članku u La nouvelle Critique komunista istoričarRoger Biard (Rože Biar) analizirao je ukratkopolitičke i ekonomske greške počinjene u Mađarskoj oduvođenja grandioznog Petogodišnjeg plana 1949. godine.S pravom je kritikovao Rakošija za birokratski shematizam,ali - tipično komunistička osobina - zbog toganije bacio ništa manju krivicu ni na po datumu posledajegžrtvenog jarca. iOMože se bez sumnje pomisliti da je u atmosferikrize i uzajamnih optužbi najbolji stav ćutanje. Bilo daje to tačno ili ne, Les lettres frall9aises i La Penseeoprezno su ćutali za sve vreme perioda krize. Samo 8.oktobra Les lettres fra119aises zauzela je stav o situacijili Mađarskoj, pridružujući se poruci koju je uputilo CNE(Udruženje književnika Francuske) na adresu Kadara,moleći ga da zaštiti mađarske književnike. Za jedankomunistički organ, činjenica da priznaje da u jednojsocijalistil:koj zemlji pisci imaju potrebu da budu zaštićeniod strane vlasti - predstavljala je zaista novinu.Ova novost je bez sumnje bila zvanično primljena sažaljenjem, pošto je u sledećem broju objavljen dvosmislenčlanak Pierra Courtadea o tradicijama Pokreta otporaj o nemogućnosti da se popušta pred pret nj ama.Dvadeset devetog novembra list je objavio tri porukemađarskih intelektualaca - u kojima se podseća naopasnost od kontrarevolucije i "belog terora". Posle 6.decembra mađarsko pitanje je bilo zabašureno a ortodoksija,koja nije nikada bila ugrožena, pod Aragonovimbudnim okom ispoljila se u punom svetlu. Ali, značajno" J. Berlioz, "Le drame hongrois", DN, decembar 1956, str.731-734 ..;0 R. Biard, "L'epreu\'e hcmgroise", LNC, decembar 1956,= str.35-59.261

je istaći da su, nasuprot drugim partijskim organima,Les lettres fram;aises posvetile vrlo malo komentarasueckoj aferi, što je bio znak da su postojale sračunaterezerve od strane rukovodstva o tom pitanju.U časopisu La Pensee suecka avantura dobila je obrtkoji se mogao očekivati. Ali još u to vreme u broju zanov~mbar-decembar objavljen je kratak uvodnik posvecenMađarskoj (događaji su se nazivali "traaičnim"i priznavalo se da je većina ustanika imala pošt~ne namere),u kome su došla do izražaja protivrečna osećanjakoja su uzbuđivala veliku većinu intelektualaca-komunista.Uređivački odbor koji je bio odgovoran za ovakvuslobodu sačinjavali su Joliot Curie, Wallon, Prenant, Teisser,Orcel, Cogniot, Laberenne i Maublanc. Međutim,nije bilo nikakvih vidljivih znakova otpadništva. Ako seuporedi sastav Uređivačkog odbora i Saveta časopisa.La pClZsee od jula 1947. i onog od jula 1956. može sekonsta.~ov~ti ?a od 55 članova nedostaju samo dvojica -od kOJIh je Jedan Charles Vi1drac (Sari Vilrak).Solidarnost koja se manifestovala prilikom XXkongresa i Mađarske revolucije pruža možda najjači dokazčvrstine veza koje su povezivale intelektualce zaPartiju. Mada radnička klasa, svakako, nije bila indiferentnap,rema Mađarskoj revoluciji (ozbiljni znaci pobunemamfestovali su se u krilu sindikata CGT (Generalnakonfederacija rada) gde su Pierre Le Brun (PjerLebr.en) i Ala.i.n ~e Leap (Alen Lelea) bili protiv sovjetskemter:,~ncIJe l gde s~ ko:nunisti ~ktivisti od~ijali dadele. partIJ?ke letke po rabrIkama) , mtelektualcl su posta.hsvesI:n da su oni bili dublje uznemireni pitanjimakOJa su bIla pokrenuta 1956. godine, nego svi ostali slojevi~ Partiji. Izola~ija im je ~mogućila da takoreći sopst.:remm.rukaI?a opIpaju još jednom koliko je bio težaknJi?OV IzvornI greh. Sto je veće bilo njihovo neprijatelJstvoplema Partiji - to je jače delovao nagon daostanu verni "radi drugova". Uznemirenje koje j; zavladalou Francuskoj od početka krize Mađarska-Suec inapadi na partijske prostorije i štampu, upozoravali su~ntelektualce komuniste da su komunisti i da to morajul da. OSt~~1U. Doklegod je egzistencija Partije bila u opasnostI,mje se moglo, razumno govoreći, nadati reformama.Nadalje, postalo je neminovno da se o mađarskompitanju stiče mišljenje kroz masu tendencioznih iprotivrečnih reportaža. Fotografije masakriranih komunistai preterivanja radija "Slobodna Evropa" izazivalisu istinsku bojazan od vojne intervencije. Šestog novembra,kada je Pierre Courtade napisao da su nezadovoljstvo262masa iskoristili kontrarevolucionari koji šire "beli teror"i emigranti koji su u talasu prešli iz Austrije 7 ! -izrazio je gledište mnogih intelektualaca. Posle svegašto se desilo, iako je intervencija Crvene armije bilanesrećna, bila je neizbežna.Na ovom pitanju intelektualci komunisti su se odvojiliod svojih prijatelja na levici. Mađarsko pitanjeproširilo je pukotinu koja se već bila stvorila izmeđunjih. Analize koje su pravljene na jednoj i drugoj strallibile su istovetne - samo su se rešenja razlikovala.Levica je videla u sovjetskoj intervenciji pogoršanje k.riZe, povratak staljinizmu, dok je za komuniste to bilajedina efikasna zaštita protiv "krokodila" sa Zapada.Počerkom novembra, bivši komunisti Jean Duvignaud(Žan Divinjo), Clara Malraux (K. Malra) i EdithThomas (Edit To'ma) priključili su se drugim "titoistima"na levici - Claude Avelineu (Klod Avelin) i JeanCassouu (Žan Kasu) između ostalih, da bi uputili peticijuTitu, moleći ga da interveniše kod Rusije, kako bise garantovala nezavisnost jedne socijalističke Mađarske!2Jedno drugo pismo simpatija prema mađarskimintelektualcima koji su sačuvali revolucionarne tradicijesvoje zemlje potpisali su Martin Chauffier (Marten ~ofie),Cass ou, Claude Bourdet (Klod Burde) , MaurIceNadaud (Moris Nado), Colette Audry (Kolet Odri),Gilles Martinet (žil Martine), Michel Leiris (M. Leiri) ,Clar~ M81raux. Robert AuteIme CR. Otelm) , Jean Duvignaudi Claude Roy.73 Sovjetska intervencija izazvala ježive proteste grupa okupljenih oko L'Esprita, France-Observateura i Les temps moderl1es.Odnosi između komunista i levice, već zategnuti dokrainosti. Dog:oršali su se ioš više u decembru, kada jejavljeno o hapšenju mađarskih pisaca. Pred kraj mesecaS8H'Z mađarskih pisaca ic izglasao, na tajnoj sednici,jednu rezoluciju neprijteljsku prema režimu Kadara iprisustvu Crvene armije na koju se taj režim oslanjao.Savezu je bio zabranjen rad u januaru, a raspušten je uaprilu. Lukclcs je bio odveden u RUl11uniju. U julu 1957.Gali i Obersovskv osudeni su na smrt, ali nisu pogubljeni.U novembru su brojni književnici, među koiimaDĆI-'. (Deri). He'; nIci) i Tardos. bili osuđeni na dugegodine zatvora. Sve sc odvijalo baš onako kako je le-~ica strahovala." L'HIlI1Wlliie, 6 .. no\'embra 1956 .." Le ,Hol1ele, 6. nmembra 1956.73 Combat, 6. novembra 1956.263

U Francuskoj se oluja, prirodno, srušila na Udruženjepisaca (CNE). Osmog novembra 1956. Uprava, sastavljenaod komunista kao što je Aragon, i nekomunistakao što je Sartre - javno je apelovala na Kadarada zaštiti materijalne i moralne interese mađarskih pisaca,dodajući da je Uprava duboko podeljena u po aleduocene značaja poslednjih događaja u Mađarsk;j.14lJv.e nedelje kasnije morala se otkazati godišnja rasprodajazbog napada na prostorije L'Humal1itea i Centralnogkomiteta. Trinaestog januara - u toku vanredne%eneralne. skupštine Udruženja, Francis Jourdain, kojiJe zamel1l0 yercorsa :r pr~dsedništvu i priključio se pismudesetonce, pokusao Je da odigra ulogu arbitra izmeđudve neprijateljske grupacije. Ali pokazalo se daje izmirenje bilo nemoguće. Posle ostavke Martina Chanffierausledile su druge, a čim je Araaon zamenio Jourdainau predsedništvu - bilo je OČigl:dno da komunistineće više da trpe opoziciju. Partija je sačuvala kontro-1~ na~ Udruž~nje?: pisaca, ali njegov značaj kao orgal11ZaCIJeu zaJedl1lckom frontu bio je ozbiljno dovedenli pitanje.(. ..) Kada je francuski Nacionalni savet svetskocrpokreta za mir - takođe organizacije zajedničko a fron~ta -:- zahtevao povlačenje ~ovjetskih snaga i puno'" ostvarenJe.mađarsko~ suver.~l1lteta, Casanova, koji je bioglavl1l predstavl1lk PartIje li Savetu, dokazivao je uzalc:-:Inọ da se za~atak sastoji :r tome da se zauzme zajed-111C~: ~Jav,. a n:kak~ da se Izgla~~ n~ka politička rezolucIJa.Ah, zaJedl1lckog stava 111Je bIlo. U svakom slučaju,Partija je suviše često iskorišćavala Pokret za miru političke svrhe, da bi argumenti Casanove moaJi bitiprihvaćeni kao ubedljivi. ~ '". ~ar~ij~ s~, dakle, našla suočena sa jednim novimrevIz10111stldJm pokretom i novom komunističkomopozicijom". Organ tog novog revizioni;{na bio je časopIS.Argwnents, osnovan u decembru 1956, koji su izdavalIEdgar Morin, Colette Audry (Kolet Odri), RoilandBarth.es CR. Bart) i Jean Duvignaud (Ž. Divinjo). OvajČ~~OPIS okuplja1..isključen iz Upravnog odbora časopisa La 11:0uveZ.Ze enLique zajedno sa Victorom Leducom (V,. Ledik), PIerTo~Merenom, Lucienom Sebagom i Anme Knegel. (A~1IKrigl). Ova isključenja izazvala su ostavku. ~ottIge~ha(Botiželi) i Jean Desantia. Lefebvre,v Des~ntl l ~avemg(Kaven) tada počeše da sarađuju t:, casoplsu. ValeS nouvelles,koji je osnovan u aprilu 19:>8. Kada Je Lefebvreuzeo učešća u osnivanju Kluba levice sa Bourdetom(Burde), Domenachom, Gilles Martinetom i ~ndre ~hilipom- njegov raskid sa Partijom po~t~.o ~e. ner,nI~10-van. Bio je pozvan pred Kontrolnu komIsIJU l IsklJuceniz FKP na aodinu dana, juna 1958, ali kasnije nije tražioponovni'" prijem. Te iste g?din.e obja~io. je knj~gu ukojoj je objasnio svoje o.dbIJanJe s~!1IJImz~a, b~lo uruskom ili francuskom oblIku. ii "StalJlll - pIsao Je on-- nije analizirao ljudsku svest da bi ~tk~-io d.~ li onaima neku konkretnu ulogu u sagledavanjU IstOrIJe, negoje izvukao zakon o zaostajanju svesti, pr:er,na ~(Qme svestčeka na činjenice života. Samo neka pnvIlegIsana (Staljinova)svest može da sagleda pe.rsp~ktiv~ buduĆI3osti.Sledstveno tome, da bi se ostvanla Istonjska nuznostpotrebna je intervencija izvana u Odl-:OSU na mase, odakleic proistekla i preterana uloga drzave. Umesto marksističkekritike i analize postojećih protivrečnosti, najvažnijeosobine postadoše bczuslovna vernost, bezuslovnopoverenje i odanost." ...U iednom svom kasnijem delu Lefebvre Je okvahflkovaoMolleta (Mole) i Thoreza kao "lasalovce", jer suoseća}i potrebu da uđu u vladu i deluju preko nje. Leniinističkataktika postala je zakon ponašanja u svakojpi-ilici. Staljinisti su - nastavljao je Lefebvre - napustililenjinsku kritiku svake države (kao takve), a umestotoga poswtili su se državnoj vlasti. Iako su ova gle-" Argument, II tromesečje 1959, str. 9"77 H. Lefebvre, Probl?mzes actuels du marxisme, Paris 1958.265

dišta Lefebvrea u velikoj meri sadržala istinu, opšti nivonjegove kritike bio je daleko, od ~o~a ;:la i~p~:=sio~ir~.Kao filozof, on je bio sklon aa pnpIsuJe polItleku l bIrokratskudegeneraciju nekoj izvornoj, prvobitnoj filozofskojpogrešci. Osim toga, on je odbijao da kritikomobuhvati i ~Lenjina. Prema njemu, oktobarska revolucijaie uvela istinsku diktaturu proletarijata. J oš VIse, onIlije priznavao da se oligarhijska strukt~ll'a vlasti vc~bila razvila pod Lenjinom i da je poslužIla kao temeljStaljinovoj državi.Na ova izazivanja Partija je odgovorila svojom uobičajenomnepokolebljivošću. Na XV kongresu 1959. Kal1apaje ovako izmitraljirao pobunjenike: Hervć je "kapitulirao"pred američkim imperijalizmom, Lefebvre jeclapustio dijalektički materijalizam da bi "uzjahao" omiljeniidealizam, Fougeyrollas je bio optužen za "likvidatorst\'o",a Morin ie takođe bio postavljen uz sramnistub. Ali, ime Lefebvrea neprestano se iznova pominjalo:gubitak ovog filozofa bio je težak udarac za Partiju. Fi~lozof Lucien Seve (Lisjen Sev), nemilosrdno ortodoksan,napao je Lefebvrea u starom dobrom stilu, govoreći osujetnom i ambicioznom naporu jednog malograđaninada postane "centar pažnje".U toku ovog perioda formirala se nova "komunističkaopozicija", koja je širila svoju kritiku u redovimaPartije a u slučajevima isključenja dokazivala da jeviše komunistička nego što su to sami komunisti. Mcsečničasopis Unir palir le socialisme, osnovan u oktobru1952, trudio se da stane na čelo opozicione frakcijeunutar Partije, a jedan drugi mesečni bilten - Le CommUl1iste,osnovan 1954, godine, naklonjen kineskoj struji- napadao je rukovodstvo FKP zbog oportunizma.Intelektualci okupljeni oko časopisa L'Etil1ccllc uzaludsu se nadali neko-m bucienju unutar Partije. (S obziromna partijsku strukturu i sistem kooptirania. koii jeusvoien na štetu izabiranja, intelektualci disidenti su2:rešili kada su verovali da je birokratizam ograničen na~-iše nivoe. U stvarnosti, kohezija Partije i bezbednostnjenih vođa zavise od jednog celovitog m.eđusobno poYCZailCJQ siskma kontrole i kooptiranja na svim nivoima-- što čini unutrašnju opoziciju praktično nemogućom.)U januaru 1958. Gerard Spitzer (Žerar Spicer) osnovaoje noyi časopis La vože commwziste. Ova grupa se utoku delovanja izjasnila za proširenje militantizma nasva pitanja, kritiku staljnizma, a protiv Thorezovogoportunizma.Otpadanja su se nastavila sve do 1960, mada usporavajućimtempom. U 1958. godini Claude Morgan nije266zatražio ponovo svoju partijsku knjižicu. Partija ga jepozvala da da ostavku na položa~ gla,:n

II. 1958-1966.Od maja meseca 1958. FKP je bila jedina od velikihproleterskih partija koja se beskompromisno i nedvosmislenosuprotstavljala golizrnu. 26. maja kada je CGT(Generalna konfederacija rada) proglasila opšti štrajk,komunisti su se pokazali kao najenergičniji organizatoriantigolističkih manifestacija od 28. maja i 1. juna. Molletje bio sav predan generalu De Gaulleu i Skupštini _svi socijalistički poslanici, sa izuzetkom njih 49, glasalisu u prilog prve De Gaulleove vlade; 18 radikala glasaloje protiv. Pored njih, u trenutku glasanja opozi~ija seograničavala na poslanike komuniste i progresiste.GoIizam, odnosno De Gaulle, potkopao je moć starihpartija koje tek što su počinjale da se oporavljaju.U toku 1958. godine komunisti su pretrpeli poražavajućegubitke. Vodili su kampanju za "ne" na septembarskomreferendumu, ali se gotovo 80% glasača izjasniloza "da". Na novembarskim izborima glasovi koje su sakupilikomunisti pali su sa 25,3% na 18,9% - što predstavljagubitak od skoro milion i po glasova. Novi izbornisistem dao je Partiji samo 10 sedišta u prvojskupštini Pete Republike.FKP je imala gotovu teoriju: degolizam je kao medunarodnapojava izražavao interese monopolističkogkapitalizma. Ali, trebalo je imati nešto drugo i neštoviše od teorije. Godine 1959. Partija se već bila pridružilaplatformi jedinstvenog fronta socijalističkih i demokratskihsnaga protiv režima lične vlasti. U žestokomnastupanju ka ovom cilju ona je pravila ustupak zaustupkom. Godine 1962. objavljeno je da prethodni sporazumoko Zajedničkog tržišta i povlačenje Francuskeiz NATO ne predstavljaju preduslov za saradnju FKPsa SFlO (Francuska sekcija radničke internacionale).Zatim je bio odbačen sovjetski model diktature proletarijatakao neodgovarajući za Francusku, a ni napuštanjeformule jednopartijskog sistema nije manje značajno.U mnogim prilikama Waldeck Rochet (Valdek Roše)je ponavljao dd bi komunisti kao članovi eventualnevladine koalicije poštovali sve demokratske slobode, ameđu njima i pravo na opoziciju, pod uslovom da opozicijapoštuje nove zakone soeijalisiičke države - formulakojoj ne nedostaje dvosmislenost. Što se tiče revolucije,Partija ne bi pribegla nasilju, sem u odbrani.Drugim rečima, sama bit Države i revolucije neprimetnoje izvetrila. Što se tiče neposredne budućnosti, FKP netraži ništa više do jednu zaista istinski parlamentarnu268vladu, proporcionalno predstavništvo, nacionalizacijumonopola i radničku kontrolu nad nacionalizovanomindustrijom.Na međunarodnom planu, FKP je energično stajalana pozicijama umerenog sovjetizma. U nizu pisama kineskojKP ona je branila nužnost miroljubive koegzistencijena osnovu unutrašnjih protivrečnosti imperijalizmai rastućih snaga socijalističkog lagera. Thorez jeotvoreno proklamovao rukovodeću ulogu KPSS u krilusvetskog komunističkog pokreta.Na međunarodnom planu, FKP je energično stajalateško izmiriti potrebu saradnje sa nekomunističkom levicomi činjenicu da je njena spoljna politika bila dalekomanje prijatna Rusima nego politika De Gaullea.Već od početka dvosmislenosti De Gaulleove politikestvarale su teškoće FKP. Mnogobrojni komunisti -rukovodioci, aktivisti, glasači - ubrzo su primetili dasu De Gaulle, armija i OAS različite stvari i da De Gaulleželi samo da ih likvidira zajedno sa ratom u Alžiru.Čak i pre nego što je ovaj rat okončan, neki intelektualcipriznavali su snagu De Gaulleove vlasti, njegovu relativnunezavisnost od direktnih ekonomskih pritisaka i njegovuodlučnost da oslabi američki uticaj u Evropi.- Određena grupa u Partiji - na čijem čelu sustajali Marcel Servin i Laurent Casanova - obojicačlanovi Politbiroa - želela je da Partija prizna pozitivneelemente degolizma i razvija svoju aktivnost vodećiračuna o njima, kao i da tome prilagodi na odgovarajućinačin svoju politiku u odnosu na druge partije i organizacijeZajedničkog fronta. Udvaranje koje .ie Hruščovpreduzeo prema De Gaulleu u toku zime 1959-1960.dali su grupi Servin-Casanova priliku da krene dalje;partijski lideri prisustvovali su prijemu koji je vladanriredila, a Thorez je bio prinuđen da napravi ustupkekoji mu se intimno nimalo nisu dopadali. Decembra1960. Casanova je primio iz ruku sovjetskog ambasadoraVinogradova u Parizu Lenjinovu nagradu za mir.Ali krah Konferencije na vrhu i ponovni porast zategnutostiiz vremena hladnog rata bacili su Servina i Casanovuna periferiju, tako da je početkom 1961. godineThorez bio u mogućnosti da ih porazi. Obojica suisključeni iz Politbiroa, a u maju nisu bili ponovo izabraniu CK.Ovi događaji su imali posledice za dobar deo intelektualaca.Neki mladi ekonomisti, okupljeni oko JeanaPronteaua (Žan Pronto), glavnog urednika časopisa Economieet Politique pošli su za Servinom i pravili su raz-269

liku između velikih "kosmopo1itskih trustova" i nacionalističke"ekonomske politike De Gaullea. I l(riegel-Valrimont, glavni urednik časopisa France nouvelle podržavaoje ovu tezu. J. P. Vigier (J. P. Vižije), fizičar,i Aragon - koji bijaše napisao laskav članak o Casanoviu listu ehu"te - pozvani su na saslušanje. Pronteaui Vigier javno su priznali greške 1961, ali Kriael-Valrimontje bio smenjen sa dužnosti u France n~uvelleu.Dobra lekcija za intelektualce koji su dozvolili sebi dase pentraju po vrletnim stazama visoke politike.Međutim, u celini gledano, najstariji intelektualcisu podržavali Partiju, ako se već to ne može reći zastudente komuniste. Žižu nezadovoljstva predstavljala jesporost destaljinizacije u Partiji. Partija je ostajala okoštalau svojoj prošlosti. Prvobitna reakcija na Mađarskurevoluciju nije bila izmenjena. Godine 1962. Garaudy jepokušao da diskredituje Klub Petofi; i dalje se upornotvrdilo kako su mađarskom političkom policijom rukovodiliradnički borci "odani telom i dušom svome narodu".Zvanična "Istorija FKP" (1964) širila je i daljestaru verziju: 4. novembra 1956. "sovjetske trupe pomoglesu mađarskim radnicima da obuzdaju kontrarevoluciju".Dobar broj intelektualaca imao je utisak da su optužbena račun Staljina i njegovog kulta bile čista komedija.Juna 1962. Partija je organizovala široki skupintelektualaca na temu o ideološkim greškama Staljina,na kome je prisustvovala većina političkih vođa. Međutim,čim je uzeo reč, Thorez je podsetio na "dobre irđave strane" Staljina, a servilan način na koji su bilicitirani sovjetski zvanični predstavnici na XX i XXIIkongresu uticali su da je na tom skupu mogla da vladajedino staljinistička atmosfera. Sto je Moskva rekla -to je uvek ostalo slovo jevanđelja. Godine 1965-1966.okoreli staljinisti, kao Stil, Kanapa i Wurmser, sarađivalisu i nadalje u L'Hw71a7ziteu. Imenovanje Guva Besseana položaj političkog urednika Nouvelle Critiqlledoprinosilo je uverenju da će se liberalizacija ograničitisamo na kulturne stavove lista.Ništa ne ilustruje bolje duboku povezanost sa staIjinskom erom od Istorije SSSR koju je Louis Aragonizdao 1962. Ovu knjigu, koju je Aragon pripremio u Rusiji,komunistička štampa dočekala je sa oduševljenjem.Međutim, u njoj Aragon ne konstatuje ni najmanju greškuu Staljinovoj politici sve do sredine tridesetih godina,čak ni u politici prema Kini. "U toku deset godinaStalijn - možda da ne bi podsećao na Lenjinove bojaz-270ni i potvrdio njihovu opravdanost - poštuje, suprotnoopozicioncrima, pravila i zakonitost u Partiji, i zajednosa većinom brani od njih pravilnu liniju." 'frocki i sveopozicione grupe u Knjizi se stalno kritikuju. Što se tičemasovnih deportacija koje su pratile kOlektivizaciju ihiljada ljudi koji su umrli u logorima - o njima se IIknjizi ne govori. CU vreme kada je Aragon napisao svojedelo prve sovjetske knjige o ovom pitanju još se nisubile pojavile; on, dakle, nije imao šta o tome da kaže).Za našeg autora, logori i onaj strašan košmar koji suimali da podnesu zatvorenici predstavljaju samo snoveo društvenom prevaspitanju, sovjetski duh vere u ćoveka.Što se tiče procesa koji su započeti u 1936 - evokako ih pisac opravdava: "Procesi ni u čemu ne omogućavajuda se izmeni ocena o političkom držanju opozicijepre ubistva Kirova." Ako su procesi iz 1936. godinei biIi nepravedni, o tome se u to vreme nije ništaznalo. U vezi sa procesima posle 1936. Aragoa prostožali što u trenutku dok on još piše svoju knjigu ne postojinijedan zvanični dokument koji bi omogućio dase odvoji ono što je istina od onog što je pogreška. Utakvoj situaciji dužnost je pisca da ne pravi nikakvehipoteze i da ne pruža nikakvu pašu bujnoj mašti izvesnihpisaca koji nisu skloni SSSR.Knjiga je pisana u narativnom stilu - plitko, bezponiranja u dubinu. Staljinovi zločini i greške u njoj sepominju, ali se ne objašnjavaju. Teško je zamisliti nekuknjigu udaljeniju od marksizma. SSSR je naprosto naseljendobrim i rđavim ljudima, herojima i dekadentima,ali dobri i heroji dominiraju.Nesumnjivo je da je mnogo intelektualaca komunistaoselilo potrebu da objasni svoju staljinističku prošlostmladoj generaciji. Decembra 1963. Francis Cohenpružio je bez sumnje autentično svedočanst\·o o tome:"Često sam sebi postavljao pitanje: da Ii je Staljinzaista taj genijalni vođa, koji ... itd? Odgovor je bio:pošto je na dužnosti generalnog sekretara .. , k njemumora da dolaze s\'e informacije, sve ideje i s\'i rezultatiistraživanja" .. To je od \Tednosti - a osim toga:;bdaren velikom jasnoćom izražavanja i čvrstom voljom... mase imaju običaj da personificiraju ideje,vlast. Ovaj čo\"ek predstavlja simbol" ... 81Ne postoji mučnija samokritika od one PierreaDaixa, koji se februara 1963. poduhvatio da prikaže knjiguAleksandra Solženjicina Jedan dan Ivana Denisoviča.Daix, koji je u godinama 1949-1950. odbijao da priznaSI L N C, decembar' 1963, str. 66.271

mogućnost da postoje logori u Sovjetskom Savezu, 1963.godine pise:"Nema sumnje da smo bili žrtve političkih laži kojesu svojstvene staljinizmu, ali smo isto tako mi samiodbijali da pogledamo nekim stvarima u lice, sa istomonom vrstom slepi1a koju smo morali kasnije da otkrijemokod onih naših drugova iz Pokreta otpora koji suodbijali da veruju u primenu torture u Alžiru .. ."8LU početku šezdesetih godina glavno izvorište disidenatabilo je u redovima studenata, ali grupa starijihpobunjenika koja se okupljala oko Marcela Prenantazaslužuje da se posebno pomene. Posle septembarskogreferenduma 1958. Prenant je napisao Thorezu pismooštro kriiikujući odsustvo reformi u Partiji. Stavovi oratu u Alziru, zatim njegova kritika politike Partije čudnoje bila nalik na kritiku koju je bila formulisala ćelijasa Odseka književnosti na Sorboni, a koju je rukovodstvoenergično odbacilo u januaru 1959. Prenant nijeponovo podigao partijsku knjižicu. Početkom 1962. prihvatiose predsedništva u Društvu bivših članova KPFkoji su ostali vemi principima marksizma-lenjinizma,a čije su osnivanje pokrenuli Henri Bigot (Anri Biga),Etienne Charpier (Et jen Šarpije), Louis Coustal (LujKustal), Favier Chazal (Favije šazal) , P. Folgavez (P.Folgave) i Pierre Lareppe (P. Larep). Marta 1963. Udruženjeje objavilo prvi broj časopisa Dćbats commwlistes,il aprila 1963. počelo je kampanju za rehabilitaciju žrtavastaljinizma u Francuskoj, počinjući sa Andre Martyem.Ovakva aktivnost očigledno nije bila preduzetada bi se izazvalo dopadanje kod Partije, te nije bila lišenaizvesne naivnosti kada su, januara 1966, Prenant i18 drugih intelektualaca uputili pismo Waldeck Rochetu- tražeći ponovni prijem u Partiju. Potpisnici su biliprimetili "izvesnu laku evoluciju politike KPF i njenogrukovodstva ... Sporne teze koje su se još juče nametalekao apsolutne i neprikosnovene istine - napuštenesu ..." Oni nisu zahtevali samo da Partija prizna svojegreške, nego i da povuče optužbe koje je bila izreklaprotiv pobunjenika, koji su bili u pravu. Kada je Partijaodbila ovaj predlog Prenant je zatražio arbitražu jedneanketne komisije. Bila je to mala komedija.Dugotrajna borba koja se zametnula početkom šezdesetihgodina između Partije i studenata komunistabila je daleko ozbiljnija. Ona je pokazala do kojeg stepenaje mlada generacija bila podozriva u pogledu voljei sposobnosti svojih starijih drugova da će destaljini-27282 L L F, 28. februar 1963.zavati Partiju i potvrdila stalnu netrpelji.vost rukovo~~stva prema njoj, te do izvesne mere odra~ll~ vrascep kOJIse u otvorenom obliku ostvario u komul11stlckom svetuposle 1960. godine.Savez studenata komunista (UEC) osnovan je umartu 1957. sa otprilike 500 članova. To nikada nije. bilamasovna organizacija: 1962. njegovo članstvo dostizaloje jedva 4000 članova. Ali,. njegov. utic~j)e si~ur'nobio veći nego njegova broJnost; nJego':,l clanovI razvijalisu \'eliku aktivnost u redovima U~EP, a 1?63.godine prodavano je 30.000 primeraka njegovog hstaClarte.Razume se da je u početku cilj UEC bio da popularišekomunističku politiku među studentima. Ali, on jeubrzo ispoljio svoju nezavisnost. Posle II kongr~sa, ~februaru 1958. a naročito u periodu 1960-1961, nJegOVIčlanovi pokazivali su znake nezadovoljstva polit~komPartije u odnosu na rat u Alžiru. Tri glavne .s~~,uJe suse postepeno razvile u krilu Saveza: "sledbel11cl , ~vekspremni da slede partijsku liniju. u svim okolno.s~m1~,,,Italijani" i "levica". "Levica" je bIla ~klona .. da. kr:rtlkuJ~sovjetsku varijantu mirolju~ive koeg~l~tenclJe l. sImpatIziralaje sa kineskom ~polJnom pO~lt~l~om. Os~m toga,ona nije imala poverenja u oportul11stlck~ tak~lku ~P~na unutrašnjem planu, a posebno u stan, vec. ?vestal,;lek - savez sa diskreditovanom SFIO. "ItalIJanskastruja izražavala je za~1tey za is!insko.r:: :Iestaljiniza~ijom,podršku miroljubIVOj k.oegzlstenclJl l ~spostavlpnjesocijalizma parlamentarl11m pu~em. Ona Je veroval~u neophodnost policentrizma u krIlu svetskog komumstičkogpokreta. "Italijani" su ?suđiv.ali ars~!ut:1U yeruFKP u avangardnu ulogu KPSS I kao I "levIca ,111SU Imalipoverenja u oveštalu formulu o Jed~nstveno~ save~u.Oni su više voleli da dođe do saradnje sa PSU (Jedmstvenasocijalistička partija) i levim socijalistima. U1962. oni su u redovima UEC imali izvesnu prevagu.Njihov generalni sekretar Alain .Forner . (Al~n Forner)bio je simpatičan, a novi glavl11 uredl11k hsta CZartr:,Pierre Kahn (Pjer Kan) bio im je potpuno odan. NaVI kongresu, 1963. godine, italijanski delegat Terzi (Terzi)optG.žio je u svom govoru stare antifašističke savezei apelavao na jedinstvo levice, zasnovano. na supro~sta:vljanjukapitalizmu i monopolizrnu. Ova] govor bIO. Jeobjavljen u Clm'teu, što je Partiju r~z?,esnclo. MeđutIm,"Italijani" su sačuvali komandn~ Pozl~IJe. Pro~ral~ Kongresabio je izglasan sa 249 protIV 9, l 61 uzdrza11lm gl;:tsom.Godine 1964. Partija je uzalud pokusavala davIh18 Marksizam u S\'etu 273

~l,ajuri: Februara 1965. "Italijani" su vodili još uvek tes~.ublt!m .na zaštitnici. Clarte je zahtevao destaljinizaCIJU FKP l uspostavljanje istinske demokratije unutar~ar~tije. Jedinstvo akcije, pisao je list, ne podrazumeva~e~mstv~ miš.lj~nja. ~ac~:)Ualni" biro .DEC, u kojoj jeJ?~ l..~vek,"domlmrala "IlahJanska struja - pisao je ParLlJI zal~cl s~ :1a njeno "radničko" nepoverenje premastudent.lma l 1l1telektualcima. Inicijative DEC se kažese u pIsmu, "sistematski koče od strane rukov~::lstvaPartije ..."Sve u svemu, zahtev za iskrenom destaljinizacijomp.redst.~vljao je najsadržajniji elemenat jogunaste politIke,uEC. U. odnosu na mađarsku revoluciju, stavC:lar~ea s~ r;;tzh.kovao od stava Partije. D februaru 1963.lr.~t Je ?b.J.avlO Jedan članak u kome se osuđivala korupCIJa kOJa je vladala pod Rakošijem i insistiralo na ishel~0n:-idea~i~mu prvih manifestacija u oktobru 1956. SeI ~acI s~. bIll teroris ani na kolektivnim dobrima; pod stan:o.:~·~zllnom. petina stanovništva bila je stavljena podPOlICIJS~U pnsmorru. Sada, u 1963, situacija se znatnopopra:Ila - ali .Clarte je podvlačio razlike u pojedinimstavovIma stare l mlade generacije u Mađarskoj.Kada je .Alain For'ner izjavio da je sovjetska kulturaumrla.. ~a Majakovskim a da nije oživela sa Jevtušenkom-: CK je pobesneo; Među njegovim članovima jedino jeAragon pokazao neKe znake razumevanja. "Studenti su"- upozor~vao je on I~a Ce~tralnom komitetu početkom1963. - "IzraslI u perIodu Između XX i XXII kongresa.Može se shvatiti kao prirodno - čak i ako je ;epra~edno - to što su oni došli dotle da traže od nas dalm položimo račune". Januara 1965. Clarte ie izjavio da~e povratak len j in izmu "ne može postići uzastopnim mahmre~ušima, parcijalnim korekcijama, uz to još i zaka~nehm,drugorazrednim i potajnim, kao da se leči~eKa mala, beznačajna ranica na leđima nekog džina _l d~ .... na iz~~ed "liberali" ostaju i nadalje~ u osnoviprozetI prevazIđenom orijentacijom.83. Partijsko vođstvo je na to žestoko reagovalo. D tokuJe~ne odlučujuće sednice CK koja je o~držana marta1903. Roland Len?y se žali.o kako se suviše veliki brojstud.enata komumsta praVI kao da su neke važne ličnostI.On je citirao jedno pismo Engelsa Lafaraueu iz18~O. o. nemačkim studentima: "Oni smatraju bU~'žoaski~l1lVerzItet za socijalistički Saint Cyr koji im daje pravoaa ulaze II redove Partije sa zvanjem oficira, ako ne i274SJ Le Monde, 21. januar 1965.Generala" .S.! Filozof Lucien Seve je na to dodao da u~raanizaciji Bouches du Rone mnogo mladih komunistane b vodi računa o svom neznanju ni o onome čemu bi ihstariji moali da nauče. Oni često odbijaju da diskutujusa ljudim~ kao što je on i bojkotuju pr:edavanja. naNovom univerzitetu u Marseju. Jedan mladI rukovodIlacDEC mu je suprotstavio citat iz Lenjinovog dela Šta da.se radi? - da bi mu saopštio kako samo intelektualclmogu unositi socijalističku teoriju u redove radnika.Guy Besse, model "tvrdog" staljiniste, žalio se na neskromnostmlade generacije, naročito u Latinskom kvar·tu Pariza. Pre petnaest-dvadeset godina - kaže - studentisu sami tražili da slušaju starije. (Na kraju sa·stanka Aragon je odgovorio Besseu da su mladi uvekželeli da rade po svojoj volji.)Pratija je zahtevala čvrsto svrstavanje UEC na. li·niju PartIje. DEC nije bio nezavisna politička orgamzacija,već organ Partije. Teorijski, generalni sekretar UE.CAlain Forner udovoljio je ovom zahtevu, ali je dao svoJeprincipijelno tumačenje:"Da bi se ostvarila u životu Lenjinova formula da će,sinovi doći do komunizma drugačijim putevima negonjihovi očevi' i da se ,masovni karakter omladinskihorganizacija meri njihovom sposobnošću da ose~aJu,odražavaju i izražavaju zahteve, težnje i romantIza~koji su svojstveni onim slojevima kojima se ove orgamzacijeobraćaju' - mora li postojati naprosto neka platformao savezu, ili se mora od strane komunista ponudititačna i detaljna analiza u oblasti univerziteta, nacionalnogi međunarodnog života, i na bazi programa Partijei svih pitanja koja se postavljaju pred studenteukazati na kratkoročna i dugoročna rešenja ?"85Na VI kongresu Unije studenata komunista u februaru1963. ovo mišljenje bilo je odobreno sa 168 glasovaprotiv 76. For'ner je bio pozvan u CK. Njegovo istupan~ena Kongresu koje je, izgleda, počivalo na njegovoj ubec1enostida je stav UEC istovetan sa stavom Partijeizaz\'zt1o ie bes CK. Garaudy je, na primer, brutalnozatražio od Fornera - da ili ne. Nekoliko dana kasnije,Forner je vratio udarce jedan za drugim osuđujući potcenjivačkistav Partije prema studentima, kojima sesamo upućuju direktive. 86 "Kleveta" - odgovorio je nato Roland Leroy.Les Etudial1ts COl1ZlIlwlŽstes face aux grands probleilzes denotre epoqlle, Paris 1963, str. 22.ES Clarte, februar 1963, str. 33.86 Le Monde, 7. april 1963.275

Zanimljivu crtu ovog sukoba predstavljaju teškoćekoje je Partija iskusila da bi studente bacila na kolen~.U ovoj situaciji nije se radilo o tome da se. raspravljasa izolovanim pobunjenicima. VEC je bila efikasna nacionalnaorganizacija u kojoj je korišćen izborni sistemkoji joj je odgovarao i Partija je očigledno zaziralaod brutalne intervencije i prostog isključenja disidenata.To bi značilo likvidirati VEC i znatno oslabiti uticajkomunista među studentima. Partija je, dakle, moralada pribegne strpljivim metodama prinude. Leroy je najavioda ce ubuduće članovi CK i lokalne sekcije Partijebiti prisutni na svakom sastanku neke od sekcija UEC.Osim toga, Partija će organizovati svoje vlastite sastankeu UEC. Biće imenovana jedna komisija da pripremidokument koji bi imao da služi kao platforma narednogkongresa UEC. A, L'Humallite je pojačao pritisakobjavljujući pisma "sledbenika" koji su želeli da slededirektive Partije. DEC je bila uplašena ovom demonstracijomsnage. Ona se složila da ubrza datum svognarednog kongresa, a Clarte je objavio direktive CK.Ali, studenti su se uzjogunili. "Italijani", često podržavani"levicom", odbili su da se odreknu svojih ideja.VII kongres 1964. godine završio se bez zadovoljavajućegrešenja. "Sledbenici" su osvojili neke pozicije u CK, ali"Italijani" su dominirali u Nacionalnom birou. Centralnomkomitetu je bilo potrebno godinu dana napora dabi izmenio sastav Biroa. V međuvremenu, Partija je nastavljalada vrši pritisak. Clarte, koji je izlazio iz isteštamparije iz koje i L'Hwnanite, obustavio je izlaženjeposle VII kongresa, posebno zbog jednog članka Togliattijakoii nije odgovarao potpuno liniji Partije. Na krajuje broj ipak izašao bez izmena, zahvaljujući jednomdrugom štamparu. Da bi krunisala svoje delo, Partija jerazradila plan prema kome su sve četiri organizacijekomunist.ičke omladine (kojoj je pripadao VEC) bilestavljene pod jedinstveno rukovodstvo. Ovaj plan je sprovedenmaja 1966. godine.Na VIII kongresu 1965. godine "sledbenici" su preuzdikormilo. Guy Mermier (Gi Mermije) je postaogeneralni sekretar, a izveštaj dotadašnjeg generalnogsekret3.ra Pierre Kahna, "Italijana", bio je odbačen.Strpljivi rad Rolanda Leroya bio je nagrađen. Započelaje era čistki. Kada je sektor "Književnosti" iz Parizaodbio da podrži Mitteranda, Nacionalni komitet je odlučioda ga raspusti. Osamnaest članova manjine uKomitetu dalo je ostavke u znak protesta, kao i jednatrećina Nacionalnog biroa. Sektor "Književnosti" bio jenajbrojnija sekcija VEC i jedna od najznačajnijih. Pet276od sedam pariskih sekcija VEC odbilo je da prizr:.a ovoraspuštanje - ne zbog toga što su odobr~vah stavsektora "Književnosti" prema Mitterar:.du, :ree zbog. administrativnogpritiska koji je bio pnmer:.Jen da bl ~erazlike otklonile. Neposredno posle toga PIerre ~ahn Jeisključen iz Partije. Ona je odnela pobedu, ah kao lobično - po skupu cenu. ...To je, u svakom slučaju, bilo mišl.JenJe stot.l?akprofesora univerziteta - većinom komumsta - kOJI suu februaru 1965. uputili otvoreno pismo WaldeekuRochetu izražavajući žaljenje što je Partija odbila dacliskutuje o tezama Nacio?alnog biroa l!EC. ..Jedini načinda se Izbeanu orgamzovane frakcIjejest~' da se priznaju ra~l~ke ~ g~edištima. Što .se v~~eaparat rukovodstva Part.IJe zatva~ a. u,. sebe v --:- tlm vI~ega prožima osećanje ~a Ima odlucu:J.uCI znaea~, te manjereaguje na potrebe l zahteve kOJI dolaz~ IZ baze: ...Iskrivljavajući ler:jinizam, z~?aje. ~~ smrt~11 ud~rae ,,!~lcijativi"pokreta Jer ona trazl kntleku mIsao, ldeolos~uhrabrost i ličnu preduzimljivost ... Napredak revol~cIOnamepartije, napredak marksizma, kao i sa~ razvlt.,:knauke, pretpostavljaju obavezno slobodnu CIrkulaCIjUh· lpoteza. S7. . ... ,. ,PolitbIro FKP ObjaVIO Je odgovor u L Humamteu.Neizbežno, sto potpisnika bilo je osuđeno što .su po:državali "grupu (VEC) koja se nalaz~ u otvore~oJ bvorblprotiv Partije". Oni su bili op.tuzem z,: frakcIOna~tvo.a njihove ćelije bile su zamoljene da Ih POZOV? l datraže od njih da to prekinu. Waldeck Roeh.et_ J~ l?odsetioda su izvesni potpisnici bili proglašem knvclm.aza isto držanje u 1965. godini. Generalni sekretar Jeočigledno imao dobro pamćenje.Le Monde, 17. februar 1965.(Dayid Caute, Le cOillii1lll1isme et les il1-tellectuels fral7!;ais 1914-1966, Gallimard.Paris 1974)Preveo Drago Piper277

o ' - ," ..::.. eMichel-Antoine BurnierEGZISTENCIJALISTI I POLITIKA. ~asopis L~s. Jemps l1lodemes nije se potpuno opre~l~en~a pohtlCku bOllbu iZlnenada pojavio iz duha nek?l~cmem.t~lektu.,:lac.a. Nje~ov~m osnivanju i stvara:njun]e""ove OrIJ el;ttaclJ e prethodIlo Je lagano sazrevanje. Odr:~~Sartr:~a l Merleau-Pontya (Mer1o-Ponti) prema pohtlck,omZlVOtU uo~iti, t.ek. pošto je postao javan, znači~o~Tlm d~IC?':n pr~kntl Jedno temeljrno opredeljenje.~~h' ,reaguJu~1 prouv zabluda predratmog perioda i svoJl.solPs~ve.11!h zavblud

lepe knjige"5, Bili su mišljenja da je borba proletarijatadobra za sam proletarijat, ali da se ne tiče intelektualaca,~~rtr~ j~ ~ to doba voleo da kaže kako je za pro!et~n]at )~d1l1! spa~onC?sni ,put da pristupi KomunističKO] partiji, ~lI da 1l1tewkvuaJcu preostaju drugi putevi,Svakom svoJe.~ome se usprotivila Colette Audry (Kolet Odri),Zado]ena M,~rxon~ i Trockim, uključena od 1932, u prosvet?usekcIJu C,GT!) , a od 19,35, član one tendencije uo~vlru SFIO kOJu Je predvodIO Marceau-Pivert (Marso-Prver) , smatrala se borcem upletenim u bitku, U svakojprilici morala je da zauzme određeni stav, "Vi viditesvet kao po.štanski ured" - govorila je Sartreu, koji jeodgovarao da "svet i jeste poštanski ured",Nij~ li Sartre možda mislio da neki službenici (utom y?s,tanskon~ ~lredu - Prim prev,) imaju povlašćenipO,loza], l sakupljaju marke, dok ostali zadaju udarce peSl1Icom?On nikada nije glasao (čak ni na izbOirima za Narodpifront), a svoju sindikalnu kartu primio je protivvO!Je, Ako s,u S~rtre i Simone de Beauvoir ponekad ipnsustvovah velIkrm manifestacijama ujedinjene leviceposle 1934, nije im "ni na ,kraj pameti bilo da se uklju~ce u povorku, da pevaju iIi viču sa ostalima", Takav jeu to doba bio naš stav" - kaže Simone de 'Beauvok.- "Događaj i su mogli da u nama izazovu snažno osećanjebesa, strepnje ili radosti, ali u njima nismo učestvovali;ostajali smo posmatrači,"6Na politi,čke zahte,~e lc:vih i,ntelektualaca Sartre jeslesa? r:~meillma - pnca SImone de Beauvoir, Kada je,slusaJu~~ .rez~Itate _lzb~ra 1936, ,:Chamson (Šamson)pobe~mckr ldlcao: ,Sta lm radimo! , Sartre je nestrpljivorekao: ,Chamson nikome ništa ne ,radi. On samo držiokolo govore, reci tuje, manifestuje, popuje _ kakavzaludan posao!' "7 Ipak, Sartre i Simone de Beauvoirdali su štrajkačima priloga koliko su mogli,:,F.ilozofija, kontingencije" bila je i suviŠe željna stvarnostIl o~tadJala previše otvorenih vrata da jednog~,ana J1e bl ):ret.rpe!a korenitu promenu koja ju je pribIizIlasvet~ IJu?L LJ njenoj ap~tra'ktnoj fazi pretilo jojJe da se IzgubI, da bude samo Ideologija koja razotkrivaiskoreDjenost i usamljenost jednog 'broja i,I1telektualacau d;ruš!vu, Pošto k~? da je porušila mostove koji su jevezrvah sa proletarl]atom, ona se - isprazna i odsutna280, J.·P. Sartre, nav, delo, str. 25., S. de Beauvoi!', nav,. delo, str .. 224,; Isto, stL 272-273,- kolebala, Ali, ma koliko ne marila za dr?štvo, na, ,nj~su ipak uticali sukobi koji su se u dr~stvu odvIJalI,Ono što je već poodavno zbrkar:o zaok

o tom izbijanju Istorije II prvi plan svedoče LesCizemills de la Lžberlć. Do tada su Sartreove ličnosti -Roquentin (Rokanten), Lucien Fleurier (Lisien Flerie)itd. - živele svoje individualne istorije. Posle Minhenapojedinci su obuhvaćeni kolekth"nom istorijom. "U istimah akten i s\edoci, dželati i žrtve, oni više ne moguznati gde započi.nje a gde završava njiho\'a vlastita odgovornosL"17To otkriće će Sartre opisati u komaduLe SW'sis (Odgoda). "Sto miliona slobodnih svesti odkojih je svaka ';.idela zidove, uhreni Viršak cigarete, bliskalica, i odlučivala o svojoj sudbini na vlastitu odgovornost.Pa ipak, kao jedna od tih svesti, čovek bikroz neprimetno opadanje lišća i neosetne promene opazioda je deo ogromnog i nevidljivog polipa. Rat: svakoie slobodan, a karte su ipak bačene. Rat je tu, svuda,on je ukupnost svih mojih misli, svih Hitlerovih reči,svih Gomezovih postupaka; ali nema nikoga ko bi izraziotu ukupnost. Ona postoji samo za bog; Ali boga nema,a rat je ipak tU.":3 Mathieu Delarue tada shvata svojporaz: sloboda nije cilj po sebi, cvet koji treba zaštititi.On otkriva da pripada čovečanstvu kojeg niko nikadane može odista da se oslobodi. Do rata dolazi ponajprezbog ljudske obeshrabrenosti i kukavičluka. Rat se posleMinhena više nije mogao izbeći; Sartre i Merleau-Ponty bili su u to ubeđeni. To je značilo da njihovapredratna uzdržanost nije bila povlačenje iz jednog potpunor:avIlodušnog s'veta, već predaja kojom "se 'dopustiloIstoriji i njenim tvorcima da se sunovrate 11 katastrofu.Stoga je trebalo saznati kako ljudi mOiraju ubuduće dapostupaju; sada su to Sartre, Simone de Beauvoir iMerleau-Ponty znali: pre syega, ne dopuštati da stvariteku SZlme od sebe, dakle, uključiti se u političku delatnost.Toie postala neumoljiva nužnost. Pobeda hitlerizmališila bi smisla ne samo život intelektualaca, veći čitave Francuske,Mec1ut:m, posle Minhena nijedan politički put nijebioiasai1, iy, izgledalo je da su staze zamršene.Nizan ic ilZlnustio Komunističku partiju zbog nemačka-sO\'ietskog pakta. Colette Audry, koja je veoma teškoagoni ju republikanske Španije, napola se poizživota. Isključena i7 SFIO 1938. naKongresu u Ruanu, posvetila se radu u kolonijalnoj" e Audrv, COlllwissailCC dc Sartrc, Julliard, Paris 1955,str. 59. .13 J.-P. Sartre, Le Su!'sis, II tom dela Les cJzemi;zs de lalibcne, Gallimard, Paris 1')4:5, str. 258,282komisiji Radničke i seljačke socijalističke partije (PSOP) .Ali, u osećanju potpune nemoći, verovala je da seviše llišta ne može L:ćini ti pred pretećim ratom i da jesve s\ejeclno. Mislila je da "više nije moguća nezavisnarevoluciOl12rna po li tika" .J~Sartre je već pomišljao na posleratni period. Odlučioje da se uključi u političku borbu koja "jedina utoj gunguli" omogućuje da sc zasnuje novi moral u komebi čovek, Ll autentičnosti, svesno prilwatio svoju situacijukako bi je mogao prevazići, J er, on je sada znaoela "ljudi čine sve i da je svako čmek" i da "postojimosamo ako clelujemo"Y Priznajući da ljude povezuje istinskasolidarnost, on ne napušt::t spekulaciju, ali želida je don-ši u praxislI. "Odnosi s Drugim (...) su prevazic1eni;oni postaju odnosi sa drugima"16, jer nije mogućehteli slobodu za sebe sama. Takva sloboda je apstraktna,pošto Drugi i Istorija spolja na nju deluju.Kao što je Hegel rekao: "čovek može biti slobodan samoako su svi ljudi sbbodni." Samo delanje oslobađa, samoje ono čo\'eklwa mera; nemogućc je ostati pasivanl živeti kao posmatrač.Angažman - o kome se posle toliko govorilo i na komeje izgrađen čltav Jedan politički moral (a koji jetako često kritikovan l komentaTisan sa najpostojanijimnerazumevanjem ) - jeste, dakle, svestan čin kojise neprestano dovodi u pitanje, čak i kada mu je čovekpotpuno veran. A,ngažman se odabire, ali on izvire izčinjenice da čo\ek postoji samo ako je angažovan; neangažo\'ati se - znači svoj život prepustiti tokovimakojima jc prvobitno zapućen - dakle, tim pre se trebaangažo\'ati. U tome se sastoji Sartreovo otkriće na kojega je podslakao .Minhen. S8rLrc IlikZlda nije pozivao ljudeII s\'oj unutrašnji glas, koji im doyikuje:"Treba se angožmati!'" "Kao da čoyek može ne angažo'lati se! D"Likčije rečeno .. ono štc) je najpre činieničnisud, uzima se kao Hcdnosni vcruje se da (Sartre)osuC:luje ,odon mnogo odlučnijeizja\'ljuje da ie ona nemo'!uča."J7Sa ratSJ11, ~ nm'očito zarobljeničkimlogoril11Zl,postala je st\'arnost.U nec:' jen l komadu koji je Sartre napisauza zal'orenike Slalag~l. na olpor bilo je lako"0\:) mi jc C. Auctry rekla u iednom razgo\'oru 1963,"odine.'- l~ S. de BeauYoir, Lc sangs clc,s au/res, GaUinlard, Paris 19-1-5,str 178-179.e Audry, COillwissU11ce de Suri!"".. slr. 69,17 J. Pouillon, II fOllr Oli cOIltre I'cxistcntialisii1c, str. 60.283

otkriti ispod vela hrišćanske mitologije. Sartre je pokazaopolitički realizam time što je prihvatio da se pozabavitemom (božićna priča) "koja je mogla da ostvari(...) najšire jedinstvo hrišćana i bezvernika"18; ali, političkirealizam izražavaju i poslednje reči Bariona: "Slobodansam, gospodar sam svoje sudbine. Idem premaHerodovim vojnicima, a Bog je uz mene. Lak sam, Sara,ah, kada bi znala kako sam lak! O, radosti, radosti!Plačem od radosti! "19Po svom povratku iz zarobljeništva Sartre je biorešen da se poveže sa antinacistima koje je poznavaokako bi onwnizovali otpor. Sa Maurice Merleau-Pontyem,Simone de~Beauvoir, Jean Pouillonom (Žan Pujon) i os[alima osnovao je pokret pod nazivom "Socijalizam isloboda". Pc:kret koji su činili intelektualci, neiskusniu akciji, uskoro je postao sasvim nemoćan. Komunistisu odbili da sarađuju i čak pomalo proturali glasine daje Sartre policajac koji održava veze sa Nemcima. Dabi izbegao nepotrebna hapšenja, Sartre je odlučio da'raspusti pekret. Colette Audry se od početka borila uNacionalnom frontu u Grenoblu, a Sartre mu je pristupio1943. godine. Komunisti su zaboravili svoje optužbei porekli čak da su ih ikada izrekli. Sartre im se, dakle,pridružio u CNE (kome je, uostalom, oduvek i pripadao),učestvovao je na skupovima kojima je predsedavaoEluard (Eliar) i sarađivao u Lettres fram;aises.Ta delatnost Sartrea i Simone de Beauvoir nije počivalana već potpuno izgrađenoj doktrini o angažmanu.Ako ie potreba za takvom doktrinom bila zaista velika.namere koje su je utemeljile nisu bile u potpunosti lišenesyako2: idealizma. Ores tova drama u komadu Les Mouches(Mušice) dosta dobro pokazuje dvosmislenost tepotrag:e za slobodom. Komad, koji je nastao 1943. godine,podstiče Francuze da se oslobode svoje griže savestii priključe Pokretu otpora. U komadu se sloboda ~upr~tstay]ia poretku. Ores t sanja o tome da oslobodI svoJuzeml]u koju ugnjetaya uzurpator Egist i Klitemn~stra.On uči da je sloboda bez izbora samo podvala, da Je Istorijaopipljiva i da pritiska syojom težinom, te da je,da bi se promenio njen tok i zaputilo ka pro§resu, čestopotrebno proliti krv. On se dakle više ne može osećatiodvojen od ljudi i njihove Istorije: "Drugi postaju ne---IS J,-P. Sartre, u jednom pismu koje se tiče komada Bariona(oktobar 1962),J') Ove reči jasno podsećaju na ~ne koje izgovara Goetz prikra iu komada Le diable et le BOi? DIeu. u kome Sartre ukazulena osnove i puteve stvaranja jednog ljudskog i mogućeg moralai politike.284ophodno posredovanje između njega i Istorije."2o On ubijatiranina i njegovu saučesnicu, te oslobađa svoj narod.Ali, umesto da posle toga ostane u svojoj zemlji da bijoj pomogao, tj. nastavio zadatak što ga je svojim delomtek započeo, on beži, usamljen. Ponovo se osećastrancem među svojima, ili, radije, on upravo želi dabude stranac: pošto je uvideo da je sposoban da ukaljakraljevski presto krvlju tiranina, odbija da na njegasedne. Ako se Sartre odlučio da svoj komad završi tim"dostojanstvenim i uzdržanim stavom, nije li to zatošto mu je Pohet otpora izgledao ponajpre kao ličnaavantura svakog borca i što toj kušnji slobode nije videoch'ugi odgovor do neku vrs'iu heroizma savesti. Jasnomi je da je posle 1944. govorio o ,potpunoj odgovornosti'i ,isto·rijskoj ulozi' svakoga (. ..) Ali ako je Orestodista ubio uzurpatora i njegovu saučesnicu brinući zasvoju istorijsku odgovornost, kako protumačiti njegovopovlačenje?"21Akcija koju Sartre definiše zamišlja se kao individualnaakciia, iako se odvija u Istoriji. U L'Etre et leN ealZt 22 (Bić'e i ništavilo) čovek je opisan kao sloboda udatoj situaciji, kao egzistencija čija se suština (esencija)sastoji upravo Ll tome što suštinu ne poseduje. Sartreje utvrdio da se "čovek kao čovek izgubio da bi serodio Bog"::' Samo akcija omogućuje čoveku da - OČl,~vavšisebe kao čoveka - radi na tome da se čovek rodI.Kao ništavilo bića, Za-sebe se pojmi u svojoj "eg-zistenciji"samo kao neprestana projekcija - van sebe samogi van fakticiteta - prema svome pro-jektu. Poštone može da bude nešto, u smislu objekta koji je onošto jeste, čovek može da se definiše samo delajući: onsebe stvara. Dakle, akciji je veoma jasno dodeljena uloga"stvaranja čoveka", "tog bića koje, čak i u svojim najbeznačajnijimpostupcima, ne bi moglo odjednom da seotkine, odbije od sebe, odrekne sebe u ime svoje brigeza svet".24 Čin je u isti mah pripadanje sebi i prisustvou svetu 1 samo on omogućuje čoveku da prihvati svojuneprestanu nesaglasnost sa samim sobom. Ceo posled-:J F. Jeanson, Sartre par lUŽ-mei/le, ed, du Seuil, Pa!"is 1955,str. 146,:J Isto. str. 151.z2 Treba imati na umu da je UEtre et le Nemlt plodistraživanja započetih 1930. godine; da je Sartre pao pod uticajHusserla i Heideggera 1933, kao i to da je tokom zil1le 1939--1940, godine veĆ-izgraCten opšti cluh i doneseni zakljucci ovogdela.,J J.-P. Sartre, nav. delo, str. 708." F. Jeanson, u POli I' Oll contre l'existentialisme, st!'. 39.285

nji deo L'Etre et le Nćmu izričito ukazuje na taj putmoraino2: ir2.2:anja čo'.ckovo2:.Međ~llim,~ pojam praxisa~ ostao je zamršen, a problemikoji se postavljaju njegovom strukturom bili suprikriveni ili pogrešni. Pitanje klasa i njihove borbe j~d\"a da je Gilo skicirano, a najčešće je izostavljeno. Stose tiče Od1 1 0S8 sa drugima, koji su mogli - ako već nczasno\ati jednu analizu klasa, a ono je bar začeti - oninisu bili uopšte zamišljeni pod tim negativnim svetI om."Suština odnosa među svestima nije A1itseil1, već sukob."25Nar2nno, analiza nije težila da bude normativna,primerna, '.'eć deskriptivna. Sartreovoj ontologiji ne mo-2:U se neposredno uputiti etički prigovori: ona ostavljai1ercšenim probleme spasa, kao što je to 1947. godinepokazao Francis Jeanson (Fransis Žanson)"5. Ali, deluL'Etre et le Nća12l može se s pravom prigovoriti da imašupljina u ontološkom opisu određenih nivoa, što ćeznatno uticati na (buduće) razgraničenje puteva slobode.Čo\'ek ostaje usamljen i upravo u potpunoj "napuš- .tenosti" moraće da iZ2:radi svoje sopstvene \Tednosti iciljeye. Niš1a i niko ne~ može da mu pomogne u traganjuza njegovom slobodom. Postojanje Drugog, koje je priznatol nužno, znači agresvinost. Komad Huis clos (Izazatvorenih vrata), prikazan prvi put maja 1944. godine,ne donosi ništa novo u pogledu ovog problema na filozofskomplanu.Ah, posle oslobođenja Sartre nije postupio kaoOresL On nipošto nije hteo da se ponovo rastvori u slepojneaktiynosti ili lažnoj povučenosti u estetiku; nameravaoje da se bori među ljudima i zajedno sa njima,zato što je spekulativ112 misao zaostajala za praksom isamim političkim rasuđivanjem, a naročito zato što jeL'Etre et le NĆGl7t bio samo trenutak ili aspekt njegovemisli. Kada se jednom istakne određeni tip analize, neznači da .ie jednom z2.1J\'ek sve rečeno, već da je ostalojoš pos]m;a da se uradi. Ako se L'Etre et le Neal1t možesmatrati idealističkom fazom, protiv teža joj se možepronaći yeć na poslednjim stranicama na kojima se skiciramoral odgovornosti, ali i u samoj Sart,reovoj akciji.Ništa nikada nije bilo okamenjeno i ukočeno u njegO\ojfilozofiji, pošto joj se akcija koju ona podrazumevauvek \Taća da bi je preobrazila.San.re, Merleau-Ponty, Simone de Beauvoir - rešenida svoju situaciju ne prevaziđu apstraktno, negoda je najpre prihvate i kroz nju se priključe borbi lju-:5 J.-P. Sartre, nav. delo, str. 502.16 Upor. F. Jeanson, Le problem moral et la par;see deSartre, ed. du Myrte, Paris 1947.286di - nisu VIse strahovali da će "njihov izbor i njihoveakcije suziti 11jiho\cu slobodu, pošto ih samo izbor i akcijaoslobađaju okova"2;. Iz potrebe da se teorija oslobađanjakroz praxis radikalizuje i da joj se prida istorijskismisao, Maurice Medeau-Ponty bio je, među onimakoji će osnovati Les temps modenzes, možda najsvesnijikada je pri kraju svoje PhćnomelZologie de la perception(Fenomenologija percepcije)2s istakao: "Da li dato obećam? Da li da svoj život dovedem u opasnostsamo zbog toga? Da li da se lišim svoje slobode da bislobodu spasao? Nema temijskog odgovora na ta pitanja.Ali, postoji sve ono što se ne može dovesti u pitanje- ljubljena osoba pred tobom, svi ti robovi okotebe - i tvoja sloboda ne može sebe hteti ako ne izađeiz svoje pojedinačnosti i ne ushtedne slobodu. Biloda je reč o stvarima ili istorijskim situacijama, jedinafunkcija fibzofije sastoji se u tome da nas ponovo naučida ih dobro sagledamo i istina je da se Olla ostvarujedokidajući se kao izdvojel1a filozofija. z9(Michel-Antoine Burnier, Les exiSlcntialis[cs ct la politique, Gallimard, Paris 1966,str. 13-24).Preveo Aljoša MiilZlca:7 M. Merleau-Ponty, PJuJlZolIZellologie de la perceptioil,Gallimard, Paris 1945, str. 520.os Na istom mestu." Naš kurziv.287

Michael Boedecker -Andre LeisewitzINTELIGENCIJA I RADNIČKI POKRET*1. Inteligencijakapitalizmuradničkipokret upredmonopolskomPostojanje sociološki pojmljive grupe inteligencije(shvaćene u najši:rem smislu**) predstavlja. fenon:~nsvih klasnih društava. Lenjin piše 1919. da Je u cIlJupotpunog ukidanja klasa nužno ukin.uti ne. sa~o priv~t:nu svojinu nad sredstvima za prOl;:v~dnJu ~ uklo:lltlrazliku između grada i sela, nego da Je Isto tohko nuzno* Materijali o političkom ponašanju i~lteligencij

nog rada. Engels je to demonstrirao na primeru razvojaprava:Važan razlog za to što u predkapitalističkim društvimanije došlo do većeg razdvajanja manueinog i umnograda i što su odnosi između duhovnocr rada r materij alne prcizvodnj e bili samo sporadični, leži u nerazvijenostiproizvodnih snaga koja nije dopuštala da se ,rezultatil:aučno~ ;'ada i !e11l1ički pronalasci unose u procesprOlzvodnje. Tek le razvoj kapitalističkog načinaproizvodnje - u toku industrijske revolucije - stvorionajvaznije uslove za to a t~me i za nastanak naučno-tehničke)nteligencije kao posledice dublje podele rada.• v _~ko je ~af?lašena tc: okolnost da je u predkapitalistIckimdrustnma Uffil1l rad bio privilegija vladajućihk.las~ i da)e ~ato. intel!gencija pripadala vladajućoj klas~'.nme lllSU lsklJučel1l ni procesi socijalne diferencijaCIJe 111 .napl:edno:. čak revolucionarno držanje pojedinihgrupa ll1telrgenCl]e. Za ovo postoji niz opštih razlogakoji su speci~ični za političko ponašanje pojedinih filtelektualaca.Sto se tiče inteligencije u predkapitalističkodoba, to je posebno jasno izraženo kod Engelsa koji. ..; "Na iz\e~nom, vrlo niskom stupnju društvenog razvit kaJanp se P?tl:?ba ela se akti proizvodnje, raspoclele i r;:lzmenePl?1l:yod2. KOJI sc syakodnevl1o ponavljaju, obuhvate jeunimop~l~n' pra,·o.m, da S~ stal'': o. tome da se pojedinac potčinjavaop:;~II:n uslov~ma prOIzvodnje l razmene. Ovo pravilo, prvobil'1ooblcaJ, po~tal:" ubrzo ::.a~ćoll." Razvijaju se odgovarajući or!laniZ~l >:provollenJe zakona, Javna vlast, clržan1i aparat. "S nlZvijanjemzakonoclavst'.'a II zamršenu, obimnu celinu javi ja se ncophoda.ostnoy·". drušL\'cne !?ode1e rada: obrazuje se strile;:: profe::'lOnaJmh pravJ1[ka, a sa njima l12.staje pravna nauka." Friclrih~n,g:::ls, g stQI':bCilOi1l pi/mljll, u: K. Marks-F. Engels, ha/n(uzaueLCi, I, l"ultara, Beograd 1949, str. 6Q2-603.'. I\Iod.o sa ~l dC:~!1 reneS~121SL' uporedo s pružanjemtl:·~o~:~lns!·~C:J. b.llrZO~7,lJl lC nauke i lzun1

teligencije prema vlastitoj klasi. Po pravilu -:- ako se izuzmumalobrojni komunistički intelektualcI - to seodvijalo bez njene stvarne emancipacije od vlastite klasei -kao posledica na početku još nedovoljno izraženogklasnog antagonizma - bez uništavanja "iluzije o klasnojon~stran~sti"I}. Društveni oblik ~spoljavan}a opozi~ijeprema prilikama, u bvuržo~skom d.r~stvu - ~oJ~ se OdVIJ.~Ou potpunosti li ourzoasklm okvInma - bIla Je boemIJakao skup najraznovrsnijih deklasiranih, lumpenprolet~rskiha i antiburžoasko-intelektualnih elemenata. ll SOClOekonomskielemenat čiji značaj ne treba potcenjivati, naimeono što je jedan deo literarne inteligencije nateralona boemski život bila je pojava potčinjavanja uslova literarneproizvodnje kapitalističkoj praksi izdavača, pre-10 Ova formulacija potiče od Georga Luc.acsa: Moses. H~.~sund die yrobleme (lei" idealisliselzell lJwlektlk,. l!-: ,~An.h1V r~rdie Geschichte des Sozialismus und der ArbeIteroewćgung,1926, H. 2, str. 123. Iluzija o klasnoj ono.str:. ]:Jreseliou Pariz, tu su postojale sve "nijanse sitnoburžoas~og: r~el{)r:misličkog i utopijskog mišljenja':. (Auguste C~rnu, ~an :l1a::~llizd Friedrich E11gels, tom 2, Berlm, 1962, .str. S,). Na)llapredmJIsu bili radnici-komunisti koje je orgamzovao LOUlS-:l!-,gus[evBlanqui, koji je slT:atrao da. ~e kom~ll1.izan~ ;:-lOze. ?s~vant: ~~",erom.Time se on ostro OUVOJIO od "lstll1skIh soelJalI~t

trebe masa; osporavanje nužnosti politike sklapanja sa\-eza; apsolutizovanje pojedinih oblika borbe radničkogporketa i dobrovdjno napuštanje važnih oblika i područjaborbe. Ali, u poređenju sa političkim držanjem inteligencijeII celini, postojao ie samo izuzetno mali brojstudenata koje je "strah od ispita nagnao u socijaldemokratiju"!',jer i posle 1848. nemačka inteligencija jebila veran odraz klase iz koje je potekla, a ni u komslučaju nije bila socijzddemokratski nastrojena; ona jestajala na desnom krilu političkog pokreta.Reakcionarni oblik ostvarivanja ciljeva za koje seborila liberalna inteligencija predmartovskog perioda,Bismarckoya politika i nacionalno ujedinjenje omogućilisu izmireni"- i identifikovanje inteligencije s novom državom.Tu naglu promenu moguće je neposredno utvrditi.Na čelu liberalne opozicije bili su nCliročito univerzitetskiljudi, profesori i studenti;18 ali ubrzo, posle propastirevolucije, raspala se napredna struja koju su pred·stavljala studentska udruženja, sve dok, konačno, velikoburžoasko-feudalnegrupe nisu potpuno nametnule "stil"vilhelmovoskog univerziteta 19 i svuda se proširile šovinističko-an1isemitsketendencije. 20 To isto važi i za nastavnikadar.Do ovakvog razvoja događaja nije došlo spontano isvuda bez izuzetka, nego je on bio isto toliko rezultatmnogih državno-birokratskih mera kojima je vladajućaklasa obezbeđivala sebi političko-ideološku pouzdanostsvog sistema obrazovanja. Uporedo sa naglim ekonomskimrazvojem i brzim širenjem feudalno-birokratskogaparata upravljanja i vlasti. rasli su i zahte-vi postavljanisistemu obrazovanja. Industrijska proizvodnja je7:8htC"\'ala rč',dnu snage koja ima bar elementarna znanja;Ll isti mah. buržcZlzijiie bilo jasno "šta znači za propagandu(radničkog pokreta - prim. autora) činjenicada \Teina radnika urne da či La kao što je to obično bio~ Friedrich an Bebel \+0111 9/10. NO;C1110Crslr. 212.Gesclzicillc ciCi" Er::ie)iuilg, Berlin 1971. lO. izd., SiL 2-Li--247 .. Lutz E. Finke. GcsiUUc ilii;- Hocizac11111l1gssciziuck. Bl1Iuiesdell/sehlmzciskOi·J7oriene Elite. r-bmburg. 1963. str. jI; WernerKlase. F reilieir sclzreiln ci lit Cili-e Paimci1. 800 Jahre deutscheStudenten. Oldcnburg und Hambl:rg 1967, str. 187 i dalje; EmilRel-her t, Deutsches SiudcilleiZl!;Ul7Z inz Liclztc eler Gege;zt;'ar:,u: .. Die Neue Zeit", XVIII (1899/1900). tom 1. str. 89 i dalje." \Vc:-;1er Kb"~e, na nayc:J. !11C'stu, str. 187-189,294slučat šezd.esetih godin:;"2!. Dakle, obezbeđivanje ekonomskogLISPOi1Zl i istovremeno neograničene vlasti buržoozijeiZ3zyztli su nužnost proširh:anja školskocr sistemai \Tšenja jačeg ideološkog uticaja na nastavn~ osoblje;ap;.n-at upravljanja i vlasti zahtevao je sve veći brojb-alifikuvanih činovnika, ali je njihova upotrebljivostzz_visila od toga (',a li se oni pozitivno odnose prema ciljevimavladajućih, Stoga je proširivanje obrazovnih in~-est!cija is]o uporedo s jačanjem nastojanja da se ugusehberalno-demokr8tske težnje školskog i visokoškolskognast~l\'nog osoblja i studenata, Tako, zabranaudruži,-anja učitelja posle 1848. 22 , strogo propisivanje sadržajanastayc Ll školama zakonom o nadzoru nad ško!arna iz 1872. i tajna uputstva VVielhelma II iz 1889.,.da se stane 1122 put širenju socijalističkih i komunističkihideja" SpZlctaju Ll unu "strogu kontrolu"23 kojoj je oduvekPOd\Tg";,,,: sistem obrazovanja u buržoaskom društvud~ bi. se spont~ni nastanak 'buržoaske ideologije dopu~mo dIrektnom lđcoJoskom kontrolom i indoktrinacijomnastavnika i đaka i studenata.N~l o\-~:i način jc vladajuća klasa uspela da ranijenapredan pokret nastavnika usmeri na striktno antisocijalističkih:l~S i cb svede na minimum uticaj organi;~ovanog ladmckog pokreta na nastavnike2~, i to posebnozab.r:anom vršenja poziva koja je bila uperena protivSOCIJaldemokrata, tako da - kako je to Karl Liebknecht(Libkneht) 1?07. sarkastično konstatovao - "socijaldemokratanIJe mogao da drži čak ni nastavu gimnastike".25.....-Ipak, najvažniji instrument za pridobijanje inteligC:KJje ystaje 7:a Y]pdajuću klasu opšte očuvanje njeneprl\J!eglJc Ll slICanJu obrazovanj3. Početkom devedesetih~~d.ina pOiic~o ie iz radničkih porodica - premazv;}mCl1lm pOdaC'1113 - t8čno jedan promil studenatau Nemačkom Rajhu 2S ; m::đu riastavnicima Berlinskogj';;Zu: "Das AplUH1cnt". }~z~rlsruhe I-L 5/6 (br. 54L str"" Gcsclzic!zlc eler Er::,ie1zu;zg, na navecL mestu, str. 3j3, 39::i ,-~zd ic.:' t~arI Lh.::bL:nc.:ht, l((!c'!?tS .. "iu[!{ lind [{Zasscllju5ti:::. u: Ges(lnziliclie1"

trebe masa; osporavanje nužnosti politike sklapanja sayez",;apsolutizcvanje pojedinih oblika borbe radničkogporketa i dobroyoljno napuštanje važnih oblika i područjaborbe. Ali, u porec1enju sa političkim držanjem inteligencijeLl celini, postojao je samo izuzetno mali brojstudenata koje je "strah od ispita nagnao u socijaldemokratiju"!;,jer i posle 1848. nemačka inteligencija jebila verem odraz klase iz koje je potekla, a ni u komslučaju nije bila socijnldemokratski nastrojena; ona jestajala na desnom krilu političkog pokreta.Reakcionarni oblik ostvarivanja ciljeva za koje seborila liberalna inteligencija predmartovskog perioda,Bismarckoya politika i nacionalno ujedinjenje omogućilisu izmirenj;:' i identifikovanje inteligencije s novom državom.Tu naglu promenu moguće je neposredno utvrditi.Na čelu liberalne opozicije bili su naročito univerzitetskiljudi, profesori i studenti;18 ali ubrzo, posle propastirevolucije, raspala se napredna struja koju su predstavljalastudentska udruženja, sve dok, konačno, velikoburžoasko-feudalnegrupe nisu potpuno nametnule "stil"vilhelmovoskog univerziteta 19 i svuda se proširile šovinističko-antisemitsketendencije. 20 To isto važi i za nastavnikadar.Do ovakvog razvoja događaja nije došlo spontano isvuda bez izuzetka, nego je on bio isto toliko rezultatmnogih državno-birokratskih mera kojima je vladajućaklasa obezbeđivala sebi političko-ideološku pouzdanostsvog sistema obrazovanja. Uporedo sa naglim ekonomskimrazvojem i brzim širenjem feudalno-birokratskogaparata upravljanja i vlasti, rasli su i zahtevi postavljanisistemu obrazovanja. Industrijska proizvodnja jezahtcyzda r2,dnu snagi: koja ima bar elementarna znanja;u isti mah, buržcazijiie bilo jasno "šta znači za propagandu(radničkog pokreta - prim. autora) činjenicada većina radnika ume dn čita kao što je to obično bioFriedrich an Bebe! ,'om 9/10., 0:'mcmberu: :VIE\\,, lom "ll'. 212.,Gesc1licillc cier Berlin 1971. lO, izet, Sl"" 2,1.)-Lutz :=. 171;'11\,--', ie fiiir Tlocfzacilfllilf!,S~)'c!lillCk, BU1iLie.sdeutschlandsko;'porierre Elite. Fbmburg, 1963, str. 51; WernerKlose. Freiheir seJzreihl all! Clli'e Falmcn, 800 Jahre dcutscheStuclcnte'1, Olc!enburg und i-Iamburg 1967, str. 187 i claije; EmilRechcrt, DClltsches SWdellfCnllll:iu im Liclzte der Gcge;i\\'ar:,ll: ,.Die Neue Zeit", XVIII (1899/1900), tom l, str. 89 i dalje.,. \\'e,-;~c:r ~(bse, na nm'c~L mestu, str. 187-189.,294.;lučaj šez:iesetih godina"21. Dakle, obe~?eđivanje. ekonomskog:U:,iDCn2 i istovremeno neogramcene vlastI buržoazijeIzaz\~ali su nužnost proširivanja školskog sistemai n'šenjD. jačeg ideološkog uticaja na .nastavno"osob:ije; aparat upravljanja i vlasti zahtevao Je sve vecI .. broJln'alifikoyanih činovnika, ali je njihova upotreblJlvos.tzz,visila od tog:a (',a li se oni pozitivno odnose prema ~lljevima vbda]ućih, Stoga je proširivanje obrazovnih 111-,-estici jc: išlo uporedo s jačanjem nastojanja da se uguše!ib

univerziteta na početku ovog veka samo jedna jedina"bela vrana"27 vodila je poreklo iz radničke porodice.Uz to, broj pripadnika sitne buržoazije među nastavnicimabio jc manji nego među studentima tako da se- kako kaže Franz Mehring (Franc Mering) - "nemačkiuniverzitet sve više i više pretvarao u preimućstvo kesepune novca i u oruđe klasne vladavine!"2S U isti mahsu se među visokoškolskim nastavnicima, naročito počevod sredine sedamdesetih godina, uveliko hvatale mahaantisemitske ideje. 29 Zadatak univerziteta u vilhelmovskomdruštvu najjasnije je izrazio Du Bois-Reymond,(Di Boa-Rejmon), koji je kao rektor Berlinskog univerziteta,saglašavajući se sa mišljenjem pretežne većinesvojih kolega - nasuprot malobrojnoj manjini kritičkinastrojenih visokoškolskih nastavnika - Berlinski univerzitetnazvao "duhovnim kraljevskim pukom dinastijeHohenzoIIern (Hoencolern)".30Zakon protiv socijalista primenjivan je i na visokimškolama, pa je i ono malo naprednih studenata, organizovanihsocijaldemokrata, hapšeno i izbacivano sa univerziteta"zbog uvrede VeIičanstva"31. Osim toga, u odnosuna studente važilo je posebno, univerzitetsko "pravosuđe"(rektor, sudija i senat), protiv čije presudenije postojao nikakav pravni lek. 3z Pravne odredbe upenFranz Mehring, Akadel1lische Krakeele, u: "Die Neue Zeit",XXVI (1907/1908), 2. tom, str. 475.2S Isto, str. 476.2

dosti dostupniji idealima, a VIse ne verujete svom vlastitomstanovištu. Znate da su Vaši vlastiti politički, socijalnii ekonomski n~zori n~padl:.uti sa. ?vih stran.a, čaki od strane nauke kop uopste mje socIjaldemokratska,pa se zato bojite da vlastitu omladinu bez nadzora izloziteopasnostima nauke koja je makar samo relativnooslobođena pretposta-vki. To je onaj dublji razlog ~bogko;ša ne želite da joj date veću slobodu na umverzitetu."3~Procena da svaka podrška, pružena liberalno-demokratskimsnagama na univerzitetima, može "da koristisamo soci ialdemokratiji"38, budući da stvara veću mogućnostz~ političku delatnost marksista, predstavlja~ezult8.t jasnog sagledavanja posebnog klasnog karakter~vilhelmovskog univ"erziteta koji nije bio samo buržoaskI,vec buržoasko-feudalni univerzitet. U vezi sa ovim AugustBebel napominje: "Visoke škole su ustanove za prepariranjejavnih funkcionera ... Na univerzitetu se vodinacionalna nemačka, hrišćansko-socijalna, a i antisemitskapolitika. Ne treba voditi samo socijalističku politiku;teško onom ko je yodi, videće šta će s njim biti."39Stoga je postalo pravilo da se uporedo sa jaynom podrškon1,pruženom ylasti, i sa saglašavanjem s tom vlašcu"vodi besna agitacija protiv socijaldemokratije i protivCentra".4"Ako su se marksisti, s jedne strane, zalagali za većeslobode pripadnika unii"erziteta i za podršku li~~ralno-demokratskoj opoziciji, - to, s druge strane, mje značiloda sc oni odriču kritike buržoaske nauke i njenogantisocijalistid:og karaktera, Naprotiv, bilo je nužno ovukritiku stalno iznova formulisati u štampi Socijaldemopanije,da ne bi ostale neke nejasnoće i da bisc: 3prcćio prodor' bUI"žoasl~e ideologije, naročito li vremevanrednoi2: zakona, uperenog protiv SPN, i da se nebi pojačaouLi~ai buržoaske ideobgije kao izvora oportunizmau ine'snimsocijaldemokratije. Zato jesa Arens vodio polemikusa"Vor-warts", koji je pun entuziFilozofskog fakulteta Ber-Aronsa: ~ biti protražioAronsoyo otpuštanjeI(arl ~iZil"ersil(itefl siud keine Drilloilst{ll!{~Jl,JEt Ila-veel. rnestu, stLIsto. str 307.", '\ugust Bebe', Akc:dcilliker und So::.ialisiillls, Bcrlin 1893,Sl!". -L" Karl Liehkilccht [Jui\"(;/"sitćiicil silZd kcine Drilla1istali,m,na ll~n:ecL D1estu, str. 305.298- prim. autor2), ali ;1e treba zato biti za univerzitet ...Zakon donet z:;og Aronsa Inože se kritikovati još mnogooštrije nego što ga kritikuje buržoaska štampa, ali utolikoodlučnije treba odbaciti ujdurmu koju ova štampaVayi govul-eći o tobože divnoj kopiji slobode akademskenastaYe."41 Ova kriti,ka je morala biti i kritika teorijebtodarskih socij::dista koji su - to je jasno pokazaoprinemeni ideološki utioaj Eugena Diihringa u SPN -kao speci[čan oblik burž-oaske ideologije bili posebnoopasni za ;'adnički pokret ZalO što su se lwatali ukoštacs problemima radničkog pokreta, ali su preduzimali sveda pokret integrišu u buržoasko društvo, tako što supropagirali mogL:ćnost reš:;1'.2nja ovih problema u okviruburžoaskog druš!", 2. Otuda i oštar, nepomirljiv ton ukritici kated2rskih sociiaIista. Rosa Luxemburg (RozaLuksemburg) piše Ll jednom članku o \Verneru Šombartu(Verner Zombart): . Dz-tIde. ,nemačka nauka', koja jeblju.vala otrov i žuč na IvI2rxa i Engelsa, koja je podrža\ala zakon proti\. sGcijalista, uperen protiv socijaldemokratije,i kasn:je težila da radništvo zavrbuje za militarizami politiku osvajanja sveta i zato kao ukras dobilaorden, i koja je na kl'aju pokušala da nezgrapnom demagogij?motcepi organ}zovani pl~oletarij~t od.socijaldevm?kra1.IJe. - ova ,nemacka nauka ... stoJl. , . Iza nemackIhprekomocskih batal iona koji u o\'om trenutku stupaju uKinu da iZ\TŠe ci,'ilizatorsku misi iu Huna,"42U ovom ob'inl leyica socijaldemokratije postavila jeS\"oie konkretne zahte\"e u vezi sa područjem visokogškolstva. TJ onim Leitsiitz,e o reformi upravljanja u Prusko(,koje je formulisao Karl LiebImecht, stoji: "Moramozahlc~"ati da se nastaYI1im teli ma da neograničenoprayo samouprav;janja, da ona budu organiz~vana demokratskii cl::-" niko ne može ti isključen iz nastavezbog s\'oje . religiozne ili naučne delatnosti, -zahtev koji. razume se, analogno postadjamo za sve či,novnil;:e. Za studen1t:, či ia SLl politička prava kod nasugrožena na nečuven mtčin, zahtevamo ukidanje zaostaizahtevamo da sena, Ros;'_.\rih'i!c!J!, (1899) L':Bc:r:h 195i. ~tr. 125.Ai"OiIS. u: "Die Ncue lcif', XVIl~"issei1schatt" JziiZlcr cicilRedcn und Schriftcn, tom 2,-"1 }.:a!*l I iebkn("'ct1L 71'r 1·~ '-'j"1"n!fllrZCn;refnn;7 ;11 i)"CllFel1. "der ~So-::~i;!l~l~fi/c!\-;;·~;{isc!z~i;' j)~~;'-tci~' DCI~t;~'III~~lds, 'Be;:li~",!T:c·s1u

spoljašnjeg poretka. Setit~ se z~bra~e koja se o~osi ~astudente koji nisu član~vl be~'l:~s~lh s.tuder:-tsklh vU~ruženJa,zabrana predavanja 12oht~ckl radlkalll1h naucll1ka,koje su primenjene u Berlmu l drugde prema. studen~skimorganizacijama ... Zahtevamo da stranCI na Ull1-verziteti~a budu sasvim izjednačeni sa domaćima kadse radi o taksama.".LlPolitičko jezgro ovih z.ahte:va s~~tojalo .se ~ p~kušajuda se sitnoburžoaska. mte!lgen~IJ~ na VIsoklI? skolamapodstakne na to da. IzraZI svoJe mter:ese (veca slobodanastavnika i slušanja nastave), da bl se tako uv~Ida u politički pokret pr?tiv b~ržoasko-f~udaln.e vlastI.To je bila interesantna p~'lmena 1 konkret.Izo:vanJe :rr:arksističkepolitike sklapanp saveza u ~fel'l vIsokog ~kolstvapod specifićnim uslovima Nema~.~e u dob;;t WIlhelma,i ona je odgovarala onoj koncepcIJI sklapanja sa,:e~~koju su Marx i Engels izložili, iz~.eđu ~ostalog, u KntlclGotskog pmgral11a. (Marxovu Kntl~ll Gotskog programaobjavio je, kao što je poznato, prVI put Eng~ls 1890/91.vu "Neue Zeit" u borbi protiv otpora oportull1sta-clanov~partijske uprave.) Marx vi Engels. su se ovde okren~lprotiv Lassalleove sektaske tvrdnje da su .u por~đe?Jusa radničkom klasom sve druge klase samo Jedna Jedma,reakcionarna masa protiv koje se tre~a bOJ:it~. TC? je?kal,co je Engels napisao ~~?elu, "Z\'Ucna ah Istol'lJsklpogrešna Lassalleova fraz~ :) Upravo ~kolr:-.os! ~a postojespecifične protivrečnostI IZ~1eđu b~rz~azIJe l SItne bu:ržoazi;eu buržoasko-feudalnoJ NemackoJ ne samo da Jeopra~davala nego je i pokazivala nužnost borbe za buržoasko-demokratskezahteve. 46Uticaj socijaldemokratije na il~te~igen.ciju .~stao jesasvim mali u ovom periodu. Mada Je mt~lr~e?CI!a kv~ntitativnou porec:tenju sa drugim klasama 1 SlOjeVima bIlaupravo qUQl1tite l1egligeabl.e, ona je. ipa~ igr~l~ važnuulogu u formiranju ideologIje zahvalJuJucl svoJoJ posebnorfuukcij i u sferi obrazovanj.a i vl.asti. Pri~ližnu p~edstavuo njenom brojnom stanju daJu sledecI p~daCl .za1907. godinu: U tom periodu je u Nemačkom RaJhu bIlooko 21000 sudija i drŽ;}Ynih tužilaca, 12800 pravozastup-" Kar! Liebknechl, Zur Ven,'all1ll1gsrefonll ill Preu/J';I1 .. ",R:;;crat, !lZt 113\"\:?cL E"lestu, sLr. 361--4~4." Friedrich Engels an August Bebcl vom 18/28. YvEirz 1875,u: ;viEW. tom 19, str. 4," Isto K'''''''k pr""1"c1 "azyitka konccpcijc sklapanja sa\'czaho \'ažno~ el~;;1c;~nta ~~"~in~g komuniZl:na daje Robert Steiger'.\"aict. " Fra '- a c17 der BfilU!lZLS'P0z!l/( , I"'" liil jj \Ier-e k 17011 ir '1a"" 10"'2.,-'-'/b r:;'l"e[, ..:1lIldLelli'~ U: "Marxistische Blatter", Frankfurt/M., 19,_, H. ),str. 11-19.300nika i beležnika, oko 277 000 nastavnika i VIse od 8750pisaca i novinaraY Prema drugim izvorima, osim njihbilo je tačno 125000 pripadnika "tehničkog osoblja",koje se, doduše, ne može u potpunosti uračunati u inteligenciju.43 U celini beznačajan uticaj socijaldemokratijeizražava se između ostalog i u vrlo niskom stupnjuorganizacije. Mada gotovo i ne postoje statistički podacio socijalnoj strukturi članstva SPN, l1eki pojedinačni podacipokazuju postojeću tendenciju. Tako je 1903. uhamburškoj organizaciji od 16441 člana bilo samo trilekara, osam elektrotehničkih inženjera, jedan nastavnik,šesnaest pisaca i urednika.';9O uticaju socijalpemokratije na inteligenciju izneoje svoje mišljenje Adolf Braun u Neue Zeit 1909. godine.U vezi sa prigovorom revizionističkog krila partijeda SPN n~je nimalo privlačna za intelektualce, koje suodbacile naročito ortodoksne pristalice, on kaže: "Neospornaje činj~nica da je upadljivo mali priliv intelektualacau socijaldemokratiju i da je on, i apsolutno irelativno, opao u toku poslednjih decenija; u svakomslučaju, ova važi za drugove koji su prihvatili otvorenuborbu. Skoro svi oni intelektualci koji danas dejstvujuu socijaldemokratiji prišli su joj kad je zavladao zakonprotiv socijalista."so Po njemu, odgovor SPN sastoji se utome što se u sve većoj meri razvija zasebna inteligencijaiz redova radničke klase "za novinske redakcije, zauprave zadruga, sindikata, radničkih sekretarijata, političkihorganizacija, štampe i brojnih drugih ustanova"5!,u čemu poseban značaj ima partijska škola, kursevi sindikalnenastave i dr. kao ustanove za davanje kvalifikacije.U ohiru socijaldemorkatije u svim frakcijama je bilointelektualaca buržoaskog porekla, ali su oni bili jačekoncentrisani u oportunističkom taboru (uostalom, kaoi u Rusiji gde je mnogo više intelektualaca bilo kodmenjševika nego kod boljševika; vidi o tome kasnije utekstu). Posle 1914. oportunistička većina SPN borila seprotiv revolucionarnih socijaldemokrata oko R. Luxem-"Prema: Geschichte cl.;r Delltscllen Arbeiterbewegul1g, nanaved., mestu, tom 2, str. 49."M. Tjaden-Stcinhauer, K. H. Tjaden, Zur Analyse derSo::.ialstrllkwi' eles dcutse!zeii Kapitalismu5, u: "Das Argument",Karlsruhe 1970, H, 9/10 (br. 61), str., 651." Dieter Fr-icke, Zur Orr;anisatiolZ lIlld Tatigkeit dei deutsclzeliArbciterbewegwzg (1890-1914), Dokumente und Materialien,Leipzig, 1962, str. 73-74.50 Adolf Braun, Die Inlellektuellell und elie PoZitik, u: "DieNeue Zeit", XXVII (1908/1909), 2. tom, str. 847.51 Isto, str. 848.301

urg, Liebknech~a. Me~~~'!l1ga i dru?!~ tVI:deći .da su ,se onikao intelektualcl udalJlll od radmcke klase l. da ce sadmCl"avati mase da je partijska većina napustIla tlo ~lasneborbe, U polemici sa Cunowo~ (K~nov), Mehr:n g. _ l'ao odaovor na ovo klevetanje leVIce u SPN kaoJ e A< '" • • v 1'1 . "l kt 1.,intelektualaca" od strane oportul1l~.tIClG 1 mte e vua:~cau SPN - ironično rekao da postOJI. upr~vo ".~ ~~?~IJaIdemokratskojpartiji inteligencija i mt~hgenClJa -- l~razivšinadu da će " ,grupica' ove (revoluclOnarne -: pnJ?autora) ,inteligencije', koja je, uostal

nih zadataka preduzetnika i prenose, ,delegiraju' na,funcionere', tj. na službenike ..."58 Pri tome prve se delegiranefunckije odnose na "direktnu podelu rada i nakontrolu poslovnih dokumenata i rezultata rada, daklena knjigovodstvo. PoslovočJ;a i knjigovođa su prvi službenicirastućeg preduzeća."'" Uporedo sa uvođenjem novihtehnika, rad rukovođenja na nižem i na višem nivoupostaje složeniji i iziskuje tehnička znanja inženjera.Poreklo industrijskog kapitala leži u trgovinskom izelenaškom kapitalu, u akumulisanju viška novčanihfondova koji teže da oplode svoju vrednost. Pri tome jesvaki konkretan oblik nastanka industrijskog kapitalaveoma različit. Pored trgovinskih buržuja, koji su i samipostali osnivači fabrika, bilo je i raznih oblika osnivanjazajednica, kao i sitnih robnih proizvođača koji suuspevali da se uzdignu na nivo industrijskih kapitalista.r ḷOva dva poslednja pomenuta oblika važe posebno zaone industrijske grane u kojima su naučno-tehnička znanjanužna za osnivanje preduzeća i rukovođenje njime,kao što je to slučaj u mašinogradnji ili u hemijskoj industriji.s : Ovde je prvobitno postojalo jedinstvo delatnostirukovođenja, naučno-tehničkog rada i posedovanja kapitala.Posebno upečatljiv primer za identičnost naučnika ipreduzetnika, koji postoji na ovom istorijskom stupnju,pruža englesko društvo "Lunar Society", naučno društvokoje čine industrijski kapitalisti, inženjeri-zanatlije iljudi sa akademskim obrazovanjem. Članovi tog društva'3 Fritz Croner, Die Alzgestellten ill der 11lud~n1eil Gesellsclza!t. Eille so:::iallzistorisclze und sozžologische Studze, Frankfurt!Wien, 1954, str. 36; Glinter Hartfiel (Angestellte und AngcstežlLel1-gewerksclzaften in Delltsclzlancl, Berlin, 1961) polemiše s Cronerovimpojmom "delegacije" i pravi razliku između, s jedr:estrane, "cepanja" prcduzetničke funkcije u smislu pn':.!:os(;r:tJafunkcija vlasti na službenike i, s druge strane, "otceplJlvanp"delatnosti koje je ranije vršio kapitalista i koje "preduzetnikaraskrećuju od mehaničkog rutinskog rada i treba da mu omogućeda se koncentriše na pravu preduzetničku funkciju". NaI10-ved, mestu, str. 89 i sled.Fritz Croner, na naved. mestu, str. 58.O razvitku Nemačke vidi u Hans Mottek, Wirtsc!w!tsgesclziclzteDeutsclllands. Eni Gnmdriss, tom 2, Berlin, 1969, str.124 i dalje," Isto. Vidi i Andre Leisewitz, Die Auswirkwlgen der VerWiSscilsclzaftliclzlllzg der Produktiall auf di" lv!ollopolbilclung lindalli' das Verlzčiltnis FOIl 6koi10lilže llild Politik darges!ellt amBeispiel der clzel1liscJzen lizdustrie, u: "Das Argument"', Karlsruhe,1972, H. 5/6 (br. 73), str. 458 i sled.; Heinz yvutzmer,. Di~H erkwlft der illelustriellen Bourgeoisie Preussens 11l den vzerZI"er Jaizrell eles 19. Jalzrlzzl1lLierts, u: Mottek, Blumberg, Wutzmer,Becker, Studien zur Geschiclzte der il1clustriellen Revolutioil inDeutschland, Berlin, 1960, str. 145 i dalje.su svoje izume i rezultate istraživanja većinom koristiliu kapitalističke svrheYSve .brže podn::štvljavanje proizvodnje, a time i porastbrOja pnpadmka poslovne inteligencije bili su, izmeđuostalog, rezultat rastućeg korišćenja umnog radakoji su pojedini kapitalisti primenjivali težeći oplođavanjuvrednosti kapitala. U preduzećima su nastajaleistraživačke ustanove; Bernal piše o promenama u drugojpolovini 19. veka: "Jedina novina u organizaciji biloje ustanovljavanje istraživačkih laboratorija u industrijikoje su se skoro neprimetno razvile iz radionica iliprivatnih oglednih laboratorija izumitelja koji su postalipreduzetnici, kao što su to bili Siemens i Edison. Aliporasrao je i broj laboratorija na univerzitetima, što sezasnivalo već i na činjenici da su nove korisne primenenauke značile i nova radna mesta, dakle stalno su privlačilei veći broj studenata. Tako je, uprkos svim svečanimizjavama o ,čistoti', nauka na univerzitetima zavisilaod uspeha nauke u industriji."63 Pod pritiskom akumulacijei koncentracije kapitala smanjuju se mogućnostipoje~inih naučnik~ i izumitelja da osnivaju vlastita preduzeca;obrazovanje monopola posebno brzo je napredovalou onim industrijskim granama koje su intenzivnokoristile nauku i "inteligenciju".6-l S prelaskom sa predmonopolskogna monopolski kapitalizam i s nastankomfinansijskog kapitala, kapital je postao kadar da ubrzatehnički napredak "sredstvima s kojima se nikako nisumogla porediti ona ranija".56 Podruštvljavanje proizvodnjekoje je došlo do izražaja u krupnim preduzećimauključivalo je "podruštvljavanje tehničkih izuma i usavršavanj a" 66~pc:r~do s p~rast.om broja pripadnika inteligencijeLl sluzbl l s produ"anJem podele rada i u sam duhovni" Jli~"gen Kuc~ynski, Einige Uberlegungell Uber elie BezielzliilgZlVlsc!zell WISSClzsclzaft und Produktion bei der Lć:ktiireFail Robert E .. Sc!zpfield, The LUllar Society of Birmil1!;lulJII ... ,u: J~1hrb~lch fur Wll"tschaftsgeschichte, Berlin, 1965, deo III, str.220 j dalje." J. D. Bernal, Die 1Vissellsclzaft ill der Geschiclz{u Darmst~~r1961, st~-. 406; o ~-~zvoj!-l istraživačkih odeljenja tl preduzeCIma,na pn.mer, hemlJske l11dusrrije i o izmenama u procesurade: zaposleI11h naučnika i tehničkih stručnjaka, vid. A. Lei-5CWltZ, na naved, mestu, str, 462 i dalje.'" Ji.irgen Kuczynski, Die Geschichte eler Lage der .4rbeil;orunter dem Kapitalis111Us, tom 14; Zur Eriihgesclzichte des del!lSChei! :v[ollopolkapitalislllus tlizd eles staatsmonopolistischen KapltalZSI1lUS,Berlin, 1962, str. 109 i dalje, 122 i dalje.65 'IN, L Lenin, Der Imperialism us als Jz0chstes StaciiulIl desKapitalis17l11S, u: Lenin, Werke, tom 22, str. 228.66 Isto, str. 209.30420 Marksizam u svetu305

ad, tj. uporedo sa specijalizovanjem, rapidno se smanjujuizgledi za uspon u društvu. Dok Croner u vezi sa inteligencijomu periodu diferenciranja funkcija službenikakaže da je ona u pogledu svog "rada ... u zavisnom položaju",da je to bilo "u stvarnosti vreme obuke i stavljanjana raspolaganje"67, prelazni stadijum u razvoju usamostalnog kapitalistu, - dotle je "proširivanje grupeinženjera koji su u svom radu bili zavisni ... za inženjerakoji nije spadao u rukovodeće službenike, dakle zaveliku većinu njih značilo pogoršanje njegovog statusau preduzeću. Inženjer je ,postavljan' kao i svaki drugislužbenik. Ako je ranije i sam bio preduzetnik i inženjeru jednoj osobi ili bar, kao rukovodilac nekog preduzeća,šefova ,desna ruka', sad bi postajao nosilac jedne ulogeu procesu proizvodnje u kome postoji podela rada ...S položaja poverenika šefa kakvog velikog preduzeća prelazioje u konkurentsku borbu u krupnom preduzeću."6SSvakako, napomena o "nosiocu jedne uloge u procesuproizvodnje u kome postoji podela rada" nije dQvoljnoizražajna, jer ovo upućivanje obuhvata samo činjenicuda postoji podela rada a ne daje obaveštenje odruštvenoekonomskom položaju pomenute grupe. 69 Međutim,činjenicu da se ispod površine tehnički uslovljenepodele rada i delegacije preduzetničkih funkcija odvijatemeljna izmena društvenog sadržaja ovih delatnosti, kojaje direktno povezana sa pitanjem usvajanja proizvodnihvrednosti, - tu činjenicu pokazuje - npr. - raspravao izumima službenika.'o U ranom periodu industrijskogkapitalizma jedinstvo pronalazača i korisnikapronalaska bilo je važna osnova za nastanak brojnih industrijskihkapitala. Patentno pravo, koje bi drugimaoduzimalo mogućnost korišćenja pronalaska, trebalo jeupravo da. ubrza ovaj proces 7l ; patent je dobijao svaki" Fritz Croner, na navedenom mestu, str. 50.Gerd Hortleder, Das Gesellsc!zaftsbild dcs 1l1gelliellrs. Zlimpolilisc1zcn 17 erJza/tell der tec!misc/zcll hztelligel1Z ill Deutschla.nd,Frankfurt/M, 1970, str. 40 i sled.Utoliko je HortlcderO\·a kritika metodskog stc,,·a EritzaCrollera bleda, CroHer raz\"ija s\"oju teoriju o delegaciji isključivopolazeći od momenata podele rada u tehničkom smislu i,prema tome, može da t\Tdi ela i svaka delatnost steno:.laktilografasadrži momenat delegirane precluzetničke funkcije.Stephan Bauer Das Los des Er/ii/ders, 1l1tenzci!ionalcGestallwlg des Patelltrccll1es des Alzgeslellten, u: "Arc-hiv ftirSozialwissenschaft und Sozialpolitik", Ti.ibingen, 1927. '57. tom,str. 392-416,71 Ovele nećemo govoriti o različtom regulisanju patentnogprava u pojedinim glavnim kapitalističkim zemljama, čemu jeuzrok u prvom redu nejednak razvitak kapitalizma. U vezi satim viel. K Sonnemarm, H. Etzold, PatelZt und MO/lopol. Eil1{~306onaj pronalazač koji bi prijavio pronalazak. Uporedosa zapošljavanjem naučnika i tehničkih stručnjaka, kojisu slučajno ili sistematski dolazili do "pronalazaka", pojaviose problem kome treba dati odgovarajući patent.Službeniku ili preduzeću, dakle kapitalisti? Ovaj problemje na početku privremeno rešen ovako: "Sve do nedavnobio je običaj da se od inženjera koji stupaju u službutraži da potpišu revers - takozvane službene odredbe -na osnovu koga se pronalasci do kojih dotični bude došao,u toku svoje delatnosti u službi' neće prijavljivati naime pronalazača nego na ime firme."72 Tako je podruštvljavanjenaučne delatnosti pretvoreno od "čisto" tehničkepodele rada u društvenoekonomsko potčinjavanjepronalazača, koji je sada isključen iz korišćenja rezultatasvoga rada. Prema tome, eksploatisana je njegova radnasnaga. "Naprotiv fabrika je zadržala za sebe pravoda saobrazno obešteti pronalazača."73 Mada dosad ovonije korišćen0 7 ", razni razlozi ukazuju na to da ovo učešćepronalazača ima smisla. Takvi razlozi su: motiv zarad i socijalna politika kao elemenat sprovođenja vlastiu preduzeću čiji je cilj da se inteligencija koja ima statusslužbenika klasno veže za buržoaziju i da se sprečinjen prelazak na konkurentsku stranu.'5 U središtu kasnijihrasprava između saveza službenika i saveza preduzetnika bilo je novo formulisanje nemačkog patentnogprava i pitanje obeštećenja službenika. Vredna je pažnječinjenica da u hemijskoj industriji 1920. godineStlldie zur H erallsbildlllzg 1'011 Mallopolen wzter dem Eillfiuf!des Patcllill'esel1s, u: "Jahrbuch fUr Wirschaftsgeschichte, Berlin,1965, deo I, str. 121-159; S. W, Schuchardin, Gnl1ldlagel1 derGeschichte der Technik, Leipzig, 1963, str. 122 i dalje.,: Stephan Bauer, na nm·ed, mestu, str. 409.73 Isto, str. 409." Isto, str. 411.15 Ovo je trebalo sprečiti i takozvanom klauzulom lj konkurencijiu ugovoru o radu koja je tehničk:}m službeniku II slučajul askidanja ugovora o radu zabrarijiyala pod pretnjom k::tzne datraži posao u konkurentskim preeluzećima, Ova klauzula o konkurencijistalno je oprm-davana time što postoji opasnost elaslužbenik oda poslovne tajne. Ali već krajem 19. veka fahričkatajna je bila nedovoljan oblik monopolizovanja naučnih znanjazbog čega je u to vreme u Nemačkoj buržoazi ja zahtevala uvođenjepaleiltnog prava. U krupnoj industriji ,,!--:lauzula o konlmrencijisluži u \"ećini slučaje\·a samo za to da sc održa':;::. niwknivo plata službenika ograničm;anjem njihove slobode kretanjau službi", Wilhelm j\lertens, Zur Beweg1llzg der teclllliscl1('11 Pri-1·atL'eallltell, u: "Archiv filr Soziahdssenschaft und Soctalpolitik",Ti.ibingen, 1907, 25. tom, str, 649 do 713. Opširan prikaz socijalnihproblema inteligencije u statusu službenika daje Erich CarlRas5bach, Betrachtll11gCIl zur 1Virtscizaftlichel1 Lage der teclmischcnPrivatal1gestelitell in DeutscJzland, Karlsruhe, 1916.307

"zaštita :pronalazača" više nije bila obuhvaćena zakonomo aP~tentlma .ne~~ 12ravo:n n,: rad ~ regulisana tarifnimuoo\ o.l.om. ProtIvrecnostI, kOJe su bIle rezultat prvobitnefunkcIje patentnog prava i izmenjenoa društvenoekonoms~ogp.oloža)a "prana.laza.ča" uklonj~ne su tako forrr:aln,ImuZlma~Jem ~ obzIr ~Jego:vog sadašnjeg položaja,tj. njegove zavIsnosti od najamnme.Up,?re~o sa ja,čanjel!l podruš.tvljavanja proizvodnje iru~~vo?enj~ zap'~za se l rpoces Jasne diferencijacije poloz~Jarnteh~en~lJ.~ ~ preduzeću. Pošto su njoj, s nametanJemkapltahstlckIh odnosa proizvodnje, bile deleairanepre s\'ega funkcije rukovođenja, ona je u odno~una os~?e zav.isne _od najamnine zastupala neposrednodespotijU kap:tala. 'o S druge strane, uporedo sa širenjemduhovnog najamnog rada, sve manji broj pripadnikaP?slovn.e inteligencije vršio je prave funkcije rukovođenJa;om su kao specijalisti bili u podređenom položaju.Bez s~~.d~ta\'a za proizvodnju, oni su zahvaljujući svojojfunkCIJI l karakteru svoga rada, svom položaju u hijerar~hqi u pr~duze~u, svojim - iako sada sve manjim i ma-?JIm .-:-. Izg~~~_lma n':1 uspon, svom socijalnom poreklul socIJal!zac:p". ostah,. kao ~itnob.uršoaska inteligencija,~eo ~ur'ZO~ZIJ~ l vezam za nJu. Ah, to nije bila ona burzoaZlJakOJa Ima ekonomsku i političku vlast. Stoga sena tu vrstu inteligencije, aktivnu na početku ovo; stoleća,može primeniti iskaz koji se odnosi na inže~jera:"On je bio ruko\'odilac, kontrolor i konstruktor procesaproizvodnje kao i procesa eksploatacije. Ekonomskokorumpiranje iz profita kao izvora, posebni pravni i moralnipoložaj upotpunjavali su njegovu zavisnost od kapitaliste."isuprkos isticanju uprav~ odlučujućih razlika~ . h Uporceli Helmut Steincr, n~ n~',edo mestu, str. 57 i dalje,II i l elalJeo" U \ezi.. sa s~cijalnim yegrutovanjem vieli prethodne pri.mcd~e o. socIJ

"Nastaje stanje hiperspecijalizacije koje se čestomože videti u krupnim preduzećima i koje nanosi štetekako preduzeću tako i službeniku - pojedincu. Poštosvako preduzeće većinom ima neke vlastite specijalnenačine fabrikovanja i poslovanja, kakve nema nijednodrugo preduzeće ili ih ima još samo mali broj predu~zeća, zapošljavanjem jednog službenika u ovoj posebnojoblasti ograničava Se mogućnost njegovog korišćenjaizvan preduzeća.""Ako je specijalizacija zaista intenzivna, tj. ako jakod?lazi do izražaja jednostranost, posledica toga je gubItaksposobnosti za zauzimanje viših položaja, kao i gubitakmogućnosti poboljšanja položaja promenom mesta.Izričiti specijalista vrlo često ne može da zadovolji opštezahteve višeg položaja. (...) Ako se službenik trajnoograniči na jednu posebnu oblast, srazmerno rano dostižegranicu svog ekonomskog i profesionalnog uspona.(. ..) Stoga će plaćanje službenika koji rade u specijalnimoblastima uvek biti ograničeno i neće se moći niporediti sa plaćanjem viših službenika koji rade tehničko-organizacioneili tehničko-trgovačke poslove."Adekvatno tome, podela rada u preduzeću vodi diferenciranjuzahteva za kvalifikacijom, tako da statistikabeleži "podelu službenika na srazmerno mali broj onihkoji su završili visoke škole i veliki broj učenika stručnihškola i nepotpuno obrazovanih visokoškolaca". A toznači da - kad se radi o poslovnoj inteligenciji - "postojenajveće moguće razlike u poreklu, obrazovanju,socijalnom statusu i ekonomskom položaju".3. Kautsky i Lenjin o izmenama II društvenompoložaju inteligencije u kapitalizmuRasprava o "pitanju intelektualaca" i problemu inteligencijeu radničkom pokretu tesno je povezana sa razvitkominteligencije u društvenu grupu, relevantnu zaklasna razračunavanja na nivou preduzeća i na nivoudruštva, i sa praktičnom ulogom koju ona igra i trebada igra u organizacijama radničke klase. Iskustva izdoba zakona protiv socijalista i prvih društvenih razračunavanjaizmeđu inteligencije sa statusom službenika,s jedne strane, i kapitala, s druge strane, krajem 19.veka dovela su do toga da je u socijaldemokratiji unekolikoprecenjivan značaj intelektualaca za radnički pokret,pOŠlO "se pretpostavljalo da oni kao proleteri umnograda prirodno moraju prići nama, proleterima ma-310;,uelnog rada".so Ova procena odnosila se pretežno napyipadnike. sitnoburžoasko-literarne inteligencije od koJIh su nek l u vreme zakona protiv socijalista pokazivalisimpatije prema socijaldemokratiji. 81 Međutim, nije došlodo pristupanje. ovih intelektualaca socijaldemokratijii počeo je da popušta interes za "socijalni problem". Samoneke intelektualce uvukli su "subjektivni momenti"82u radnički pokret, ali njih nije moguće smatrati predsta\:nicimainteligencije u celini; ". ". samo mali broj biografija,i lo ne biografija intelektualaca, dopušta da seizv]z.če zaključci o čitavim sloje'vima društva",B3Diskusija o "pitanju intelektualaca u radničkom pokretu"odraž2.Ya činjenicu da elementarna podela na klaseu buržoaskom društvu ne ostavlja netaknutim društveni ipolitički položaj svih drugih klasa i slojeva i da se pred osr:aženiradnički pokret postavlja kao aktuelan problempridobijanje saveznika i ispitivanje u kojoj se meri interesidrugih, neproIeterskih slojeva i klasa poklapajusa interesima radn~čke klase i, prema tome, koliko jemoguće njihovo zajedničko istupanje u dmštvenim borbarna.U partijsku diskusiju o ulozi inteligencije 1894. umešaose i Kautsky (Kaucki) koji se u prilogu, objavljenomII tri broja "Die Neue Zeita",84 izjasnio posebno oklasnom položaju inteligencije. Kautsky je najpre ukazaona istorijske korene problema inteligencije, na prvu poilAdolf Braun, Die Ii1iellektllellen lIl1d die Po lit ile, Ll: "DieNeue Zeit". XXVII (1908/1909), tom 2. str. 852, koji je (;vo kritičkizabeiežio. . .cl Helmut Kreuzer. Die Boheme. Al1alvse Ulld DokumentatioIlder il/[eilek.tllellell Sub!:llliur FOil 19 . .TalzrJzwzelert bis zur Gege'lllan,Stuttgart, 2. izd., str. --16. "Gušeni e soeijaldemokratije puS1'cctstvCr!l ,z:-- kona proti"''' socijalist8.' cbezbedi10 im ie shnpati icboemije: izjašnjm'anje za njih Ll roli~ičkoj sferi sre6no se po,iuc~ilosa Oilom '/.z,intereso'.anošću za društvene problellle' i ~zaproleterski milje Loja je bila .moderna' u literaturL"Adolf Braun, na l~z,·,cd. mestu. str. 852.'! K::lrl K::lu~sky Die I;ztdiigel1: ulld elie Sozialdemokrarie,u: "Die ;·;eL;e Zeit" (l89·l/1895), 2. tom (H. 27, 28. 29), str.ID-lb, 43-49, L Još (>.a značajna priloga clisl:usiii o imeligedciji,na koje :2Cli1110 -c::l.~~ ch::. U l\: ,-:.Žc1110, potiču iz pera PaulaLa[

javu inteligencije, "koja zarađuje za život koristeći svojaposebna znanja i sposobnosti", uporedo s kapitalističkimnačinom proizvodnje. ss Socijalno poreklo inteligencijenavodi ga da govori o novom "vrlo jakom i neprekidnorastućem srednjem staležu" u kome se širi nespokojstvousled "hiperprodukcije inteligencije". "Porast ,inteligencije'i porast njenog nezadovoljstva, - to su dvanajvažnija momenta koja pobuđuju socijaldemokratijuda obrati pažnju na ovu klasu."86"Mnogi tvrde" - tako Kautsky rezimira dotadašnjudiskusiju o ovom problemu - "da su klasni interesiinteligencije u svim bitnim tačkama identični sa interesimaproletarijata. Inteligencija, objašnjavaju oni, čini samojedan deo proletarijata. Cim sagleda svoje klasne interese,ona mora da priđe socijaldemokratiji. Kao dokazda inteligencija spada u proletarijat navodi se: 1. velikibroj pukih siromaha među njenim članovima, 2. činjenicada ona, kao i industrijski najamni radnici, živi odprodaje svoje radne snage."S7 Kautsky ukazuje na to da,doduše, i jedno i drugo važi za inteligenciju, ali da tone može svaki put važiti kao dovoljan kriterijum za pripajanjeinteligencije radničkoj klasi, jer najamni rad suobavljale još pre nastanka klase najamnih radnikanpr. zanatske kalfe. To isto važi i za siromaštvo koje sejoš manje može prihvatiti kao karakteristika specifičneklase. Naprotiv, i'nteligencija nema kolektivne klasne interese.On nju istorijski upoređuje sa srednjovekovnimzanatskim kalfama koji "takođe nisu znali za zajedničkeklasne interese nego samo za profesionalne interese".gSUz to, za inteligenciju je karakteristično da članovi pojedinihprofesionalnih grupa žive pod, kako Kautskypiše, sasvim različitim društvenoekonomskim uslovimašto važi i za pripadnike istog profesionalnog staleža.Stoga, kaže on, ovde postoji "hijerarhija klasa koje uzajamnone čine neku tešnju zajednicu interesa"; mogućnostdruštvenog uspona koja se time nagoveštava izaziva"konkurenciju među njima, težnju da napredujuna račun kolega".89U celini je~ kaže on, za inteligenciju karakterističnoda je ona privilegovana i da se sistematski "pravim esnafskimograničenjima" suprotstavlja pri1ivu novih članova.Tu leže koreni antisemitizma 90 , suprotstavljanjalS Karl Kautsky, na naved. mestu, str. 14." Isto, str. 16.37 Isto, str. 44.Isto." Isto, str. 45,90 Franz Mehring, Akademische Krakeele, u: "Die Neue Zeit",XXVI (1907/1908), tOln 2, str. 475 i sled.312studiranju žena. Uopšte, ovde nema nikakvog zajedništvasa socijaldemokratijom, koja zahteva upravo rušenjeprivilegija u obrazovanju. Sve u svemu, Kautsky dolazido uverenja da pod ovim uslovima nije moguće ,inteligencijuu celini pridobiti za socijalizam".91Posle ove opšte procene inteligencije "kao takve",Kautsky daje analizu procesa socijalne diferencijacije;razvitak kapitalističke proizvodnje dovdi do toga "dase sve više pripadnika inteligencije srozava do slojevasrodnih proletarijatu; oni postaju sve brojniji ali se isve više ·proletarizuju u pogledu uslova života i rada,prestaju da budu privilegovani i počinju da pripadajuonoj klasi koja nema da izgubi ništa osim svojih okova,a može da dobije svet".92 Za glavne tendencije procesaproletarizacije delova inteligencije, koje ih približavajuradničkoj aristokratiji, Kautsky smatra proširivanje sistemastručnih škola time i porast rezervne armije inteligencijezavisne od najamnine, smanjenje izgleda na uspeh -što je rezultat procesa koncentracije - i produbljivanjepodele rada u sferi duhovnog rada. 93 Ali, po njemu, upravoona zavisnost poslovne inteligencije koja na taj načinraste oteb\a agitaciju, pošto je ova inteligencija sveviše izložena i represalijama od strane kapitala i u istimah u njoj još dugo živi svest da pripada privilegovanojklasi.Nasuprot tome, u "aristokratiju inteligencije"94 Kautskyubraja lekare, advokate, nastavnike na srednjim ivišokim školama, inženjere i hemičare sa visokoškolskimobrazovanjem, više upravne činovnike itd. Jedan deo oveinteligencije živi od toga što profesionalno brani kapitalističkueksploatacijU, bilo kao ideolozi, čija "radnasnaga ima \Tednost za buržoaziju samo. ako je praćenaodređenim ubeđenjem"95, bilo kao rukovodeći službenici,koji "dejstvuju kao zastupnici kapitaliste u procesu proizvodnje,i kao isceđivači viška vrednosti unapred seneprijateljski odnose prema radnicima". Proletarijatnije povezan nikakvim zajedničkim interesom sa ovominteligencijom koja, uz to, zahvaljujući poreklu, stiluživota i ideologiji predstavlja deo buržoaske klase.~I Karl Kautsky, na nm-ccL mestu, str .. 46.JO Isto, str. 46.'3 Isto, stL 47.,,' Isto, str. "t.95 Isto, str. 75 .. (Ovde donekle spadaju nastavnici, novinari,državni tužioci itd.),Isto.sudski činovnici,313

Dalje, piše K::mtsky, inteligencija je - naročito onakoia nije neposredno zainteresovan a za kapitalističkueksploataciju - osetljiva na društvene protivrečnostiviše nego drugi slojevi buržoazije. Ona, pre, izražava oveprotivr~čnostC i naginje idejama socioreformizma i katedarskogsocijalizma. Pojedine d.eklasirane .g:upe,. nar

velikog dela inteligencije odlikovao raznim i delimičnoprotivrečnim momentima, - na jednoj strani, buržoaskoporeklo i vaspitanje, odgovarajući stil života i poseb.ni uslovi rada, a, na drugoj, sve veće potčinjavanje kapitalističkomodnosu, tj. tendencija proletarizacije, - ovajsocijalni mcđupoložaj morao je doći do izražaja i u političkikolebljivom držanju. To se nužno još više zaoštravalozato što je buržoazija pokušavala da veže za sebeinteligenciju koja se kritički odnosila prema političkomtlačenju i bila spremna da "svoj opozicionarski i revolucionarnielan proda za činovničku platu ili za udeo uprofitima i dividendama".IV-l Tako, naglašava Lenjin, inteligencijakao društveni međusloj nije u stanju da zauzmepolitički samostalnu klasnu poziciju. Kad Lenjin govorio tome da se "inteligencija ... naziva inteligencijomupravo zato što najsvesnije, najodlučnije i najtačnijeodražava i izražava razvitak klasnih interesa i političkihgrupisanja u celom društvu"los, onda je to mogućesamo zahvaljujući uvlačenju inteligencije u "političkuborbu", njenom orijentisanju prema osnovnim klasamaburžoaskog društvaYl6 Stoga, ovde postoji duboka vezaizmeđu saznanja o istorijskoj ulozi radničke klase, saznanjao elementarnim pokretačkim snagama klasne borbei o integraciji inteligencije u borbu radničke klase.Prema tome, usvajanje naučnog socijalizma, najsvesnije,najodlučnije i najtačnije formulisanje interesa radničkeklase nije pitanje individualnog usvajanja u kabinetu;pretpostavka za to je da inteligencija uhvati korene uradničkom pokretu. To je \'ažno naglasiti zato što je Lenjinu s'\'om razračunavanju sa menjševicima oko "partijenm'og tipa" inteligenciji davao važnu funkciju u razvitkuklasne svesti i radničke klase. A menjševici su upravo bili frakcija na koju su u velikoj meri uticali iformirali je brojni sitnoburžoaski intelektualci.lektualna, studentska omladina razorila sve što su očevi izgradilii poštovali" i "samoraskidania" francuskog plemstva u predvečerjeburžoaske re\·olucije. Razume se, razlika je u tome što je uRusiji krajcm 19. ','cka razd tak kapiU.llizma na industrijskojosnovi \eć otpočeo a Ll najnaprednijim zemljama već bio ost\arellprelaz na rllOl1opolski kapiLalizam. Tako su u ruskoj intcli~ellciji \cć clc,is(','mali sas\im drugi socijalni procesi od onih 1.lprcd\'cćcrjc buržoaske rcYolucije u Francuskoj. Lenjinova analizanijc se mogla ::;graničiti na ponavljanje Marxovih i E!1gclsovihkonsLat2.cija iz Mallifcsta komunističke partije. Vid. o tome dalieu tekstu.. "101 W .. L Lenin, Dic Allfgabcll der mssischell So~zalclemohalie(1897), u: Werke. tom 2, str. 338..105 W. L Lenin, Die Aufgaben der revol1ltioilaren iugcl1d,na naved. mestu, str. 32.10' Isto, str. 33.316. Le,?jin je ~vao glavni zadatak inteligencije koja sepndruzrla radl1lckom pokretu i u njemu uhvatila koreneozna.čio. ul!0~~nje ma~ksisti~ke ideologije i razvijanjetredJul1lol1lstlcke svestI radl1lka u klasnu svest. Novina uovoj -. ~ socijald~!ll0~ratiji već ranije razvijenojl07 _kon.cepclJI k.~d .Le~1Jllla Je. njeno tesno povezivanje za zadacImapartIje l njeno C1eJstvovanje kao avanaarde klase.Ta~C:I . Lenjin naglašava "da radnici nisu ni ~ogli imatisocIJalde~okratsku svest. Ona im je moda biti unetas~mo spolja. Istorija svih zemalja svedoči;; tome da radl1lčkaklasa isključivo vlastitim snaaama može da stvorisamo tr~e~junionističku svest tj. uv~renje u nužnost dase ~druz~Je u ~avez~1 ?~ vod~ borbu protiv preduzetnika,da Iz.n~dI yladI ovaj III onaj zakon, neophodan radnicima,It~. N,apro.t.iv" uč.enje socijalizma proizašlo je iz fil~z.ofskIh,ISto~'IJskIh l ekonomskih teorija koje su iz aradIlIo~r~?val1l predstavnici imućnih klasa, inteligencije.I OSl1lVaCI ~odernog, naučnog socijalizma, Marx j Engels,. spa~alI s.~ ~~os svom socijalnom položaju u buržoaskulllte1rgen~IJu. Na drugom mestu kaže se: " ... nismodeca koJU se mogu prehranjivati samo kašom ekonomske'politike; želimo da znamo sve što i dru ai ' žele~a. vznaju~. želim? iz tem~lj a da upoznamo sve stra~e pol~tI~kogZIV?ta ~ da aktIVI~lO uč~stvujemo u svakom pohtlckomzbIvanJU. Za to Je nuzno da nam intelektualcine ponavljaju ono što već i sami znamo već da namprenesu više ono što još ne znamo što iz ~voa fabričkoai~k.ustva i ,ekonomskog' iskustva l;ikad ne m~žemo nau~~ltl, naime:. P?litičko z~anje. To znanje možete steći vi,l~tele~tu~~cl, l obavezl1l ste da nam ga prenesete u stotrnul hIljadu puta većoj meri neao što ste to dosadčinili ... "109. I~.teresantn.o je uporediti navedene izjave Kautskogl LenJlll~. s prvIm dokumentom revolucionarne proleterskepartlJ.e, s kOl~1Uni.stičkim Manifestom. U Manifestuse ?d~os Između llltehgencije i radničke klase u suštinire~;mlra u v tom s~islu da u vremenima zaoštrenih klasn:n.r~racuna~~nJa: "kad, se klasna borba približava~~SC?J~ ""nUl-ocltO. .Jedan aeo buržuja-ideologa, koji su;,.~. uZ~lgh do ~e,?njsl~?g. razumev~l:ja celokupnog istollJskookretanJa, pnlazI proletanjatu i staje na njegovustranuYo Dakle, intelektualci prilaze radničkom po-• "liJi ~arl Kautsky, Akademiker und Proletariat, u: "Die NeueZcIt ,XIX (1901/1902), tom 2, str. 89 i sled.o leo W. L Lenin, H~ as tUii? Brcllilcl1de Fragen unserer Bew('.-gl/tzg (1901/1902), u: Werke, tom 5, str. 385 i sled.l" Isto, str. 430.• 110 Marx/:!?ngels, Dela, Pros'leta, Beorrrad 1974 tom 7 (MamfestK0I111111lSličke partije), str. 387 i 388, 'o317

kretu samo kad izvrše individualnu klasnu izdaju i ~oprvenstveno ~vojim :lastitin:v naučnim .rad~F' Om spoljadolaze do pnznavanp radmcko~ po~ret~. .Kautsky i Lenjin se ne zaQo:,olJav~Ju tlI?e y ~~ 0':0ponavljaju. Oni podvlače -:. za Ideolos~o ~cvr~cIvar:~eproletarijata - va~~u .istonJ.s~u funkc~J~ ll1tehgenc.IJekoja je prišla radmckoJ klasI l svesno JOJ - U OkVI.~Upartijske koncepcije koju j.e u međuvrem~nu .LenJ1ndalje razvio - određuju ovaj zadatak u formIranjU proletarijatau klasu, Ali društveno-stmkt~~ne prom~ne. uprocesu izgrađivanja monopolskog stadijUma kapItahz:ma su materijalne osnove za to da ,se kod Kautskog lLenjina o inteligenciji više_ ne .d~mosl sud s.amo sa ov~gaspekta. Već u Manifestu klaSICI ySU u~azah na to ~a Jeburžoazija "sa svih dotaday uvaz~vamh .delatnostl: n~koje se gledalo se strahopost~vanJem,y sklpula svet.ltel]:ski veo. Ona je lekara, p.ravm~a, sves.temka,. pes~llk,~ 1I~naučnika pretvorila u svoJe placene naJamne la~mke .Ako je ovo u doba pisanja Manif~sta (1848) bIlo s~moistorijska tel1dencija, onda pored .ll1te~ektu~lac~, ~OJl seputem svoje individualne k~asn~ IzdC:J.e pn.druzuJu radničkojklasi, istupaju grupe ll1tel~l?encIJe. ko~e, :ra osno:,usvog društvenog položaja, svoJIh ~bJektlvm~ protIvrečnostiu odnosu na monopolskl ka~ltal, postaJu. pot

sociologa da ga odrede 2 • Neuspesi, po svoj prilici, potičuiz poteškoća u klasifikovanju intelektualaca sa stanovištadruštvene strukture pošto je, izgleda, jedina normakojoj svi konformiraju upravo nekonformizam. Zbog togaćemo u ovom članku pokušati da ovaj izraz odredimokao idealni lip i stvorimo model onog što smatramo dapredstavlja suštinu intelektualca. Međutim, činimo touz jednu sasvim određenu ogradu - koja je u stvari,jedna od giavnih pretpostavki naše rasprave - a to jeda inteleklUalac danas predstavlja kvalitativno različituličnost u odnosu na svoje prethodnike. Drugim rečima,definicija koja se nudi je potpuno jasno istorijski određena.Ona se ne može primenjivati na intelektualca, kaotakvog, u bilo kom istorijskom trenutku, već samo naintelektualca ili intelektualku kakvi postoje u ZapadnojNemačkoj II ovom času. U osnovi hteo bih da se osvrnemna četiri konkretna pitanja: želim da objasnimzašto se s pravom može govoriti o savremenom intelektualcukao bitno drugačijem od onog u prošlosti, štazapravo tl'eba razumeti pod izrazom intelektualac, zatimda prikažem nastajanje ovog pojma u granicama posmatranogperioda i, konačno, da razmotrim implikacijeidealno tipske konstrukcije.Postoje, u osnovi, dva razloga zbog kojih se može pravitirazlika između savremenog intelektualca i intelektualcau prošlosti. Prvo, ja veruje~1 da se ovde odista radi okvantitativnim promenama koje vode do kvalitativnih, utom smislu što danas, ima toliko ljudi kojima pripisujemonaziv ,intelektualca' da an, ukoliko ga ne redefinišemo,2 Jednu od veoma retkih analiza koje teže definiciji dajenam Rainer Lepsius u članku "Kritik als Beruf. Zur Soziologieeler lntel!ektuellen", Kohler Zeitsc7zrift fiir Soziologie, XVI (prvieleo, 1964). Njegova je analiza simptomatična utoliko što ukazujena pojmovne ograničenosti inherentne normatiYnoj sociologiji.On u svoju shemu nije u stanju da uvrsti intelektualca čije bise icleje našle Ll temeljnoj i nepomirljivoj suprotnosti sa društvomu kojem živi. Takvoj osobi Lepsius pridaje u ovom kontekstukrajnje nede fini s ani izraz "revolucionar".U tom smislu dobro je istaći razliku između nemaČldh rečiJl1tcilektllelle, IlZteligenz i Jlltelligel1zia. Na primer, Geiger upotrebljavareč intelektualac u vezi sa liltelligel1Z ela bi označio"sve one koji se u najširem smislu reči bave intelektualnimnematerijalnim radom," (i111fgabe ui1d Stellung der JI1t dligel1z).Mcc1utim, za naše svrhe .ie ova upotreba reči intelektualac preširoka.Rene Konig uzima reč 11Ztellektuelle ikao sinonim zaAkademiker (akademik), mada dopušta, svojim izborom reči1I1telligel1z., da "se ona češće uključuje pod oznakom 1l1tellektuelle"(Soz.iologie, Fischer Lexikon, Frankfurt niM, 1958, str. 148). Od avetri reči intelligel1zia je daleko naj specifičnija i upućuje na svojeporeklo u Rusiji 19. \'eka, tj. na one ljude koji su imali "političkufw1kciju da pripreme revoluciju" (Konig, str. 149).320gubi mnogo od svog značenja. Osim toga, ukoliko nastavimoda upotrebljavamo nediferencirani pojam intelektualca,sledi da je u krajnjoj liniji ova kategorija zasnovanana prilično arbitrarnim i često sumnjiivim distinkcijama;takvo je, na primer, razlikovanje između pisacakoji pišu samo "beletristiku" (belles lettres) i onih kojise pored toga bave i političkim novinarstvom ( Publizistic"). "Drugi ! važniji razlog je u tome što intelektualacdanas živi u kvalitativno drugačijem društvu. U Nemačkojideologiji Marx nalazi da postojanje intelektualcaizrasta iz činjenice da (se) "podela rada ... ispoljava sadkod vladajuće klase kao podela duhovnog i materijalnograda, iako da u samoj klasi jedan njen deo nastupakao onaj koji se sastoji iz mislilaca te klase ... njenihdelatnih i sposobnih ideologa"3. Osim toga, Marx tvrdida je funkcija ove grupe da čini univerzalnim interesesvoje klase (ili, dodajmo i tu mogućnost, klase kojojsluži) tako da se ti interesi predstavljaju u idealizovanomobliku kao interesi celog društva. Drugim rečima,~nte~~ktuc:lci "s,voj h.le? zara~u~u uglavnom usavršavajućiIlUZIJU tOJ klasI o nJoJ samoJ, lluziju o tome da su njeniinteresi isto što i zajednički interes svih članova društva,samo u idealnom obliku. Vladajuća klasa će svojimidejama dati oblik univerzalnosti i predstavljati ihkao jedine racionalne, univerzalno važeće"4.Marx modifikuje ovu funkciju intelektualca u Kom~mističkommanifestu. Ovde se susrećemo sa idejomo mtelektualcu kao klasnom izdajniku: "Naposljetku, uvrijeme kada se klasna bOI1ba približava rješenju, procesraspadanja u okviru vladajuće klase, u okviru cjelogstarog ~ruštva, uzima tako žestok, tako oštar karakter,da se Jedan mali dio vladajuće klase odriče od nje ipriključuje revolucionarnoj klasi, klasi koja u svojimrukama nosi budućnost"5. To je "naročito jedan dio buržuja-ideologa,koji su se radom probili do teorijskog razum.evanjacjelokupnog historijskog kretanja". OčiglednoJe, međutim, da osnovna funkcija koju Marx' pripis~jeintelektualcima jeste funkcija zaštitnika status quoa,nJlhova uloga, kako bi to rekao Gramsci (Gramši), kao"stručnjaka za legitimizaciju".Ali uloga intelektualaca poprima još jedno obličje,osim zaštite i legitimizacije postojećeg društvenog siste-• J Karl Marks, Nemačka ideologija, Kultura, Beograd, 1964.godme, l deo, str. 47., Isto, str. 47-48., K. Marks i F. Engels, Manifest komunističke partije, Kultura,Beograd 1948, str. 37.21 Marksizam u svetu 321

ma; mada je pisao još 1844. godine Marx je već u Nemačkojideologiji uočio i anticipirao treću moo-ućnostvezanu za položaj intelektualaca. Pođemo li ol' podelerada na lUTIni i fizički rad, Marx dokazuje da se "ovajrascep u unutrašnjosti ove klase (vladajuće - Prim.prev.) može ... razviti između njena dva dela čak i u nekuvrstu sukoba i neprijateljstva, ali to otpada pri svakomsudaru koji d.ovodi u opasnost samu klasu, a čime isčezavai pr'ivid kojim bi se činilo kao da. vladajuće mislinisu misli vladajuće klase i kao da bi imale moć koja serazlikuje od moći ie klase"6. Marx ovde kao da predviđasituaciju koja u ovom trenutku karakteriše mnoge kapitalističke"demokratije". Ovo zbog toga što, naročito u takozvanom"pluralističkom društvu", u kojem intelektualacima priliku da deluje kao neka vrsta glasnogovornikaili "predstavnika", njegova uloga kao društve'flOg kritičarapoprima afirmativan karakter u tom smislu štonjegova (ili njena) puka egzistencija, veće mogućnostiza artikulisanje sV\3snosti i mogućnost da se kritikujupojedini aspekti postojećeg društvenog uređenja, govOreo slobodi l~?ju pojedinac navodno uživa u izražavanjustavova kOJI se mogu protiviti ili dovoditi u sumnjustatus quo. Pod uslovom da se ekonomska osnova društvenogsistema ne dovodi u sumnju, kaže Mi1ibandkritika tog sistema, koliko god bila oštra, može biti vrl~korisna "pošto omogućuje živu, mada bezopasnu raspravui iznošenje rešenja za probleme koji odvlače pažnjuod onog ključnog problema"7, koji se sastoji u tome štoje društveni poredak zasnovan na privatnom vlasništvunad sredstvima za proizvodnju i što mu je osnovni pokretačkimt~hanizam trka za profitom. Upravo ovu, veomafunkcionalnu, kripto-afirmativnu ulogu sadržanu uizražavanju kritike bez opasnih posledica, Marcuse (Markuze)anaLzira naširoko pored ostalih dela, u lednodil1lel1zional17011Zčoveku, podvodeći je pod opštu kategorijurepresivne tolerancije.Osvrnemo li se, međutim, na savremenu situacijuu Zapadnoj Nemačkoj, nijedna od ovih uloga, niti konzervativnaniti funkcionalistička, ne odgovara u potpunosti;otuda potreba da se redefinišu kriteriji određivanjaintelekwalca. Prvi od njih predstavlja kvalitet kojise najčešće povezuje sa intelektualcem, a to je sposobnostda iznosi mišljenje i stav u pitanjima koja leževan neposredne sfere njegove specijalizacije i kompeten-6 Nell1ačka ideologija, str. 48.7 Ralph Miliband, TJze Slate ill Capitalist Society, London,1973, str. 233.322cije. To je, u suštini, definicija koju nam pruža i Lepsiustj. intelektualac je "osoba angažovana u nekompetentnojiH legitimnoj kritici"s. Ili da pomenerno i definicijuPaul Barana (Pol Baran): "intelektualac je osoba kojana sistematski način pokušava da poveže sav ili svesektore na kojima trenutno deluje sa drugim aspektimaljudske egzistencije"9. U tom smislu, nije loše podsetitise da je egzistencija intelektualca moguća jedino usledpodele rada na umni i fizički. Zbog toga intelektualcau ovom kontekstu treba razumeti kao nešto što je različitood one vrste ljudi koje bi, možda, mogli nazvati"umnim radnicima", ali koji nisu u stanju da se vinuvan granica delatnosti u kojoj su kompetentni. U svomekstremnom vidu to je ona vrsta ljudi koju s podsmehornnazivamo fah-idiotima (profesionalno ograničenim);upravo polarna suprotnost ovoj grupi jeste ono što biintelektualac trebalo da predstavlja. Rečeno na jedanopštiji način, čini mi se da Wright Mills (Rajt Mils) upravo ovo ima na uml: kad govori o "sociološkoj imaginaciji",tj. "kvalitetu uma koji na najdramatičniji načinobećava razumevanje naših intimnih realnosti u njihovojvezi sa širim, društvenim realnostima"lO.Međutim, ova uloga društvenog kritičara sama posebi nije dovoljna; ona mora biti tesno povezana sa drugimelementom - a to je bavljenje ideologijom. Ja ćukasnije nešto opširnije objasniti šta se podrazumevapod izrazom "ideologija"; za sada mora se reći samotoliko da, u ovom kontekstu, izraz "ideologija" ne shvatamkao sinonim za "dogmu". Biće dovoljno da kažemda onaj specifični kvalitet o kojem ovde govorim Brecht(Breht) definiše kao funkciju savremenog umetnika,funkciju 1 cie%giezertri1mmenl11g ili pnkazivanje i iska·zivanje protivrečnosti između vladajuće teorije društvai raspodele moći s jedne, i stvarnosti toga društva, sdruge strane.Treći bitan kvalitet jeste ono što bi se moglo nazvati"transcendentalnim elementom kod intelektyalaca ili,drugim rečima, želja ne samo da se stvarnost kritikuje\'eć i da se prevaziđe, da joj se suprotstave ideje i vrednostikoje joj nisu saglasne. To je sasvim sigurno ono našta je Marcuse mislio kad je rekao: "Intelektualci ne, Lepsius, naved. delo, str. 88.9 Paul Baran, "Das Engagement des Intellektuellen", u: Baran,Fricd, SaIYator.;, Iwcllckwelle ulld So;:.ialislIllls, Bellin, 1968,slr. 4.10 C. Wright Mills, The Sociological Imagination, London,1970, str. 22.323

identifikuju stvarnost sa postojećom stvarnošću"1!. RečenoMarxovim rečima, radi se o sposobnosti da se u"pojavnom" (Erscheinung) shvati "bitno" (Wesen), dase u postojećem uoči potencijalno, koje se može ostvaritiprevazilaženjem stvarnosti. Za ovakve ideje i vrednostiKarl Mannheim je smislio izraz "utopija relativne neostvarljivosti"pod čim podrazumeva "onu vrstu orijentacijekoja transcendira stvarnost a u isti mah i razarapostojeći poredak"12. On ovaj izraz koristi da bi ga razlikovaood običnog Z11ačenja izraza utopija, pod kOjimse podrazumeva nešto što se ne može ostvariti ni ujednom društvenom poretku. Meni se čini da je ova idejao "relativnoj" ili "konkretnoj" utopiji ono što predstavljabitni element u karakteru savremenog intelektualca.Ovaj element, međutim, treba stalno posmatrati unjegovoj povezanosti sa četvrtom i poslednjom određujućomkarakteristikom savremenog intelektualca -ato je da njegove ideje, bez obzira da Ii se radi o transcendentnimidejama ili ne, uvek moraju biti u graniCamahumanizma tj. uvek moraju odražavati verovanjeu vrednost ljudskog progresa. Marcuse nam u lednodimenzionaInomčoveku nudi formulaciju ovih humanističkihvrednosti u vidu sudova: "prvo, sud da je ljudskiživot vredan življenja ili da se može iIi bi ga trebaloOvaj sud leži u osnovi svih nastojanjatakvim učiniti.intelektuajaca; drugo, sud da u datom društvu postojeodređene, konkretne mogućnosti za poboljšanje ljudskogživota i određeni, konkretni načini da se ove mogućnostii ostvare"13.Od četiri određujuće karakteristike koje sam ovdeizneo najviše problema zadaju druga i treća, naimekategorija ideologa-kritiČ8ra i kategorija transcendent_nosti. Bitno za razumevanje obe ove kategorije jesteshvatanje odnosa između intelektualca i ideologije. Zbogtoga je nužno preciznije odrediti šta se pod "ideologi.jom" podrazumeva. To je izraz koji u sebi danas sadržisasvim jasne pejorativne tonove i vrlo često biva izjednačavansa izrazom "doktrinarno". Istorijski posmatrano,ovo značenje datira još od Napoleona koji je, nakonšto se njegovim carskim ambicijama suprotstavila jednagrupa filozofa, ove krstio "ideolozima". Ideologija uovom smislu dakle implicira skeptičnost prema idejamaII1969) str. Herbert 70. Marcuse, u intervjuu časopisu Penthouć>e (mart," Karl Mannheim, Ideologija i lItopija, NOlit, Beograd, 1968,str. 157.Bstr. 10. Herbert Marcuse, Olle Dimenzional Mall, London, 1968,324. k" nosi protivnik, a za koje se smat~astanjai argumentl!llaT oJ~š~z svesna prikrivanja prav~gda s~ p::anJe 1.1 Vl, vima iskrivljavanje činjemca ~akos~van 1l~'r dru g k1 d~e~ int~resima onog ko to iskrivlJavabiOnev?l e u s a 'šte zasniva na sumnjivoj pretpostavnjevrs!. Ovo se ,gle.d\ 'šiti izbor činjenica koje su vredizolovanoposrnaCl da Je moguce ~z\ I. 'e moaućenosno neut!'alne cl kO~~e2 kont~bta. Ono što je ovdet~ati, .r:-ezavl~~o d~ s~Pide~logija, u ovom smislu, prbItnoJest\ 'O. t" odbranu status quoa, kao sredstvovenstveno . OIlS: za 'h 'd' ko'e teže menjanju postoonesposob~JavanJa.O~l ,1 a?i~na ~ocioloaija je prihvatilajećeg, stanJ~, stvar? o ~~~eaativno dero~gativno značenjei dalje raZVlla ~prav . b. Kon~res za slobodu u kulovo,gizra}a. Pn~~1e~ zci. t~ ~e ~1ilam~ na kojem su franc~tUrI,odrzan 19::> • ",o l~ T . d' o kraju ideologlskii američki SOCIOlOZI ra~vl: 1 eJu d" W'1l14 (Vilfrid' "0 'e teorija kaže Wllfned van er 1 • dJ.e . d v~ .Jil) stekl~ veliku popularnos~ u ~rugobvlma avan v~I. ' Vto 'e akademska zaJedmca, z og togaleko. smm nego s ,J t hnološke ekspanzije li indu,što Je stvore~a u vIerne. e e "00 eracije kapitala podstriji'"s:e vece k ~effL~na~dnbrz~ l~stućeg bruto nacioamenekrmru 0\ ~ S vo, . šn' e Pošto su im stasu bilinalnog P!'fiZv\:oda J, ubl?l~ns~ePil~z~je J i~telektualciljinizam 1 .aslz~rr: I,:Z lId rihvat~ nepotrebnost ideosasvimza;;tovolJm tJme, a p kojem je ideologija samologije i .pLodrže. sh:atl~Jie k~.~tih dogmi putem ~kojih IjuslmpSlSlematlzovam d ~ . 'u 1'11' da aa pro-" . cl h' t svet a aa oeuva] ::>di nastoje a s. va e 'b • kao nepo-"IS Ideologija je, prema tome, o.cenJena. k .~:~~a 'visoko ~'azvijenim. in.dustr\jsklm v ~e:;IJ~~;ak;'~su, navodr:o, dosti?l~ on~} mvo v!e:1?0:J;~;r~VajUĆa r~ćena zadovoljavaJuc nbalcm pruz.lmtl ~~uštvim~. Međutim,V' preostale pre eme u tlsen Ja za . .' v " der Will iluzija ove teokaošto to s pravom lstl~e 1 van š~zdesetih aodinarije je vrlo jasno raskn~l.;:ana, tok?m , alnih :kono,kako mani.festacij o~ zavlsnl~tstl, o~~hk~a~IOp~cJ' avI jivanjem.. d "p'okoo' "oJno a se \. ora k 'miJa o s'. b. 1" b bliku ekonomskih rIza,protivrečnostI. kaPlta}Zmda.:1 T~ ' •• produženje perioda" J'e bivalo sve teze o lZa, ",nJe l,. . v dCl ] -onon1skoa me - prosnell , ,'t e t ,a ; " ekspanzlJe 16 • Krajem . v' sez l d e-e\.. b ~ v '. . a'" ostao sasVln1 OClg e ansetih gOd111a macaJ lcleoloblJ~ J.e ~ . l't'

oo \Iannjoj i dalje vrlo živo raspravlja u o~l~sti normativnesociologije, događaji su polako prevazIsh.Postoji, međutim, drugo, više diferencirano shvatanjeideologije; ono shvatanje koje Mannheim označavakao "totalno shvatanje ideologije". Nasuprot pejorativnojdefiniciji (koju on označava kao "partikularno shvatanjeideologije"), totalno shvatanje na ideje koje pojedinacizražava gleda kao na "funkcije njegove egzistencije".Drugim rečima, mišljenja, verovanja, stavove i si.sterne ideja ne treba posmatrati sa stanovišta njihovepojavne vrednosti već ih treba "interpretirati kao funkcijeegzistencijalnog položaja"17 onog ko ih izražava. Ovodrugo shvatanje ideologije nastaje iz stava da se "u određenimčitimistorijskim periodima s jedne strane, i u razlikulturnim krugOVima s druge strane, uvek različitomislilo" i da se "ove različitosti ne odnose samo na sadržajnestavove nego uvek i na kategorijalni aparat", teda se "kako u prošlosti, tako i u sadašnjosti vladajuće formemišljenja zamenjuju novim kategorijama upravo ondakad društvena osnova grupa kOje ih nose bude u bilokom smislu stavljena pod pitanje i kad se ona preobrazi"18.Potrebno je, međutim, biti još precizniji, jer onošto Mannheim zanemaruje jeste pre svega uloga klasnogpoložaja i klasne svesti u mišljenju. Upravo ovaj aspektMarx analizira u Nemačkoj ideologiji i podvlači odnosmišljenja i materijalnih uslova: "Ako se ljudi iizmeđunjihovi stvarni odnosi javljaju u svakoj ideologiji kaou nekoj Camera obscura na glavu postavljeni, ovaj fenomenizvu'e iz njihovog istorijskog životnog procesaisto tako kao što izvrtanje predmeta na mrežnjačI izvireiz njihovog neposredno fizičkog ... polazi .se od stvarnodelatnih ljudi i njihovim stvarnim životnim procesimase takođe objašn java razvitak ideoloških odraza i odjekaovog životnog procesa. I mutne tvorevine u mozguljudi su nužni sublimati njihovog materijalnog životnogprocesa kOJI se da empirijski konstatovati i sa svojimmaterijalnim pretpostavkama povezati."19 Marx je naovaj način želeo da stvori vezu između vladajućih idejanekog društva i interesa njegove vladajuće klase, vezukoja je za svagda učinjena čuvenom u sledećoj formuli:die hen-schellden Ideen sind die Ideen der H en-schen_den (misli vladajuće klase su vladajuće misli u svakojepohi)20, Ideologiju Marks, dakle, određuje kao onajskup ideja; institucija koje podvlače i promovišu intere-32617 Mannheim, na\'ed. delo, str. 50," Isto, stL 69.19 K. Marks, Nemačka ideologija, str. 22-23.'" Isto, str. -17,'k'edstava za proizvodnju,co vladajuće klase, vlas111 dst~~ljaju podjedriako intere~;li i onih k~ji~ ',rd, dO;;\Oji ži\'eisključiv~od rearo:se svih, uklJllCUJUCl.I ,OL snaae, U nastoJanjU d~ ~ godukovanja sopst:ene. ladne .. 'e"'tražio epistemolosb o~.\'rina sledeća .p.1tanp .Ma~~~o to da se lični ,interesI,govor za mi.~tIfI~ac~Ju. " retvaraju u klasne mtere~e,rotivno voIJI,poJedma~a?, p o-edu'u nezavisno 1?ostO]~~ zajednič.ke mtere~e lO]~ Pu :'SVOj~j nezavisnostI popr~.;e li odnosu ne: l?O],e m.c , ? K k to da oni, kao takVI:~a jući oblik c: pst : h lIl!el e5atvar~i~ jedinkama i. ~ OVO]do i'azc u protlvrecnoslks~ s dređeni kaoopštl mtere• lc 't m 'oJe su o k k rprotivrečnosti, pu e .' l' 'kao ideal ili ča" ao ye _si, mogu biti sve.sn? ~Ilr; Jd~1 II ovom procesu, u kOJemski, sveti int,eres? }(ak? l~ezavisnopostojanje, kao klasličniinteresI pop H~a]U 'edinca nužno prolazI ~ro,~ osaniinte~es~, ponasanJ.e PO\sto vreme se prikazu]ucI k,aomostal]enje, otuđenJe" ~. n 'eaa nastala međusobn~mmoć nezavisna od I IZ\ an .,' it\~e~e odnose, u sv~ sIl~odnOSima" P!·ctv.or~~na d~~eg~~u i podređuj~ pojedm~a ;raznih utICaja kOJI o tO~razilji prikazuju kao ,s\etekoji sc, plTma t oTI:,e , u dl 'Will' zaključuje da Marx n~mOCI" ''')''21 Iz ovoQ:a .' ~ Van , er dnostav 'l' Jen n, aCVI'n kao kon SpI-.shV2ta ideologIjU na, pOJe em koje se drže u po~or'nostIraciju onih n,a vlasti "f U 1to izvire iz produkci,

gitimiziranje objašnjenje nekog društvenog sistema i njegovoodslikavanje u misli u vidu lažne svesti. U posle-ratnom periodu stav nemačkih intelektualaca premaideologiji se postepeno menjao u oba ova smisla. Štaviše, priroda ideologije u drugom smislu, tj. kao legitimizirajućegobjašnjenja, takođe je doživela promene uovom periodu i one su nastupile žezdesetih godina. Potrebnoje, prema tome, razmotriti te dve ideologije, dveteorije društva koje su od rata na ovamo u ZapadnojNemačkoj bile na snazi, pre nego što se pređe na razmatranjetoga kako je ova promena uticala na stav nemačk,ihintelektualaca.Prvu teoriju društva i raspodele moći u tom društvučinilo je demokratsko-pluralističko stanovište pokojem je uspostavljanje tržišne privrede već pedesetihgodina stvorilo pluralističko društvo u Zapadnoj Nemačkoj.Ova se teorija zasnivala na predpostavci da je moću Federalnoj Republici kompetitivna, fragmentirana irazuđena. Prema tome, po prvi put u istoriji Nemačke,postojalo je, navodno, takvo društveno uređenje kojeje bilo uporedivo sa drugim zapadnjačkim uređenjimačiji je navodni demokratsko-pluralistički karakter odavnouspostavljen. Ovaj model moći jeste model "balansirajućegdruštva"25 koje sačinjava mnoštvo nezaViisnih,relativno jednakih a međusobno suprotstavljenih grupa,čime se obezbeđuje da ni jedna grupa ili pojedinac nebude u situaciji da zgrne preveliku moć, da nijedan interesne može da se nametne ostalima, da su sve politikerezultat kompromisa, drugim rečima, niko ne dobijaonoliko koliko bi želeo ali svi dobijaju neštu2 6 •Shodno tome, postojanje opšteg prava glasa i građanskihprava - uključujući pravo slobodnog izjašnjavanja,udruživanja i opozicije - garantuje svakom članu društvamogućnost učestvovanja u nekoj fazi procesa donošenjaodluka i obezbeđuje to da država mora, u krajnjojliniji, reagovati na ciljeve i zahteve raznih, međusobnokonkurentnih grupa i interesa 27 •To je u suštini statičko shvatanje demokratije premakojem se na opšte pravo glasa i konkurenciju su·protstavljenih i'nteresnih grupa gleda kao na krajnje tačkedemokratskog progresa. Osim toga, teorija o balansirajućemdruštvu pretpostavlja da su interesne grupekoje se nalaze u konkurenciji međusobno nezavisne i daje država aparat koji se automatski reguliše balansira-32825 e Wright Mills, The Power Elite, New York, 1959, str. 243." Isto, str. 246.27 Miliband, naved. delo, str. 4.njem konkurentnih i suprotstavljenih interesa. Kao štotvrdi Ralph Miliband (Ralf Miliband), prvi rezultatove teorije jeste isklju6ivanje shvatanja da bi državamogla biti u priličnoj meri specifična institucija čiji jeosnovni cilj da u društvu odbrani ,i obezbedi prevlastinteresa određene klase 28 • Prema ovoj teoriji takvih prevlađujućihklasa, interesa ili grupa nema. Umesto togademokratija se održava i štiti putem konkurencije različitihinteresa. Ova konkurencija, koju sankcioniše ištiti država, raspodeljuje i ograničava moć svake pojedinegrupe.Drugi rezultat ovog pluralističkog shvatanja društvajeste to da demokratiju treba shvatati kao nešto što jeostvareno i potpuno, jer reći da su konkurentski interesi"u ravnoteži" znači oceniti status quo kao idealno stanje.Prirodno, ovim se ne isključuje parcijalna kritikapreovlađujuće društvene strukture. Ali, takva se kritikaartikuliše unutar afirmativnih okvira kojima se nastojaojačati i unaprediti društveni sistem čiji je suštinski demokratskikarakter shvaćen kao čvrsto uspostavljen.Ekonomski pandan ovog plural,ističkog shvatanja demokratijejeste insistiranje na kapitalističkoj ekonomskojstrukturi kao nužnoj pretpostavci. Schumpeter(Šumpeter), na primer, smatra da je savremena demokratijanastala zajedno sa kapitalističkim ekonomskimsistemom i da je sa njim kauzalno povezana 29 • Ekonom-'sko utelovljenje ovog pluralističkog društva u ZapadnojNemačkoj trebalo je da pruži Erhardova društvena tržišnaprivreda, koja je navodno, bila zasnovana na idejio slobodnoj konkurenoiji. Prema ovom ekonomskomkonceptu smatralo se nepoželjnim da jedna grupa ras·polaže sa suviše ekonomske moći. Da bi se ovo sprečiloi da bi se obezbedila nesmetana konkurencija državaje zamislila "Das Gesetz gege n Wettbewebbeschrankungen"(Zakon protiv ograničavanja konkurencije). Nijebez značaja. međutim, činjenica da je ovai zakon primenjensamo u pet slučajeva. Objekt,ivna funkcija društevno-tržišneprivrede nije bila u tome da spreči nastajanjei rast monopolske moći, već da obezbedi i produžirestauraciju kapitalizma tj. ekonomskog sistemakoji bi olakšao akumulaciju irealizaoiju kapitala 30 •23 Isto, str. 5." Vid. Jozef Šumpeter, Kapitalizam. socijalizam i demo/aatija,Kultura. Beograd, 1960."Vid. na primer, analizu društveno-tržišne privrede kodHusler, Kraiker, Scherer, Schlotmann. Welteke, Deterl11illantender westdeutschelZ Restauratiol1, Frankfurt, 1973, str. 236--247.329

Šezdesetih godina, međutim, dolazi do fundamentalnepromene u društveno-ekonomskom aspektu ove ideologiie3i.Valja odgovoriti na pita.nj~y kao št~ su: ~ta)edovelo do promene? Zašto plurahstlcka teonp, s nJen~mistkanjem društveno-tržišne privrede, više ne fu~kcl?niše kao odgovarajuća ideologija? Prvo, 1967. godma Jesa sobom d~nela prvu ozbiljniju ekonomsku krizu u istorijiSavezne Republike ~emačke, k!'izu. k?j~ jey ~i.1apropraćel1::t pojavom inflacije. Drug?, sto Je JC:s vaznlJ;=,polarizacija u raspodeli bog~tstva 1 dohotka 1 sve vecakoncentracija kapitala uništIli s~, ~onkur~nt~kuy sposobnostmalih preduzetnika i umanjIlI su pOJedmacno vlasništvonad sreds tvima za proizvodnju. Uprkos tome, među.tim,privr~d~ ne s~n;o d~ nije 'pro~ala n~l?o je, ~akonknze, funkcJOl1lsala JOS bolje. Ah to Je zr~~cllo d:::,)e. važećalegitimizacija privatnog preduzetmstva ucmJenapraktič~o nevažećom; otvorena, nel?rikri':,e~a akumulac: i -ja kapitala doprinela je da spadne I~eo~oskI veo. ~ada Jepostalo očigledno da s~ ekono~yskI s!~~.e~ z.asHlVa ~avelikim blokovima kaptal-vlasmstva ClJI Je mteres ISključivousmeren ka profitim~ .i eksp~nz~ji; ti s~ int.~resinajuspešnije mogu ost:7~ntl usvajanjem zaJedmckestrategije, a ne konkurencIJom.1965. godine Erhard je proglasio novu ideologiju,kako on to~ reče, formierte Gesellschaft (formiranog dmštva)kojom je izrazio svoje uverenje o okončavanju posleratnogperioda rekonstrukcije i o otpočinjanju novefaze u ~konomskoi istoriji SRN. Konkurencija, kaže ovaideologija, Yi še nije zadoyoliavajući regulato~ privredete je zbog toga zamenjena idejom. o ko~pera:Ivno:n formierteGesellschaft, Sam Erhard Je to IzrazIO oVIm rečima:.. Formirano društvo se zasniva na kooperaciji svihgru')al interesa; ono je konstituisano ne na autoritar';1on\ :)ritisku već na sopstvenoj moći i volji. To znači daovo društvo yiše pe čine klase i grupe koje nastoje dasprovcdu i ost\'arc svaka S\"oj posebni interes već je'i O\a i ar2:ument ic Z~15i10nm na istraživanjima ~oia je. natezi \"rš10 -Jo 1'2: I-hiiIsehmid Ll Die Politik des Kapl!als. [(on~'-'i![(C1linil [IPC! lfirrsc/w{[spolilik ill der Bllilcl~~repu/Jlik" Fyanki\lrt1969. On suštinu 5\'02: argumenta lormul!se na si'::Clecl na,::in:' ,.Grunrd interesi koi( sc nalaz.:: II osno\'i o~a siste!lla ,IlemeI: ja ju sc u procesu preb"ka iz ekOn~)!11Sk?g. slsten-:a K~nKu:rend je II totalni ekoll01ccski sistem stabllnostl. l, raZV?.l.a. Klasn:odnosi i oc!nosi moći Ll druš[Yu se n(? menJaJu. Npll,. kao ,Irani :e, odredu ie pri\amo \!asništvo, pnvatno upravlJanje SI'CCi-. J . ·""'.1 v •StYl1112.'1 j-uunna ekol1oTI 1 skoO'/:~;. prOlZYO()I1.1Ll l PO(CSOSanle ceO\.yi Vb . L L .==1)roc('s

Ako sad razmotrimo ideološku POZICIJU intelektualcau celom ovom periodu vidimo da paralelno sa ovompromenom u legitimizirajućem objašnjenju raspodelemoći u društvu dolazi i do odgovarajuće promene ustavu intelektualaca prema ideologij1i u onom njenomdrugom smislu, tj. skupu sistematizovane političke misli.U ovom se razvoju mogu uočiti tri osobene faze koje,hronološki gledano, grubo govoreći padajU u sledeće periode:od 1945. godine do kraja pedesetih godina, ranešezdesete godine i, konačno, od kasnih šezdesetih godinado danas.Prva faza, tj. period između kraja rata i kraja pedesetihgodina, svedoči o dve pozicije intelektualaca koJe su, u krajnjoj liniji, gotovo iste. Prva od njih jesteona koja je bila opisivana kao "ideologija Trećeg puta"tj. neki nejasan, u velikoj meri neodređen odnos premasocijaldemokratiji. Tipični za ovu poziciju su stavovidvojice (ovo je sporno) najvažnijih intelektualaca u neposrednomposleratnom periodu, tj. Alfreda Anderscha,·(Alfred Anderš), sa njegovim pojmom "socijalističkog humanizma",i Hansa Wernera Richtera (Hans Verner Ri~ter)sa njegovim pomalo utopijskim apelom u ono što Jeon nazivao "demokratskim socijalizmom">!. Suštinska tačkakod obojice sastojala se u prosvećenoj slobodi pojedincakoja, prevedena na ekonomski jezik, nastoji da pronađesredn j i kurs između slobodnog kapitalističkog tržišta iplanske, soci j alis tičke privrede dovodeći do onog što jeRichter pomalo komično krstio "planskom tržišnom privredom".Ova mešavina ekonomskih oblika, simptomatičnaza teoriju Trećeg puta, pokazala je jasno afinitet premaekonomskim principima izraženim u posleratnommanifestu CDU, u Ahlenerskom programu čija je glavnatačka tj. konkurencija - ekonomsko utelovljenje individualneslobode - ubrzo postala ideološkim kamenomtemeljcem čuvene Erhardove "društvene tržišne privrede".Međutim, još je Marx u svojim komentarima uOsamnaestom bril1lerll Luja Bonaparte, povodom savezaizmeđu proletarijata i sitne buržoazije otkrio suštinu stavakoji zastupaju intelektualci kao što su Andersch iIiRichter: "Osobeni karakter socijaldemokratije svodi sena to da se demokratsko-republikanske ustanove tražekao sredstYo, ne zato da bi se ukinule obe krajnosti," Videti Alfred Andersch, "Das junge Europa formt seinGesicht", Der Rllf, 8, avgust, 1946, Hans Werner Richter, "Deutschland- Briicke zwischen Ost und West", Der Ruf, 1. oktobar1946. Oba ova članka, u kojima se daju definicije "socijalističkoghumanizma" i demokratskog socijalizma", mogu se naći u:Der Ruf - eine" deutsche Načhkriegszeitsc!zrift, Frankfurt, 1962.332kapital i najamni rad, nego zato da bi se njihova suprotnostoslabila i pretvorila u harmoniju. Ma kako različitemere bile predlagane za postizanje toga cilja, ma kako seon ukrašavao manje ili više revolucionarnim predstavama,sadržina ostaje ista. Ta sadržina je menjanje društvademokratskim putem, ali menjanje u granicama sitneburžoazi j e"35.Konkretno rečeno, to je značilo da takvi intelektualci,mada još uvek nespremni da otvoreno odbace ideologijuper se, ipak nis'.l bili u situaciji da otkriju objektivnuprirodu istorijskog i društvenog razvoja kojim suse bavili. Ova je situacija, međutim, vrlo brzo rodilaotvoreno odbacivanje ideologije. Za tu fazu možemo rećida su je karakterisa1i takozvani "prema ideologijisumnjičavi" intelektualci.U osnovi, mogu se uočiti tri razloga zbog kojih jedo toga došlo. Prvo, i najočiglednije, radilo se o reakcijina celokupnu nemačku tradiciju a pre svega na nacional-socijalizamkoji je, bar što se tiče generacije kojaga je proživela, učinio veoma mnogo na diskreditovanjuideologije jednom za svagda. Pa i više od toga, radilo seo ra:zjbijanju iluzija u pogledu dve ideologije koje suse, u stvar'i, sukobile sa nacional-socijalizmom. Konkordatizmeđu crkve i Hitlera, potpisan 1933 godine, umanjioje verodostojnost religije isto kao što je pakt izmeđuHitlera i Staljina razbio sve iluzije u pogledu komunizma.Postojao je, međutim, i treći, opštiji razlog:verovalo se da bilo kakvo simpatisanje neke posebneideologije kom promi tuje položaj intelektualca, umanjujenjegovu kritičku efikasnost, dovodi u pitanje njegovuverodostojnost kao društvenog kritičara. U svom člankuFUl1fzehl1 Jahre (Pedesete godine), Hans Werner Richterobjašnjava razloge zbog kojih su se pisci časopisa DerRuf i oni koji su pripadali intelektualnom forumu Grupe47, stvorenom na bazi tog časopisa, odrekli političkihorganizacija. "Antipatija ove (mlade) generacije premabilo kakvom obliku pritiska, bilo kakvoj organizaciji,partiji, klubu i prema dogmatskim poaledima na svet~ '" ,čak i prema bilo kakvom normativnom skupu koji biposedovao neki sopstveni pravac, svoju zastavu i svojprogram, dostigla je neviđene razrnere i zabrinjavajućioblik usled loših iskustava sa Trećim rajhorn i ratištimaDrugog svetskog rata. Oni (pripadnici ove generacije) ...nisu želeli da pnovo izgube svoje lične slobode. Nisu ve-35 K. Marks i F. Engels, Izabrana dela, Kultura, Beograd,1949, str. 247.333

ovali u dogmatsku efektivnost masovnih organizacija"36.Kasnije je, ~1aravno, ukazano na ~o da se sta.novište .. ~;;j~leži u osnovi takozvane "sumnJe prema IdeologIJI lsamo može smatrati jednim oblikom ideologije tj. ideologijomne-ideologije. Na primer, Hans Mayer (Majer)O ~nJ'o: Govori kao-o ideologiJ'i antagonizma prema ideo-.... J b ," '-' .'-' . 37logiji (die Ideologle der Ideologzefem~schaft! - toje, međutim manje značajno od yosledIc~ .koJe su na·stale u prirodi intelektualčeve drustvene ~!'ItI~e. P~,:o, ~oje značilo da intelektualac sebe sve VIse I.dentIfIkuJekao zaštitnika individue: društvo kao takvo bIva podvrgnutokritici u onoj meri u kojoj remeti egzistenciju individue;ali retko se čini pokušaj sagledavanja društvakao totaliteta. Posledica toga je činjenica da se i?tele~tualeiretko bave kritikom ekonomske osnove drustva tj.ideologijom u definisanom, .marksi.~tičkoI? ~J?islu. Istinaje, na primer, da je pen?d naJ.ll1tenzI.:'l11Jeg delovanjaGrupe 47 period pedesetih godll1a kOJI se P?klapaosa ekonomskim oživljavanjem Zapadne Nemacke; paipak, kritika posleratne .izgr~dnje ograničaYc:1a ~e u!Slavnomna kritiku fašizma 1 na Ideju o potrebI IZmIrenja saprošlošću. Tako je, na primer, čak) javni. napa~ GlinteraGrassa (Ginter Gras) na CDU sezdesetlh godll1a naprvo mesto isticao njihovo P!'ik.rivanje b.i,:ših nacistau svojim redovima, posebno KIeSll1gera (KIZlJ;rger); da~lene konzervativnost u društveno-ekonomskim pItanJIma,već konvergenciju njihove retorike ka. neo~nacističkojpartiji NPD. Još važnije od toga, međutIm, Izbegavanjeideološkog pristupa učinilo je inte]~kt~alce nevoljnimda panude bilo kakvo k9nkretno ~esenJe za ?r.re aspe1):tedruštva koji su se nas1i po~ nJIhovom kntlkvom.Odbijali su da pruže otvorenu po?rsku G~akyom. dru~tvukakvo su doživljavali u Zapadnoj Nemacko], ah su IstOtako odbijali da se identifikuju sa bilo kojom alternativnomdruštvenom strukturom. Drugim rečima, nedostajaloje ono što sam ja nazvao "prevazilazećim elementom",sDosobnost da se prevaziđe neposredna stvarnost,da se st\rarnost suprotstavi svojoj potencijalnosti.Vraćajući se, međutim, u sadašnjost vidimo da ovakvaosobena konceptualizacija intelektualca važi samo unekoliko slučaieva. Pozne šezdesete godine su dovele doprelaska velikog broja intelektualaca na levicu, u mnogimslučajevima do otvorenog identifikovania sa mark~izmom. A to ie tačka na kojoi se dve definicije ideologijesukobljavaju: sa odbacivanjem sumnjičavosti prema36 Almai1acJz der Gruppe 47, Hans Werner Richter (red),HambU1'g 1962, str. 10.37 Hans Mayer, Deutsche Literatur seit Thomas Mmm, Hamburg1968, str. 58.334ideologiji i uSi'2janjem, od strane intelektualaca, onihkritičkih oruđa koja pripadaju ideologiji što je nazivamomarksizmom. Intelektualci su se počeli baviti ideologijomu Marxovom smislu te reči; to znači da su sepočeli ba,'iti istraživanjem i proučavanjem preovladavajućeteorije o društvu i dokazivanjem njene lažnosti imanjkavosti, pa makar se u početku ova lažnost i manjkavostočitovala u onom aspektu društva sa kojim suinteletkualci bili najbliže povezani - u masovnim medijima." Jasno je da se ovim ne želi implicirati mehaničkio~l1os .. ~zI:nečiu promen~ u drušvtveno-ekonomskoj legiti~Tl1ZacIJI zapadnonemackog drustva 1 promena u stavull1telektualaca prema ideologiji. Pre bi se mOGlo reći dase radi o jednom opštem faktoru iz kojeg s; svi ostaliizvedeni i da u osnovi postoje dva razloga~kojima možemopripisati doprinos ovom menjanju svesti. Prvo ideološkapriroda tvrđenja da je zapadnonemačko d~'uštvo~emokr~tsko dru.štvo postala je sve očiglednija šezdesetIhgodll1a. DrugIm rečima, mada je definisano kao lib,eralnademokratija,. z~padnonemačko društvo je pokazI.valovr.reke karakterIstIke i razvojne tendencije koje subIle oCIgledno nedemokratske, ako ne i direktno antidemokratske.Prvi simptom OVOg nedemokratskoG karakterabila je afera Spiegel iz f962 godine38. Pr~ sveGaonaje, k~o nijedn? P!tanje pre toga, 'Omogućila ujedinja~vanje. velIkog brOja mtelektualaca po jednom zajedničkoml konkretnom pitanju i pružila im je mOGućnost danapadnu vlast u jednoj konkretnoj situaciji ~ ne samoka~. što su y:~ ranije čiI:ili, ne: )edan uopšten i apstrakta~nacm. ZnacaJ afere Splegell11Je u tome što je njen uspehsam po sebi. pl:~obrazio intelektualca u ideologa _ jerona u tome 1 l11Je uspela - već pre svega u tome što jeporr~ogla saz.reva~ju shvatanja da intelektualci ipak mogu,ca,k da ~l mozda treb.alo, da se bave problemima kojiu se~I sad;'Ze pre svega Ideološka pitanja. Dobar primerangaz;wanJ::,t ok? ove vrste problema predstavljalo jerastuce zammanJe intelektualaca za Vijetnamski rat.. ,Pm'od.ie bio .obja':lji\anje.u časopisu Der Spiegel činje-~ICc:, I stav?va u, VC'ZI P?l!tIkc nacIOnalne o.dbrane koju je sprov\ odIla .CI?U, To Je nme!O ,~traussa, t~dasnJeg ministra odbrZlue,ga ,na~ edI ~re~~'es prostOrIja D~r Splegel,a,! hapšenje uredni,~ZlAUQolI,a Augst.ema. I?a~1 nakon sto Je polICIJa zauzela prostorijeoy~g .!Ista , 1velIk brOJ l~tele~tualaca_ ~otpjsao )e telegram izjavlJU.lUCl,sodclarnost sa casopIsom. Nesto kaSnIje iste godine ta~ru12a ~ntelektuala~a .. ~tvorila je "Mal!ifest der Gruppe 47".' To.Je .lJIO Jeclan oci vazl1lJlh faktora u bUrI protesta koja je na krajupn nudIla Straussa na ostavku i na indirektan način cioprinelal Adena~erov~ml pOVlačenju sa političke scene. Vid. Jtirgen Seifert(red), Dze Spzegel-Affiire, Olten, 1966.335

Drugi i trajniji simptom ove tendencije predstavljaloie stvaranje Velike koalicije 1966. godine pod kancelar~tvomjednoa bivšeg naciste - Kurta Kiesingera. Ovakoalicija dve n~jveće partije ~ parlamentu, SPD ~ ~1?U,pokazala je b,?lje nego ,?il~. st:'l drugo da pl:rrahs!~ckotretiranje drustvene mOCI Ulje Ispravno: drugIm recIma,funkcionisanje kapitalizma nije zavisilo od konkurencijerazličitih interesnih grupa i blokova već od njihove saradnje.Za parlament, stvaranje Velike ~~~licije je značiloda je celokupna parlamentarna O'pOZIClJ~ svedena namajušnu snagu partije FDP. Takvo Je stanJ.e. ;l~,velo donarastanja aktivne "vanparlamentame OpOZICIJe (APO)koju su najvećim delom či.r;ili. studen~i i mla~~ ~nt~lektmdciod kojih nijedan nlJe Imao vIsoko mIsIJen]e oSPD ili o parlamentarnom sistemu u celini. Kao rezultatdelovanja APO, parlament je usvojio Vanredne zakonekojima je suspendovan deo ustava i koji su vlastima pružaliodređena disciplinska sredstva kao što je hapšenjebez suđenja. Time su se dobili novi dokazi o tendencijskil1edemorkatskoj prirodi demokratije u Zapadnoj Nemačkoj.Drugi, konkretniji razlog zbog kojeg su intelektualcipočeli da napuštaju svoju navodnu sumnji~~vost p.re~aideologiji bio je u stvari sam pokret APO .rh, preCIZTIlJerečeno, Nemački studentski pokret. Od sredme sezdesetrhaodina nadalje ograničeno i u suštini neideološko angažo~anje intelektualaca - koliko god ono bilo važno pedesetihgodina kada je liberalni, nekonformistički intelektualac,~ predstavljao jedan od retkih glasova opozicije _.sve više počin je da liči na anahronizam i biva prevaziđenodelovanjem na jedenom fundamentalnijem nivou.Inte1ektualac je, dakle, morao da se adaptira ukoliko niježeleo da njegov značaj u potpunosti iščezne. Ovo adaptiranjeje ostvareno kroz odbacivanje sumnje prema ide ..ologiji. Neangažovanost u ideologiji je, na taj način,ustupila mesto ideološkoj angažovanosti.Ako se sada vratimo predloženoj definiciji intelektualcakoju smo dali na početku ovog članka postaje jasnoda je najvažniji element te konceptualizacije upravoodnos prema ideologiji u oba njena smisla. Kao zaključak,želeo bih da ukažem na izvesne implikacije postuliranogidealnog tipa. Prvo, izneseno je stanovište da, poštoje intelektualac sada institucionalizovan, jer imadruštvenu ulogu, sledi da u cilju kvalifikovanja za naziv"intelektualac" pojedinac mora delovati kroz sredstvakoja toj ulozi pripadaju tj. mora artikulisovati svestkroz relevantne kanale - kao što su masovni mediju-mi. 39 Mada u ovom stanovištu ima izvesne istine, ono jeipak manjkavo utoliko što opet postavlja pitanja vezanaza lažnu diferencijaciju - kao što je ona između "belleslettres" i žurnalistike. Ukoliko u!!ivojimo malopre opisani"idealni" kriterijum, postaje jasno da je definisanje intelektualnedelatnosti po svojoj suštini kvalitativno vezanopre svega za kvalitet artikulisane svesti a ne zasredstvo artikulacije. Sledi, prema tome, da neko umetničkodelo samo po sebi potencijalno može ispuniti ovekriterijume - pogotovo, kao što to pokazuje Adorno, upogledu kategorije prevazilaženja: "Čak i u najprečišćenijemobliku umetničkog dela može se naći ,trebalo-bi-da-je-drugačije'. Kad god bi podsećalo na sebe samo i bilopotpuno izgrađeno u čisto naučnom obliku, ono bi i tadabilo loše, bukvalno pre-umetničko. Elemenat volje seprenosi upravo kroz oblik dela čija se kristalizacija pretvarau predstavu o nečem drugom što bi trebalo dabude. Kao da napravljena i stvorena, umetnička dela- čak i književna - predstavljaju instrukcije u pogleduprakse; u njima je sadržano uputstvo kako ispravnoživeti"40. Mada ni II kom smislu ne prihvatam Adornovuimplikaciju da umetnička dela mogu time pomiriti skuppitanja oko teorije i prakse, ipak mislim da ovaj argumentukazuje na to kako umetničko delo može da ostvariprevazilazeći elemenat inherentan intelektualnoj delatnosti.Odista, upravo iz ovog stava sledi i druga implikacijaideal.i:1o-tipskog pristupa. Meni se čini da je razvojzapadnonemačkog intelektualca u ovom periodu doživeopomeranje težišta od ideje o intelektualcu kao dIUštve.nom kritičaru ka shvatanju intelektualca kao ideologa.-kritičara i onog ko će prevazići status-quo, tj. kao ličnostiopozicije u pravom smislu a ne u kripto-afirmativnomobliku. Ukoliko se dosledno pridržavamo ovihkriterija sledi da izvesni pojedinci, koji bi inače bili zahvaćenijednim nediferenciranim shvatanjem intelektualca,ne bi II stvari bili svrstani u ovu kateaoriJ'u zboabb39 Vid. kod H. M. Enzensbergera: "istina, intelektualci n.:maju kontrolu nad industrijskim establišmentom već bi se premoe;lo reći d.,,: est~blišr:nent ~~a kontrolu nad njima. Međutim,?V~J odnos m)~ .t0I.Iko J!lsan l ]edn,ostr!ln kao što I!-a prvi pogledIzgl(;;da . " KntICan kO]I ... ne uocavaju ovu ambIvalentnost suili beskorisni ili opasni ... niko nije u stanju da izrazi bilo kakvomišljenje a da se pri torne ne koristi industrijom urna", Einzelheitenl, Frankfurt, 1962, str. 16.'" T. W. Adorno, "Engagement", Noten zur Literatur III,Frankfurt 1963, str. 134.33622 M:n-ksizam u svetu337

nedostataka ova dva elementa u njihovim mislima 41 • Konkretnijeničeno, intelektualac za kojeg mi se čini da najvišeodgovara predloženom idealnom tipu jeste HansMagnus Enzensberger (Encensberger); njegov ideološkirazvoj je u mnogo čemu paralelan crtama skiciranim uovom članku. Posmatrano u celini ovde je, istina, izloženojedno uže shvatnje i određivanje intelektualca;njegova aiternativa se, međutim, čini toliko difuznom dagubi bilo kakvo efikasno značenje.(Rob Burns, "West German Ideology",New German Critique, br. 8, 1976, str.3-19).Preveo Mihailo CrnobnzjaIrwin UngerKRAJ POKRETA NOVE LEVICE U SAD1969-1972.,! Jedan očigledan primer koji nam pada na um jeste mnogogrđena ličnost Gi.intera Grassa. koj.i je, svesno ~li ne, preuzeoulogu branioca status (J1Ioa. Razlika Između Leps!Useve koncepcijeintelektualca i kor:cepcije koja je ovde izložena naj očiglednijaje prilikom pokušaja kategorizacije Grassa i Enzensbergera.Dok je za Lepsiusa Grass "intelektualac" a Enzensberger "revolucionar"za mene je Enzensberger "intelektualac" a Grass "pisaci političar".338Krajem 1969. nova levica 'je doživela potpuno rasulo.Organizacija SDS (Students for a Democratic Society -Studenti za demokratsko društvo) se, pod plaštom Weath.ermamwihuličnih borbi, sada našla u završnoj fazi,faz,r sve većeg udaljavanja i otuđenja od ostalog delapOKreta .. Avg:-rstovski ra.:;cep z~panjio je i obeshrabrio mnogepnpadmke SDS. ClanovI, naročito om u izolovani iimpodružnicama, često nisu mogli da shvate oko čega sediže sva ta galama i neodlu6no su čekali kako Će ses~yari dalje razvijati. Tokom vremena, nekoliko podružmcase pr~varilo i pridružilo organizaciji Progresivni rad(Progressive Labor - PL). Mnogi su istupili iz Weathermanoveorganizacije i iz PL. Neki su zadržali samo nazivSDS; o:;tali su promenili inicijale. Ljudi iz pokretaRYM II (Revolutionary Youth Movement - Revolucionarnipokret mladih) težili su da pono,'o zas'nu ju jednuautOl:lOmnu orgc:I:rizaciju mladih čiji bi osnovni cilj· predstaYljalastrategIja bele radničke klase. Oni su novembra1969. održali skupštinu u Atlanti i formalno proglasiliRYM novom organizacijom koja treba da zameni SDSi posluži kao fokus za okuplja11je radikalne bele omladme.U proleće je RYM prestao da postoji.U. m~~uvrel:nenu se We~therman pretvorio u tajnuorgamzac1Ju kOJa se posvetlla podmetanju bombi i gerilskomnačinu ratovanja. No najpre je održan jedan zborotvorenijeg tipa, na kome se pokazalo da je 'Weathermanpc;tpuno izg~bio vezu sa pc;kretom kao i sa s\'ojim vlastItImkoremrna. Zbor u Flmtu (Mičigen), na Božić, na-339

zvan je - u skladu sa novom ideologijom - Nacionalnimratnim savetom. Oko četiri stotine prisutnih delegataprovelo je veći deo vremena u karate-vešbama ipevajući pesme o kojekakvim besmislicama - bacanjubombi i ubijanju svinja. Neispavani, opijeni seksom ivlastitom važnošću, Weathermani su se razmetali retoričkimtonom koji je označio novi vrhunac iracionalnog nasilja.Tako je Mark Rudd (Rad) ispričao delegatima da"ustreliti svinju predstavlja zaista divno osećanje". JohnJacobs (Džon Džekobs) je izjavio: "Mi smo protiv svegašto je ,dobro i pristojno' u ovoj zahuktaloj, bučnoj Americi.Hoćemo da palimo, pljačkamo i uništavamo." U jednomtrenutku nekakve užasne perverzne igre rečima,delegati su rasrpavljali o tome da li bi bilo "ispravno"ubIjali i bele bebice! Krajnji domet postigla je BernardineDhorn (Dorn) svojim krvožednim veličanjem Mansonovih(Čari Menson) ubistava u Los Angelesu: "Pazitesamo: oni su najpre ubili te svinje, a potom seli i večeraliu istoj sobi i zatim čak ćušnuli viljušku u stomakjedne žrtve. Fantastično!"!Ratni savet Flinta prekinuo je sve preostale veze Weathermanasa pokretom, kao i sa normalnim građanskimživotom. Kada je sve prošlo, Weatherman je, organizovanu "grupe po afinitetu" (sastavljene od nekolicinebliskih, povedjivih prijatelja), prešao u političko podzemlje.U februaru je zatvoren čikaški ured SDS, kojije bio smešten na Medison stritu još od 1966. Stara aktai dosijea SDS prodata su Viskonsinskom istorijskomdruštvu za svega 300 dolara. Ubrzo nakon toga Weathermanovebombe počele su da kruže čitavom zemljom,a podmetale su ih tajne revolucionarne ćelije i pomenute"grupe po afinitetu".Najaktivniju bombašku grupu sačinjavalo je sedamil~ ?sam ml~dić~ i devojaka koji su operisali duž NjujorkSIt1]'a. To Je bIla grupa zaista neobičnih mladih ljudi.Cathlyn Wilkerson (Ketlin Vilkerson) , diplomae UniverzitetaSvartmor bila je kći bogatog funkcionera u reklamnimposlovima i vlasnika radio-stanice. Kathy Boudin(Keti Boudn), diplomirani student Brajn Mjura bila jećerka Louisa Boudina (Luis Boudn), istaknutog braniocagrađanskih sloboda. Diana Oughton (Dajana Outn), takođediplomirala na Brajn Miuru, bila je dete dobro stojećegvlasnika restorana u liinoisu koji se školovao naUniverzitetu Dortmaut. Terry Robbins (Teri Robins)je pri kraju studija napustio Kenjon, elitni muški koledžl Naved. prema Kirkpatrick Sale, SDS, New York, RandomHouse 1973, str. 628.340u državi Ohajo. Otac Teda Golda bio je njujorški lekar,a majka profesor vaspitanja na jednom učiteljskom koledžu.Od ostalih, za još najmanje tri osobe se zna da supripadale ovakvim uglednim porodicama. Mada ne znamoko su ti drugi bili, ovi koje možemo da identifikujemopredstavljali su neobičnu koncentraciju društvenoi obrazovno privilegovanih.Početkom marta ovi Weathermani preselili su se ujednu lepu građansku kuću u federalnom stilu u neventStri lu, u najboljem delu Grinvič Vilidža. Kuća u vrednostiod 250.000 dolara pripadala je ocu Cathy Wi1kerson,koji jc u to vreme bio na letovanju negde na Karibima.Zbilja je to bio vrhunac ironije - kovati zaveruradi rušenja "svinjske Amerike" među skupocenim porculanskimfiguricama i starinskim nameštajem JamesaWilkersona.Kratko vreme pre no što će dospeti u tu kuću ovaWeathermanova ćelija postavila je tri zapaljive bombe uprebivalištu sudije Johna Murtagha (Džon Murteg), kojije u to vreme predsedavao na procesu jednoj grupi njujorških"pantera", optuženih da su planirali nasilje j razaranje- i koga su Weathermani stoga proglasili prvimneprijateljem revolucije. Rano izjutra 6. marta ova grupaje istovarib izvestan broj teških sanduka iz belog staničnogvagona i donela ih u kuću. Oni su sadržali dinamit ičahure za spravljanje veoma eksplozivnih bombi. Kasnijeistog jutra, dok su Oughtonova i Robbins pripremali zapaljivebombe i ubojite bombe sa ekserima, zgradu jepotresla eksplozija. Nakon toga su usledile još dve sličneeksplozije, koje su zapalile gasne instalacije u podrumu.Došlo je do propadanja cele unutrašnjosti kuće i u svežprolećni vazduh uzdigao se džinovski oblak crnog dima.Trojica neidentifikovanih ljudi izašli su spotičućise iza zadu ie strane zgrade i nestali. Boudinovu i Wilkersonovu,pl:~šnjave, potresene i posečene staklom prolaznicisu spasli kroz prozor na čeonoj strani zgrade. Nakon.što S '..1 ih prihvatili susedi u obližnjoj zgradi, onesu h1t1'o navukle na sebe čistu odeću koja im je bila datai pobegle, rekaYŠi domarki da idu do obližnJe drogerijeda kupe Iekove. U podrumu uništene kuće policija jepronašla unakažene leševe Diane Oughton i Teda Go1da.Terry Robbins je bub'alno bio raznesen na komadiće itek su ga kasnije njegovi drugovi iz Weathermanove organizacijeidentifikovali.Sledećih nekoliko meseci o Weathermanima se ponovočulo II više navrata. U junu su pripadnici ove organizacijepodmetnuli bombe u vrhovnu komandu njujorškepolicije. Nešto kasnije te iste godine došlo je do341

niza sli~nih pod}ne~anj~ u Čikagu, severnoj Kaliforniji iLong AJslendu,. sto Je bIO sastavni deo opadajuće ofanziveWeatherrr1an?'nh "plemena i porodica". Naredne godineWeathe:'ill.am su razneli ~eo zida na Kapitolu u Vašingto~u,dIglI u vazduh. kalrf?rnijsko odeljenje Popravnogzavo.da. ~: San Fran~.lsk~ l odsek n)ujorškog državnogpOpI avI1lsLa u AlbamJu, l podmetnuh bombu u vazduhopl?vno.?del),enje Pentagona. Još je bombastičnija i lakon~!slemJ a \V ea the,rr:nan~va . .\)U~tolov!na ?ila izbavI j enjeTimothy Learya (Tunot! Lm) IZ' kahformJske Muške ko!onqe,. z.atvOIs.~~og logora sa minimalnim obezbeđenjem.U nJOJ je ovaj .psihodeIik sve~.tenik držao besede o ops~Jdnutost}n:anhuc:nom . .KasmJ~ se i Leary, poput mnoglaoptuzen!~ radIkala IZ ramh sedamdesetih godina,obreo u Alzlru, gde se pridružio Eldridaeu Cleaveru(Elr'id~ Kli\'er) i drugim "panterima", ok~pljenim radid~va.nJa podrske planu za zbacivanje američkog impeI'1Jahzma.~ar?čito je. neumeren i svirep čin nasilja bilo postavlJanJeh?,mbl.u avv~ust~ 1970. go~ine u Centru za vojno-matematIckaIStrazIVanja na Ul1lverzitetu ViskonsinOčigledno, cilj ovog napada je bio da se neposredno zad~udarac ratnoj mašini, ali se u tome uspelo veoma malo.~o 7~to)e u .eksplo~.iji ko)a je srušila i uništila zgradulZgUOlO ZIVOt Jedan mplomlrani student matematike. Prvip~t se u ovom. talasu napada desilo da bude ubijena nevmaosoba kOJa se zatekla na licu mesta. To je mnogeradikale, naročito one sa koledža i fakulteta šokiraloviše nego ijedan drugi incident u čitavoj erupciji Weat~hermanovih nasilja.Sada ~u. protiv v~ćine Weathermanovih vođa podig~ute 0ptuzl1lce. na feaeralnom nivou. Richard Nixon (Ri~ard N!~Sor:.) l državni tužilac John Mitchel (Džon Mi?el) .tretIralI su Weat!lerm~.ne i studentske radikale uop~ ~e ke:? a1:.a l en:llsane . ~ ,0 bo J Ica su verovali da se u osu j ecIv3lnjU nJIhoVIh akcIJa moraju uvesti i federalne snage.Po.sto nikad nisu ni bili odlučni u sprovođenju građanskIhv s~o?o~a, N.i?,o~1 i Mi!~hel započeli su kampanjuopru:-b1, lflhltracI]a l zastrasIvanja, koja je, u stvari, bilaP?kncc i. ?tuda, pretpost~vlja se, poslužila kao opravdanJekaSl1lJllll votergeJtskIm aktivnostima.~ela k\f~a i njeno Ministarstyo pravde bili su odaovormza veemu oVIh napada, ali se krivica ne srne bac~tisamo na njih, Č!.tava jayn?st bila je rasrđena i potpaljena:.Sada J~v v.ecll1a Amer:kanaca bila za preduzimanjezbIlja .dra~~lc~lh .::nera ra5~1 suzbijanja nasilja koje je poputel upCIJe IzbIjalo u cItavom narodu i protiv talasanereda koji je biG počeo da preplavljuje sve fakultetskekruga-ye u zemlji.Uproleće 1970. zbio se događaj koji je najviše uznemiriojavnost. Mnogim Amerikancima, ako ne i liberalimai radikalima, pl'asak na Državnom univerzitetuu Kentu, Ohajo, maja 1970. predstavljao je, čak i višeno podmetanja bombi, simbol ekscesa do kojih su išlistudentski radikaii. Državni univerzitet u Kentu bio jeveliki koledž za svršene nastavnike u severoistGčnomOhaju. On se ni po čemu nije izdvajao od stotine drugihkoledža koji su se bavili problemima kapitalističkih zločinaili Vijetnamom. Pred kraj šezdesetih godina, me~đutim, Kent je imao jedan mnogo agresivniji i IIli1itantnijikontingent SDS nego većina ostalih. Pri tom suvećemdelu militanata pružali podršku regionalni vođiSDS za države Ohaio i Mičigen, svi orijentisani na ackije- Terry Robbins, Diana OughtOll, Bill Ayers (Bil Ejerz)i Jim MeIlen (Džim Melen) koji će kasnije postati pripadniciW ea ther-manove organizaci j e. James Mitchener(Džems Mičener) u svojoj knjizi o zbivanjima na Kentskomuniverzitetu beleži učestale dolaske i odlaske putujućihpredstavnika SDS za Ohajo i Mičigen li Kent,kao i posele Marka Rudda i Bernardine Dhorn, godinudana pre majskih zbivanja. 2 .Na Kentskom državnom univerzitetu SDS je, ubrzonakon poseta Rudda, oktobra 1968, postao akt~vna snagau fakultetskim krugovima: Odmah posle njegovog odlaskaSDS se priključio crnim studentima - militantimau njihovom zahtevu da prilikom poseta regrutima zaOuklcnd (Kalifornija), policijsko odeljenje bude uklonjenoiz školskog dvorišta, kao i da vlastite univerzitetskestraže budu nenaoružane. Ne čekajući na odgovoradministracije, demcnstranti su okupirali mesni univerzitetskiured. Na sreću, situacija se smirila kada su crnistudenti, nctkon petočasovnog boravka, napustili zgradu.Aprila iduće godine SDS se ponovo vratio napadima,ovoga puta zahtevajući raspuštanje ROTC (ReserveOfficel's Training Corps - Trupe za uvežbavanje .rezervnilloficira) i zatvaranje različitih odeljenja i agencijana Kentskom državnom univerzitetu, za koje se pretpostavljalodu potpomažu ratne napore ili pak da sarađujusa etgcncijama koje su zahteyale jačanje sile zakona.Ovoga puta je ROTC sve više postajao glavna meta antiratnonastrojenih radikala u čitavoj zemlji, pa ni SDSna Kentskom uniYerzitetu nije hteo da zaostaje za ostali-2 Vic\. takođe u Terry Robbins, "War at Kent State", ,YelliLef: Noles, 23 juli, 1969.342

ma. Sada se SDS-u konačno pružila prilika za konfrontaciju.Kada je policija u fakultetskom dvorištu htelada blokira pokušaje radikala da prodru u zgradu administracijedošlo je do uobičajene gužve. Uhapšeno je šestčlanova SDS-a, a četvorica od njih, koji su bili studenti,odstranjeni su sa univerziteta.Sve do kraja te školske godine SDS i univerzitetskevlasti bili su na ratnoj nozi. Sad ne bi imalo svrhe ponovonabrajati sve detalje ove bitke. Na već poznati načinnizale su se okupacije zgrade, kojima su sledili sukobis policijom prsa u prsa, a na sve to su se nadovezaleprepirke oko disciplinskih postupaka. Sve je bilo praćenopogrdnim dobacivanjima, optUŽbama zbog nepoverenjai svim drugim uzajamnim optuživanjima karakterističnimza stotine drugih previranja u fakultetskim krugovimatih godina. Na kraju je SDS proteran sa univerziteta,ali je u međuvremenu jedan dobar deo studentskogtela već bio uspešno radikalizovan.Uprkos svemu ovome Državni univerzitet u Kentuje ostao relativno miran za vreme čitave 1969/70. školskegodine. A onda je, 30. aprila, predsednik Nixon uputioameričke trupe u Kambodžu i itme učinio potez koji je,činilo se, još više doprineo eskalaciji užasnog vijetnamskograta. Krik uvređenih studenata odmah se proneočitavom zemljom. U priličnom broju fakultetskih aulaujedinili su se liberali i radikali u protestu protiv ovogpredsednikovog koraka. Već 3. maja je jedna grupa naUniverzitetu Jel pozvala na nacionalni studentski štrajk.Naročito je militantan bio studentski odgovor naUniverzitetu u Kentu. U petak uveče 1. maja počele suse u gradu duž Nord Voter Strita (male gradske četvrtisa jevtinim noćnim klubovima) širiti ulične glasine. Njihsu, verovatno, podstakli pripadnici Weathermana koji subili došli u posetu sa strane. Sledećeg dana je jednaveća grupa studenata, od kojih su neki svakako bilistranci u kentskoj zajednici, zapalila zgradu ROTe iprostor oko nje. Kada su vatrogasci pokušali da obuzdajurasplamsalu vatru, nekolicina demonstranata napalaih je tojagama. Kasnije je neko pokušao da zapali i univerzitetskubiblioteku. Ovaj pokušaj je, međutim, biorđavo izveden i vatra je na vreme ugašena. Obrazac pokome su se ove akcije upravljale u prva dva dana podsećaoje na Weathermanova nasilja i nihilizam, mada nisupostojali dokazi da je Weathermanovo podzemlje zaistabilo umešano.U to vreme je gradonačelnik Kenta već bio pozvaou Ohajo Nacionalnu gardu i ona je vrlo brzo ponovouspostavila privremeni red u univerzitetskom dvnrištu.344U početku su se studenti čak bratimili sa gardistima, noonda je počela da raste mržnja i ozlojeđenost i oštreporuge i uvrede su za kratko vreme obostrano pljuštaleizmeđu dveju grupa. U nedelju popodne i uveče studentisu osuli kamenje na gardiste koji su pokušali da zavedupolicijski čC\s u dvorištu, kao i pravu paljbu ciglama, kamenicama,flašama i raznim drugim predmetima. Pripadnicigarde su, pak, zapalili kutije sa suzavcem i počelida ćuškaju studente kundacima.Do ponedeljk::l su stražari i studenti već postali neprijatelji,nabeđujući jedni druge za podlost i rđave namere.Ovo otrovno neprijateljstvo visilo je u vazduhu itog dana II podne, kada su se studenti okupili kraj Zvanapobede, centralnog dela dvorišnog prostora za okupljanje,smeštenog blizu staza koje su studenti koristiliza odlazak li učionice i nazad. Univerzitetske vlasti nisuzvanično odobrile ovaj miting i on je bio direktno uperenprotiv nedavne naredbe guvernera Rhodesa (Rodiz)kojom se zabranjuju demonstracije u vreme ovih nepredviđenihdogađaja na Kentu. Samo je nekolicina stu·denata već bila čula za tu naredbu i znala da ovaj skupnije odobren, mada su i oni koji su to znali radije izabralida ignorišu ovu činjenicu. Kada su se studenti najzadokupili ispod zvona, jedan policijski službenik izdvorišta im je, sedeći u džipu koji se sporo kretao, nekolikoputa naredio da se rasture. Mnogi studenti nisuga ni čuli; drugi su uzvikivali kletve i pogrde, a nekolicinaje počela da ga gađa kamenjem.U ovakvoj situaciji je komandant Garde, videći dapolicija koja je čuvala red u dvorištu nije postigla nikakverezultate, naredio svojim ljudima da se pripreme"kako bi pokrenuli i rasturili" gomilu. Kada su pripadnicigarde stupili napred zapalili su nekoliko kutija sasuzavcem i bacili ih među studente. Nekoliko studenataje prihvatilo kutije i zavitlalo ih natrag prema gardistimakoji su napredovali. Uskoro su takođe počeli da bacajukamenje, drvene letve sa zakovanim ekserima i drugepredmete. uzviku jući pri tom psovke i pogrde.A tada se zbio fatalan čin. Gardisti koji su išli napred,našavši se u jednom cul-de-sacu, (ćorsokak) počelisu da se osvrću unazad i vraćaju pravcem iz kojeg su idošli. Dok su tako s mukom uzmicali, uplašeno su gledaliu masu studenata sa leve strane. Iznenada, očiglednobez dobijenog naređenja od svojih oficira, grupa gardistase :wustavila, skoro potpuno obrnula oko sebe iotvorila vatru na studente iza sebe i one sa leve strane.U zaglušu jućoj paljbi ispaljeno je pedeset pet hitaca.Neki gardisti su pucali u vazduh, drugi - pravo u stu-345

de:1te. Kada je puškaranje prestalo, četiri studenta bilasu mrtva a devet ih je ležalo ranjeno.Do ovakvog masakra uopšte nije smelo da dođe. Nikou ovom slučaju nije ugrožavao ni život ni imovinu.Glupa je i tragična zabluda bila da se gardisti naoružajunapunjeni"TI puškama. Ni u jednoj drugoj državi semOhaja nije se gardistima, čija je dužnost da održavajured, dopuštalo da svoje oružje napune bojevom municijom.Sistem u drž

U samom gradu Kentu, pak, eksplozija gneva protivstudenata izbrisala je svako sažaljenje prema ubijenimai osakaćenima.Ukratko, ovde se pojavila fatalna naprslina u studentskomradikalizmu. On je preostali deo Amerike ostaviotoliko daleko iza sebe, da je potpuno izcrubio dodirsa nacionalnom stvarnošću. On je prosto iŠao narukupotv~·đivanju. ;reli.kog. dr;tštve~og sr~~išta zemlje - njegovOJpodamckoJ pnvrzenostI tradICIOnalnom dekoru ipokornosti, kao i svetim pravima na svojinu - umestoda p:'~dobijc Javnost za. svoju viziju boljeg života i pravedmJegdrustva. Kada Je nova levica počela da se osvrćeunazad da bi videla na kojim se pozicijama nalazi ostalideo Amerike (kao što je bila primorana da učini i utoku prvih godina nove decenije), zaprepastila se kadaje videla koliki se jaz otvorio između nje i ocrromne maseAmerikanaca.oNa p~četku prolećnih studentskih protesta, u vremerastućeg. javn?gy n~spokojstv~, Nixon je u~rzao svojukampanju za Jacanje zakona l poretka. Tek Je sada mosuće ~agledati sve onako kako je stvarno bilo - tipicanNlxonov napor da se poli tički kapitalizu je koristećis~ str~hovar:jem i ~asrđenošću javnosti. Ovom predsedmkuJe prVI put bIO porastao ugled za vreme ere McCarthyja (Mak Karti), kada je, kao mlad kongresmen izKalifornije, pomogao da se Alger Hiss (Eldžer ~His) strpau zatvor zbog laganja o svojim aktivnostima u Komunističkojpartiji. U ono vreme Nixon nije bio ni ideologn.i moralist, baš kao ni 1970. godine. Mada je često zauZImao navodno moraIističke pozicije, verovatno je teškomogao da oseti kod drugih indignaciju koju su II ovimapobudili studentski radikalizam i nasilje; no, nije mocraoa. yda n~ .iskoristi zaprepašćenje u javnosti za svoje p~li~Icke CIIJe-ve. Za vreme kongresne kampanje 1970, madaJe sam p~'~dsednik u principu izbegavao put zakona, potpredsedmlcAgnew (Egnju) se cinično poicrravao straho.vanjima javnosti od kršenja zakona i p;retka i oštronapao radikalne studente i njihove fakultetske saveznikekao ljude kojima je pre mesto u popravilištima necro ustudentskim domovima.oIstovremeno su se Ministarstvo pravde, FB!, Kongresi lokalni sudovi svi za iedno okomili na radikale.qptuy~~icyepoput oni~ ~?je je V~lika P?rota podig~a p.rotlVcIkaske "osmOrIce 1969. l protlv dr BenJammaSpocka (Bendžamin Spok) i četvorice njegovih drugovaIZ Otpora ] 968, sada su se podizale čak i protiv crrupakao što su Oslobodilački front Sitla (Seatile Libe;ationFront) i Partije belih pantera (White Panther Party). Se-348natski potkomitet za unutrašnju bezbednost je, umestosvedoka, izneo kao dokaz zaplenjene beleške i zapisnikeSDS, Službe liberalnih glasila (Liberation News Service)i Instituta za politička istraživanja orijentisanog kanovoj levici, verovatno radi otkrivanja subverzivne aktivnosti.FBI ie takođe smestio svoje prerušene agente, amožda i agents provacateurs, u mnoge studentske sredine,dok je Unutrašnja služba poreskih prihoda zaplenilaporeske knjige Liberationa, Lige za otpor ratu, (WarResister's Leagve) kao i Udruženja unitarističkih univerzalista(Unitarian-Universalist Association) - liberalnogreligioznog tela koje je jamčilo za 'levičarsku štamparijuBeacon Press (Bikon pres). Sada znamo i to da je negdeu isto vreme Nixon takođe pokušao da osnuje jedan zastrašujućiaparat domaće špijunaže koji bi bio pod kontrolomBele kuće, s ciljem infiltriranja i ra!Zbijanja radikalnihgrupa. On je od ovog plana odustao tek kadaje direktor FBI J. Edgar Hoover (Edgar Huver), kojije, da ironija bude veća, tradicionalno smatran nitkovomu očima le-vice, odbio da dalje učestvuje u tome. U samomKentu Velika porota POl·tage Countyja (PortidžKaunti) oslobodila je Nacionalnu gardu optužbe, kritikovalastudente i univerzitetsku administraciju i okončalastvar pokretanjem optužbi protiv dvadesetčetvoricestudenata ili bivših studenata i jednog pripadnika radikalas fakulteta.Posmatrači veruju da su, od 1970. pa nadalje, ovinapadi ozbiljno štet ili pokretu. Istina je da je naredne,1971. godine, studentskih nereda bilo manje. Weathermanovopodzemlje postepeno se smirivalo, pošto jeistaklo nekoliko kominikea u kojima se optužuje Mitchel(Mičel) i pokušalo da zastraši javnost budućim podmetanjimabombi, zatražilo kredit za spasavanje TimothyLearya i odobrilo uživanje droga među mladima. Eksplozijau građanskoj kući je, očigledno, veoma uzdrmalaWeathermane - nekolicinu bukvalno, a većinu figurativno.Bernardine Dhorn (Bernardina Dorn) je, pišućipokretu u decembru 1970. iz nekog svog skrovišta nesumnjivosvojim kitnjastim fraziranjem ostavljala naivan,detinjast utisak. Po njoj, eksplozija je "zauvekuništila našu veru da je oružana borba jedina zaistarevolucionarna borba". "Ljudi su u duši dobri", izjavilaje ona, da bi se zatim upustila u rapsodičan opis novognačina života koji su ljudi iz pokreta sebi stvarali:"Oni SH se okrenuli selu i pronašli načina da odgajajuslobodnu, divlju decu. Uzimanjem organske hrane,borbom za seksualno oslobođenje i puštanjem kose, ljudisu se pročistili. Oni su uspeli da se uzajamno zbliže i349

naučili su da su organske droge koji proširuju domensvesti - oruđa revolucije."3Ovo nas pismo, u stvari, vraća unazad ka vremenuHaight Ashburya (Hajt Ešberi) ili čak do svetih varvaraiz pedesetih godina.O~igleclno da je napor ilegal'l1osti već počeo da bivaprev~l:k za. mnoge Weather-mane. Izvestan broj onih čijipravI Identitet verovatno nikada nije ni otrkiven, vratiose r:orm,~lnom životu ubrzo. nakon tragedije u građans~oJ~.uCI :t potpuno ra.skrstlO s tragovima svog pređašnjegZIvota. Bezmalo l11ko od Dnih za kojima se traaalozbog .. bon:bašeni~: k?vanja zavera ili bekstva por;oću~allcIJe l11kada nIJe bl? uhvaćen. Ali, ipak se većina njih,Izgl~d~~ J?ovela. ~a. pnmerom Dhornove i ublažila svojnasrll1iCkI stav III Je naprosto prestala da bude revolucionarna.4 Organizacija Weathermana je verovatno prestalada posto j i posle 1972. godine.Do sličnog smirivanja došlo je i u drugim sektorimapokr::ta. Z~ ,vreme. pos.t-kamboĆlžanskog leta samo jerazocarava Juce mah broJ studenata izašao da učini neštoza mirolj~bive .ka~didate na jesenjim kongresnim debatama.Kako Je Jesen prolazIla tako su i silina i odlučnostproleća u velikoj meri iščezavale. Tokom sledećego::I!ne su l'a~nl fakultetski krugovi eksplozivno reagovaliprdlko?1. objave vesti o tobožnjoj eskalaciji u Vijetna~u'. aIr Je rascep u studentskim sredinama uopšte dozIvljavaocrne dane. Na koledžima je osetno Otpala aktiv·nost studenata. Nekoliko sukoba u periodu 1971-1972.bili su bledi i od perifernog značaja u odnosu na prethod'r:edoga~aje. ~o)ač8:na kon~rontacija počela je mnogimaIzgledatI bescIIJna l brzo Je prestala. U jesen i pro-. -, NavecL u Carl Davidson, "Whither the Weatherman", GllardlGlz,26. decembar 1970.'.Zanimljiv primer ovoga iz::tšao je na videlo 1973. Sm?F:'(UIC1SCO ClzrolZiclc ie 24. maja 1973. doneo izvode iz dugačko CTPJ~r::a Jane A!per! (DžeiI.1 Olpert), koja je ranije prizmI2'~ da j~i111l1lrala zgracl~ nl~JorškJh nadleštava zajedno sa svoiim ::tdvok3-~8ll1 Samom MelVIlleom. (Sem MelviJ). Melville je bio aktivi3t"l\vsath~rmana, osu?en Je zbog podmetanja bombi i poslat uClua>:m zatvor AttJca, gde je i umro, prilikom mračnt zatn)!";;ke .!'obu~e septembra 1971. Jane Alpert je pre no što ie presudaJZ.l:ecena 17.begla pomoću kaucije i prešla u podzemlje: O njoi seiliJe. čulo pune tri godine. Ovo pismo uputila je svoiim "sestramaJZ Weatherrnanskog podzemlja" i u njemu se odrekh-, Weathermanovihnasilja i muškog šovinizma koji je preovlaciivHotl SDS-u, a ~atim požurivala svoje sestre iz "umiruće levice" daposvete svoJu "beskrajnu hrabrost i iedinstvene veštine radu uprHop.: 7('na - vas samih". Vid. Sail Fra1lcisco Clzrollicle 24maj 1973. Potpunija verzija pisma Alpertove, u kome ona e~oci~1'a neke zanimljive detalje iz života u podzemliu radikala možese naći u Ms. magazinu, avgust 1973, str. 52-55, 88-94. '350leće 1972-·73. školske godine, prvi put od poč~,tka pokretaza slobodu govora na Berkliu 1964, amenck~. s~u·dentska d\'orišta bila su mirna. J.asna )e s~mo ov~ ~mJ.~nica:1972. godine je studentskI ra~I.kalIz~J? z?Il]a ISčezao.Da Ji je to bio rezultat represIJe? OCltO Je da setvrdnje posmatrača koji nekritički usvajaju poglede n~velevice moraju uzeti sa izvesnom dozom reze.rve. LeVIcaII Americi jc bila naročito spremna ela Z~ ~Jeg~vu pr?past krivi rep~'esiju: J~dn.a od, -ulina akW!I.sta IZ ramhšezdesetih godma brla Je l ta sto ~u. shvatI~I nedostat~elevice i odbili da se kriju iza OptuZbI na racun repreSIjei time pravdaju svoje pređašnje neuspehe. .Umesto da se krivica svaljuje na represiju, korisnijebi bilo reći otvoreno da je studentska levica počinilasamoubistvo. Unutrašnji imperativi SDS-a, koji su ovuoraanizaciju sve više skretali u pravcu lenjinističkog, ~zatim i dal ie, do "infantilno 1evičarskog" pravca .i nav~hje da zaboravi svoju potrebu da uvažava nade l htenp;izborne sredine van nje, bili su sigurno osnovni uzroknjene propasti. Da su vođi SDS više. brinuli da.

strpljenje mladih i time omogućio da studentska levicabude uništena.Ni sve ve~i por.a~t represije ne može da objasni zaokret~a fanatlzn::~ l :deOlloškoj nepomirljivosti. Optužbena.~·acun r~~resIJa bIl~ su preterane. Votergejtski događappot:'rd:ilI su da NIxonova administracija neprestanokrs~ .~rvI amandr::ran, .k~o i ~a prezire normalna pravila~OhtICkog ~er.ple]a, ah cak m Haldeman Erlichman (Erhhmen),Mltchel ili pak Dean (Din) nisu mogli da stvoreatmosferu k~kva ie pos~ojala onih dana kada je Joe McCa!,thy terOI?Sao. cltavu mtelektualnu zajednicu, Kongres,vOJsku, pa cak l Predsednika Sjedinjenih Država Kakomi ,se čini, nikada se nije desilo da napad vlade n~ novulevlcu bude sar::r po se~i dov~ljno ozbiljan da bi ugroziop?~revt. ProcesI. v~,đem P!'OtIv Spocka, nekih pantera,:,cI~a~ke ,osmonce , Bernganove organizacije, osmoroIZ GeJnsvlla - mada su oduzeli dosta vremena izazvalitro~kov~ i ,Pometnju - imali su za posledicu tek nekolikoIzrecemh pr~s~da i ~otovo bezn~č~jnih kazni robije.Na ~~o~o svako] mstancI su porote Ih apelacioni sudoviodbIjalI zah~eve vlade. U poređenju sa reakcijama drugih~ie!ll?kra!s~Ih v~ada suočenih sa sličnim ljutitim i razbiJ,ackIm dI~l?entlm~, a ,da i ne govorimo o zemljama Trecegsveta Ih o SOVJetsKom Savezu i bloku slom Nixonoye!1.dministra.cije bio je u krajnjem vidu bez efekta. AkoJ~ Ijedan radlka)r;ti pokret ovim umerenim i slabim pri~Iskom mogao bItI doveden do očajanja, onda znači da jel on sam bio u suštini nejak i nestabilan.Ista nestabilnosti izveštačenost koje su uništile SDSsavladale su i druge delove pokreta. Godine 1970. Konferencijasocijalističkih naučnika (Socialist Scholars~onf~rence), glavni inteletkualni forum nove levice odrza~a.Je'posle~~j~ sastanak i rasturila se, kao žrtva' ideo~osk!h.I tak.t!ckIh. ~eslaganja koja se više nisu moglalzdrzatl. LevIcarski mtelektualci su svakako nastavili darev~osn? vrše v svoj posao. Početkom 1970. godine JamesWelI~ste1l1 (Dz~ms '!ajnstajn), istoričar koji je nekadauređIvao pr;:a !:danja Stu.dija o levici, osnovao je u BayArea SOCljaLlstlcku revoluciju, koja je izlazila s ciljem dapo~ogn~ očuvan~u !ežnji marksističke teorije. Weinstein1 nJegovI .. dr:-rgo~I msu mogli poslužiti kao intelektualnilepa~ ,k,o]l ~i. drzao pokret kao celinu, ma koliko se onitrudIh l tezlh tome.Početkom 1971. raspala se organizacija Pantera kad.asu .I:Iuey Newton (Hju ~jut~) i Da'.'id .H.il1iard (Dej:lId .H:~l~r),v~đe ove orgamzaCIje za S]edlll.Jene Države,Iskl ]UCI.!.1 Eldndgea Cleavera i "internacionalnu sekciju"zbog njIhovog napada na nacionalno rukovodstvo i po-352l Ildržavnja Weathermana. Iz izgnanstva u Alžiru Cleaver jepreko svoje žene Kathleen (Ketlin) spremno proglasioNewtona i Hilliarda za "desne oportuniste" više zainteresovaneza pragmatske saveze sa belom radničkom klasomnego za svetsku revoluciju. Gospođa Cleaver, protivkoje u Sjedinjenim Državama nije bila podignuta optužnica,obećala je da će se vratiti u Ameriku kako bi 01'O'anizovala u pravom smislu vojno podzemlje i jednu~ovu grupu Pantera, koja hi se posvetila oružanoj sabotaži.Ubrzo nakon toga Panteri su prestali da išta značeu političkom smislu. .Antiratni pokret takođe su počeli da sputavaju ozbiljniunutrašnji razdori. U jesen 1969. radi antiratnihdemonstracija je u Vašingtonu i San Francisku izašlona ulice skoro milion ljudi, pod vođstvo m Komiteta zaobustavu vijetnamskog rata (VMC - Vietnam MaratoriumComittee), jedne levičarsko-liberalne grupe kojusu obrazovali bivši kenedij evsko-makartij evski studentskilideri. Jesenjim demostracijama takođe je "kumovala"i Nova gomila (New Mobe), grupa sa levog krilaVMC, na čelu sa profesorom Douglasom Dowdom (DaO'las Daud) sa Univerziteta Kornel i Arthurom Wasko~im (Artur Vaskov) sa Instituta za politička istraživanja,kao i starim rukovodiocima grupe Gomila, DaveomDeJlingerom (Dejv Dilindžer) i Renniem Davisom (ReniDejvis).Aprila 1970. VMC se rasturio, tvrdeći da je antiratnipokret već izgubio svoju najveću potporu, pošto se sveviše liberala i radikala okrenulo ka ekološkim problemima.Time je preostala Nova gomila, kao glavna antiratnaorganizacija, no njoj je uskoro uputila izazov trockističkagrupa iz Socijalističke radničke partije. Trockistise nisu slagali sa novo,levičarskim tipom konfrontacionetaktike i c)pozicionarskih demonstracija kao vidovimaispoljavanja masovne građanske neposlušnosti, za koju seNova gomila zalagala.Maja 1970. trockisti su se pridružili Novoj gomiliradi marša na Vašington koji je loše završio. Pošto suje stalno ometali trockistički rukovodioci, ova demostracijaje bila tako pristojna da je jedva privukla pažnju,a i sami demonstranti oseća1i su se prepušteni sebisamima. Ubrzo posle toga ljudi iz nove levice, organizovaniu Nacionalnu koaliciju protiv rata, rasizma irepresije (National Coalition Against War, Racism andRepression) , otcepili su se od trockista. Trockisti su,pak, zajedno sa svojim mladim štićenikom, Savetommladih socijalista (Young Socialist Alliance), sada 01'ganizovali vlastitu grupu - Nacic;malnu grupu akcije23 Marksizam u svetu 353

za mir. (National Peace Action Group). Ova organizacijanes;:tmo da je predstavljala opoziciju shvatanjima radikalnopacifističke građanske neposlusnosti, .već se takođesuprotstavljala ideji Nove gomile da se antiratninapor iskoristi .za postizanje drugih radikalnih ciljeva.U preostalom delu godine Nacionalna koalicija i trockistisu se uglavnom prepirali oko toga koji bi način bionajbolji za napad na neprekinuto američko angažovanjeu Vijetnamu. Druge antiratne grupe - uglavnom studenti- predložile su u međuvremenu da se borba za mirjoš vIše dl'amatizuje time što bi se u Vijetnam poslalajedna delegacija koja bi zastupala razne nija.nse antiratnogosećanja, u cilju sklapanja "mirovnog ugovora" saSevernovijetnamskim i Nacionalnim oslobodilačkim frontomVijetnama. Ovu je shemu odmah prihvatilo Nacionalnostudentsko udruženje (NSA - National StudentAssociation), sada već delimično radikalizovano - štoje bila posledica Nixonove invazije na Kambodžu. Ovajpredlog je takođe usvojen i na sastanku Nacionalnekoalicije II Milvokiju, zajedno sa rezolucijom koja jepozivala na mirno demonstriranje građanske neposlušnostiu Vašingtonu na dan 1. maja.Trockisti su se sastali u decembru kako bi razmotrilisvoj antiratni stav i odlučili su da održe još jedanrnirnodorpski marš u Vašingtonu, 24. aprila, nedelju danapre Nacionalne koalicije. Cilj ovoga je bio, kako suuporno tvrdili simpatizeri Nacionalne koalicije, manje dase pomogne zaustavljanju rata, a više da· se potkopajunapori ovih grupa nove levice.. Početkom .1971. ddegacija Nacionalnog udruženjastudenata otputovala je za Hanoj, Sajgon i Pariz i vratilase sa Ugovorom o miru među narodima, "sklopljenim"pre svega sa Vijetnamskom mirovnom delegaci~jom u Parizu. Ovaj "ugovor" takođe je odobrila Nacionalnakonferencija održana u En Erboru, kao i različitegrupacije na otprilike dve stotine američkih koledža.Ova konferencija je takođe podržala majsku demonstraciju.I nekoliko narednih nedelja su se razne grupe prepiraleoko tih prolećnih demonstracija. Na kraju je Nacionalnakoalicija odlučila da pozove mirovne zastupnikeda dodu u Vašington na dan 24. aprila i tu ostanusve do prvih dana maja. Dani od 24. do 30. aprila trebaloje da budu rezervisani za neku vrstu Narodne lobističkekamapnje i ', za koje vreme bi pobornici mira iznudili. ." People's Lobby, lobisti - grupe koje vrše određeni pri·tIsak na Kongres ili zakonodavce da izmene svoju odluku -Prim. prev.354od onih koji rade za vladu potpi~e u, prilog ~govora ?miru među narodima. Prvog maJa. bl se odrz~o .l!lars,a trećeg bi jedna grupica, zvana MaJSko pleme, 1l11CIral~nekakvu al\:ciju građanske ne~oslusnostI, r:od p~rolom.ukoliko vlada ne želi da prek1l1e rat, rm cemo Je spre-" ,,-čiti u tome .'Trockisii su, nadajući se da će odvratiti .Nacionalnukoaliciju od ovoga, raširili glasine da ~u maJske demonstlacijeotkazane. A zatim je, 24, ,apnla, za ::~'eme v~astitogmarša, trocskistički list Mlhtal1t Opt~zlO NaClonalnukoaliciju i Majsko pleme da plamraju da podstaknumetež.vDesetak dana antiratnih aktivnosti, koje su pocelekrajem aprila, bilo je loše organi~ovano. ~.arš .o.d 24.aprila bio je bez duha i na izgled Je p~'omaslO cdJ. Sastanaksa Senatskim komitetom za spoljne odpos7 pre~stavljaoje fijasko. Nekoliko delegat~ govo.nlo ]ev n~Jvišeo ratu i zahtevalo kongresnu akcl]~ .radI okoncanpsukoba. No, drugi delegati su se UpustIlI u rasp~edanJesasvim nevažnih stvari. Jedan je reka? senatonma. d~su protivnici rata ulogoreni u J}AI~nk.v1l1u, gradu mIra.u Vest Potomak parku, imali ,Josa I~ku.stva sa. l:SD. lda još nisu naučili da jedni druge tretlr~Ju kao lst1l1skubraću i sestre". Jedan veseo delegat kOJl se .~a~agao ~aoslobođenje proglasio je kult mahizma, za kO)1 ]ev tvrd~oda predstavlja važan aspekt rata. ~:'edstavr:Ic~ zens~lhliberacionista ispričala je da su V1Jetnamcl Jedan lJUbazan,human i divan narod. To je pom~lo senato~·~,. međukojima je bilo dosta antivijetnamskih "goluba l r: a -velo ih da se suprotstave ovim stanovištit;1a, proth:-r: lmtradicionalnoj kulturi. Tako nisu ni stiglI da ozbIljnorazmotre sporno pitanje mira: Cin.ilo se da cela .. stvarukazuje na to koliko se antlra.tm pokret udalJ 10 odpraktičnog političkog rezonovanja. . .U dane Narodne lobističke kampanje antlr~tno ra~položeniradnici de1ili su listiće po Vašingtonskrm ::ladInimuredima. Neki iz Pokreta za građansku ~~POSIUS~lOS.tblokirali su ulaze u zgrade, a mnogi su bIll uhapsem.Prvog maja održan je antiratni rok-koncert u Ve~t. Potornalparku kome je prisustvovalo sedamdeset hllJad~ljudi. Cak se i l iudima iz pok.reta činilo d~ su mnogIod prisutnih otišli predaleko. Ubrzo ?a~;or: ~on~e~t~. policijaje zatvorila "Alonkvin, grad mIra :...I~JavIJ~luCl ~asu oni koii su tu našli prebivalište prekrsllr prayrla kOJasu nadležni postavili pristavši da se park pretvon u mesto; Vid. Michel Lerner, "May Day: Anatomy of a Movement",Ralllparts, juli 1971, str. 41.355

za kampovanje. Mnogi kamperi pokušali su da nađuutočišle po lokalnim koledžima, ali je većina i odatlebila udaljena.Sledećih nekoliko dana bilo je veoma milogo zbrke.Trećeg maja započeo je glavni deo prolećnih demonstracijagrađanske neposlušnosti. Plan je bio da se zaposednumostovi iz Virdžinije preko reke Potomak, kako bise blokirao celokupni jutarnji prevoz i promet vozilakoja su se kretala ka oblasti Kolumbija. Policija, upozorenana namere demonstranata, bila je u pripravnostii uspela je, često se i nepotrebno služeći silom, da ih opkO}i.Uhapšeni ljudi sprovedeni su u lokalne zatvore,~ kada su se ovi pokazali i suviše malim, preostali deoJe odveden na JFK stadion, gde su starešine već bilepostavile jedan zatvorski logor. Svuda se pričalo da jenekih trinaest hiljada ljudi bilo uhapšeno. Među zatočenicimasu bili i Rennie Davis i John Froines (DžonFrojnz), pripadnici optužene čikaške osmorice.Mada su se novolevičarski zagovornici mira u nekuruku utešili majskim demonstracijama u Vašingtonu 1onil? neš.to rr:anjim u San .F~ancisku, sada su objavilida Je .antlrat.rll pokret u ozbl~Jnom rascepu. Postojala jepodelJeno.st I~IIl:e~~ n?ye levI~e .i mar~Eista, među kojimasu naJznacaJnI]I bIh trockIsti, no bIlo je takođe i samostalnihi slabih napora od strane sumanutih. Istaunutrašnja podeljenost koja je uništila SDS, sada jeposebno uzdrmala antiratni pokret.v!'i?, ~prkos sve većoj ra5cepkanosti, bila je nepobit~a. cm J~~llca d~ se .~at s,:e vi~e bliži kraju. Nixonova polItIkavlJetnamIzacIJe zaIsta Je vraćala momke kućama,~ s.a smanj~njeIIl: aI?erič~~g prisu~tva u Vijetnamu poce1!.su da I~o~ta]u l P?ZIVI regrutIma. Regrutovanje, ilinacm na kOJI ]e ono vrseno, najvećim delom je služilo dase podgreva nezadovoljstvo u studentskim krugovima ipodstrekava njihova antiratna aktivnost. Efekti ovoaaoslabili su čim je vlada, umesto politike odgađanja v;jnO$.~oka ~~ .stu~ente, vl!vela žreb za odabiranje regruta~Ojl ce SlUZI tl vOJsku, c:me su otklonjene mnoge etničkel .klasne l?re.d~·asude kOJe: su postojale u ranijim regrutnImpravI111lClma. Kombmovana sa oštrim redukcijamaregrutovanja nakon 1969, ova je izmena u mnoaome doprinelada se ono isključi kao izvor antiratne f radikalneaktivnosti među mladima.Pa ipak, rat se i dalje otezao. U Parizu su američkipregovarači i predstavnici Severnog Vijetnama i Frontal'1:arodnog oslobođenja beskrajno raspravljali oko detaIJ.a sporazuma. Sjedinjene Države želele su da nađu načmada iz ove stvari izađu neukaljana obraza. Vijetnam-356. želeli takvu mirovnu shemu koja bi im garantov~l~se~entualno preuzimanje .~užnog Vijetnama .. Otezanjerasprava, periodična amencka bo.mbardovanp Se.v er -noa Vijetnama i blokada luke Ha]fong - k~ko bl seko~unisti prinudili na ustupke - p

En Laj.em. C,:O ~vet j~ sa čuđenje~ i n,evericom posmatraosJlke kaje je emItovao komumkaciOni satelit slikeIv!a?a, ču~ i Richarda ~i.xo:r:a kako, usred kralj~vskogsJ~Ja Pekmga, nazdravlJ~ju Jedan drugome i svetskommIru .. Ubrzo po.~le toga Sjedinjene Države su se prećutnos~glasll~ sa prIjemom Kine u Ujedinjene nacije, što jebIO. kOlak kome su se suprotstavljale čitavih dvadesetgodma.yećina 3r~đan.a zapadnih zemalja radosno je poz~ravda neoc.e,klYam .obrt .u američkoj politici, no preživeII ~eo amcrIc.k~ levIce bl? je njime zaprepašćen. David~ol~dny (DeJvld. Kolodm) , urednik Rampartsa zabeleZIO. j.~ k~ko mu Je s:-ce zadrhtalo dok je posmatrao televlzIJskrpren~s svecanog banketa i čuo neiskrene banaJn~fraze k~Je su izg~)Varali kako američki tako 'i kin~.skrru~pvodlOc1. To Je za sve radikale - maoiste inJIm~ ,~lrcne, značilo "spuštanje kineske revolucije nazemlJu. Nak:Jn svei?~. se. pok~zalo da je Kina, onakvak~h oI? su Je za~mslJ alI ra?:kali, bila čista "iluzija",p~~ao Je Ol},.,,~ ml smo pustIh da ta iluzija nama defimse:nodel IstIns~e re,:olucije, jedva shvatajući kolikosmo C1ub.?ko u sebI. I~O~rl~ t~ definiciju ili koliko je onagospod~Illct ~ama l ISKnylJ~;vala.naša zapažanja u po~ledurevolUCIOnarne taktIke. Kma je sada imala zbogce&a da odgova~'a - ne samo zbog detanta s Nixonomvec t~k.ođ,::, zaledno ~a .Sje.dinjenim Državama, zbogpodrske vOJno] dIktaturi u Pakistanu, nadskoravsnJ~p~rlacem~n n~mdom Bangladeša. Ukratko, Kina, nadasVIh ug:ljetemh na~'od~,izdala je svetsku revoluciju. iPa Ipak, ~ako J~ l sa~, ~olodny zabeležio na jednommestu,. msu SVI ~menckr radikalI osuđivali Kinu.~I upa oko hsta. Guardian opredelila se za to da pozdrav.I,detantkao. kme~ku.pobedu nad američkim imperijah~mo~l.Dr~IEp radlkalr pokušali su da opravdaju novukme~L.uvpohtlku, ka? nuzno sredstvo opstanka, što je pomno",o.ceI?u p?~s~caJo ~a apologiju podmuklih zaokretau ~polJn~j POlItICI SOVjetskog Saveza u periodu trideKolod.ny je bio jesetIh go~~n~. od s.t.rane stare l~vice.d~n .od L_t~lh kOJI su, se m,O?l.I naslađivati ironijom 'činjemc,e da Je nova leVIca pnsIlJena da pOJ' ede" . l', "v. d v. ;'.. svoJe 1-cel}1el ne rCCI .osu e n,a ra~un, hIpokrIZIJe stare leviced?k su: međutIm, drugI radIkalI ostali preneraženi i razocaranI." ~em.?guće je pre.cJz~o odmeriti koliki je bio udaracfO!.I.Je kmes~o-amenckr detant naneo novoj američkojeVICI, no on Je svakako štetio moralu radikala. Ako se3587 Vid. David Kolodny, "Et tu China", Ramparts, maj 1972.KiEa sada mogla priključitiSovjetsk~~ Save~~ kao j?Šjedna oportunistička snag~ koja će tezlt! vla,stItlm naCl,?:,najnim ciljevima, bez obzIra na st.var co;rec.~nstva, kOJIje još razloa preostao za verovanje da ce ljedna ne~a:interesovan

ilo mr:~go ni privremenih pomoćnih poslova koji biobezbedI.h gotov nova~ za putovanja, marihuanu i ploče.l!v mnogIm fak~l~etsk.I.m kru~ovi~a. studenti su se prihen?na.gla vr:~tlh knJl12ama l poceh da brinu da položegodmu l dobljU svedocanstva. Počeli su da nose kraće~os~, ili bar čist~je, kako bi se prilagodili društvu kojelm Je moglo datI povlastice.Ništa od svega ovoga ne treba shvatiti kao ciničnoili. sarkastično. Kada se kaže da je velika grupa levičars.kIhstudents}h. ~ktivis~a ~obijala novčanu pomoć dir~~tnood kuc::;, Ih pak mdlrektno - od buržoaske amenckeekonomIje - to ne znači da smo rekli išta višeo~. onog št? su ~nogi studenti radikali i sami priznali.OClgl~dno Je d~. ]~ na svakog istinski angažovanog revol~clOnar:::.~OJI Je prezirao potrošačko društvo i bio:,o~Jan ~~ ZI:'I. u r.~voluci?narn?j bedi pokret privukao}OS dvoJIcu IlItroIJCu. vomh kOJi se ničeg nisu odrekli,Izuzev. u o~om ogramc::;no~ vreme~skom periodu doksu s~ Ig;ralI konfron.taclje l revolucIje. Čim je ovo raspolozel!Jesplasnulo l novac iščileo, ovi mladići i devojkesu se Jednostavno pomirili s društvom.~onačan izdi~aj nove levice predstavljala je predseđmckakampanja Georgea McGoverna (Džordž MekGave~l1) 1972. godine. McGovern nije bio baš idealank~r:~Idat sa gledišta levice. Kao čovek koji je sledio tradICIJUBryana (Brajan) i populista, on je favorizovaoprer~spodelu .?og~tst:v~:..jedan pravedniji sistem blagostanJa,pobol]san.}e flZl~~e s.redine i brži svršetak vijetna.mskograta. Ah on nlJe bIO socijalista, niti je bio saSVIm otvoren u napadu na ratnu mašinu ili američkuekspanzioni·stičku politiku širom svetapogodovati većini levice. 'da bi mogao~ek~. radikali su se svojski trudili da McGovernova~Omll1~clJa uspe, koristeći se veoma efektno novomhberah::ovanom nominacionom mašinerijom koju su demokra~Iustanovili u Čikagu 1968. godine. U celini sumeđutIm, baš onakvi radikali kakvi su radili za Eugen~McCa:thy~v i~i Roberta. ~ennedya 1968. godine bili ti kojisu za~~dmckI predvodIlI McGovernovu nominacionu trku~o tn.Jumfalnog završetka u Majamiju. U međuvremenuJ~, ~ J.esen 1?71, jedna grupa izborno orijentisanih mirol]u?lInhradIkala osnovala u Dalasu Narodnu partiju i?almenov3.la dr Benjamina Spocka za predsednika zaJedn~ sa cr~~č~im rad~kalom Juliusom Hobsonom' kaopotpre.dsedmckIm kandIdatom. Mada je nekoliko levičararadIlo za Spocka, njih je potpuno potisnula McGovernovakampanja.360Dvosmislen stav radikala u pogledu McGover;na nijebio samo ideološke prirode. PQstavljalo ~e takođe aktuelnopitanje kako bi k,?alicija s l~ber~lIma mogla ~autiče na levicu. Na po.cetku nommaCIOne k~ml?an)eStaughton Lynd (Stoutn Lajnd) je sa pu~oo~ecanJa. I~raziovišegodišnji strah levičara od kooptlranJa:. "~b~lJ,,aje to suludo - nakon svih bežanja . od progona JUznpckihšerifa, izdržavanja zatvora, gubItka posla, o~ba~1V~njakarijere- po roditeljskoj želji, donošenja pOJedI~acnihodluka u nadi da je to što se čini častan posao 1 dasluži sveopštern dobru, nakon što smo bili. syedoci P~?pasti bezbrojnih novih inicijativa i .sakuplJalI komadIce:kako bi još jednom izno.va pokušah, pos.t~ smo saznahda politika znači i oštru kritiku i unutar l I~van pokr.etai očvrsnuli kroz ovo - ipak i dalje nastavljamo sa tlm;suludo je t0 nakon svih naših pojedinačnih iskustava -da sada aledamo kako nekakva Demokratska partijaretorički podržava pozicije na čijem smo uspostavljanjumi radili i ubira plodove svih naših setvi."9 ,. . vI drugi ljudi iz Pokreta mora da s'-:. osecah sh enorazočaranje, međutim, mnogi su od svoJIh drugova r~dikalazahtevali da dejstvuju nepri strasno i pragmatsk~.Glavna opasnost za levicu, pisao je David Kolodr;y apnla1972, nije bilo kooptiranje već - očajanje:' RadIkalI ,s~izgubili sve iluzije, ne samo u pogledu SIstema, vec l~ pogledu samih sebe". Pokre! je b~~ razbije.n.i .de.z~::aanizovan i morao se ponovo IzgradItI. U krajnjoj lmIJ1to je značilo da on mora da podstiče lojalnost prem~radikalnim oroanizacijama, pre nego prema demokratIma,ali da bi ~e i demokrati mogli iskoristiti u ovu svrhu.Levica je sada mogla da podržava demokrate, madau ograničenom obimu, i da od njih izvlači ustupke usvoj~ korist. U međuvremenu su mlade pristalice McGovernapredstavljale zajednički fond iz kog je. jedna n,ezavisnaradikalna partija mogla da crpe sVOJU buducusnagu.1O~Kad je već sama kampanja ispala iz koloseka, Rampartsje upozorio radikale da ne ođbacul u ~cGove~na:Mada nije bio radikal, ipak je obećao da ce okonca~lvijetnamski rat, što je bilo značajno: Pored. toga,

netno. Kako se jednom tako rascepkanom i oslabljenompokretu 1972. godine uopšte moglo poveriti da postavipredsedničkog kandidata glavnoj nacionalnoj partiji?Izgleda da se odgovor nalazi u jednom značajnom usputnomefektu - odnosno, u poverenju koje je novalevica uživala tokom čitave decenije. Svakako da McGovernnije bio radikal. Nijedan pravi radikal nije ni mogaoda dobije nominaciju demokrata, čak ni po pravilimanajliberalnije stranke. No u onoj meri u kojoj jeon odražayao radi kalni senzibilitet poznih šezdesetih 0'0-dina, mogao jc da uspe u Majamiju zahvaljujući presvega prodamom dejstvu nove levice na ljude određenihprofesija, koje je trajalo čitavu jednu deceniju zastupanja,agitovanja i reklame. Mada je nova levica propustilada uspostavi čvrstu i stabilnu organizacionu bazu,ona je uspela da popularizuje svoju kritiku američkogdruštva, a ta je kritika, kad je doprla do javnosti,silno uticala na stavove mnogih liberala. Nije dakle novalevica sam02Yano izdejstvovala nominaciju za McGover-11a; to je učinila mnogo veća grupa levih liberala kojisu se ranije borili za McCarthya i Roberta Kennedya, ikoji su čvrsto zgrabili mašineriju stranke i uz njenupomoć se dokotrljali do uspeha uMajamiju.Ipak su u toku niza nedelja posle Konvencije u Majamijumnogi radikali radili za McGoverna. Čak je ipartija Progresivni rad, pod novom, nepodesnom maskomSDS, nevoljno podržala demokratskog predsed.ničkog kandidata, delimično zbog toga što se i ova 01'gamzacija takođe nadala da će kasnije privući McGovernovepristalice ka SDS. Pa ipak, za razliku od ostalihljudi u pokretu, Progresivni rad je više voleo da McGovernizgubi izbore. Njegov poraz privukao bi mnoštvomladih učesnika McGovernove kampanje u naručjeSDS·a, kako je to zapazio jedan njen pripadnik iz Hjustona.Radikali koj i se nisu mogli privoleti da rade zaMcGoverna glasali su, međutim, za demokratskog kandidata,mada bez entuzijazma. Ili, kako je jedan radikalsa BerkJija i7,javio: "Jasno da ću ja, zato što sam razumno! judsko biće. izaći na biralište i glasati za n jega. Alisam, uz to, vrlo kritičan. Privremeno bi mi kao radikaluon "iše o~Igovarao, a i zbog vijetnamskog naroda ...no, za duže H'eme, takvo liberalno kooptiranje levicepredstavljalo bi samo drukčiji način da se ovekoveči kapitalizam."11''. II 0\-0 ie iziaviia Nancv StrohI (Nensi Strol), prema izvcstajuLarrv D. Hatficlda, ,.Ne\\' Left for McG in Varvimr Degree",S(lII Francisco CizrGlZicle, 3. novembar 1972. . ~ -362Da je istorija predusretijiva prema ~storič.arima,preneražaHl jući P?r3z. ~1cGoverna . doveo bl do Jedr;ogčistog perioda u IstOrIJI nove levlv~e. To se: :neđutIm,nije desilo. McGovernov poraz znac:o Je kraJ .. 1 za. nekena levoj strani. Ubrzo nakon druge m~ugurac:1e ~Ixon~,Rennie Davis, osnivač SDS-a, odleteo Je u I~?I~U l vratlOse kao odani učenik jednog petnaestogodISnjeg. r"naharadže- gu,dja. Abbie Hoffman je napao neke b1vse kolegeiz p~h'eta zato što su pokušali da se doko~aju ~~k~O'njeO'ovr;g novca a zatim prestao da se bavI polItIko~.A;'gusla 1973, 'Hoffman je uhapšen pod optužbomda je na\odno prodao tri funte kok~ina troFci n.t,:jor:ških policajaca. Drugi lideri nove levIce su mIrno Iscezhsa vidikaY Štampa podzemlja, koja je snažno procvetalašezdesetih godina, sve je slabije izlazila u eri Ni:::onovevladavine i jedva da je preživela - sem u nekolIko većiharadovu - 1973. godinu. Već 1972. je snužden i stalože~Huev Ne\\'ton i'ž:javio na jednom skupu crnačkihbiznismena u Los Anđelosu, da Panteri više nisu zainteresovaniza rušenje sistema, već se nadaju da će ga učiniti"povezanijim i blažim".13 ., vKrajnji pečat svega ovoga predst3vlJal~ Je mozdajedna slika - u stvari, karikatura - objavljena u. J'.!e:vYorkeru ubrzo posle McGovernovog poraza. Na nJoJ Jeprikazano c1\'oje mla~ih ljudi, čov~k i žena, ~ šetn)i dužjedne gradske ulice. Zena ima velIku a.f.ro-fnzuru l duge:haljinu; on - dugu kosu i debele, povIJene brkove, n?sIna leđima ruksak a oko glave indijansku vrpcu. Iza nJIhje jedan doteran sredvov'ečan čov~k u poslov~om ?~elus kravatom i akten-tasnom u rucI. Sa radosmm SJ3Jemu očima konzervativni džentlmen dovikuje ovom parukoji predstavlja suprotstavljenu kulturu: "Zabava je gotova,deco!"" Dok je u .. a knjiga bila u štampi, novine su ,donele vestio kunačnom kraju izgubljene nO\e leyice. One saslrz~: 1., Hvata·nje Bowie IVIachtingera, jednog cd. dvanaest opt~zemh \veathermana,oci strane fBI; 2, proces Karlelonu Lew.lsu Armstr~r;~u?:bog postavljanja eksp!o:-:i\'a Li Centru za YO,lno-matematlclZaistlaživanja na Unherzitctu \Niskonsin; 3. Miniranje .l':1ec1L:~arocl:pih tclcfunsLih i tclcsra[skih kancelari ja (lTT) u NJUJorKU ods-trane grupe koja izjavljuje da se otcepila od Weathe;-f:l:;:na, ?nan)dno,. zbog prel~9s1a"\~j"i1og uče~ća ITT l: .udar~ ''.OJ,ml. Jezbačen cIleanskI le\'lcarskl predseclmk Allencle, l, naJz~d, 'f. V!adaje odustala od optužbe protiv Weatherman;;t, što Je UskClll~nakon naredbe suda kojom se zahteva da se lsIeđen]em utvrdida ii je vlada koristila metode zastrašivanja, provale, ag er,: ts prolocateurs,i druga sumnjiva sredstva ela bi obezbedila dokazeprotiv radikaicL . _ . ,13 Guardian, 19. juli 1972., Godme 1913. drt:g1

Ali ne sasvim. Posle izvesnog vremena su čak i tak:r i .veterani pok~'eta kao. što je Str~ughton Lynd pokusalIda ponovo Izgrade Jedan orgamzovani radikalni po.kre~ povodom poljuljane privrede pod Nixonom, podstaknutIp~i t~m sve veći~ nejedna~ostima u. bogatstvu kojesu se Javljale u amenckom drustvu. Krajem 1971. jednagrupa "starih" vođa nove levice - koji su napustiliSDS pre ka~astrof: y vyeathermanove grupe - organizovajaJe Novl amenckl pokret (NAM - New AmericanMovement): Ova organizacija trebalo je da bude sličnaSDS pre njegovog rasula. Ona Je trebalo dalje, da stavinaglasak na borbu protiv Nixonove ekonomske politikei ameri.čkog imperija!~zma i agituje u prilog narodnojkontrolI nad ekonomIJom, da se zalaže za više centaraza d~e.vnu br~?U i poboljšanje zdravstvenih prilika u čitavo]mdu~tnJI na ~ederalnom nivou i bolje standardebezbednostI. Za razlIku od staroo- SDS ova organizacijate tr~balo da. o?baci anarhiju"'i povinuje se~ potrebiza c:vrstlm, stabIlmm rukovodstvom. Takođe je trebalo?a Izbegava preterano isticanje problema Trećeo- svetal k!!ltkovida roma?tična gledanja na društvene procese.ReCJu - trebalo Je da se oslobodi nezrelosti i budalastogromantizma prvobitne studentske levice.Izuzev u ovoj mojoj knjizi, veoma malo se moo-loč~ti C:. ovoj organizacijI. Očigledno je da ona još post;jiah mje postala značajniji oslonac pokreta. '. Na }zve.st,:n I?ačin najtr~jnija tekovina ovog pokretaJ~ razmI~odazepJe u . kulturI, kome većina političara radIkalamje uopste pndavala važnost. Mada su čak i stilovifrizura i odevania pretrpeli promene kao posledicanedavnog zaokreta udesno, ljudi u Americi ostali su vernidužim kosama i bradama, dok su mlađe žene istrajneu rev.oltu p,:otiv sukanja i steznika koji je otpočeo šez~.es.etIh godll1a. M.ada u skc:rije vreme još niko nije sacmlQp~'egJed naVIka AmerIkanaca u uzimanju pića po~tarosI:nm .~rupama: pretpostavljam da je konzumiranje~e,,~okIh p.l~a .smanJeno kod onih koji su odrasli u proSIOl decem ll, l da ga je zauvek zameni1a kao nužna potreba,marihuana.'. U s}v~ri: pokret komuna je mnogo za~}mliiviji odOVIh vestacloh znakova trajnog neslaganja u kulturnomsmi~lu. ~oŠto :,e politika pokazala bespiodnom, znatanbrOJ radIkal,?; :stupio je iz velikog društva i otišao ukomune da ZIV! tamo s nekolicinom ili sa više desetina:-uladih isturnišI jenika. Kooperativne zajednice su zaistaImale dugu tradiciju u Sjedinjenim Državama, zemlji saprvenstveno demokratskim načinom izražavanja i, što364je možda još važnije, navikputoj I?a izolovanost u di:r~jini.Zbivanja u toku šezdesetIh godma ponov~ su c:z~yel~američko komunarstvo. U jesen 1967. stotme hIpIJa luživalaca (.ir·oo-a preplavilo je ulice i razrušilo prebivalištau Kajt EŠberiju. No, tada se situacija naglo pogoršalazboo- p()jave takvih činilaca kao što su jake droge,o-angsterizam i narkotici. Mnogi od njih otišli su tada naKlo;ino-star Ranč, prostrani predeo od nekih tridesetjutara "'zemlje po brežuljcima Sonoma Kauntija, severr~ood San Franciska, koji im je stavio na raspolaganjeLou Gottlieb (Lu Gotlib), bivši pevač folka i član grupeLimelighters, sada preobraćeI?i fp~ntrop i prot~vr:ik postojećekulture. Drugi pobunJemcI protIv danas:!-J.e kulture,razni otpadnici sa Gottliebovog ranča, preslI su useverni Novi Meksiko blizu Taosa i obrazovali nove zajednicemanjeg obi~a, zas::lOvane na .. ~eobi sv;>jine ~rada kao i na neposredno] demokratIJI. I nekI drugikult~rni otpadnici pristupili su grupnom životu u komunama,u rejonima s niskim kirijama po velikim gradovima.Mnogim političkim radikalima je ovaka:, način ~ooperativnogživljenja u početku izgledao prIvlačan, Jerim je smanjivao životne troškove. Za otpa~11l~e od kult,urena drugoj strani, ideja komunarstva bIla Je opterecen~i ideološkim ili kvazi religioznim značenjem. U komunisu mogli da se potvrde kao ljudska bića tek pošto suse oslob~dili pritisaka i spoljnih veza sa velikim dru·štvom i dobili su punu slobodu da eksperimentišu s novimličnim odnosima i da pronađu pravo značenje života.Ova svetla nadania su se retko ostvarivala. Samoneke od komuna su postale ekonomski nezavisne i samesebi dovoljne. Skoro ni jedna od seoskih komuna - bilona neplodnom jugozapadu ili rasute po zelenim dolinamai brežuljcima Nove Engleske - nije bila u stanjuda obezbedi dovoljno hrane i sirovina za vlastite potrebei članovi su često morali ili da se prihvate pomoćnihposlova Ili da se prijavljuju za hranu na markice kakobi mogli živeti. Seks i eksperimentalni porodični odnosisu brzo postali opšti problem u skoro svim komunama,pošto su njihovi članovi otkrili da grupni brak ili poligamija- kao vladajući odnos između muškaraca i žena- nisu ništa bolji od jezgrovite porodice ili monogamije.Privatna svojina takođe je stvarala probleme. Članovikomune koji su posedovali kola ili stereo-aparatesu se, uprkos teoriji o podeli dobara, često ljutili štodrugi članovi koriste ili upropašćuju njihove predmete.Takođe je bilo i neprestanih teškoća oko toga ko će dakuva, čisti, brine o deci i vrši druge rutinske poslove.365

Pod takvim okolnostima ne iznenađuje što je dolazilodo velikih promena i seoba u komunama i međunjihovim lj Lldima. Samo mali broj komuna uspeo je daistraje u svojim naporima duže od godinu ili dve. Onekoje su istrajale, ipak nisu mogle duže da zadrže prvobitnočlansLvo. Pa ipak su pridošlice nastavljale da sedoseljavaju i borave u postojećim komunama makarprivremeno, a mnogi buntovnici protiv građanske kulturesu nakon napuštanja jedne komune brzo prelazili udrugu, treću pa i četvrtu. One komune koje su se rasturilebrzo su bivale zamenjene drugim. Uprkos ovakvimsmenama, prema jednoj proceni početkom 1971.bilo je oko tri hiljade ovakvih komuna.Komul'c nastale kao posledica radikalne politike ilione koje su organizovali politički radikali krajem šezdesetihili početkom sedamdesetih godina verovatno nisubile ništa imunije na rasturanje od onih koje su stvorilikulturni otpadnici. Pa ipak, čim su politička mudrovanjamase radikala opala, sve više radikala je pristupalo kooperativnimzajednicama u nadi da bi te komune moglepostati jezgro koje će doneti novo poverenje uradikcJe.Jedan od najambicioznijih komunarskih napora predstavljaoje baš Oslobodilački front Sitlia, jedna od novo.levičarskih organizacija koju je državni tužilac optužioza stvaranje meteža u vreme prvog mandata Nixonovevladavine. Pripadnici Oslobodilačkog fronta Sitlia, organizovaniu nekih dvadesetak kolektiva, nastavili susedamdesetih godina sa radikalističkim aktivnostima uzajednici oko sebe, dok su istovremeno eksperimentisalisa kooperativnim, demokratskim načinom života. Drugideo ovog programa - nastavljao je Front da racionalizuje- trebalo bi da pomogne prvom. Ili, kako je jedanpredstavnik ovih radikala Sitlia izjavio: "Upravo zbogtoga što naš zadatak nije da samo uništimo kapitalizamveć i da se ponovo izgradimo kao radikali, sadašnji istorijskiperiod traži organizaciju koja bi se temeljilana kolektivIma ... J edino u kolektivima moći ćemo dase razvijenJ.o i stvaralački organizujemo politiku, bezzagušujuće atmosfere koju su u praksu uvele organizacijepoput SDS, zasnivane na ogromnim masovnimskupovima.":4 ~Sumnjam da će ovaj Front Sitlia moći da preživikao politička organizacija, ili da će, baš zbog toga, uopštei uspeti da preživi. U svakom slučaju, jasno je da" Nayed. II Ron E. Roberts, The New Communes, EnglewoodCIiffs, N. J.: Prentice-HaIl, 1971, str. 85.366su radikalni kolektivi u opštem smislu bili samo usputnestanice u procesu radikalne depolitizacije. Put napuštanjapolitike bio je postepen. Prvo su došli kolektivikao neka vrsta baze za konvencionalnu radikalnu političkuatkivnost. Zatim, kolektivi kao laboratorije u kojimasu radikali mogli da nauče kako da se ljudi međusobnopovežu, da bi odatle izvukli pouke za revoluciju.Najzad su došle komune čisto radi otkrivanja vlastitogbića. Na kraju su se, izgleda, mnogi radikali sasvimprepustili jeretičkoj, subjektivnoj etici za koju su ranijetvrdili da je preziru.Da li je ovaj pokret još živ i na koji način to uspevanije toliko važno, koliko činjenica da je on jednom biona vrhuncu. On je napredovao nekih dvanaest godina -negde od 1960. do, recimo, 1972. U prve tri-četiri godinebio je to skoro u potpunosti studentski pokret, po svojojfilozofiji neodvojiv od mnogih liberalnih grupa nalevom krilu demokratske partije. Ono po čemu se razlikovaood postojećih liberalnih organizacija bila je njegovavatrenost, relativna oslobođenost od opsesivnih brigaza komunizam, i njegova angažovanost - u čemu je imitiraostudentski pokret za građanska prava - da sarađujesa ljudima u lokalnim zajednicama.Već od 1967. godine nova levica je počela da se širii da jača. D to vreme je SDS već postao glavna, nosećaorganizacija. nove levice, a u isto vreme su i intelektualciiz SDS bili razvili teoriju, u početku samo implicit·no, o ulozi studenata i mladih intelektualaca kao nosilacafundamentalnih promena. Ideja o novoj radničkojklasi predstavljala je zaokret ulevo, ka neomarksizmu,i postala je neka vrsta racionalizacije za bodrenje, jačanjei iskorišćavanje studentske uznemirenosti u mnogimkoleškim sredinama. U isto vreme je nova levicauvlačila i odrasle u svoje mreže, naročito one koji suse bavili umetnošću, javnim medijima ili one sa univerziteta.Ovi ljudi su snažno uticali na američki intelektualniživot i mnogo su učinili da se izmene shvatanja hiljadaobrazovanih Amerikanaca. Ta posledica je, možda,predstavljala najvažnije dostignuće studentske levice,jer je ubrzo posle toga i sam SDS - ne delajući u skladusa značajnim promenama II objektivnoj političkojklimi već izvan neposrednih političkih imperativa u pokretu- učinio zaokret koji ga' je naveo da izgubi dodirs Amerikom. Rascep na Weathermane i Progresivnirad uništio je SDS i naneo vrlo mnogo štete moralučitave nove levice.Pa ipak se nova levica održala i naredne tri-četirigodine, prvenstveno kao antiratl}i pokret. Uskoro je367

mnoštvo podeljenih pritisaka koji su već skrenuli SDSustranu takođe ugrozilo i antiratni pokret. A što je jošvažnije, Richard Nixon je konačno likvidirao rat i tokomvremena, nakon postizanja dugog, zakasnelog detantas Maovom Kinom, povukao sve američke trupe izVijetnama. Završetak rata, kombinovan s ozbiljnom recesijomkoja je naročito pogodila koleške diplomce, odvratioje studente i mlade profesionalne radikale od jeretičkeodbrane društvenih interesa ka obrađivanju vlastitihvrtova. Ovo je značilo kraj. Odnosno, kako je jedanlider nove levice rekao Nicholasu von Hoffmanu(Nikolas fon Hofman) iz Washington Posta 1973. godine:"Revoluci j a je gotova, dete!"Ja lično smatram da je ona bila ta koja je isteralaSjedinjene Dražave iz Vijetnama. Istina je da je američkivojni peraz bio nezaobilazan element u ovom rezultatu.Upornost Fronta Nacionalnog oslobođenja iscrplaje strpljenje američke javnosti, koja nije bila spremnada se žrtvuje onoliko dugo koliko je vijetnamski sukobzahtevao da bi se pobedilo. Podjednako značajno je, međutim,bilo sve prisutnije osećanje, koje je levica dramatičnor:aglašavala, da ovaj rat predstavlja moralnobankrotstvo. Mada su mnogi konzervativni Amerikancibili uvređeni taktikom mirovnih demonstranata, bilo jeteško ignorisati većinu onoga što su radikali govorilio bestijalnosti i nepravednosti ovog sukoba. Antiratnalevica često je dovodila konvencionalne Amerikance uantagonističku poziciju, ali je isto tako uspela da bocnenjihovu savest. Negde 1969. ili 1970. godine postalo jestvarno nemoguće svim razumnim ljudima i ženama dai dalje poriču činjenicu da ovaj rat predstavlja nemoralan,besmislen fijasko.Da li je nova levica i u unutrašnjem životu zemljepostigla išta što se po značaju može porediti sa ovim?Na ovo je već teže odgovoriti. Na jednoj strani, u tokutrežnjenja posle zapanjujućeg McGovernovog poraza iNixonovog ukidanja socijalnih programa Velikog društva,teško je bilo izvući trajnije rezultate iz više od decenijeduge radikalne agitacije. Čak i u Berk1iju, najradikalizovanijojzajednici u zemlji, jedna koalicija radikalaje 1973. godine poražena u trci za ulazak u gradskoveće, i to od jedne grupe umerenihY U drugim zajednicamaje očigledno došlo do odlučnog zaokreta udesno.Svakako da je radikalni senzibilitet kojim su bili pro-15 Ovi izbori, aprila 1973, u stvari su samo jedllome odčetvorice radikala doneli dov{)ljno glasova da bude izabran ugradski savet Berklija.368žetI neki proarami Velikog društva pod Johnsonom(Džonson) sko~'o svugde opao. Danas je malo političarakoji bi se usudili da uzdignu stare zastave s parolamaPotucite bedu", "Kraj diskriminaciji", "Kontrola zaj'edince"ili "Crna snaga". Izgleda da se čak i pokretza oslobođenje žena, kasni plod celokupnog pokreta, našaou teškoćama. Prema poslednjim izveštaj ima, ustavniamandman o pravima žena, nakon prepirki u dvadesetaki više zakonodavnih tela, nailazi na snažnu opozicijui u ostalim državama.Međutim, to je samo vidljiva površina - ono što senajlakše može zapaziti u sadašnjem trenutku. Postoji lijoš nešto ispod toga'? Verovatno da toga ima. Tod Gitlinje u leto 1972. godine pisao.: ,,~okret je svuda; ~n m?~d~postoji kao neotelovlJena Ideja, kao r:ekakav lstorIJ.shduh koji je stigao suviše rano ili preKasno ... Ukollkopokret postoji, on postoji uprkos sebi samom, zbogtoga što je mnogim ljudima potrebno da veruju u njega- a to je zbilja čudna i nestabilna egzistencija. 16Mnogi bivši lideri r:ove levice čekaju sada podesnijupriliku, neki povoljniji trenutak, kada će hiljade onihkoie je pokret radikalizovao ponovo biti spremne zaakciju, ili kada neka druga kohorta mladih ljudi i ženaotkrije da život u bogatoj Americi nije dostojan poštovanja.Ti bivši lideri se sada pitaju u čemu su pogrešilij pokušavaju da razviju nekakve teorije o promenama udruštvima koja su "prevazišla doba oskudice" i u kojimaviše neće vrebati zamke dogmatskog marksizma.Ovih dana oni uglavnom govore o mladim radnicima kojisu nezadovoljni dosadom i beživotnošću montažne trakei predviđaiu da se u tom nespokojstvu radnika krijejedan radikalni potencijal. Realnije gledano, oni se nadajuda će možda ponovno internacionalno uplitanje(koje bi se moglo porediti s vijetnamskim), depresijakoja će probiti vrhove koji sada određuju radno tržište,nekontrolisana inflacija ili novi, snažniji talas rasnoggneva - ma koja od tih stvari, od kojih niiedna nije izvandomena mogućeg u sadašnjem američkom društvu- obnoviti moral levice i ponovo uskomešati vrtlog nezadovoljstvakoji trenutno miruje.U međuvremenu, najvidljiviji tragovi radikalnih šezdesetihgodina su stil života i kulturne vrednosti onakokako ih ~shvataju oni odrasli koji su sazreli nakon 1960.godine. Ironija je da je iz poslednje, "crvene decenije",preživeo upravo onaj emocionalni, neraciqnalni efekat15 Todd Gitlin, "Toward a New New Left", Partiza1l Review,leto 1972, str. 458.24 Marksizam u svetu 369

koji su novolevičarski intelektualci smatrali najsumnjivijimi najnepouzdanijim. No, možda je baš ovo način nakoji se odvijaju revolucije: one su, da navedemo rečiJohna Adamsa o američkoj demokratiji, prvenstvenozbivanja u duhu i srcima ljudi.Herbert MarcusePORAZ NOVE LEVICE(Irwin Unger, Tlze mOllvement, Dodd,Mead and Comp., New York, 1975.).Prevela Vesna Stamel1kovićPre no što se upitamo u čemu se sastoji poraz novelevice, treba sebi da postavimo dva pitanja: prvo, štanju sačinjava i šta je njena priroda, a zatim: može li sekad je reč o njoj stvarno govoriti o porazu?Pre svega, nekoliko napomena u vezi s prvim pitanjem.Nova levica se sastoji od političkih grupa kojesu se postavile levo od tradicionalnih komunističkih partija.Te grupe dosad nisu uspele da sebi stvore noveorganizacione oblike, njihova masovna baza ne postojii one su, naročito u Sjedinjenim Državama, izolovane odradničke klase. Trenuci oslobodilačke i antiautoritarneeksplozije, koji su u početku odredili njihm.Tu pojavu,sada već pripadaju prošlosti, ako nisu ustupili mestonekom novom obliku autoritarizma. U svakom slučaju,originalnost pokreta sastoji se u tome što je dao jednuIlOVU definiciju samog pojma revolucije povezujući gas novim mogućnostima slobode, novim potencijalnostimasocijalističkog razvitka koje razvijeni kapitalizam u istimah stvara i blokira. Tako su otvorene nove dimenzijepreobražaja društva. Ubuduće taj preobražaj više nemože da ima smisao prostog ekonomskog i političkogprevrata, to jest zavođenja jednog drugog načina proizvodnjei novih institucija; u pitanju je pre svega rušenje 1/'dominantnog sistema potreba i mogućnost njihovih za- Idovolj avanja.Ovaj način zamišljanja revolucije bio je od samogpočetka integrišući deo marksističke teorije: socijalizamje kvalitativno drukčije društvo, društvo u kome su međusobniodnosi ljudi, kao i odnosi između ljudi i prirode,370371

ev~Iuc!onisa.ni U v samom temelju. Ali ekonomski pritisakkapltahzma l nuznost koegzistencije sa njim kao da supost~p~no pri.morali socijalističke zemlje da prvenstvenor~zyIJajU prOIzvodne .snage, t:> ie~t, da najpre proširujuPI

nja u pobunu protiv zastarelog karaktera dominantnecivilizacije i kulture.Istina, upravo se u tome krije ono što sprečavada pobuna dobije svoje puno dejstvo: "protukulture". koje je stvorila nova levica izgubile su svoju političku'udarnu snagu i same sebe uništile vraćajući se nekojvrsti individualnog "oslobađanja" (droga, kult gurua idruge pseudoreligiozne sekte), zagovarajući neki apstraktniantiautoritarizam povezan s prezu'anjem teorijekao vodiča prakse; ritualizujući i fetišizujući marksizam.Sve je to bio izraz preuranjene rezignacije i razočaranja,Insistirinje nove levice na subverziji iskustva, individuC!,lnesvesti, na radikalnom preokretanju sistema! potreba i njihovog zadovoljavanja, ukratko, na potrebii jedne nove subjektivnosti, dalo je psihologiji presudan\ politički značaj, Društvena manipulacija, koja se danas,. široko služi i samom podsvešću da bi održala postojećerll stanje stvari, vraćapsihoanalizu u prvi plan zanimanja.Jedino aktiviranje potisnutih i suzbijenih nagona možeu pojedincima da uzdrma sistem utvrđenih potreba i dastvori fiziološki i psihološki prostor nužan potrebamaslobode. Međutim, da bi se to postiglo nije dovoljnonaprosto aktualizovati te nagone: proces aktiviranja semora pretvoriti u kritiku, u samokritiku potreba, da bise reagovalo protiv tih društveno manipu1isanih i uba-'čenih potreba koje se protive oslobađanju utoliko štonjihovo zadovoljavanje obezbeđuje represivnu reprodukcijutrgovačkog društva. Kritička analiza potreba sači.njava specifičnu društvenu dimenziju psihologije.Nema sumnje da psihizam poseduje jednu supradruštvenuili, bol je rečeno, infradruštvenu dimenziju.Na tom nivou, pulsacione potrebe su zajedničke svimdruštvenim oblicima: to je dimenzija primarne seksu a 1-. nosti i destruktivnosti u kojoj su ukorenjeni sukobi kojiće trajati i u slobodnom društvu. Ljubomoru, nesrećnuljubav, nasilje ne mažema pripisivati u greh sama buržaaskomdruštvu. Oni izražavaju jednu protivrečnostizmeđu sveprisustva i isključivosti inherentne libidu,kaji se ne može zadavaljiti II isti mah i u prameni i uvernosti. Međutim, čak i na tam nivou pulsacione manifestacijei načini zadavaljavanja su društvena određeni.I tu se pojavljuje univerzalno i dejstvuje u pojedinačnam,sama što univerzalno tu nije društvena, društvau pojedincima, nega je ta pre primarna pulsacionastruktura u društveno adređenim pojedincima.Iznad te dimenzije nalazi se palje psihičkih i fizičkihsukoba i paremećaja specifično društvene prirode, tojest onih koji su u svojoj suštini i u svojim manifestaci-374,. '," društvam i njegovim paseb·jama uslovl)en~ past-0Je.cII? . desublimacije. U tu katenin~,mehal1lzmnna \,:pr~l~b lbraj teška ća o kaj ima segal'lJu treba sme~tl} ~ \laJ' e atežavaju adnaseizmeđudanas mnaga gO'VOl.I. l\., " '( k . e identitepalavai naraštaja, Ih saf!1haadr~đlvakJ~ '~er~lala olakot il) kao l' mnage od om pOjava aje "h' va đ ." U tam pSI ICklasirajumeđu individualna, "atu enJa: k .. amekamdamenudruštva J prinCIp stv?-~'nastI u ~J~ak~~ np orećesačinjavaju ano ul1lverzalna, sustkmobsku~ lečenj'e bi bila'" 'akam pase b nam su , , 1mecaJ~ ld u sv, Z't'VIstvar Je ne posihalaaiJ'e kaja bi politizova al lClce p ,.'" d .svest i padsvest, a PI,-otrvpahtlzovala na -Ja, bl 'l kTesna struktura 1',na Ispre12l ~vk~ t ost tebldve'to mače astI akaoonav?di .na to da ~e v:a,~ni pa~ltlc r~d~r~m;~~l T~ prouzrodaJmajU veze s ll1dnldualmm P, f.' sferu' , v' l'fvka u pnvatnu selU lUk~lje p,rena::,edn]e ,P?kll~ a;alitičara, (Neartadaksna upotnJegovl~pIc Sta\ly C:- l , vde vršimo. maže se opravrebapOjma prenase:1Ja kOJU a, T l'avan'a otisdatizato što tu ZaIsta d?laz,l, do zado\a J '~ik~lnih,t 'h naaona" patiskivanja Ih preobrazaw radnu l" '''''. '-k l ," a

stru~turi razvije:nog ~apit,:lizma; on može da se pOvučeda bl se obnovIO, ah moze da bude isto tako i žrtvajedne represije neofašističkog tipa.U svakom slučaju, po izvesnim znacima može serazabrati da se "poruka" nove levice proširila i vanonof5 kruga u ko~e je nikla i da je naišla na razumeva~Je.Ze; to postoje ~pravdani razlozi. Stabilnost kapite;hzmaJe ~drmana, l to u međunarodnim razmerama;SIstem sve VIše otkriva svoj razorni i iracionalni karakter:Protesti se :uporedo :uvećavaju, mada na jedan upocetku ne~rgam~?van, dIfuzan način, bez povezanostiIz~~đ~ r~yz~Ih svoJIh ~.anifestacija i još bez ispoljavanjaSOCIJ~bstl~bh tend~ncIJa: ~~i~e ~ojavljuju, na primerk~d r.a~mka,. u ob~Iku drVilJlh straJkova, odsustvovanja,v!se. Ih ~anJepnk.rivene sabotažei1i pobune protiv:m~Ikalm~ up~ava; m?:če s~ pojavljuju i u borbi potlacemh.dn:stvenih :rr:an]ma, l najzad u pokretu za oslobođenJe:en~. Uopsteno. rečeno, svedoci smo opadanja"rad?e etIke, nepoverenja prema fundamentalnim vrednostImakapitalističkog društva i njegovom hcemernoinmoralu, nedostatka vere u prioritete kapitalizma i njegovevrednosne skale.~azl

Na koji nacm nova levica treba da se pripremi zataj radikalni preobražaj? (Nedostaje mi ovde prostorda se pozabavim svim problemima organizacije; ograničićuse u vezi s tim na nekoliko provizornih refleksijasasvim opšteg značaja).Pre svega, mora nam biti savršeno jasno da doživIljavamo jednu epohu preventivne kontrarevolucije. Kapittalizam je spreman da se upusti u građanski, kao i uimperijalistički rat. Suočena s mašinom planetarnedominacije, nova levica - izolovana od široke konz ervat~vnemase stanovništva - mora, u prvo vreme, dase ponovo služi minimalnom strategijom jedinstvenogfronta, to jest zajedničkom akcijom studenata, radnika,aktivista, grupa i ličnosti (čak i apolitičnih) liberalne, levice. Zadatak takvog fronta sastojao bi se u organizo\ vanju protesta protiv izvesnih, naročito brutalnih, agresijaili represija sistema. Uopšte uzev, dominantnaj integracija na izgled provizorno isključuje izgradnjumasovnih revolucionarnih partija; lokalne i regionalnebaze (u fabrikama, ustanovama, univerzitetima, naseljima)morale bi da stvore gravitacione centre jedne. revolucionarne mganizacije; njihov bi zadatak bio da'artikulišu protest i da mobilišu za konkretne akciječiji neposredni cilj ne bi mogao biti prelaz u socijalizam.Ništa nije više naškodilo marksističkim grupama unutarnove levice od njihovih opredmećenih i ritualnih formulapropagande: takav jezik je pretpostavljao revolucionarnusvest, umesto da je razvija, Prelaz u socijalizamnije danas na dnevnom redu; ono što dominira, to jekontrarevolucija, U tim uslovima potrebna je samo borbaprotiv najštetnijih tendencija. Kapitalizam svakogdana nudi prilike za organizovan protest i političkoobjašnjavanje: pripremu novih ratova ili novih vojnihintervencija, politička ubistva ili pokušaje ubistava,brutalno gaženje građanskih prava, rasizam, povećanueksploataciju radne snage. Normalno će bitka u početkuda se yodi Ll oblicima buržuaske demokratije (izbori,podržavanje liberalnih političara, propagiranje cenzurisanihinformacija, protest protiv razaranja životne sredine,bojkoti, itd.). Reyandikacije i akcije koje bi udrllgi)11 situaci iama bile s pravom odbacivane kao političkireformističke, ekonomističke i liberalno-buržoaske,mogu danas da zadobiju jedno pozitivno značenje: razvijenikapitalizam otkriva jedan niži prag tolerancije.Proširenje potencijalne baze revolucije odgovara totalizacijisamog revolucionarnog potencijala. Aludiraosam na činjenicu da je nova levica, u svom "herojskomperiodu", bila prožeta ubeđenjem da će revolucija dva-378desetog veka po svom znacaJu ostaviti za sobom svešto znamo o prošlim revolucijama. Ona će mobilisati,,marginalne grupe" i društvene slojeve koji se dotlenisu bavili politikom, i to će biti pre svega jedna "kulturn.arevolucija", isto koliko i društvena i politička.U tom novom tipu revolucije izražena je vitalna potrebaza razaranjem predstava o svetu koje su svojim pečatomobeleži1e istoriju klasnog društva.U tom kontekstu bi pokret za oslobođenje ženamogao u neku ruku da postane "treća snaga" revolucije.Jasno je, razume se, da žene ne predstavljaju posebnuklasu; one pripadaju svim društvenim slojevima, pa nisuprotnost polova nije zasnovana na klasnoj suprotnosti,nego ima biološku osnovu; ona se međutim razvijau jednom društveno-istorijskom okviru.Istorija civilizacije je istorija muške dominacije,patrijarhata. Položaj žena bio je određivan, a u isti mahi ograničavan ne samo svojstvenim zahtevima antičkog,feudalnog u buržoaskog društva, nego i specifičnomuškim potrebama. Može se reći da se suprotnost muškarac-ženarazv·ila u suprotnost muško-žensko. Dok sužene sve više bile obuhvatane materijalnim procesomproizvodnje kao objekti izrabljivanja i kao predstavniceapstraktnog rada (nejednake u istoj eksploataciji), onesu u isti mah morale da ovaploćuju sve vrednosti mira,čovečnosti i odanosti koje se ne mogu razvijati u svetukapitalističkog rada a da pri tom ne podrivaju represivniteren, to jest, pre svega, izvestan način funkcionisanjaljudskih odnosa koii odgovara zakonima trgovačkerazmene. Zato je trebalo da domen i specifična"aura" ženstvenosti budu zadržani u strogoj odvojenostiod sfere proizvodnje. "Ženstvenost" će biti smatrana\Tednošću koia ima primene samo između četiri zidai II seksualno i sferi. Istina.. ta i na neki način privatizovanisektor ostaće interrrišući deo muške dominaciie.Tai jazi ta podela liudskih dobara bili su konačnoinstituciona1izovani II nravl1ima i reprodukovani iz naraštajau naraštai. Tako se dorrodi1o da su antagonističkicli'!l~tl'el1i uslovi stekli 0111ik iedne "prirodne" suprotnosti:sU]1rotnosti urođenih kvaliteta shvaćenih kaoosnO\';1 iedne navodno nrirodne hijerarhiie, odnosnodomin2ciie ml1škorr md ženskim.Danas. kad ie ag:resivnost i brutalnost društva koiimdominiraiu muškarci dostig:la razorni vrhunac i ne moževiše da bude .,kompenzovana" razvitkom proiz\'odnihsnarr8 i racionalnim savhda\-aniem prirode. pohlma7ena Drotiv ulog:e koia im ie nametnuta dobi;8 neizbežno,u· okvinl sa·vremenog društva, oblik negacije - bor-379

e protiv muške dominacije na svim nivoima materijalnei intelektualne kulture.Ta negacija je u početku apstraktna i nepotpuna;ona je neoplloani prvi .korak: ka oslobođenju, a ni u komslučaju nije dovoljna da oslobođenje i ostvari. Ako biimpuls ka slobodi ostao blokiran na tom nivou, to biza pokret značilo gušenje njegovih radikalnih mogućnostiizgrađivanja jedne socijalističke alternative -jer bi se nakraju postigla samo jednakost u dominiranju.Sistem bi se mogao izmeniti samo ako bi protivrečnostizmeđu žena i muške dominacije delovala nasam temelj društva: na organizaciju procesa proizvodnje,karakter rada i preobražaj potreba. Proizvoditi u funkcijiprijemčivosti, uživanja u plodovima rada, emancipaciječula, pacifikacije društva i prirode - značilobi oduzeti muškoj agresivnosti, u njenom najrepresivnijem,najunosnijem i najproduktivnijem obliku samotle na kome ona počiva. Ono što u patrijarhalnomsistemu izgleda kao ženstvena antiteza muškim vrednostimapredstavljalo bi onda zaista jednu suzbijenu društvenui istorijsku alternativu - socijalističku alternativu,to jest kraj frenetične i samorazorne proizvodnosti- i stvorilo bi uslove da ljudi konačno budu u stanjuda uživaju u svojoj osećaj nosti i svojoj inteligenciji,i da se suoče sa svojim emocijama.Da Ii bi onda to bio neki "ženski socijalizam"?Izraz je, mislim, varljiv. Okončati patrijarhalno društvoznači upravo poreći da ženi kao ženi treba pripisivatispecifična svojstva, to jest učiniti da se ta svojstvaprošire na sve sektore društvenog života, u radu kao iu dokolici. Oslobođenje žena bilo bi onda u isti mahoslobođenje čoveka - nužnost za jedno kao i za drugo.U sadašnjem stadijumu kapitalizma sve brže smenjivanjenapretka i razaranja, dominacije i potčinjavanjamože se sprečiti jedino ako revolucionarna levicapostigne da ostanu otvorene nove perspektive preobražaja,a u isto vreme da artikuliše i mobiliše vitalnupotrebu za jednim kvalitativno drukčijim životom. Većse može naslutiti profil jedne strategije i organizacionihoblika koji odgovaraju tom zahtevll, kao i jedan jezikkoji nastoii da se odvoji od starih brazda opredmećivanjai ritualizacije. Nije nova levica pretrpela poraz, negosu ga pretrpeli oni revolucionari koji su napustili političkuborbu.Jedna opasnost međutim preti novoj levici, kao ilevici u celini: opasnost da postane žrtva reakcionarno-380-agresivnih tendencija razvijenog kapitalizma. Te tendencijejačaju uporedo sa širenjem krize koja primorav~s~stem da traži izlaz posredstvom nekog novog rata lsuzbijanjem opozicije. Fašizam ponovo preti~a prepre,č~put socijaliZ!mu. Klasična alternativa: "socIJalIzam Ihvarvarstvo" danas je aktuelnija nego ikad.(Prošireni tekst predavanja održanog uaprilu 1975. na Kalifornijskom univerzitetuIrvine. Tekst je preveden iz HerbertM~rcuse, Acluels, Editions Galilee, Paris,1976).Prevela Frida Filipović381

Micheline LuccioniUKLJUČIVANJE MLADIH GRADSKIHINTELEKTUALACA U KINESKO SELOvelikih društvenih podela objašnjava zašto je bila izašto još može biti dovedena tl pitanje.Osim toga, čini nam se da ova vrsta ankete, sprovedenetl mesecima koji su prethodili smrti j1;lao Ce Tunga,ima danas vrednost dokumenta; to .na11.2 na~~že. da ~lldemooprezni II procenjivanju sad~šnje SltL;~c~je I ~t~nvadeo složenosti te stalne borbe kOja se tl KIm vodL Izmeđustarog i novog.L PUT SA VIšE VARIJANTIOvaj tekst je priređen u Kini tokom 1976. godine.Kad je reč o analizi sadašnjeg i budućeg perioda - započetogsmrću Mao Ce Tunga - ocene ćemo d01lOsitina osnovu pojedinih pojava, zavisilo od konkretnih elemenatakoji su za ocenjivanje i zavisno od naše sposobnostida ih analiziramo.Na OSnovu kojih kriterija? Za vreme kultLime revolucijedošao je do izražaja određen broj aspekata borbeizmeđu dve linije (jedan od njih je premeštanje mladihintelektualaca iz grada u sela, dok II ostale možemoubrojiti učešće radnika tl upravljanju obrazovnim ustanovama,revolucionarne komitete itd.). U poredo sa ti1n,rspoljili su se ostaci starog društva i preživele instilllcijeburžoaskog prava u socijalizmu (kapitalistička tendencijasitne proizvodnje).Svaki od ta dva aspekta kineske stvarnosti izaziva iizazivaće stalnu borbu između dve lilZije. Otuda će cenu-alnai lokalna rukovodstva morati da se opredeljuju"la li su za ili protiV primel1e tih novina, da li su ilinisu za stvamo 1110bilisanje II cilju "ograničavanjaburžoaskog prava".Ukoliko bolje upoznamo oblike i otpore koji su seveć ispoljili od početka kultume revolucije, verujemoda ćemo moći stvoriti određeno mišljenje ollastavkurevolucije u ovoj zemlji.Ovaj članak je prilog boljem poznavanju glavne"tekovine" kulturne revolucije čiji značaj za promene382Mladi ljudi tek izašli iz srednje škole od~~ze ~eđuseljake; mladi intelektualci iz gradova (naroClto IZ velikih)odlaze u sela i planinske oblasti da tamo provedunekoliko a-odina ili duže - po pravilu čitav svoj vek.Da li je to neophodan uslov za ukidanje stare p?~e~erada za stvaranje socijalističke društvene podele Ih Jereč~amo o parcijalnoj meri koja pogađa mali deo intelektualaca?Da li se radi o bezbroj puta proklamovanomnačelu u zemljama koje sebe smatraju socijalističkim,o utopiji ili o samovoljnom "preseljavanju stanovništva"omogućenom organizacijom vlasti i l?lanskom privr~dom?Kaji je, dakle, smisao društvemh promena kOJese provode u Kini i kakav je njihov značaj?Ambicija je ogromna. U velikim i. mali~ .preduzećimaorganizovane su i deluju grupe kOJe spajajU postojećedn.i'štvene snage (to su grupe trostrukog s~veza. v---:radnika, stručnjaka i tehničara); te grupe zaJedn:cklmisle i stvaraju u domenima gde je do sada postOjalapodeljenost funkcija: li upravlj~nju f~brikom .u procesumodernizacije sredstava za prOlzvodnJ~l. Da 1.1: uP.or~?osa ovim oblicima konkretne borbe protIv tehmcke l hlJerarhijskepodele u proizvodnji ovo "uključivanje" intel~ktualaca i različitih kategorija radnika treba da, u nacIOnalnimrazmerama, pon'č;vo definiše sam sastav različitihdruštvenih katea-orija nove društvene baze? Ako seb .,urouče tekstovi koji objašnjavaju ovu pOJavu, moguceJe teorijski shvatiti zašto - na putu prelaska u ~\:o~unizamni obrazovanje ne može ostati u rukama ]edmointelektualaca. U društvu čija osnovna snaga živi va~gradova (80 odsto stanovn~štva) vrlo.)e važno maSIseoskih trudbenika osiguratI uslove njIhovog ekonom:skog razvoja ali i uslove za ~jihoyideološki.i ~ulturn~procvat i njihovo oslobođenje. Ukratko, selJ~cI ne bltrebalo da budu samo fizička radna snaga uskIh nazora383

i sposobna da obrađuje zemlju. Oni moraju biti sposobnida sami zauzimaju političke i kulturne položaje naselu, čime se pruža otpor pokušajima dominacije kojipotiču od elita i stručnjaka iz gradova. Njihovo iskustvotreba da postane integralni deo saznanja; oni bi moralibiti ne samo učenici već i učitelji ... Ne treba zaboravitida se ova razmišljanja tiču društva u kojem se dopre nešto više od dvadeset pet godina, zavisno od regiona,nalazilo oko 5 do 10 odsto opismenjenih među onimakoji su završili škole.!Seljaci koji se u isto vreme interesuju i za državneprobleme, mladi intelektualci koji su spremni da rLapustegradove, te tradicionalne centre okupljanja elita istvaranja karijere - da li se taj fenomen u Kini ostvaruje"bez problema"? Sa kojim pokretačkim snagama iprotiv kakvih otpora?Borba protiv ponovne podele rada koja treba dauzdrma stare uslove proizvodnje povezana je sa promenomranije društvene podele rada između proizvođača.To je i središte rasprava o ostvarivanju velikih marksističkihnačela na osnovu kojih se u socijalizmu vodineizbežna borba protiv odvojenosti između manuelnihradnika i intelektualaca, između grada i sela. Nijednadruštvena formacija nije pošteđena rasprava čiji je ciljsmanjenje socijalnih razlika. Sovjetski Savez je danasprvi u obilnom citiranju Lenjinovih reči o potrebi da se,na putu u komunizam, vrše bitne promene odnosa međulaznim kategorijama radnika. Odakle onda proizlaze trajneteškoće oko premeštaja radne snage uzabačenijeregione ove zemlje i to uprkos obećanjima da će bitiubezbeđene materijalne pogodnosti? Savremeni kapitalizamima takođe planove o integrisanju društvenihslojeva, o mešanju raznih kategorija stanovništva. Pojednima to bi bila nesegregacionistička arhitektura stambenihčetvrti dok drugi smatraju da bi tome doprineopatronat, organizovan na naučnoj osnovi. Uvođenje novihdruštvenih odnosa u preduzeća time bi bilo olakšano.l Kada govorimo o "mladim školarcima", odnosno o školskojomladini, imamo u vidu one ko.ii su završili sredn;u školu(mladiće i devojke od 17 godina). Nedavno uvođenje opšteg obra·zovanja (opismenjivanje i školovanje) govori o velikom značajukoji se pridaje "obrazovanima", tj. novom pokolenju. U velikfmgradovima se uvodi opšta i obavezna srednjoškolska nastava. Naselima je prevaziđen stadij osnovne školske nastave i već seprelazi na uvođenje obaveznog osmogodišnjeg školovanja.384Podela rada i podela poslovaIako maoistička načela na osnovu kojih se sprovodiodlazak mladih u sela nisu nova,2 iako je još od vremenajJreobražaja kineskog sela putem stvaranja narodnih komunai "velikog skoka" iz 1958-59. bilo povremenogkretanja stanovništva ka novim seoskim oblastima, ipakJe tek u toku kulturne revolucije došlo do frontalnog,izričitog i političkog napada na glavne nasleđene društvenepodele. To znači:- s jedne strane, da u ovom trenutku još postojeuslovi koji omogućuju produkciju tog nasleđa, dakledosta dugo posle "suštinskog podruštvljavanja" sredsta-2 Studentski pokret, do čijeg je stvaranja došlo 4. maja1919. godine, prvi je formuli sao nužnost povezivanja illtelektualacai manuelnih radnika. Mao Ce Tung je tu temu razvio uJenanu (4. maja 1939). Poznat je njegov rad "Orijentacija Olnla·dinskog pokreta". U članku "Pokret 4. maj" čitamo sledeće:"Postoji samo jedan kriterij na osnovu koga možemo utvrditi dali je intelektualac revolucionar, nerevolucionar ili kontrarevolucionar:valja utvrditi, naime, da li on hoće da se povezuje saradničkim i seljačkim masama, tj. da li to čini". Razne etapeideološke borbe protiv konfučijanstva koje se temelji ua vrednovanjuintelektualnog rada, uvek su u središte stavljak: baš topitanje uključivanja (integrisanja) intelektualaca u proizvodanrad, u redove manuelnih radnika. Mao Ce Tung je 1955. godinenapisao članak "Iskustvo u planiranju kolektivizacije jedne pokrajine".Tim člankom je hteo da mobili še omladinu, glavnusnagu sela. "Seoske oblasti predstavljaju čitav jedan svet ukome intelektualci mogu doći do punog izražaja", "sva omladinakoja može da ode na selo, treba to da čini sa radošću".Međutim, Mao Ce Tung je uputio svoj glavni poziv Olnladiniu vreme velike proleterske kulturne revolucije (22. decembra1968): "Jako. je potrebno da mladi odu na selo, gde će ih pre·\'aspitati seoska sirotinja i srednjaci. Moramo ubediti stručnjake,funkcionere i ostale stanovnike gradova da šaliu svoiu decu naselo, Tu mislim na one koji su završili sredniu 'školu ili fakultet.U bm prc,vcu valja razviti mobilizaciiu. A što se tic:e drugovaiz seoskih oblasti, oni moraiu lepo dočekati tu omladl'lu."Ovde \'aIja ukazati na Maove direktive koie se tiču odnosaiZll1CClU društva i proizvodnje ili škole .. U direktivi od 7. marta1966, godine tačno su naznačeni osnovni i dodatni svakodnevnizadaci poiedinih kategorija trudbenika (radnika, seljaka, parti jskih radnika i radnika javnih službi). Industriiska proizvodnjaje, na primer, glavni syakodnevni zadatak radnika, dok mc,juostale zadatke spadaiu dužnost obrazovanja na svim nivoima iučestvovanja u kritici i u borbi protiv buržoazije. U pomcl1l1tojdirektivi se takođe ukazuje na potrebu borbe protiv vladavinebur20askih intelektualaca u obrazovnim ustanovama i na potrebuda manuelni rad vrši prevaspitavanje mladih intelektualaca istručnjaka.Tada su stvorene škole koje su kasnije nazvane ,.kadrovskeškole 7. maj". U to isto vreme počele su delovati i "škole otvorenihvrata".Integrisanje, odnosno uključivanje o kome se govori u ovomčlanku, obuhvata sve elemente tako formulisane političke linije.25 Marksizam u svetu 385

ova za proizvodnju (iz 1956). Te uslove nalazimo vanstriktno privrednih okvira i oni postoje danas - desetgodi!la. od ~?če!ka. kultu~'ne rev,:o~uci)e. Mnogi naši prot?ire~IstIteonJskI J?nhvataJu tu cmJemcu ali nisu u stanju~~ Je shv~te. Pa l kada se o oživljavanju migracije mlamhgovon kao o "velikom dostignuću" Kine to se čini:'iše ~bog toga da bi se ta činje'i1ica istakla.' Ništa nijeKonacno ostvareno;. --:- s druge stra~e, stvoreni su neki uslovi koji omog:ucUJUda se krupmm korakom napreduje u integrisanjurazličitih kategorija trudbenika uz istovremeno ~stvaranjepo:re organiz,!-cije proizvodnje, rukovođenjaupravljanja - ukratko u domenu podele rada.Treba dobro paziti da ne ostanemo na sociološkom,odn.ospc:, etnološ~(Qm značenju pojma integrisanja s čims~ JOS ce~!~ srecemo. kod nas. Takvi kriteriji nam nebl ~~oguclh da shvatImo kako se, na primer, može dogOdltlda pedesetoricu mladih intelektualaca, mnoaogodina posle njihovog doseljavanja u jedno planinskoselo, i dalje nazivaju "grupom školaraca" i da ih kaotakv~ razmeštaju na razne položaje u procesu proizvodnogl dru,štvenog rada. Naime, moglo bi nam se desitida p~-enag~jen~ govorimo o "neuspelom" ili nepotpunommtegnsallJu.Uključivanje mladih intelektualaca u planinska seo::;ka područja predstavlja, može se reći, meru sa dvostrukimdejstvom: kratkoročno gledano, tom merom se,uz ~slonac !la školu, olakšava širenje znanja, na što većiln'oJ odraslIh, a s druge strane, to je radikalno sredstvou d~goročnom .. kontinuiranom procesu pregrupisavanjastanh kategorIja trudbenika. Dugoročna primena ovemere predstavlja ponovno vrednovanje samog rada, po~,eb~10 nekih posl~va kao što je obrađivanje zemlje. Me-clutlm, treba znatI da u sadašnjem razdoblju konkretnaborba protiv stare podele rada nije nikakav sinonimukidanja podele poslova i odgovornosti - a tako suskloni da misle neki idealisti.Šta se tl suštini menja?Načelo "uključivanja" je mnogostrano i odnosi sena r~~ličite sek!ore društvene .organ~zacije. Postoji i tendencljaka uzaJar:1l101 razmem. To Je, na primer, sluča iSc: ta.kozva~o~ o~vor~nih vrata" koja u proces."skolomvucenJa ukllucule produzm staz proizvodnog manuelnograda, ali takođe omogućava da škola ne b'Ude više do':.men rezervisan za intelektualce. Revolucionarna linija,386pre svega, ima u vidu sledeću vrstu preobražaja: otvaranjeodređenih smerova obrazovanja (tehnički, poljoprivredni,politički) za manuelne radnike, uključivanje ekipapropagandnih radnika u rukovođenje školama i univerzitetima,učešće seljaka u obrazovnim ustanovamakoje se nalaze u seoskim sredinama. Međutim, "ukijueivanje"takođe predstavlja prodor i u oblast partijskogaparata, posebno u rukovodstvo partije. Ovo se neposrednotiče rukovodećih kadrova i službenika partijskogaparata (u kineskoj terminologiji to je deo društvenekategorije intelektualaca). Drugi aspekt ovih direktivazadire u preobražaj odnosa između kadrova i masa.Produžni staž (najmanje jedan dan u nedelji naproizvodnom praktičnom radu u njihovoj radnoj jedinici)ovih poslednjih u kadrovskim školama nazvanim,,7. maj", služi zato da bi se uspostavilo stalno povezivanjekadrova sa proizvodnim sektorom i sa manuelnimradnicima. UI~ajamnost se zasniva na učešću manuelnihradnika u upravljanju radnom jedinicom.Organizovanje uslova smeštaja gradske školskeomladine, u načelu definitivnog, u mahom udaljene iplaninske seoske oblasti, predstavlja jedan od glavnihaspekata tog "puta sa više varijanti".Jasno je da smeštaj mladih intelektualaca u selane može biti odvojen od niza drugih pojava. U tome seupravo ogledaju razni aspekti jedne te iste pojave, jednogte is tog puta.Kada se radi o ciljevima tako duboke društvenepromene, moramo voditi računa ne samo o osnovnimčinjenicama koje karakterišu isterijski period izgradnjesocijalizma već i o neophodnoj političkoj i ideološkoj alii konkretnoj pripremi na osnovu ličnog iskustva svakogpojedinca. Delovanje "škole otvorenih vrata" u višimškolama predstavlja značajan korak na putu masovnijeguključivanja omladine u život na selu. To je neka vrstaobuke za ovaj posao. Osim toga, valja shvatiti značajstalnog prilagođavanja zadataka, a pre svega ideološkihstavova političkih i upravnih kadrova koji su zaduženiza stvaranje praktičnih uslova uključivanja omladine uživot na selu. Od toga, naime, dobrim delom zavisi da lice se ta mera primenjivati ili će biti kočena, odnosnosabotirana."škola otvorenih vrata" priprema i omogućavauključivanje omladine u život na selu. Obično se kaže:"Ko se suprotstavi jednom suprotstavlja se i drugom".U stvari, otpor se pruža glavnom činiocu društvenihpromena, tj. odnosu između različitih kategorija intelektualacai ostalih trudbenika, onom odnosu koji obez-387

eđuje da rukovođenje bude rezervisano za određenuelitu i da se očuva savez znanja i moći.Iako je sve ovo povezano mi smo posebno zainteresovanida razmotrimo smeštanje srednjoškolaca koji sutek napustili klupe; oni su pozvani da napuste svojeporodice i odu u druga mesta gde su uslovi za životpo pravilu mnogo teži. Zašto smo se opredelili za to?Zato što smatramo da se baš tu vrši glavni prodor ustaru podelu rada što predstavlja središnu tačku klasneborbe u Kini, pružajući ozbiljnu garanciju da će se stvoritipravi nastavljači revolucje pod diktaturom proletarijata.II. RAZVOJ KOJI POLAZI OD KLASNE BORBEBorba koja se vodi za uključivanje "školske omladine"u život sela postala je složena tek poslednjih godina.U vreme prvog petogodišnjeg plana, sve do 1957.godine, prioriteti su još bili odl'eđivani pod uticajem"kl~ičnog" shvatanja razvitka. Saglasno tom shvatanju,li prvi plan nije stavljena podrška koju bi čitava zemljai njena industrija davala poljoprivredi. Taj stav je tekdocnije izmenjen. Nov napad buržoazije, do koga jedošlo 1957. godine, naterao je Mao Ce Tunga da razradi"generalnu liniju" prema kojoj socijalističku revolucijune treba sprovoditi jedino na privrednom planu. Tek sastvaranjem narodnih komuna obezbeđeni su minimalniuslovi za prihvatanje omladine u seoskim oblastima.Potrebe za tehničarima i za radnom snagom takođesu se snažnije osetile od trenutka kada je počelo sprovođenjepolitike "velikog skoka". Međutim, od kraja pedesetihgodina pa do početka kulturne revolucije, bilo jeviše ili manje masovnog odlaska omladine na selo; tosu bili rezultati povremenih kampanja koje su jasnoodražavale borbu što se vodila između dva puta, dvekoncepcije razvitka. Unutar partije došlo je do nizaborbi koje su svedočile o opasnosti što se bila nadvilanad celu zemlju. Do 1959. godine bio je presudan uticajPeng Te Huaja, dok se tokom izuzetno teških godina _od 1959. do 1962 - zapaža sve veći uticaj Liju Šao Čija.U to vreme ne samo da je prestao odlazak na selo, većsu naglo zatvarane fabričice podignute za vreme "velikogskoka" (time je oslobođena radna snaga koja je želelada se vrati u gradove). Do pokreta socijalističkog vaspitavanjadošlo je nekoliko meseci posle desetog plenarnogzasedanja VIn Kongresa na kome je Mao Ce Tungizašao sa parolom - "Uvek imati na umu klasnu borbu".388Seljaci su na ideološkom planu bili bolje pripre:nljen~da sa naklonošću prihvate mlade varosane. U ]edJ?-.oJdirektivi iz 1964. aodine podvlači se povezanost SOCIJalističkogpreobraž~ja sela sa pr~vc:spit~vanj.~m mlad~hintelektualaca, koju sprovode selJacI. J.\thgracIJe pres.t.ajuda bi zatim bile obnovljene. Stvari su se tako odVIjalesve dok nije "razoren buržoaski štab Liju Šao Čija".U vreme pre kulturne revolucije borba bi se zaoštravalakad aod bi maoistička linija reafirrnisala značajodlaska mladih intelektualaca na selo. Doduše, direktnisukobi nisu izbijali, već je (kao što je to uvek slučaju Kini) sprovođenje usvojene mere bilo ometano na raznenačine. Predsednik Mao uživa toliki ugled u celomnarodu da se ne može ni zamisliti otvoreno istupanjereakcije. Kada se radi o više puta ponavlj~ni.m direktivamaMao Ce Tunga u vezi sa ulogom mladih mtelektualacai njihovim neophodnim prevaspitavanje~ od stl~anetrudbenika, one su toliko tesno povezane sa Izgradnjomsocijalizma i borbom protiv klasnih socijalnih razlikaela im se ne može suprotstaviti nikakav argument. Otudareakcija postupa na dva načina: s je.dne strane,_pr~uveličavamaterijalne teškoće koje izaZiva sprovođenje pomenutemere dok se s druae strane, izvrću njen pravismisao i cilj. Bilo je t~'enutaka tokom dugogodišnje t~š~eborbe kaela su deca stručnjaka i funkcionera bez velIkIhproblema mogla sasvim kratko boraviti n~ selu da bi,ovenčana slavom, po povratku u grad saSVIm normalnonastavljala započeti put - da ne kaž~mo karijeru. A .š~?se tiče prevaspitavanja stručnjaka u sklan;~ ,,7. maJa.~ono je smatrano pravom kaznom. KonstecI ugled l~?J~je takva revolucionarna r:n~ra st~lda u r:-1asama, manJIl1lje polazilo za rukom da IZigra njeno dejstvo.Tokom kulturne revolucije možemo zapaziti dvaaspekta ovog pitanja. S jedne strane,. dolazilo)e do teškoćausled improvizovanih uslova pnhvata hiljada mladihkoji su premeštani iz jednog u drugi kraj zemlje inastanjivani u najzabitijim selima (teškoće su takođebile posledica eksperimentalnog karakte.ra te ~n,?re). ~eđutimor2:anizacija je u najvećem broju slucajeva bIladobra: od;;osno prihvatni centri su se nalazili duž svihDravaca kojima se omladina kretala. S druge strane,~ostojao je prikriven otpor onih kji su P?k~lš~va1i dausmere pokret u drugom pravcu. Taj otpo~' je Jacao uporedosa sve većim širenjem pokreta mladih - posle pozivakoji je Mao Ce Tung uputio 1968. godine.Pokret kritike Lin Pijaoa i Konfučija (Pi Lin PiKong) razotkrio je neprijateljski stav Lin Pijaoa u po-389

gledu uključivanja omladine u život sela. Ali valja imatina umu da (bar zvanično) još nije okončana analiza konkretnihoblika ispoljavanja njegove linije u raznim pokušajimasabotiranja akcija uključivanja omladine. To nampomaže da shvatimo kako ono što se u Kini jedno vremenazivalo ultralevičarskim ekscesima (a u inostranstvu sei danas tako naziva), nije u većini slučajeva ništa druerodo ~okušaj skretanja sa linije, podstaknut sa krajnjedesl11ce. Iz prethodno pomenutih razloga ti pokušaji morajuimati privid "levičarenja", što samo otežava njihovorazlikovanje od ultralevičarstva. A, u stvari, radi se opotezima desnica. Pogrešne tendencije ispoljavale su sel posle septembra 1971. godine (pogibija Lin Pijao:t)a neke od njih su čak bile u usponu tokom 1972-73:godine. Otuda ni danas nismo u stanju da ocenimonji~ov stvarni uticaj, odnosno da isključimo mogućnostpOjave nekog novog skretanja. Valja reći da su stvoreneloš~. navike i da se manjkavom pokazala čak i organizacIJapomoći koju država daje prilikom smeštaja školskeomladine. Tokom 1972. godine na tom planu - kaoi na mnogim drugim - došlo je do povlačenja: pod izgov?r9mda vodi borbu protiv ultralevičarstva, desnica jeoJaca~a. S~~,a se pokušava d~ se ponovo osvoje neka"dostlgnuca kulturne revolucIJe.Stanje se pogoršalo u nekim krajevima gde se nastaI~ilaomladina, odazivajući se pozivu upućenom 1968.godme. Pomoć države u novcu i hrani, neophodna zavreme prvih meseci po dolasku (sve dok radni poeni nepostanu dovoljni), ponekad je toliko mala da čovek nemože utoliti glad. Roditelji su primorani da neposrednopoma~uv svoj:r. decu, što za njih često predstavlja velikuzrtvu l st.o ~ClgI~dno ne ?oprir:?si sve većem širenju pokretaukljuclvanja omladme u ZIvot na selu. Istovremenoj~ sasv~J? jasno do~la. do i~ražaja .pojava o kojoj je većbIlo reCl: deca strucnJaka l funkclOnera - mnoero lakšeno ostala - provode sasvim kratko vreme na b selu azatim odlaze u grad gde, sa ordenom na grudima, biv~juraspoređeni na tehničke ili administrativne dužnosti.S ~n~ge strane, privil~govana omladina odlazi na "seJo"kOJe J~ od grada udaljeno nekoliko minuta vožnje biciklom.Sta više, zabeleženi su slučajevi nasilja mid omladincimakoji su često ostajali prepušteni sami sebi; takođesu vršene razne represalije. Sve to ukazuje naogr0!llnu opasnost od subverzivnih delatnosti uperenihprohv sprovođenja odluke o uključivanju omladine uživot na selu.Obavešten o svemu tome pismom jednoer od roditeljatih "mladih školaraca", Mao Ce Tung je ;eposredno390intervenisao i naredio da se sprovede istraga o uslovimapod kojima se vrši prihvat gradske omladine. na s~lu.Ta široka istraga dovela je do toga da Centralm komItetpreduzme niz mera sa ciljem da se stanje bitno poboljša.Zajedno sa odgovornim lokalnim kadrovima donete suozbiljne odluke: mladima su zagarantovani materijalniuslovi u prvo vreme njihova boravka na selu, otpočela jeideološka mobilizacija omladine i roditelja, a na licumesta su organizovane vaspitne delatnosti i sistematsko3provođenje stvarnog uključivanja omladine u život naselu. Nove direktive su posebno naglašavale pravo nakritiku, koje se daje mladim došljacima i stanovništvukoje tu omladinu prihvata; takođe je naglašen zadatakbudnosti u pogledu dosledne primene usv?jenih mera.Prema tome, direktive su stavljale naglasak na prevashodanznačaj podizanja svesti masa u pogledu značajatog pitanja (pre svega svesti neposredno zainteresovanihmasa, mladih intelektualaca, roditelja, nastavnika, seljaka).Sve re odluke donete su pre nekoliko godina pa sukasniji preobražaji značili njihove neposredne posledice.lako već jasno vidljivi, oni ipak predstavljaju pojavekoje su u toku i koje mogu dovesti do daljeg zaoštravanjaklasne borbe. Međutim, "istorija se razvija pospiralnoj liniji", te je sigurno da će doći do novog zaokreta.Stoga je korisno izbliže razmotriti neke uslove iposledice, neposredno povezane sa pokušajima uključivanjagradske omladine u život na selu: političke i društveneaspekte mobilizacije, razne vidove prihvata na licumesta, organizovanje smeštaja tih došljaka, dejstva ovemere na usvojeni put razvitka socijalističkog seoskogpodručja velikih centara i njen uticaj na tip porodice,Preobražaj ideologije zauzima središno mesto u tom slamanjunekadašnje podele rada (tome su doprinele novedruštvene kategorije). Ali šta, u stvari, znači parola"ukoreniti se na selu"? Da li je to cilj po sebi ili samoodređeno sredstvo '?Ukore11iti se = pustiti korenPostoji obilie informacija o organizovanju novog načinaživota školske omladine., Takođe su vođeni brojnirazgovori sa tom omladinom. To nam omogućava dapratimo razne etape njihovog kolebanja i ~ duhovno~preobražaja, njihovog shvatanja uključivanja u život naselu, njihov doprinos izgradnji sela i njihove motivacije.391

Bogatstvo tih sadržaja biće utoliko očiglednije, ukolikobudemo u stanju da "prevedemo" određene formulacijei da vodimo raćuna o neizbežnoj pesničkoj dimenzijikineskih izraza. Samo tako ćemo sagledati kinesku stvarnosti dalekosežne borbe koje se u njoj vode.To se, recimo, odnosi na sagledavanje kinesko-revolucionarnogsmisla parole - "ukoreniti se na selu". Zarazliku od zapadnjačkog shvatanja tog izraza koji sepovezuje sa nepokretnošću, sa napuštanjem započetihdelatnosti itd., u Kini se pod tim podrazumeva određenput uključivanja u život na selu: pustiti nove korene naselu kako bi se, dugoročno posmatrano, iz osnova izmenilapriroda stvari (nasleđe društvene podele); ukorenitise za stalno kako bi plodovi drveta zadovoljavali osnovnepotrebe zemlje, pre svega razvitak kineskoa sela.A šta se krije iza toga? Nije svejedno da li će seC> čovekkonačno "ukoreniti" na selu ili će tamo otići privremeno- makar taj boravak trajao i nekoliko godina. Da bi sedonela prava odluka, potreban je relativno visok stupanjubeđenja. Nije svejedno ni to da li će se čovek nastanitiu seoskim predgrađima nadomak velikih gradskih centaraili će otići u udaljenije krajeve. Razume se da tedileme ne mogu biti razrešene jednom zauvek. Iako jekulturna revolucija dovela do energičnijeg i ubrzanijegeksperimentisanja sa tim davnašnjim načelom društveneraz~ene, ipak njegova primena i dalje ima eksperimentaimkarakter (ovo zbog toga što u tom domenu nepostoji trajnija istorijska orijentacija). Otuda je potrebnotraži~i nova rešenja, boriti se, a ponekad i odstupati.Razdoblje kulturne revolUcije nije bilo lišeno teških unutrašnjihprotivrećnosti. A neki progresističkikrugOViupravo smatraju da nije bilo nikakvih protivrečnosti.Razume se, velika proleterska kulturna revolucija obeležavarazdoblje snažnog, pobedonosnog uspona revolucionarnelevice, ali u njoj je bilo skretanja, brojnih pokušajada se entuzijazam naroda usmeri na sektore adese lakše mogu postići određeni rezultati. To posebno :aži~a uključi,:aJ?-je 0vmladine u život na selu. Taj poziv upucenomladInI, racuna na određen revolucionarni romantizan1,na pionirski duh. Pod ličnim rukovodstvom LinPijaoa i njegovih agenata vršeni su pokušaji sabotiranjan.': tom sektoru (kako pre, tako i posle njegove smrti):mje vođeno računa o nužnosti obezbeđivanja određenihmaterijalnih uslova prihvata mladih, "došljaci" su prepuštanisami sebi, nije vršena ideološka i politička pripremaseljaka, širene su razne glasine o pravim nameramaonih koji stižu na selo, stvarane su protivrečnostiu narodu. S druge strane, dolazilo je i još dolazi do392otpora koji je plod nepotpunog shvatanja značaja o~~~vemere (ovo treba pripisati delovanju drevne konfuc~J.an~ske ideologije koja prezire razne društvene kategol'lJe lne veruje u njih; taj stav se odnosi na ~en~, a :r:~'~ sveSana obične poljoprivrednike). U takVOJ SItuaCIJI moz~doći do zauzimanja oportunističkih stavova: "vredIotići na selo" da bi se zatim, ovenčan priznanjima,čovek vratio u grad. Pokazalo se da u ovom pogledu(kao i u mnogo Ćemu drugom) nije došlo do volšebnognestanka takvih stavova kad je "izbila kulturna revolucija".O tome svedoče činjenice što ih je na svetlodana izneo pokretač kritike Lin Pijaoa i Konfučija. 3Ako pođemo od tog iskustva, uključivši čak i negativneaspekte, možemo konstatovati da je došlo do obogaćivanjasadržine uključivanja omladne u život na selu.To se posebno zapaža od početka 1974. godine (tada sepribeglo i drugim merama kako bi se t~j proces p?držao). Mobilisanje omladine i osiguravanje uslova nJIhovogprihvata postaju sastavni deo najvažnijih zadatakapartijskih organizacija na svim nivoima. Prvih mesecipo dolasku na selo uz svršene srednjoškolce, nalazilisu se politički kadrovi i nastavnici. Takođe se tragaza što efikasnijim načinima mobilisanja.Do ideološke borbe dolazi povodom eventualnog premeštajamladih školaraca na nove dužnosti u srezu, pokrajiniili rodnom gradu (u pitanju su omladinci kojisu na selu proveli nekoliko godina, a ponekad samo nekolikomeseci). Da li postoji protivrečnost između potrebezemlje za tehničkim stručnjacima i perspektivedruštvene promene koja se vrši uključivanjem "mladihpupoljaka" u seosku zajednicu? Ako želimo da odgovorimona to pitanje proces uključi"vanja moramo posmatratiodvojeno od raznih pratećih mera. Takođe moramovoditi računa da, oslanjajući se na naš jezik, ne pobrkamouključivanje i asimilaciju. Zar nije bolje da ustvaranju nove podele rada intelektualci zadrže relativnuautonomiju, da kao takvi obavljaju svojevrsan zadatak?, O tome je veoma opširno pisano u kineskj ~t

III. SVOĐENJE PRVIH BILA.l'\JSAUzmimo na primer dve devojke koje su sa pedesetakdrugova došle 1968. godine iz Šangaja u jedno selosmešteno u planinama Tsingkang (tu su se u pokrajiniKijangsi nalazile prve revolucionarne baze). Kao i mnogedruge, i ta grupa se odazvala pozivu Mao Ce Tunga.Bili su to svršeni učenici raznih srednjih škola iznajvećeg grada zemlje. Neki su u tom kraju već provelinekoliko nedelja: bilo je to za vreme kulturne revolucije,kada su kao crveni gardisti organizovali "revolucionarnaputovanja"."Kraj nam se dopao i zato smo opet došli." Iakovalja imati u vidu da je raspoređivanje omladine širomzemlje spl'ovođeno na organizovan način, ipak ne smernopotcenjivati dobrovoljni - pojedinačni ili kolektivni _karakter zahteva za odlazak na selo. Ukoliko ne bismotako postupili, negirali bismo jedan od glavnih činilacauspeha ovog poduhvata koji se zasniva na pokretanjuinicijative, na preuzimanju odgovornosti zahvaljujući svevećoj političkoj zrelosti masa, a posebno novog pokolenja.Zar oduševljenje koje posle toliko vremena srecemokod većine, nije najpouzdaniji dokaz da nije došlodo birokratizacije, tj. da ova mera predstavlja alternativumaterijalnom stimulisanju'?Zaista, većinu te omladine možemo nazvati entuzijastimasa kojima lako komuniciramo: oni iznose svojerezultate, mada je jasno da je bilo teškoća u prilagođavanjunovom načinu života. Takođe se može zapazitida postoje oni kojima ideološka mobilizacija nije biladovoljna i koji "žude" za povratkom u grad. lvieđutim,ti pojedinci su uglavnom popustili pod društvenim pritiskomi kontrolom okoline. Namerno govorimo o "društvenojkontroli" da bi se podvukla temeljna razlika izmeclute vrste kontrole i birokratske, autoritarne kontrole.Nasuprot shvatanjima sitnoburžoaskog liberalizma,priti3ak i društvenu kontrolu valja posmatrati kaoyažne elemente diktature proletarijata.Otićiili ostati?Svakovrsne teškoće nastaju kako u procesu proizvodnograda, tako i van njega. Pre svega, omladina dolaziiz školskih klupa i uključuje se u poljoprivrednu proizvodnju.Zemljoradnja je svuda teška, ali treba imatiu vidu da je ovde reč o zemlji u razvoju, gde je u najboljemslučaju ostvarena polumehanizacija poljoprivred-394nih alatki. U Kini ne samo što treba obrađivati zemlju,već se ona - Ll mnogim k.rajev,ima -, n::ora u~initi y o?radivom. Etapa borbe protIV prIrode (onga?a IZ !a~aJ~pokazuje kako voditi tu b~rbu! još ~ug.o ce traptI ~IromKine a naročito u plamnskrm kraJeVIma. Treba promenititokove reka, otkloniti uslove koji dovode do suše,izgraditi terasaste parcele zemlje itd. Konkretno rečeno,to~ znači da je rad dosta težak, a život jako surov. Ovozbog toga što se pre svega računa na sopstvene. snage.Uz pomoć seljaka valja izgraditi kruppe vodol?r:rvredneobjekte, izvršiti elektrifikaciju - recJu, stVO:"1tI ,osr:0:'za mehanizaciju poljoprivrede. Ima sela kOJa ce )OSdugo morali da koriste petrolejsku laml?u. T.abu s!~uaeijučovek nije spreman spontano da .pnhv~~l, naroc~toako se naučio da živi sa knjigama. PrIlagodItI se nOVImmaterijalnim uslovima, to pre svega zn~čiy_navikn.uti S2na svakodnevan proizvodan rad. Srednjoskolcu Je potrebnoviše godina da se privikne na nove uslove života:da se deseti;}ama kilometara pentra po planini noseći naobramici teret od pedeset kilograma ili da kopa kanaleitd. Rečeno nam je da se ti intelektualci ne ustežu odtakvog načina uključivanja u život na selu: oni su svesnida težak fizički rad čini opipljiv deo tog procesa.Nužnost takvog dokazivanja ponekad je uzrok herojskihdela o kojima ~ se naširoko priča: taj i taj oboleli drugpao je u nesvest, ali nije hteo da napus~i radno ~estočuvara materijala brigade; drugi je ranjen kada Je zavreme poplave pokušavao da zatvori brešu u nc:si~~.Neki su i poginuli vrŠeći herojska dela. Možda to 1 mjeuvek bilo "apsolutno nužno"'! I ovde valja razlučiti verovatnegreške, preterivanja, egzaltiranost i krajnosti -:što je u određenim trenucima bilo posledica pogrešmhlinija. Međulim, stalno valja imati u vidu značaj takvogoblika odavanja priznanja pojedinim delovima masa (seljaciodaju priznanje mladim gradsk~m .intelektualcvima!.Takođe jc bitno da se pre s\ega postuJe praksa (sto Jeveoma karakteristično za materijalizam koji se primenjujeu Kini). Cene se samo dela! Tako se stvara ptesnapovezanost" različitih društ\"enih kategorija. Potreb:10ie da se čovek godinama bori rame uz rame sa selJa~ima. Bez ikakve želje da vršim bilo kakvo poređenjeizmeđu naše i njihove situacije ili da izvlačim bilo kakvupouku, ipak mislim da sve ovo može pomoći zapadnim~'evolucionarnim grupama da bolje shvate šta znači "ućiu mase", odnosno kakav smisao za revolucionarne intelektualceima parola trenutačnog "ulaženja" u fabriku.395

Z1Zači da više nemaš ideala?Što se tiče materijalnih uslova života, ispovesti nisutako vesele. Stalno se ponavlja da je "najteže izmenitinačin mišljenja" i da taj proces "najduže traje". Takođese naglašava da su "škole starog tipa umnogome doprinelenašim slabostima". Nemojmo zamišljati da su timladi ljudi neki fanatici ili mistici, spremni na svakužrtvu. Ukoliko nije dostignut dovoljno visok nivo političkesvesti, slabosti i kolebanja mogu dovesti u pitanječitav poduhvat. "Zar ceo život moram provesti na selu?"Analiza svake životne istorije pokazuje da lična ideološkaborba ima izuzetan značaj."Seljaci upoređuju sadašnje stanje sa onim koje jepostojalo pre oslobođenja, a ja sam u početku stalnopor'edio selo sa gradom, obrađivanje zemlje sa učenjemu školi. Naša klasna osećanja se razlikuju. Štoviše vršimtakva poređenja, to se sve više razilazilo."Jedna devojka se vratila u svoje selo posle osamgodina provedenih na studijama u tehničkom institutu.Tu je naišla na podsmehe pojedinaca: "Vratila si se izčisto sentimentalnih razloga... Znači da više nemašideala?"Sve ove ispovesti ne govore samo o nastojaniimada čovek sagleda i pobedi sebe već pre svega potvrđujuda jedino materijalistički prilaz može na kraju da razrešite "probleme svesti". Kada slušamo te ispovesti, čininam se da prisustvujemo času primenjenog marksizma.Prosto iznenađuje sposobnost tih mladih ljudi da, polazećiod sasvim konkretne situacije, analiziraju sebe i dase politizuju "kroz praksu". Ne recitujući marksističkedorrme, oni ulaze u srž opštih pitanja podele rada, odvoJenostiteorije od prakse, prolaznosti postojanja specifičnihzadataka intelektualaca itd.Praktičnoiskustvo: put sticanja znal1jaTako je, na primer, uginuće jedne svinje usled preterane upotrebe sode bikarbone (tu svinju je kolektivnouzgajala -grupa učenika), na najsuroviji način pokazalokoliko je nužno kombinovati knjiška znanja sa praktičnimznanjima što su ih stekli seljaci. Videći da svinjaodbija hranu, đaci su se odmah prihvatili knjige ukojoj je pisalo da treba upotrebiti sodu bikarbonu. Naravno,nije im palo ni na um da potraže savet seljaka.396Gubitak kolektivnog dobra je stvar koja nagoni na razmišljanje.Sto se tiče dileme - da li je osnovno "igratise seljaka", tj. davati utisak savršenog, vidljivog i čestopovršnog uključivanja u život na sel~ ili na .materi~al.ističkinaćin voditi računa o određemm razllkama l IZnjih izvlačiti korist - čini se da ovaj potonji s!av postajesve izraženiji u poslednje vreme. MladIm mtelektualcimasu povereni posebni zadaci - kako na planuširenja teorije marksizma tako i u pogledu pod~zan~anivoa tehničkog razvitka. Ti zadaci dovode u pItanjeneke levičarske mitove o potpunoj (prividnoj) jednakosti.Čini se da danas u Kini ne teže potpunoj asimilaciji,poistovećivanju gradske omladine sa seljacima,već da glavnu tendenciju predstavlja "relativno uključivanje"omladine u život na selu, komplementarnost zadatakana temelju zajedničkog rada. Za razvoj kineskogsela nije potrebno toliko i jedino obezbediti dopunskuradnu snagu (ta potreba postoji u nekim oblastima, ito uprkos podacima o ukupnom broju stanovnika). Neide se za tim da intelektualci postanu manuelni radnicikako bi se osigurao bilo kakav povratak prirodi. Naprotiv,teži se da selo postane savremeno, da se ukloni jošpostojeća razlika u odnosu na opšte uslove života u gradovima.A sve to postepeno, u skladu sa mogućnostimai pod rukovodstvom lokalnih snaga. Drugačiji stav biobi čist idealizam, očigledno rasipanje i etnološka vizijatuđa marksizmu. Tek ako malo bolje razmislimo o svemutome, moći ćemo shvatiti pravi smisao kineske formulacije:pri stvaranju "novih seljaka" najvažnije jeobezbediti prevaspitavanje koje vrše seoska sirotinja isrednjaci. 4 Dakle, i ovde valja poći od stvarnosti. Jer,, Kada Kinezi govore o tome da seoska sirotinja i srednjacitreba da prevaspita ju gradske intelektualce, oni time podvlačeodređene razlike koje postoje u samom seljaštvu. Upotrc:oCljava jući nazive iz vremena sprovođenja agrarne reforme (seoskasirotinja i srednjaci), Kinezi žele da naglase značaj revolucionarnogsaveza ona dva dela seljaštYa, koji su ranije bili najvišeeksrloatisani i koji su predstavliali najčešće jezgro seljaštva,budući da u kolektivizaeiji sela nisu imali šta da izgube, već sumosli samo dobitL Pomenute kategorije seljaštva su i posleoslobođenja predstavljale glavnu društvenu snagu -- oslonacstvaranja grupa za uzajamnu pomoć, nižih i viših oblika zadnIga,narodnih komuna. Valja imati na umu da su. sve do uvođenjanižih oblika zadruga, objektivno postojale nejednakosti IIpoložaju seljačkih klasa (raspodela uslova reprodukciic). Međutim,kada se prišlo osnivanju narodnih komuna i državnih dobara,postalo je sve teže govoriti o materijalnim činioci ma klasnepodele. Klasna borba na selu ne vodi se više između nekadašnjeseoske sirotinje i srednjaka, s jedne strane, i nekadašnjihbogatih seljaka i zemljoposednika, s druge strane. Ta borbase vodi između najrevolucionarnijeg jezgra seljaštva - seoske397

kako kaže Mao Ce Tung, "preobražavajući društvo, čovekpreobražava i svoj pogled na svet"Naučni i tehnički doprinosSvakodnevno obrađivanje zemlje i krupni radovi naizgradnji infrastrukture predstavljaju zajedničku osnovaudelatnost starih i "novih seljaka". Međutim, ovi potonjiimaju još hiljadu drugih zadataka. Nije dovoljnoproizvoditi i pri tome se pridržavati svakodnevne rutine,već treba primenjivati sve bolje naučne i tehničke metode.. Mladi. koji su posle završenog školovanja došli izdrugIh krajeva treba da predlažu gajenje novih vrstapovrća koje uspeva u njihovim zavičajima, poboljšanjepostojećeg načina korišćenja veštačkog đubriva itd. Nave~ćeIl!-0jed~n od brojnih primera: devojka iz Šangajado~la Je u bngadu sela smestenog na obroncima planineTsmgkang i predložila osnivanje meteorološke stanicena čijem se čelu danas nalazi. Ta stanica je povezana saodgovarajućim stanicama na teritoriji cele pokrajine.Međutim, predlog je naišao na znatan otpor seljaka, i touprkos činjenici što su ga prihvatile više meteorološkestanice. Borba između dve linije oko takve vrste razvitl5a.i naučnog eksperimentisanja ispoljila se u ovomslucaju na planu odnosa muškarac - žena (a to je utolikoviš~ ~ošlo do izr

znanja i konkretne prakse, razume se uz istinsko priznanjemasa. Ima li slučajeva kada do tog unapređenjadolazi brže, odveć brzo? To nije isključeno. Međutim,linija Partije je jasna: rukovođenje u svim sektorimamora biti povereno seljacima, mesnim revolucionarnimdruštvenim snagama. Dakle, nije reč o tome da se nalicu mesta prilagođavaju stručnjaci koji su došli sa strane(a to je suština stažiranja kako u kapitalističkimzemljama tako i u Sovjetskom Savezu)."Relativno integrisanje" svakodnevnogživota "novih seljaka"Mladi intelektualci se na više načina uključuju uživot na selu. Postoje razna sredstva pomoću kojih sevrši relativno integrisanje u svakodnevan kolektivan život;to integrisanje je u većoj ili manjoj meri organizacionopovezano sa seljacima. 7 Kako se ne radi o oblikuintegrisanja, koji je jednom za svagda određen, opredeljivanjeza ovaj ili onaj oblik zavisi kako od širine društveneborbe koja se vodi u vezi sa "mladim školarcima"tako i od konkretnog iskustva. Isto važi i kada jereč o ponovnom naglašavanju potrebe da se istovremenoobezbede gradski kadrovi koji bi išli sa omladinom. Svese to može objasniti odsustvom istorijskog iskustva iveć navedenim teškoćama iz vremena kulturne revolucije.Danas je materijalna i finansijska pomoć državeefikasnij~, a uprava na lokalnom nivou predata je uruke trojnom savezu koji čine politički kadrovi, predstavniciseljaka i grupa školske omladine. Većina došljakaje u stanju da posle godinu ili godinu i po danazaisto efektivno proizvodno vreme - zarađuje radomna zemlji onoliko radnih poena koliko i prosečan seljak.!~hnički: admin!s~rativni i obrazovni zadaci koje dobiJaJu nekI od dosljaka, takođe se mere radnim poenima7 Raz~ičiti su r:ač!ni. koji se koriste prilikom smeštaja školskeomladme. MladI bivaJU:a) raspoređeni U proizvodne grupe povezane sa brhwdomu kojoj po pravilu žive zajedno; ~ ~b) raspoređeni u posebne proizvodne grupe (tzv. omladinske,grupe, oml~dinski centri itd.). Mladi koji na selu boravedIf.ze vremena I tu postaju stručnjaci, stanuju sa seljacima lnjima rukovode;c) raspoređeni na državna poljoprivredna dobra;. d) sm~šteni kod rođaka ili roditelia. ukoliko ovi žive u lhtOJ . seos~oJ. oblasti. Učenici mogu tražiti da budu upućeni usVOJ zavlcaJ.400(isto važi za sve stručne ka.drove!.8 ~nali~a ~ajnovi~ihmera dokazuje da se načinu mtegns3l:~)a pndaJe. oso"~ntavažnost i da je to zadatak nad CIJlm ostvanvanjemtreba da bdi Partija. Danas se smatra da. su ~~ v u~pe~tog poduhvata neophodni nve sa:n0 određ~~l P?htl~kI v~ci materijalni uslovi. I kao st? c~mo kasmje vlde~l, upr~vou tom smislu se predUZImajU mere .. kako bl se efIkasnijeprišlo mobilizaciji kadrova kOJI treba da oduna selo.Seoske oblasti predstavljaju čitav jedan~vet Ll kome intelektualci mogu doći dopunog izražaja" (Mao)Ne treba potcenjivati nerazrešene uzgredn~ I?rotivrečnostikoje se tokom vremena mogu pogorsatl. Svedonedavno nije vođeno dovdjno računa o stalno!!! obrazovanju(o sprovođenju tehničke i. kulturne nastaye)mladih gimnazijalaca, čije obrazovanje od samog poc~tkanije bilo na visini. Konkretni uslovi stanova~Ja(često veoma skromni) i teškoća dase ukrade nek~hkosati od napornog svakodnevnog rada, mogu dovesti doodređene stagnacije knjiških znanja koje posebno ga-8 Navodimo nekoliko podataka o materijalnim uslovim~5vakodnevnocr života školske omladine koja živi. na selu:. kao 1seljaci, tako '\ omladinci .dobijaju. okućnic~, ~h ~~ razl~ku

jimo u društvima našeg tip T ,"~iko razmišlj.amo samo pol~~ećf ~aa~il~s~ ?oS~~

S druge strane, ukazuje se na činjenicu da, i kadadođe do razmeštaja kadrova, ta mera se po praviluodnosi na one koji su se godinama kalili na selu. Takođese ističe neophodnost razmeštaja u nacionalnim razmerama.Teško je dati ocenu konkretnih primera: u jednunarodnu komunu nedaleko od Kantona upućeno je 350učenika iz grada. Od tog broja, u selu je danas ostalosamo 38, dok su ostali premešteni na druge položaje ugradu. O tome se govori kao o normalnoj pojavi kojanije izazvala nikakve ideološke probleme. Na druo-ojstrani, u jednoj komuni Hobeja, o sličnOj pojavi b segovori mnogo uvijenijc: "Ima nekih problema sa starima"(od dve grupe sa po desetak učenika, na selunije ostao nijedan). Neki su jednostavno premešteni udruge brigade ili komune. To je slučaj sa srezom Linšijengde su veliki radovi na izgradnji kanala "Crvenazastava" zahtevali dodatnu radnu snagu. Većina učenikase. nalazi ~. se}ima nedaleko od gradova.H Sve to pokazuJeda mje Jednostavno utvrđivati "statistički" širinupokreta vezivanja omladine za selo, odnosno obim tehničkihrazmeštaja ili prostog menjanja prebivališta naselu. Međutim, zahtev da se ostane na selu, stalno sepostavlja od strane onih koji se nalaze u prvim redovimaboraca za primenjivanje novih mera.y Uk~atko, te~ko je sprečiti razne vidove rasipanja isacuvatI r~volucl~:marnu autentičnost uključivanja školskeomladme u kmesko selo. Otuda valja dobro odmeritioštrinu problema koji mogu nastati: ukoliko razmeštajka~ro:va ne ybude. pravilno shvaćen, može doći do pojavezaVIstI, zaostremh odnosa... do protivrečnostimeđuljudi.ma. T~ pojave može sprečiti samo temeljno političkova~pItavanje,povezano sa klasnim prevaspitavanjemkOJe sp~ov~d: ~anije ~ks'ploatisani seljaci (nekadašnjaseoska sIrotmJa I srednjacI).Analizirajući rezultate razvitka kolektivnoo- o-azdinstvanapredne brigade iz jednog od predgracia bP~kinga,, ,", Na$C!diI~10 sam~. jed.an primer:, u narodnoj komuni izPl CU,§P a(?a Se;ljanga (L!jaomng) ostalo .le avgusta 1974. samo 80ml~mh mteler;:tualaca od ukupno 198 koliko ih je došlo 1968.gaume DrugI su upućeni na univerzitet. u armiju itd. U meuu~'l:emenu ~u ~tigli no$. (380 ,poče~· o~ ~969. godine), Po pravilu,:o\c:~og 'pl olc;ca ,se iTSl odbn' nezenjemh seI jaka i omladinacaKOJI zatJ:1.1 lil\'aJu upućeni u fabrike širom sreza, Odbir za armi.:J1f sc ,,:rsl ~h'a put~ godišnj~., U 1?73. godini, trinaest "novopečemhseljaka postalI su raclmcl, a cetrnaest ih je otišlo u armiju.v Toko!11 ,l97L godine, šestoro mladih je upućeno na višeskole (troje IZ grada, a troje iz komune)' u 1973. Godini devetnaes[.o1'omladih je ocla~rano za specijaln~ tehničk; škol~ (desetoroIZ grada, devetoro IZ komune),404zamenik sekretara partijske ćelije naglasio je brojnevidove klasne borbe, a naročito problem školske omladinekoja dolazi iz centra prestoni~e. "Svako o~ n~~pripada selu. Ne. srr:ejuv se !zbe~av~tl odgo~!Ornostl, l1lt~je dozvoljeno pOjed1l1a~no Izvla~e~1je ... ako ,nek~ !-1101:da bude primljen u brIgadu, ml cemo ga p~lhvatltll ~hposle toga nema odlaska". Partijski. ruk~:,odIlac ukaZUjekako je omladina pre desetak godma VIse volela da sezaposli u obližnjim fabyikan;a n~go ~a d~~e ~a selo:Radnici još i danas imajU v~yca pnmanJa, nJ}?OVl ~slo~1života su bolji. Ugled radmeke kla~e j,e v~c~ no ~to Jeto slučaj sa zemljoradnicima. U oVOJ b~lgadl Je dosJo d~preokreta: osim nekih iz~:et.aka, mladI, su s~ ang~zoval,lna izvršavanju desetogodIsnjeg plana raz:,oja sv:oJe bn~gade, a država je upućena da na drug?) stram nalaZInove radnike za privredu na tom podrucju. .Uvek moramo biti budni kada se radI o protekciji::'Ima mnogo ane~dota )wje osvetlj~vaju ?ek~ ,p'o~sebno izražene vidove ldeoloske borbe k~Ja m~z~ 1:)1tl l~lpostati borba između dve linije: U brig31d.l o kOJOJ J~v ~'ec,učenici su pokušavali da podn1lte strucnpl~e, (sla~~Clslmv~lli sitnim poklonima) kako bi sebi obezbedIlI 1:01]1, ~a~(SIposao. Ti postupci pojedinaca, ,kojir.na'Vs~ tra~e pr!-vIlegije,pokazuju da je sasvim l~e~~lstl~kI racu~atl naspontano, savršeno i glatko ukljuclvanje Omla?lr:e" naurođenu" kolektivnost i na bezpogovornu dlscII~~mukada su u pitanju razna iskušenja. ~~~in na ~WJI, y uskladu sa kineskom revolucionarnom 11l1I] om, ,:alJ~ resavatiprotivrečnosti u okviru ~aroda -, polazec~, rTl tomeod što pouzdanijeg pOZl?-avanJa n;

U trenucima zaoštravanja ideološke borbe, kada senaglasak stavlja na afirmisanje dostignuća kulturne revolucijei na produbljavanje "novih socijalističkih stvari",uvek se navode pojedinačni ili kolektivni zahteviomladinaca, spremnih da se nastane u zabitim seoskimoblastima Kine. Tako je, počev od proleća 1974. godine,najveći list Narodni dnevnik u više mahova objavljivaorezultate koje je dala obnovljena akcija odlaska u udaljenekrajeve zemlje. Istovremeno se ukazuje na značajnuulogu političkih kadrova koji po nekoliko meseci ostajusa omladincima kako bi na taj način obezbedili ostvarivanjezadataka vraćanja praksi i osnovnom ideološkomomladine, a 6.750 obavljaju dužnosti nastavnika.Sva omladina, makar i delimično,i dalje neposredno radi na preobražaju prirode u toj,inače surovoj oblasti.Počev od prolećaotišlo u pograničneradu. U toku maja 1974. godine iz Pekinga je upućeno2.100 kadrova. Ukazuje se da je, od vremena kada jeizdat poziv za odlazak na selo (1968. godine), 60.0:)0mladih otišlo u oblast Talinu, koja se nalazi u pograničnojpokrajini Sinkjang. Od tog broja mladih, 1.862 supostali članovi Partije, 13.500 članovi Saveza komunističkelekara ili tehničara,1974, godine, iz velikih centara jeoblasti gotovo 400,000 mladih."Istovremeno je, tokom prvih meseci 1974. godine, 17,000sedamnaestogodišnjaka napustilo gradsko područje Pekingai nastanilo se u seoskim oblastima koje pripadajuPekingu, Drugi su došli iz Šangaja (ukupno 17,000 počevnamaod 1968,Kirina,godine) da bi se nastanili u prigradskim komuMogli smo konstatovati da je tokom 19'74-1976, godinesvaka kampanja proučavanja i kritike stavljala uprvi plan još doslednije uključivanje omladine u selo:odlazak je bio Sve masovniji, a na stranicama štampesu isticani najpozitivniji primeri. To važi kako za kampanjukritike Lin Pijaoa i Konfučija (1974, godine),tako - u još većoj meri - za kampanju iZučavanjateorije o diktaturi proletarijata (1967, godine), kao i zakampanju kritike desnog skretanja (1975, godine), Ustajućiprotiv "apsurdnosti ispoljenih na frontu obrazovanja",Narodni dnevnik je, Ll letO-jesen 1975, godine,pružao podršku diplomiranim studentima kDji su slalidruga generacija diplomiranihpisma puna odlučnosti:studenata univerziteta King Rua (univerzitet dnlštvenilli tehničkih nauka u Peki~gu) uputila je predsednikuMao Ce Tungu pismo-izveštaj kako bi "konkretnim akcijamaodgovorila" na skretanja do kojih je došlo u406U tom pIsmu , s t OJI .. da J'e 'l' od ukupnoblasti nastave"Partiju pnm Jeno J: ~.13 '0 1804 diplomiramh studenatlad"u 1"1 Od ovog broja,' ,vk om a me - J • 'b'r U Savez komu111stlc, e. 'Vl 167 studenata, u Tl, et l~a, gr~dilište pru~e J~k o~! °ostali biti upućeni bIlo uK' smkJanp" - 14_, , 'v' .'" l b'l sVOJ zaVlcaJ, 'd' dnajbliža se a, ,l o u , . mnogo, Iz njih se V,l l vaTakvih pn!11~ra bIlo Je 'e ~obilisanja mlad~h, sto' dosvIo do pOJacane kampa~J v . 'e l' kritiku IZ raz-Je k t za IzucavanJ 'v'e u skladu sa po_ re oIl! osnovu tih delirnIcll:'I~ ~'J'oblJ'a 1974-76, Međutlml'k Ila, 'l' zak1J'učak o Šlnn!Lt l· "", a "0 lZVUC ". 'l -orazbacanih podat~:a 111J" iz kojih mesta mla,dl od,aL":samog pokreta, 111tl, o ,torne - ešteni Ako velikI graaovli u k'Oje krajev~ bIV~JL~I~davno predsta::lj~jL:, ~la~~e- a posebno SangaJ , selo StOJI l Cln]enkacentre IZ'k0]11"1mla,dl krecu, brio-adamana ,nalaZImo,s Vl colsl(Llda u mnoo-im omladmskIm l:? , alih i srednjih gra-' b,Z sreskih centara, IZ m _mnlad mu l d" sve više), ,dova (takve olma me Ima, .. vI'ma kOJ 'i primajU'd" mnOO-Im Sl ezoOvo se Vl l ,l Ll: .lC''' b 'ih o-radova, a i iz samogomladinu iz mah~ l "l e,~~~ nalazimo i u okviru oblasreskogcentra, ?h~l1U :r: oJ 'k 'z već navedene ~!(Qle usti (od 755 svrsen,lh uc~nk~ 1741 učenik je otlsao ,naautonomnoj oblastI G,ant:: 1'7 novembra 1974, godll~eselo)'Narodni dl1evmk ,od- 'v ta l na osn'ovu l(oo-at::se vidi da"llenavodi nepotpun 1z1e~. đ 1974, godine, na selo otIs ood kraja prvog po Ut::O a , došli iz 11 2:radova, I?O-600 000 ' srednjoškolaca (0111, s1uv su Pp1-ino- Tjencll1,' , ' '1' l st1 ,

Broj mladih Broj mladihkoji su otišli koji su otišliu toku jedne tokom više GodišnjiGodina godine godina Ukupno prosek~"---kraj 1958 (Maova direkti-1968 va o omladini) 1,200.000* 120.0001969 2,700.000*;' 2,700.0001970 ?1971 ? 5,300.000 1,325.0001972 ?1973 ? 8,000.0001974 2,000.000 10,000.0001975 2,000.000 12,000.000** 2,000.0001976 ?U pregledu za 1975. godinu navodi se da je od togbroja u Partiju primljeno 59.000 mladih, u Savez komunističkeomladine - 830.000, a da je 240.000 postavljenona odgovorne položaje u mestima prihvata.Bilo kako bilo, godišnji prosek za razdoblje1970-74. nije pouzdan (što je slučaj sa svim prosecima).Međutim, sasvim je izvesno da je u 1974. godinidošlo do pojačanog odlaska na selo. Postoji i kontinuitetodlazaka na kraju svakog školskog razdoblja, dok jebroj obuhvaćene omladine sve veći. A sve to, zahvaljujućipodršci širokih masa, uprkos pasivnim, pa čak iaktivnim otporima pojedinaca, može biti pripisano upravoakciji masa. Jer, kao što kaže Mao Ce Tung, klasnaborba može postati pokretač radikalnih promena ...Kao što se vidi, u toku je veoma konkretna borbaprotiv otpora koji se pružaju direktivama Mao Ce Tungao uključivanju mladih intelektualaca u redove manuelnihradnika.[V. MOBILIšIMO SE! SADAšNJA TENDENCIJA.MOBILIZACIJA I ORGANIZACIJAU okviru pokreta kritike (Pi Lin Pi Kong) takođese konkretno postavlja pitanje reafirmacije "tekovina"kultune revolucije. Čini se da to pitanje izaziva najviše* Ova i podatak iz vremena pre kulturne revolucije ne unosise u kasnije obračune.** Podaci uzeti iz Narodnog dnevnika od 23. 12. 1975; članak,,12 miliona mladih školaraca na selu".408lIijIlIotpora. Sto se tiče obima uključivanja, do jasnog izražajadolazi zahtev za njegovom većom efikasnošću. Utrenutku obnavljanja kampanje (proleće 1974. godine),zapaženo je održavanje većeg broja sastanaka u školamai naseljima; cilj tih sastanaka je objašnjavanje suštinenovih mera i ideološko vaspitavanje (posebno roditelja).Mobilizacija se i dalje sprovodi pod pokroviteljstvomNarodnog dnevnika. Na organizacionom planu se zapažada mobilizacija prelazi iz nadležnosti škola u nadležnostfabrika. Sto se, pak, tiče organizacije prihvata, onapostaje zajednički zadatak fabrika i narodne komune.U jednoj velikoj fabrici (5.600 zaposlenih) koja sebavi proizvodnjom opreme i koja se nalazi u južnompredgrađu Kantona, u svakom odelenju postoje tablesa spiskovima koji daju uvid u aktivnost deteta svakogzaposlenog: stupanj školskog obrazovanja, kraći ili produženiboravak na selu itd. To nam ukazuje na izuzetnuefikasnost te kolektivne kontrole koju vrše sami trudbenici.Smatra se da takva vrsta popisa predstavlja mnogosnažniji podstrek, odnosno oblik vaspitavanja roditeI]akoji pružaju otpor, no kada se ista akcija sprovodi uokviru škole. Neki ističu da se time obezbeđuje i jedanvid kontrole na relaciji roditelji-deca; naime, ideološkipritisak se vrši na radnim mestima roditelja. Ako prihvatamoneophodnost promene porodičnih odnosa u socijalizmu,onda ćemo se složiti da se pomenute meremogu smatrati naprednim. Takav njihov karakter se,između ostalog, zasniva na "međusobnoj kontroli" roditelji-deca,tj. na učešću "mladog pokolenja" u političkomživotu i na odsustvu materijalnih nagrada koje primajuroditelji. .Prenošenje odgovornosti sa škole na fabriku započeloje prošle (1973) godine i sprovodi se u svim preduzećimana teritoriji grada, ali takođe i u Runanu, naseveroistoku i u brojnim oblastima Kine.U okvirima gradova došlo je do snažnog jačanjasvesti usled delovanja protivrečnosti nastalih posle kulturnerevolucije i obnovljenog otpora uključivanju mladihza koje se zalagao predsednik Mao Ce Tung. Stogaje donet a odluka da se isprobaju nova sredstva efikasnijepr-imene te revolucionarne mere. Naime, osnovnimgradskim proizvodnim jedinicama dataie veća nadležnostu mobilisanju školske omladine i u organizovan junjenog odlaska na selo. Ta inicijativa dobija velikepohvale na informativnim sastancima i na stupcima zvaničnepartijske štamp~. Rukovodstva istovremeno organizujukonkretne načine popularisanja te inicijative: na-409

stojeći da ona postane opšta. Među.ti!ll' generalisan~epomenute inicijative nije .?bavezno, I:l1~1 se ono namecesilom. I ovde primena novIh mer:~ zaVISI od ?dnosa snage:na lokalnom nivou odnosno VIse se zaSl1lva na svestInego na slovu zak~na. Zbog toga dolazi ~o r~zvijanjaprotivrečnosti i do klasne borbe oko tog pItanJa."Model koji treba slediti"Tako glasi naslov jednog izveštaja povodom sprovedenihanketa. Taj izveštaj je objavljen u Narodnomdnevniku, a odnosi se na odlazak mladih na selo. U njemuse ističe iskustvo grada Čučea (pokrajina Hunan).Oslanjajući se na iskustva mnogih osnovnih proizvodnihjedinica, gradski komitet Par!ije. pos~avlj~ zadatak pr~dlokalna industrijska preduzeca l polJopnvred,1a gazdmstva,obavezujući ih da zajednički izvrše mobilizaciju ipremeštaj omladine koja je za:I'šila sredn)e ~kol.e. Ističese da je za poslednje dve godme 8.000 ucel1lka IZ gradaotišlo u poljoprivredna gazdinstva. Reklo bi se da suodnosi između industrijskog i poljoprivrednog sektora(državna crazdinstva i imanja narodnih komuna) dostarazvijeni ~ tom gradu. Naime, svaka fabrika je povezanasa nekim poljoprivrednim gazdinstvom koje se nalaziili u predgrađu ili u prigradskirr~.rejo:1ima. Me?utim,postavlja se pitanje da li raspoređIVanje omladme naosnovu takvog odnosa između industrije i poljoprivredene ograničava masovni odlazak omladine u mnogo udaljenijeoblasti'? Ukoliko bi se ta vrsta lokalne organizacijeponavljala sistematski, takva ~pasno.st .bi ~osto~iala zato što u ovom trenutku gradoVI udalJel1lh oolastlnisu u stanju da svoje seoske rejone snabdevaju dovoljnimbrojem školske omladine. Očigledno je da tendencijakoja se ispoljila posle kulturne r~volucije. l:ije iščezlana volšeban način. Stoga uvek valja polaZItI od konkretnesituacije. Kada je ~'eč o gradu Čučeu, izgleda dasu lokalne potrebe bile presudne. U vreme "masovnogpokreta za \Taćanje školi Tačaj' , (kulturna revolucij::l),otpočelo je osvajanje oko 140.000 hektara ledine 1.1 prd.građima i obližnjim srezovima, te se veoma brzo posta~io problem obezbeđivanja brojne dodatne radne snage.To nas nagoni da razmišljamo o sledećem problemu:ukoliko se postavi pogrešn~ pitanje doprinosa, prednostće se davati obezbeđivanju dodatne radne snage, umestoravnomernom odnosu između radnog doprinosa i učešćuu mesnom političkom i društvenom životu. Time se,410istovremeno, ograničavaju uslovi za "prevaspitavanje"~oje sprovo~~ ranija seoska sirotinja i srednjaci, a beznh uslova mje moguće izmeniti intelektualistIčko shvatanjesveta, niti "promenu samog društva". Do takvihpojava može doći prilikom premeštaja omladine na seloali i u stručnim školama ,,7. maj", koje su po pravil~ge?~I:afski odvojene od proizvodnih grupa seljaka (istoVazI l za tzv. otvorene škole). Kada dolazi do kratkotraj.n0g.uključivanja grupa omladine u industrijsku ilipoljoprIvrednu radnu jedinicu, nije uvek moguće (nitise o tome dovoljno vodi računa) obezbediti da se u takoograničenom vremenskom razdoblju mladi intelektualci~ktiviraju u političkom životu, niti da se svrstaju Ll proIzvodI:e grupe. ~.a~tav~jene .. od ra

olakšan: recimo, fabrika isporučuje građevinski materijal.Ako se ukaže potreba, fabrika može poslati ekipemehaničara, pozajmiti transportna vozila, a može stavitina -raspolaganje i projektantsku grupu ili svoju pozorišnutrupu. Na taj način se podstiče približavanje ljudiiz grada i ljudi sa sela: seljaci koji odlaze u grad moguua posete fabriku i porodice čiju su decu prihvatili. Akada su u pitanju radnici, njima se pruža mogućnostda u dane odmora posete svoju decu na selu. Tu vrstu"društvenih veza" nikako ne treba zanemarivati ukolikose teži prevazilaženju starih podvojenosti i preobražajustarih ideja. Najzad, stvaraju se povoljniji uslovi dagradski centri i seoski rejoni počnu smatrati zajedničkimzadatkom smeštaj mladih intelektualaca, kao i sve problemekoji. su za to vezani.Prvenstveni cilj tog prenošenja odgovornosti jestepostizanje što veće efikasnosti procesa uključivanjamladihu seoski život. Fabrika bolje poznaje radničke poro~dice, te takav vid društvene kontrole predstavlja oružjeu borbi protiv malograđanskog liberalizma, protiv strogoprivatnog načina porodičnog života. Time se istovremenoi mnogo više nego putem škole - mobilišu roditeljipo tom pitanju, bolje reći - mobilišu se roditelji-radnici i trudbenici: cela radnička klasa. Da li tu novumeru možemo smatrati novom manifestacijom činjeniceda radnička klasa rukovodi ostalim slojevima naroda?Vreme je odveć kratko da bi se mogao dati opštevažećipotvrdan odgovor. Međutim, svakako Se može reći daje radnička klasa povećala svoj uticaj na rešavanje važnihpitanja, a to već samo po sebi predstavlja novinu.Kada se kaže da radnička klasa rukovodi, to - u uslovimadiktature proletarijata - znači ua je rukovođenjepovereno njenoj avangardi - partiji.Oz.bil jal1 prodorNe prođe nijedna nedelja a da se II zval1lcnoj partijskojštampi ne pojavi veći broj reportaža o jedinicamakoje se bave prihvatom omladine ili organizuju njeneodlaske (u tim reportažama ima uvek nekih novina upogledu izvršavanja direktive o upućivanju školske omladinena selo). Ponekad su to uvodnici koji vaspitavajui mobilišu. Sadašnja kampanja (jesen 1974) nadovezujese na kampanju započetu u proleće prošle godine. Velikaanketa iz 1973. godine usporila je za nekoliko meseci4120dlazak na selo. Međutim, sada smo svedoci snažno a talasaemigracije. ali u bitno izmenjenim uslovima. coP~'e syega, reOI~ganizacija se .sprovodi u partijskimorgamzacIJama, uskolama, fabnkama, komunama i uorganima koji su zaduženi za rešavanje toa problema.Kadrovi moraju bolje shvatati značaj i smis~o ove merekako bi se našli u prvim redovima pokreta za mobilisanjemladih i njihovih roditelja, a takođe bili spremnida i sami krenu na selo i tamo pomoanu smeštaj školskeomladine.'". O~im toga, valja raskinuti sa pogrešnim tendenciJama. l '. Stoga s.e y. br?jnim izvešt~j~~a naglasa~

Osnovu tih inicijativa predstavlja ideološko, marksističkokonsolidovanje onih koji primenju)u ov~ mevreili odgovaraju za njihovu primenu: "Vasplta:,an]e u~e~nika u vezi sa nji!l

niranje porodice i rodbinskih odnosa. Ako se ima u viduda je poslednjih godina došlo do sve većeg odlaskaškolske omladine na selo, može se sasvim opravdanoočekivati da će taj vid kontrole rasta gradova dati jošznačajnije rezultate.111tegrisa11je i porodicaU Francuskoj se mnogo pIse o toj temi, pn cemuodveć dolaze do izražaja naše želje i kompleksi. Čini seda ne vodimo dovoljno računa o ogromnim razlikamakoje postoje između najnovijih istorija naših dveju zemalja(neki posetioci polaze od veoma različitih stavovakada proučavaju pitanje budućnosti porodice u Kini).Jedni socijalizam gledaju kroz preživele predstave okolektivizaciji i osiromašenju društvenih odnosa, posebnoporodičnih odnosa ... naglašavaju sistematsko, prinudnoi plansko razdvajanje ljudi ... tvrde da svuda postojedržavne ustanove za vaspitavanje dece ... Drugigovore kako ih je uzbudila i potresla ljubav koju roditeljiispoljavaju prema svojoj deci ... oni u toj ljubavivide neku vrstu kompenzacije kojoj teže ljudi izloženiraznim naporima i pritiscima.Moramo priznati da je veoma teško zauzeti kritičanstav kada se radi o porodičnim ci seksualnim) problemimai u samoj našoj društvenoj formaciji.Očigledno je da se u savremenoj Kini ne preduzimajunikakve mere za uništavanje porodice kao ustanovei prisnih odnosa u porodičnoj ćeliji. Međutim, jasnoje da u uslovima diktature proletarijata moraju bitiizmenjene klasna priroda i uloga tog nivoa društvenihodnosa. Na koji način? Stvaranjem konkretnih uslova,praćenih ideološkim vaspitavanjem. Integrisanje, odnosnouključivanje mladih u život sela, obuhvata oba taaspekta, te smatram da predstavlja bitan činilac društvenepromene porodice u socijalizmu. U stvari, najvećibroj mladih iz svih društvenih "sredina" - udaljićese od svojih porodica po završetku školovanja; njihovzadatak će biti da neposredno učestvuju u izgradnji či·tave zemlje. Oni će odlaziti na dve-tri godine kako biih "prevaspitali seljaci" i kako bi svoja znanja povezalisa proizvodnom praksom. Kao što smo videli, dobar deote omladine ostaće na selu, gde će briga za društvo postatisnažnija od brige za porodicu. Roditeljima je taperspektiva odavno poznata i oni je prihvataju netoliko spontano, koliko dobrovoljno - uz svu onu sporostkoju sobom nosi proces ubeđivanja i borbe protiv416preživelih shvatanja o porodIčnom posedovanju i oslanjanjana sopstvene snage. Za razliku od bilo kojegmaglovitog tumačenja, integrisanje pomaže da se nadrugi način shvati odnos pojedinca prema celom društvu,prema potrebama zemlje, prema pozivima Partije. Zamnoge je to opipljiv dokaz da vidici postaju širi, a životzanimljiviji, kada se ne radi za pojedinca, već za milioneljudi.Jntegrisanje i nastavljanje revolucijePrema tome, moramo biti ubeđeni da je doslednaprimena integrisanja - tog "dostignuća" proleterskekulturne revolucije - od velikog značaja za nastavljanjekineske revolucije. Taj proces, pored ostalog, pokazujena koji se način u Kini vodi konkretna borba protivdruštvenih podelanasleđenih iz starog sistema, ali takođe- i pre svega - protiv pokušaja koji su vršeni ikoji će biti vršeni sa ciljem da se te podele reprodukujuili da se stvore nove: problem stručnjaka i njihove decckao temelja nove buržoazije.Da li je integrisanje baš toliko značajno? (Ima seu vidu integrisanje u najširem smislu - uključivanjestručnjaka u redove masa, školske omladine u proizvodnju,mladih gradskih intelektualaca u život na selu itd.)To najbolje pokazuju masovni pokreti do kojih dolazi(pokret izučavanja i kritike): sve dok postoji klasna borba,ona će se voditi oko toga da li treba primenjivatiliniju koja se zalaže za takvu meru ili njoj valja pružatiotpor (naime, samo ako se unište zajedničke funkcijevlasti i znanja, nauke i tehnike - funkcije rezervisaneza malobrojne, za one koji uživaju privilegije intelektualacaitd. - samo tako je moguće razbiti interese neprijateljasocijalizma, onih koji imaju šta da izgube).Osim toga, integrisanje je u isto vreme i teren nakome se najočiglednije ispoljava otpor starih ideja, povezanihsa feudalizmom, teren na kome dolazi do sučeljavanjasa novim društvenim odnosima. Prema tome,izuzetno je značajno još sistematskije nastaviti sa sprovođenjemintegrisanja, sa uključivanjem mladih intelektualacau redoye trudbenika i u proces razvitka zeml ie- posebno razvitka poljoprivrede. Integrisanje je "ispravnaideja" koja istovremeno odgovara stvarnosti kineskeprivrede koja je u procesu razvitka, kao i postavJjenom cilju - ograničavanju krupnih društvenih podela.Međutim, integrisanje će postati zaista revolucionarnotek kada ga prihvati i podrži većina Kineza.27 Marksizam u svetu 417

Ako procenjujemo sadašnju situaciju, sa sigurnoscumožemo reći da su ne samo rukovodstva već i širokemase shvatile značaj integrisanja i da su ga duboko prihvatile.Međutim, ako se pre svega naglašavaju teškoćeprimene integrisanja (a one su stvarne) i opasnostirasipanja (one su stvarne, ali ni u kom slučaju neminovne)- onda zaista možemo postaviti pitanje kineskogputa ivernosti marksističko-lenjinističkim imaoističkimnačelima izgradnje socijalizma. Drugim rečima, možemopredvideti dugotrajno razdoblje sukoba između starognovog.(Micheline Luccioni, "L'integration desjeunes intelectuels urbains ~a la campagnechinoise", Les Temps iviocienz.:?s,januar 1977, br. 366, str. 1045-1086)polemikaPreveo Zoran Jovanović418

Friedrich TombergOD "KRITIČKE TEORIJE~lPOGLEDA NA SVETDO NAUČNOGSavremene tendencije primene marksizmau njihovim različitim razradama kodAlfreda Schmidta i W. F. HaugaOdnos inteligencije prema radničkoj klasi veoma seizmenio tokom vremena. Društveni razvitak doneo jezbližavanje u socijalnoj egzistenciji. Ali intelektualcimaLl oblasti nauke ili literature - kojima je ideološka legitimacijaburžoaskog društva, zbog njihovog vlastitognačina života, razumljiva sama po sebi i sasvim prirodna- i sada je, kao i ranije, teško da shvate promenu i daiz nje izvuku posledice. Ipak, već je i ranije znatan brojnjih uspevao da se okrene marksizmu i da time stvarradničke klase učini svojom vlastitom stvari. Drugi suuspeli samo da pokažu izvesno - pre bismo rekli -ambivalentno držanje. Oni su, s jedne strane, radničkojklasi sasvim priznavali ono određujuće mesto koje joiu političkoj praksi pripisuje marksistička teorija, a bilisu spremni i da, u granicama svojih snaga. učestvuju uklasnim borbama; s druge strane, oni nisu želeli da n 2.puste svoju, buržoasku ~lobodnu egzistenciju i nisu semogli osloboditi misli da se u svakoj političkoj pI'aksii'adi. ipak, samo o slobodi intelektualne egzistencije istoga, intelektualcima i pripada funkcija ayangarde.U ovoj ambivalentnosti leže koreni takozvane kritičketeorije. Čini se da je sada u našoj zemlji kad na,prednih intelektualaca ona u velikoj meri potisnutamarksizmom. Ipak, bilo bi čudno kad bi baš u onojzapadnoevropskoj zemlji u kojoj radnička klasa panava,mada još sasvim slabo, zastupa svoje interese, buržoaskiintelektualci masovno stajali na stanovištu ove klase.Pre treba pretpostaviti da često tamo gde se n12rksi-421

zam na re~i!l1a ,~astuI?~', u stval:nostr dolazi do izražajasamo modIfIkaCIja kntlcke teonje.Ako. stva:'. s~oj~ tako, onda )~. jasno i suprotno odtoga, nalJ?e Cll1Jel11ca da se kntlćka teorija izjašnjavaza marks~z~. Nasu?:'?t tako~:,an~J? zvaničnom partijskommark,s~~mu, kntlcka teonJa l11Je nerazdvojno povez~nasa polrtrckom praksom. Za usvajanje marksizm

cija; naprotiv, treba da se odvija proces u kome ćemonastojati da steknemo ona saznanja koja se danas višene mogu zaobićiprakse.u društvenoj praksi i radi same teVeć iz pomenute diskusije o odrazu može se videtigde su sporne tačke. Ipak, mnogo toga je još ostalonerazjašnjeno. Polazeći od razračunavanja sa AlfredomSchmidtom i razrađujući i kritikujući argumentacijuW. F. Hauga, ovde ćemo pokušati da učinimo neki korakdalje. Ukoliko više uspemo da u solidarnoj raspravi okoosnovnih pitanja marksističke teorije i sami stvaralačkiusvojimo osnove ove teorije, utoliko će se jasnije ocrtationa granična linija koja marksizam nepogrešivo razdvajaod kritičke teorije.L NOV TRUD "KRITIčKE TEORIJE" OKO MARKSIZl\IA:O NEPODOBNOM POKUšAJU ALFREDA SCHMIDTA1. Alfred Schmidt - ortodoksni marksista?Među intelektualcima i nau6nicima koji sebe smatrajumarksistima vlada živa rasprava o odnosu marksiz::n~. 1?rema njego:,oj v~astitoj tradiciji. Zloupotrebljava.lUCI Jednu duhOVItu prImedbu u vezi sa ovim, neki ne bini samog Marxa računali U marksiste, drugi tek u Engelsuv.ide prvog disidenta, ali je pre svega Lenjin ka~ensI?otlcanja. Onaj ko se s njegovim učenjem slaže u prinCIpU bez ograda, važi kao pristalica ortodoksnog maksizma,čime treba da je izražena contradictio in adjecto.Na naše iznenađenje, čini se da Alfred Schmidt i nesumnja u to da ga bije glas ortodoksno cr marksiste. Kaoi za Lenjina, i za njega kao "saznajnoteorijska polaznateza materijalizma" važi tvrdnja o od svesti nezavisnoj"egzistencij,i p~'ed.metnog bića" koje je, za njega, odIeđ~~? obJektlvmm za~onima. "Materijalizam uopšteznaCI - tako on na lednom mestu ukratko kaže _"da zakoni prirode postoje nezavisno i izvan svesti ivolje ljudi", (Nat. 97; upor. i 55.) Za Schmidta, takođe,nema sumnje u to da smo mi pomoću syojih čula Llstanju da spoznamo prirodu koja bivstvuj~ po sebi."Za materijalističku teoriju", objašnjava on, "ne postoji.kao ni za Hegela, ... nikakva principijelna granica izmeđuposebičnosti i zasebičnosti stvari. S pojavama prirodeljudi shvataju uvek i njenu suštinu." (Nat, 124.) Schmidtse izričito poziva na Engelsov "primer sa alizarinom",koji odbacuju i neki marksisti, i brani ga od zamerkikoje mu je stavio još Lukacs (Lukač) u Istoriji i klas-4241Z0j svesti. (Nat, 124, nap. 138).) Schmidt ističe da se usaznanju stvarnosti nikako ne radi o pukoj "ideologiji"u smislu sociologije znanja nego o "odražavanju stvarneprirode". (Nat, 127.) On se poziva na Lenjina, koji je uAlaterijaliz111u i empiriokriticiz1l1u dokazao da se objektivnosti istorijska uslovljenost saznanja prirode uzajamnone isključuju. Kao dokaz on navodi neka mesta iztekstova: "Istorijski su uslovljene konture slike ali bezuslovnoje da ova slika odražava model koji objektivnopostoji." (Nat, 126, nap. 144.) Kao i Lenjin, i on se pozivana poznatu Engelsovu izjavu o "kriterijumu prakse".(Fb, 233, nap. 516.) Ukratko: u Schmidtovom shvatanjumaterijalizma ne nedostaje gotovo nijedan od bitnih momenataiz Lenjinove odredbe materije i iz njoj inherentneteoreme o odražavanju.Njemu ne smeta ni upotreba izraza kao što su "original"i "kopija", koje on nalazi još kod Feuerbacha(Fojerbah) za označavanje saznanja (Fb, 90 i sled.).Schmidt interpretira Feuerbachovo shvatanje u smisluMarxa, koji je ono što je "idealno" odredio kao "materijalno,okrenuto i prevedeno u čovekovoj glavi" (Fb, 90,nap. 51), ali u tome vidi nedovoljno uspelu formulaciju(Nat, 106.). On ističe Feuerbachovo shvatanje da mišljenjeuvek samo približno odražava objektivnu povezanostprirode i primećuje priznajući: "Njegov realizam odrazaje kritički." (Fb, 91.) Ali za tog istog Alfreda Schmidtato isto shvatanje je na drugom mestu "dogmatski realizamodraza". Istina, tu nije reč o Feuerbachu nego oLenjinu. Za njegov Materijalizam iempiriokriticizamSchmidt sad kaže da je više partijskoistorijski negofilozofski relevantan. (Erkth, 8.)Zašto realizam odraza, za koji se u slučaju Feuerbachapriznaje da ie kritički, kod Lenjina odjednompostaje dogmatski? Kod Schmidta se zapaža samo jednarazlika: Feuerbach je govorio o identitetu mišljenia i bićapod kojim je podrJzumevao saznatljivost bića (Fb, 90):nasuprot tome, Schmidt zamera Lenjinu što je zastupao.,neraskidivu razliku između pojma i stvari koju trebapoimiti'. (Erkth, 8.) Neobična zamerka! Može li postojatimaterijalistička teoriia odraza po kojoj se biće imišljenje poklapaju? Feuerbachova tvrdnia o identičnostioba, ako se materijalistički shvati, ne dovodi u pitanječinjenicu da stvari, čak i onda kad su u svesti odraženekao saznate, realno postoje i ranije i kasnije nezavisnood ove svesti! Do poklapanja pojma i stvari može doćisamo onda kad je sama stvar, po svojoj suštini, pojmovneprirode, tako da duh koii poima, u spoljašnjoi styari425

konačno saznaje sebe samoga, p~ se s~oga .u o~om saznanjustapa sa samim sobom; l subjekt l obJekt n

Fredu, nešto što je prisvojeno istorijskim radom."(Ex. 151.)Ovde se, tako se može shvatiti početak navoda, konstatujeobjektivnost spoljašnje stvarnosti, "materijalnogbića", mada se ne može videti zašto treba govoriti sam;:;o genetskom primatu. No, čim ova materija postaneznačajna za ljude, ona nekako treba da prestane da budeona sama, treba da postane nešto drugo, "drugo po redu",prisvojeno istorijskim radom, "slika prirod~", kakose to kaže u rečenici iza toga. Šta znači ova - u daljemtekstu tako nazvana - suprotnost između ,apstraktno-materijalnog' i "društveno oposredovanog" bića? Svakako,krajnja apstrakcija je govoriti o biću prosto kaoo nezavisnom od svesti. U marksizmu do te apstrakcije~lolazi u .vezi sa poimanjem ovog bića kao nečeg prisvoJ~~og u Izves~om stepenu radom. Ali, time ova apstrakCIJa ne postaje pogrešna. Ona bi bila poo-rešna kad bismoje ~š,čupali iz njenog odnosa sa pretp~stavljenom povezanoscu.S druge strane, nijedan marksista neće tvrditida je time što je objektivnu stvarnost odredio kaomateriju već i saznao bilo šta konkretno. Teorijski, zasvrhe naučnog saznanja ova definicija je stvarno onošto je od svega najopštije, mada ne suvišno ili sporedno,pošto se ono što je pojedinačno može odrediti samopomoću opšteg, a ono što je konkretno samo prekoapstrakcije. U pogledu prakse, ovo svođenje mnogostrukostinašeg saznanja na najapstraktniju određenost možebiti čak od najvećeg značaja, kao što vidimo iz Lenjinovograzračunavanja sa pristalicama empiriokriticizma.A gde ostaje kod Schmidta materija, kad je već prisvojena? Njoj se ionako priznaje samo genetski primat,koii se još i relativira, budući da se za istori ju prirodekaže da pretpostavlja istoriju ljudi, koju su stvorili svesnisubjekti, i da je treba shvatiti samo kao njeno produžavanjeunazad. (Nat, 40.) Istina, Schmidt - kao iFeu.erbach - priznaje da fizičko delanje pretpostavlja"prIrodnu bazu kao kontrablok koji transcendira svest",ali doda ic da jc čulni svet "uvek i proizvod industrije",120.) Cco čulni svet - i nebo, mesec, zvezde?I ne samo to! Schmidt tvrdi, slažući sc sa Fcuerbachom:"Sav rad je rad na ČITstom biću koje se, međutim, upoređenju sa subjektima, pokazuje isto toliko kaonešto ništavno, nešto prozirno." (Nat, 19.) Čvrsto, materijalnobiće - nešto ništavno? Dakle, ipak je mogućeono u šta Lenjin nije hteo da poveruje, naime, da sematerija izgubi? Ne, jer tom "uništenju" odgovara, kaošto nam je već poznato, "ponovno uspostavljanje". Samošto sada materija više nije materija, više nije stvarnost,428nezavisna od svesti, nego je nešto "drugo po redu","slika prirode". Treba li to da znači: U našoj svestiimamo prirodu samo kao sliku kojoj ne odgovara spaljašnjastvarnost? Onda se, svakako, više ne bi moglogovoriti o odražavanju. Bila bi prebrođena "oštra suprot;:;'ost između subjekta i objekta", bio bi uspostavljenidentitet mišljenja i bića. Ali bio bi napušten i materijalizami, umesto toga, stiglo bi se do nedvosmisleno idealističkepozicije.Schmidt tvrdi da je za Marxa "svo prirodno bićeuvek već ekonomski obrađeno i tako pojmljeno prirodnobiće". (Nat, 58.) Znači li to da je spoljašnja stvarnostza Marxa-·Schmidta svedena na stvarnost uspostavljenuu radu, da je priroda ("svo prirodno biće") identičnasa čovekovim proizvodom? I treba li suštinu oveproizvodnje svesti još i na poimanje, tako da se možeraditi samo o predmetnosti imanentnoj svesti? Svakako,tada - kako nastavlja Schmidt - "pitanje dijalektičkeili nedijalektičke strukture ovog bića" postaje "čistosholastičko pitanje". (Nat, 58.) Štaviše, tada "samateorija već [sadrži] dijalektiku prirode" (Nat, 57) imaterija, budući da je predstavljena "kao u sebi dijalektičkistruktuirana", prestaje "da bude materija u smisluegzaktne prirodne nauke, koju su Engels i njegovi sledbeniciverovali da mogu uzeti kao oslonac za svoj pogled".(Nat, 56.)Naravno, Schmidt, kao priznati materijalista i marksista,odbacuje svako podozrenje da je idealista. On seizričito ograđuje od Hegela, za koga proces proizvodnje,uprkos velikim empirijskim saznanjima u pojedinačnom,u celini ipak ostaje duhovni proces. (Nat, 21.) Istovremeno,on pJadnokrvno priznaje: "Idealizam tačno vidida je svet oposredovan subjektom." (Nat, 20.) Dakle:Tamo gde postoji svet, taj svet je oposredovan subjektom.A tamo gde ne postoji subjekt, znači ne može bitini sveta. Ako se svet ne može pojmiti kao materija,kao stvarnost nezavisna od subjekta, šta drugo ondaostaje nego zamisliti ga kao proizvod samog subjekta?Jer Sclm1idt takođe kaže da je Marxu "patos stvaranja"zajednički sa idealistima od Kanta do Hegela, samo štoon za tvorca predmetnog sveta ne smatra ni Hegelo\'svetski duh ni bilo koju materijalnu supstancu sveta,nego društveno-istorijski proces života ljudi. (Nat, 20.)Kako se vidi - izričito odbacivanje idealizma. Pitanje jesamo gde da nađemo taj društveno-istorijski proces života.Ako taj proces treba da bude kadar da stvoripredmetni svet, onda i on sam mora postojati kao realnopredmetan. U stvari, on se i može naći u spoljašnjoj429

stvarnosti. Ali ako se bolje pogleda, ta spoljašnja stvarnostne može kao takva postojati kao nešto što se možeopaziti, nego ona treba da bude proizvod, proizvod onogprcesa života koji objektivno već pripada njoj samorZar. to !:ije :ma čuvena zmija koja grize svoj sopstvenirep? NIJe 111 to. Ono što Schmidt stvarno misli možese ovako izraziti njegovim vlastitim rečima: "u svakomdelu stvarnosti koju smo saznali krije se u potpunostiistorijska praksa". Bezazlena rečenica, i čovek bi se čakmogao .složiti s njom onakvom kako je nju, po njegovomuveren]:l, .nuž~o razt~~eti: Al} zatim sledi objašnjenje:"Tako, Istma, Imamo - Izlaze Schmidt - "uvek poslasa st~arima koje postoje, bilo da mi o njima mislimo iline, ah ova posebičnost stvari, njihova nezavisnost od našeko:r:temp~ativDe s::esti, upravo je oposredovana njihovomzaVIsnoscu od nase delatne svesti, time što se kod njihsva~i put radi o ,proizvodima'. Marxu je stalo do svetaproIzvoda a ne do apstraktnih stvari." (pol. ok, 49.)Samo kad uvek ne bi bilo i ovog "ali"! Schmidtbe~ uv!janja priz~aje da stvari koje mi opažamo postoje?bJektIvno, nezaVIsno od svesti. Ali to znači da raspola~e:n0 dvema vrstama svesti: jednom kontemplativnoml Jednom delatnom. I tako može nezavisnost od jedne,kontemplativne svesti, koja odražava stvarnost, biti ukinutai prevaziđena zavisnošću od druge, delatne svesti.~akle, . ispada da stvari u svojoj egzistenciji, konačno,Ipak 111SU nezavisne od naše svesti. Schmidtovo obrazlože~je:radi se svaki put o proizvodima i to, kako sekaze u tekstu, o proizvodima naše svesti, koja se utolikosrne smatrati delatnom. Tako, bismo, znači, mogli reći:naša svest proizvodi - sada za nas nesvesno - materijalnisvet koji mi odmah svesno opažamo i koji ne iščezavani onda kad mi ne gledamo u njega. Ali tako nasučis_ubjektivni idealista Fichte (Fihte)!Cini se da bi Schmidt mogao da ukaže, i to s prav?m,na ovo: Stvari kojima mi svakodnevno rukujemol11SU samo "apstraktne stvari", nego ih mi unosimo lipovezanost svog života, one nam nešto znače i mi ihop~žan:o :,am? shod:r:C? ovom ~načenju. Ako više ne postOleljudI kOlI praktIcno delaJu, onda i stvari gube značajkoji su nekad imale, jer on nije nešto što iri} po sebipripada. One su "po sebi" značajne samo dotle dokpostoje "za nas". Uostalom, ovo shvatanje u svojojopštosti nije nešto specifično marksističko, ono se istot,;ko ~ože naći i kod Heideggera (Hajdeger) i kod drugIh.Ah Schmidt ovo pitanje značaja, ili, kako on viševoli da kaže, relevantnosti stvari za našu životnu praksuneraskidivo povezuje s pitanjem njihove objektivne430stvarnosti. Pravo na ovo presudno logičko falsifikovanjemarksističke polazne tačke Schmidt - kako mi naslućujemo- izvlači iz njenog istorijskog početka, iz Marxovihteza o Feuerbachu.U prvoj tezi o Feuerbachu Marx je prigovorio Feuerbachovomkao i celokupnom dotadašnjem materijalizmuda se ogmničava na teorijsko ponašanje čoveka premaprirodi, na neposredno saznavanje. Istina, Feuerbachdolazi - kako se kaže u Marxovom predgovoru - dočulnih pretpostavki, od idejnih objekata stvarno različitihobjekata. Dakle, on ruši barijere idealizma i prelazina materijalizam, za koji opaženi predmeti nisu pukepretpostavke nego stvarno postojeće stvari, - ali on neubraja u istinski ljudsko ponašanje praksu, koju spoznajesamo u prezrenom komercijalnom obliku, on neshvata da u čovekovu suštinu spada to da ne ostavinetaknute objektivno postojeće stvari, nego da ih dotakne,preobliči, da se u njima opredmeti. On ne shvataznačaj predmetne delatnosti čoveka. Štaviše, on vidinjegovu praksu i teoriju u prosvećivanju i kritici, a neu praktično-kritičkoj, revolucionarnoj delatnosti.Kod Schmidta to se pretvara u ovo: Feuerbach ječulno-predmetnu stvarnost tumačio samo kao fizički telesnisvet, u obliku objekta posmatranja i neposrednogsaznavanja, a ne ujedno kao predmetnu delatnost, kaodruštvenu praksu. (Fb, 229.) Dakle, Feuerbach je tumaClO u tome Schmidt ne vidi nikakav nedostatak -ali u njegovom tumačenju svet se pretvara u fizička tela,li njemu se ne pojavljuje društvena praksa. Kao da jeFeuerbach želeo da ljude koji očito delaju svede na pukafizička tela! Kad bi bilo onako kako Schmidt kaže,trebalo bi da on urnesto toga identifikuje fizičku stvarnostsa društvenom praksom, štaviše da je odredi kaoproizvod ove prakse ili čak samo kao njen momenatkoji po sebi čak i ne postoji. Tim povodom se kažeda Marx "u pojmovima nije ni video neke naivno-realističke otiske samih predmeta, nego odraze istorijskioposredovanih odnosa ljudi prema njima". (Nat, 111.)Tako za Schmidta-Marxa postoji samo svet ljudi, i postojeodnosi ovog sveta ljudi prema stvarima koje seuopšte ne pojavljuju kao nešto što postoji izvan togsveta samo po sebi, i stoga uopšte i ne postoji. Dakle,Marx je Feuerbachu i materijalistima posle njega zamerio"što prirodu posmatraju kao čvrstu datost i saznanjekao ogledalo koje daje odraz". (Nat, 123.) To znači:on im je prigovorio na njihovom materijalizmu. Marx je,nasuprot tome, sagledao da priroda više niie - kakodoslovno stoji kod Marxa - "priznata kao sila za sebe",431

da je ona u međuvremenu - kako takođe stoji doslovnokod Marxa - postala "čisto predmet za čoveka".(Nat, 123.)Ove originalne doslovne Marxove mudrosti Schmidtje izvuk~o iz Grundrisse. Potražili smo ta mesta u knjizil s.aznalI .d~v Marx na pomenutim mestima u tekstu opisUJ.especlfI.~no ponašanje kapitala koji se prema prirodi,kOJa postOjI po sebi, odnosi na određeni način' naimeo:~ priroda, kal~o .~odaje Marx, z~ kapitalistu' postaj~"CIstO stvar konstI . Marx nastavip - a Schmidt tod~lje ne navodi: "i teorijsko saznanje njenih samostalmhzakona javlja se i samo kao lukavstvo da bi se onapot~ir:ila . čovekovim potrebama, bilo kao' predmet potrosnJe~llo kao sredstvo za proizovdnju".2 Ne izražavas~. sumnja u "samostalne zakone" prirode i mogućnostilJ.~ih~vogv "t~?rijskog saznanja". Naprotiv: Ovo ~ poslediljev Je, stavI~e~. pretpostavka ~a za kapitalistu prirodamoze. postatI ClstO predmet njegovih ciljeva. A Alfred-?chmldt shvata ,,lukavstvo" kapitala kao samu stvar.Covek se može, to je rečeno upravo u Marxovom tekstu~a koji se poziva Schmidt, odnositi prema prirodi _l to, razume se, u okviru određene društvene prakse _"posm~trački", "neposredno saznajući i zatim, naravno,ekspenn~entalno preispitujući to posmatranje", i pri tomsaznavatl samostalne tj. objektivnoj stvarnosti inhe:'e~tne za.kone. Za Marxa se ovde otvara mogućnost sociJalIzma, Jer ako su saznati objektivni društveni zakoniclrl!štvo više ~e I?or~ biti izloženo njihovom slepo~deJs~vu, neg~ ~h ljudI mogu upotrebiti za ciljeve kojesamI postavlJaJu... v Ako se, kao što Schmidt želi da pripiše Marxu,flzI~ka stvarn,?st na kraju krajeva razotkriva prosto kaoP~'o1Z':od drustvene prakse, onda je sasvim logično dapltanJ.e mogućnosti saznanja sveta za Marxa, kakoScl~mldt dalje tvrdi, irna smisla samo "ukoliko je on[taj. svet] čovekov ,proizvod' ". Schmidt stavlja izrazprOIzvod pod navodnike pošto, naravno, ne može ozbiljJ:? d~ ?st~ne 'pri onome što se .. kroz dvosmislenost njegovIhrecemca Ipak svuda probIJa. On se sam zadržava un.ejasnoćama. A čitaocu koji ne želi da učestvuje u tomnskan~nom ~odanju on i ne daje mogućnost da'bira. Takok~ze: "Ml znamo stvarno šta je prirodna stvar" _SchmIdt objašnjava tumačeći Marxa i uostalom i Enaelsa- "tek kad upoznamo totalitet industrijskih i priI~dnonaučno-eksperimentalnihpriprema koje omogućavaju• z Karl Marx, Grundrisse der Kritik der politische1l Okonoii1le(Rohentwurf), Berlin, 1953., str. 313.432njeno stvaranje". (Nat, 123.) Takvi iskazi, koji zvučematerijalistički i koji se stalno upliću, na krajukrajeva, imaju za cilj da predstavu o objektivnoj stvarnostiučvrste kao predstavu o pukom proizvodu čovekovesubjektivnosti, a ne moraju je direktno izraziti.Stoga se on rado hvata i za EngelsovLl kritiku Kantovestvari po sebi, samo sa suprotnom namerom. Kantovastvar po sebi je, konačno, još ustupak materijalizmu.Ako bi ona bila odstranjena, šta li bi onda kod Kantaostalo od objektivne stvarnosti: samo oset subjekta, kojije tek pomoću razuma morao da unese red u ono štoje njemu samom i iz njega samog dato. Tada bi samanjebilo čisto intersubjektivna stvar, ono bi bilo "subjektivnauobličenost čulnog materijala i njegovog pre svegahaotičnog karaktera". (Nat, 121.) lovu polaznu bazu,očišćenu od materijalizma, Schmidt - implicitno i neprimetnopripisuje marksizmu. Svakako, sa sledećommodifikacijom: Na mesto "subjektivne uobličenosti čulnogmaterijala" on kod Marxa stavlja - i to zvuči opetbeskrajno materijalistički - "društvenu uobličenost isame, već uobličene prirode". Ali, ovu rečenicu odmahtumači u tom smislu da se Marx time nadovezuje neposrednona Hegela, koji je materiji kao takvoj već pripisivaobitan oblik. Schmidt tako potura Marxovom pojmumaterije idealističku nijansu, jer, naravno, kod Hegelamaterija ne može značiti stavrnost nezavisnu od duha.Ako neko u to još sumnja, neka se uveri na ovomnavodu iz Hegela: "Nikad materija nije bez bitnog obli·ka, i samo zahvaljujući njemu ona je nešto", - daklenije ništa iz same sebe i po sebi "što više usvajamovaj oblik, to više dolazim i u stvanzi posed stvari".Dakle, u čemu se sastoji ono što je bitno u društvenojpraksi? U uobličavajućem usvajanju oblikfl koje se višene naziva, kao kod Kanta, subjektivnim, nego društvenim.Kod Hegela je ovo usvajanje zamišljeno u idealističkomsmislu, a u materijalističkom smislu moglo bise shvatiti u najboljem slučaju kao proces saznanja, jersamo tu se približavam materiji na taj način što njusamu oslobađam okvira, a stvaram sebi sliku o njenomizgledu, njenoj strukturi, njenom obliku, tako da moguda kažem: što više t:svajam ovaj oblik odražavajući ga,to više dolazim i u stvarni idealni posed stvari. Dakle,kad sasvim precizno pogledamo stvar, kod Schmidta unajboljem slučaju proviruje onaj neposredno saznajućimaterijalizam protiy koga on tako spremno ustaje.Sam Schmidt sebe i sada, kao i ranije, smatradijalektičkim materijalistom. Gore navedene, istinskimarksističke teoreme mogu se naći svuda u njegovim28 Marksizam u svetu 433

spisima i on ih nije povlačio. Schmidt čak brani Marxovmaterijalizam izričito od autora kao što su Calvez iCottier (Kalvez, Kotije ), koji Marxu "žele da pripišuneobičan, sociološki ukrašen ,idealizam proizvođenja' ".(Nat, 95.) Marx upravo ne dopušta, kao Lukacs u IstoJ iji i klasnoj svesti, da se priroda formalno isadržinskil:ltop~ u društvene oblike u kojima je usvojena. (Nat, 95.)StaVIše, on priznaje relativnu istinu "naivno-realističkoO'momenta u prirodi". (Nat, 96.) Čak, smatra Schmidt,nužno .. je jas.no i gla~no reći, kao i Marx: "MaterijapostOjI nezaVIsno od ljudi. Ovi stvaraju svaku ,proizvodnusposobnost materije samo pod pretpostavkom materije'JJ. (Nat, 94.)Dakle, da li smo ipak bili nepravedni prema našema~toru? Da ~ismo možda promašili u tumačenju onihnjegovih odeljaka u tekstu koji zvuče idealistički? AlfredaSchmidta smo stalno upoznavali kao idealistu, a ons~ stalno p.roglašavao za m~terijalistu. U njegovim spiSIma nalaZImo dokaze za Jedno kao i za drugo i točesto u jednoj istoj formulaciji. Zar se može biti' materijal~stai id~a~ista u isti mah? Može li se jednom istomstanju stvan Istovremeno dati materijalističko i idealističkaznačenje?2. Prikriveni mahiZa711.434~at~rijalizam i idealizam su pojmovi koji u savremenoJfIlozofskOj diskusiji mogu značiti različite stvarizavisno od stanovišta. Ako pođemo, kao što AlfredSchmidt zahteva, od jezičke upotrebe kakvu on nalazikod ~~ar:

nego - uz korišćenje još nezrele formulacije mladogIVlarxa - "istina koja ih ujedinjuje". I ta!w AlfredSchmidt uspeva bez muke da svede na zajednički imenitelj.. materijalistu Lenjina i li.~ealistu Hegela. Zar nijeLen}ll1 - mada samo u staGljumu prolaznog prosvećivanJa- rekao da svest ne samo odražava objektivansvet nego ga i. stvara ... Schmidt zbog toga zaključuje:"Pretvorena u mdustnju, priroda postaje bezvredna".A v to , opet, ne znači ništa drugo nego ono što Hegelkaze u svojoj Fenomenologiji: "Njeno ,biće po sebi' Itao,stvarnost suprotstavljena delatnoj svesti sr-ozano je naprazan privid' ". (Nat, 116.) Dakle, ipak idealizam nasuprotmaterijalizmu? Ne, jer se Schmidt izričito pozivana "naturalizam" mladog Marxa, po kome se "uzajamnooposredo:ranje. pl~irode i društva vrši u okvira ukupnestvarnostI [koja Je određena kao] priroda". (Nat, 115.).

nego sa~lO njih?ve relacije, njihovi odnosi zavisnosti.A tu }llOZemO mU;'ne d~še tvrditi: "Ono što je činjenica,ono sto ~u f~nkclOnalm odnosi nimalo se ne menja biloela. sv.

J?e.hanicistički, sasvim nespojivo sa dijalektičkim materijah~momI1?-arksističke teorije. Budući da marksizam~e~I postav~J.a ?SI:~)v.n0 pita?je filozofij~ i na njega odgo\ ara mateIlJahstlckr, za njega materija ne znači samo~onstrukciju mišljenja, korisnu za praktične svrhe neaoJe one: za r:jeg,: o?jel~tivna stvarnost u kojoj leŽi peo_l e~l

dualnim pečatom". (Fb, 177.) Po njemu, nemoguće je,kao što čine idealisti, počinjati filozofiju nekim J a kojese iscrpljuje u mišljenju. (Fb, 114. ) Ne-Ja, koje je Fichteshvatao kao proizvod tog Ja, mora biti premešteno usamo Ja kao njegova suprotnost. (Fb, 113.) Čoveku, tomJa koje uistinu postoji, pripada u suštini čulnost. (Fb,85.) Razum, ono što je navodno nadčulno, uistinu je"sama čulnost, dovedena do svog pojma ...". (Fb, 84.)Stoga, nije misleće Ja stvarnost koja sve obuhvata ikojoj, po Fichteu, pripada još i materija kao njen proizvod,nego je čulnost - kako se izražava Feuerbach -"postojeće jedinstvo materijalnog i duhovnog". (Isto.)Ono što je Mach imao u osećanjima kao elementimastvarnosti, to ima Schmidt u Feuerbachovoj čulnosti. Akonju postavimo kao stvarnost od koje treba poći, imamomogućnost da u svako doba ono što je subjektivnoshvatimo i kao objektivno a objektivnost kao nešto subjektivno.čulni podaci su objekti za mišljenje, ali nanjima se ne može videti da li odražavaju stvarnost,nezavisnu od njih, ili se sastoje samo od kompleksaoseta. Sve ono čega sam svestan, sve ono što je za meneobjektivno, sve to pripada mojoj subjektivnosti, i tomanje onom delu koji je ranije nazivan Ja, apstraktnommišljenju, a više onom Ne-Ja u ovom Ja, upravo čulnosti.Stoga, nju više ne smemo shvatati kao receptivnost,kao stalno pasivnu sposobnost (Fb, 126.); pre semože reći - posluživši se opet Feuerbachovim autentičnimrečima: " ... Pasiv ovog Ja je aktiv objekta. Zbogtoga što je i objekt delatal1, Ja stvara patnju, koje seto Ja, uostalom, ne mora stideti, jer objekt spada i samu najdublju suštinu ovog Ja". (Fb, 122.) Time je podignutmost da se još jednom pređe s Feuerbacha naMarxa, ali je taj prelaz ispravljen u skladu sa revizijomkoju Schmidt smatra umesnom u stvarima Feuerbacha.Schmidt kaže da je Feuerbach shvatio da se radi o tomeda se "čulnost odredi kao ,delatna' a delatnost kao ,čulna'...". (Fb, 126.) I tako vrlo lako prelazimo sa čulnosti,koja je delatna zato što utiče na samu sebe u"najdubljoj suštini ovog Ja", na onu praksu koju jeMarx odredio kao čulno-ljudsku, kao predmetnu delatnost.Tumač veruje da sme prećutno da revidira činienicuda je Mar-xu kod Feuerbacha nedostaiao upravomomenat delatnosti i da mu je on njega izričito suprotstavljao.Tako izlazi da su Marx i Engels samo konkretizujućidalje razvili ono što je Feuerbach već načeln0formulisao. Schmidt i naziva osnivače i klasike marksi7-rna "marksističkim pristalicama" Feuerbacha. (Fb, 164.)Po njemu, već je Feuerbachova zasluga bila ono što su442vlarx i Encrels od njega samo preuzeli, naime to što o~~snovno pitanje filozofije nije odbacio zaj,edno s hegehjanstvom,nego ga je samo ,~znova :p~St~VIO. ."Ono (to pitanje) time :-:- obJ~snJava Schmldt.-više ne označava u okviru fIlozofrJe određenu suprot~ost između dve ,supstance', nego prelazi .~ suprot?ostizmeđu ,praktične' materijalnosti i filo~of1Je kao CI~tokontemplativnog odnosa prema svetu, bIlo ?a se radI ~idealističkom ili materijalističkom ... Odeljak o Feuerbachuu Nemačkoj ideologiji nosi, doduše, podnas.lc:'Y"Suprotnost materijalist~čkog i ideali~.tičk~g ~h:atan:a ...Ali, ne misli se na ,staru suprotnost CIStO l?eJ~lh sr-IIaIl,koju je rešio još Feuerbach,., n,ei?o n~kvahtatl~no .~ov~suprotnost između ,spekulacIJe l ,pnkaza .. : pra~!ICnO",procesa razvitk,~ ljudi'; t~me. "s,~mostalna ~Ilozof1Ja gubi... svoj medlJum postoJanJa. (Fb, 164 l sled.)S druO'e strane Schmidt mora da prizna Feuerbachu"strogi objektiviza~". Po njemu imamo, kako. se Feue~bachjednom izrazio, "unutar kože ceo ~vet, l samo J.~on razlog što izvan svoje kože pokaZUjemo vsv~t kOJIodcrovara ovome". (Fb, 196.) Ali Schmidt ne zehv.da tosh~ati u saznajnoteorijskom smislu, nego kao ~lvotn~nužnost. Mi smo upravo iz praktičnih razloga pnnuđe111da pretpostavimo da izvan nas postoji još neka, od nasnezavisna stvarnost. Ono što je za Macha stvar ekonomijemišljenja, za Schmidtovog Feuerbac!1a je s.tvar:prakse". Ipak, kod Feuerbacha se ne moze prevIdeti~aklonost prema stvarnom materijalizmu, t~~o daSchmidt u ovoj tački opet pribegava Hegel~ kop, ~~koon hvaleći ga ističe, "nasuprot Feuerbachu l osmvaclmamarksizma ~ pokazuje i iskustvo iščezavanja neposre.d!losti - koje uvek i postoj zajedno s prakso:n - nJenogprivida da je apsolutno nezavisna od suble~ta,. ?okona za pomenute autore čini - pre svega --:: kntenJumobjektivnosti (bića kao i saznanja)". (Fb, 2,:;7,) .. Ako nije bilo dovoljno mahizam prosto .svestI :1aodavno poznati subjektivni idealizam, onda 111 S.chmld~tovo shvatanje sveta, manje-više prikriv~no .t: l1legoyolinterpretaciji Feuerbacha, takođe ne moze bIt] dovolJl10određeno samo kao novo izdanje mahizma. Glavna razlikaje u tome što je prirodnjak Mach iz kompleksaoseta ipak izgradio sebi još i cca svet fizičkih tela. dokSchmidt, sa ~svojom podešenom interpn:tacijom Feuerbacha,prirodu skoro potpuno sabija u telo čoveka: T~la.kaže Schmidt, predstavlja kod Feuerbacha, u Lelbmzovom(Lajbnic) smislu, cel.u prirod~l. (F~, 178.). Akov setradicionalni cogito zamem dosledmm. pnz~a.vanJ~m ~~1-nosti, pokazaće se: ",Telo spada u molU sustmu: st:WIse.443

telo u svom totalitetu je moje Ja, sama moja suština' ".(Fb, ~ 78) I sada, kada. smo čuli kako nam se spoljnjisvet Javlja samo tako što ga mi izvlačirno iz kože ukojoj se krije naše telo, ovo telo možemo nazvati kakokaže Feuerbach, "osnovom sveta". (Fb, 113.) "SubJektivnost,telo i svet", kaže Feuerbach, ,čini konkretno jedinstvo".(Fb, 122.) Dakle, svest ima u'telu već prirodu, nemapotrebe da izlazi iz nje, već mora težiti da tako rećidublje prodre u nju, jer ona tu prirodu ima kao nesves~nu. ~euerb::ch, k~že Schmidt, ovde anticipira Freuda(FroJd). Pnroda J.e nagon, pre svega to je seksualnost.(Fb, 1/8.) PolazecI od toga, sasvim tačno shvatamo kadFeuerb~ch, po .rečima. Schmidta, kaže za prirodu da jeona u covek!-l Isto tolIko kod sebe same koliko je i odsebe razydvo] ena: Ono ~to čovek kaže o njoj, to onasam:: kaze o sebI; Schrl1ldt dodaje: " ... ali čovek ujednootknva u onome što kaže o vanljudskom uvek samosvoju vlastitu suštinu". (Fb 214.) ( Uvek samo" a ne"uv.~~ i"!) Ko sad još po;tavlja pitanje prirode "posebI,. tel~snog sveta tu napolju sa njegovim hladnimz,akomma?! Z3l- !:as priroda postoji samo ukoliko je releva~1tnaza nas ZIvot, - na to nam Schmidt stalno uka~~]e. A naš život, to je naša čulnost, to je naš nagonskiZIvot, koyme pripada i mišljenje, jer je duhovnost _kako kaze Feuerbach - samo "univerzalna čulnost",(Fb~ 222.) .To ne znači samo da ona prva počiva naovoJ dr~?oJ, ."nego i: obrnuto, da se čulni organi, kojisu postalI upI:verzalm, osl~bađaju partikularnih potreba,da se u svoJO] neposredno] praksi - usvajanju sveta _odr:.os.e clulz~)Vno-teorijski". (Podvukao autor.) SchmidtreZImIra: "U tome se sastoji imanentna utopija emancipatorskečulnosti". (Fb, 223.)1 Istinska praksa čula - to je, po Schmidtu, Marx~onstatovao još u Ekonomsko-filozofskim rukopisima _Jeste up~:avo "teorijske" vrste. Naime, samo ako stvartako S~OJI, moguće je ~svojiti prirod~ a ne izvršiti nasiljenad, njom. (F~, 191 1. sled.) SchmIdt ukazuje na primeabuJ.-P. OSIera (OZle): "Feuerbachov čovek traži naosnovu svoje ,prirode'.,. sporazum sa mudracima kaosto su Aristotel (Nikomahova etika) ili bar sa mudrim~rcin:a. SysitiwJl, symposiu17l, eros, pldia i. najzadiJzeona, to su vrednosti Grka i vrednosti Feuerba'chakoji .. , kao i njegovi učitelji želi ,da sledi prirodu' .. ~,;(Fb, 192.) Teoriju je Aristotel shvatao u obliku životateorije,y bios thoretikos, kao praksu, i to kao najvišu ipravu co',ekovu praksu. Ona je za njega, kao i za Grkeuopšte, značila, ne samo apstraktno mišljenje neao ičulno-duhovno ukupno posmatranje. U savreme~om "sve-444tu je pre svega Heidegger pokušao da ope~ ~tvori ugledAristotelovom shvatanju teorije. Dakle, da Ir Je od Feuerbachau marksističkom duhu neočekivano postao Feuerbachu Heideggerovom duhu? Schmidt daj.e ne?ativanodgovor na ovo pitanje. Kao najvažniju razh,~u "lZl:ne~uHeidegaerovoa i Feuerbachovog poduhvata on IstIceda Heideaaer ~"" uprkos radika l nom d unu ' ostaje . a k 'a d em-~ki, dok F~~erbachova antropologija ima prosvetitelj.ski-anticipirajući karakter. Njen ratoborni hurn.anizan: Imaza cilj ,univerzalnog čoveka', koji je kao fIlozof co'.'eka kao čovek filozof." (Fb, 229.)Lenjin, čovek političke prakse, rekao je,. ~a? izvi~njenje, u vezi sa jezikom pOJmova svog M.atenJaltzm~ lempiriokriticizma, da je on običan marksista" a ne hlozof.U smislu Schmidtovog Feuerbacha moracemo ovdeda konstatujemo ljudsku nedovoljnost. Onaj ,l~o .uistinuhoće da bude čovek trudi se oko "prakse fIlozofa.Nju nikako ne treba smatrati tuđom svetu. Zar nijeFeuerbach rekao za svoju "filozofiju budućnosti" da trebada se spusti sa "idejnog blaženstva koje nema nikak:~potrebe" u "ljudsku bedu"! A kako bi se to moglo UCInitidrukčije nego objavljivanjem kn.jiga? Schmidt ~~mentariše:"Zato je Feuerbachovo spIsatelJ stvo ,praktIcno'.Njegova metodska polazna tačka sadrži kritiku ioptužbu: on cilja na emancipaciju individua." (Fb, 168.)Filozofi su samo tumačili svet, ali stvar je u tomeda se on izmeni, - tako kaže Marx u svojim tezama oFeuerbachu. Suprotnost između Marxa i Feuerbacha ukidase ako, zajedno sa Alfredom Schmidtom, Feuerbachačitamo unazad. To znači da se vratimo sa Marxa naFeuerbacha, a da ne napuštamo Marxa, štaviše da gadopunimo. IlL teza o Feuerbachu, tako dopunjena, glasilabi: Filozofi su svet tumačili samo sa distance sam.ozadovoljneduhovnosti, ali stvar je u tome da se onizmeni prosvećujućim tumačenjem.Po idealističkojverziji potajnog mahizma AlfredaSchmidta, svest je ta koja konstituiše svet. Feuerb~chAlfreda Schmidta teži, prema tome, da izmeni svet tunešto menja svest. Prosvećivanje ie njegova praksa. Toiepraksa za koju nije potreban nikakav prevrat ~ruštvenihodnosa, pa, dakle, ni radnička klasa kao subjekt ta~verevolucije. Na niegm'o mesto stupa čovek onog bwstheol'etik6sa. filozof koii. ne napuštajući svoj filozofskiovaj poduhvat samo snagom svoje reči.život, počinje9 O "konstituciji sveta", pojmu koji je centralan za A.Schmidta, upor. između ostalog Nat, 113 i dalje.445

4. Kritička teorija u procesu raspadanjaapsolutnog duhaMax Horkheimer (Horkhajrner) je tridesetih godinaovog stoleća svoju "kritičku teoriju društva" koncipiraou izričitoj suprotnosti prema "tradicionalnoj teoriji".Schmidtova interpretacija Feuerbacha čini da postajemosvesni toga koliko ova kritička teorija oseća da je uključenau poštovanu tradiciju. Marx i Engels se javljajukao "marksističke pristalice" Feuerbacha a Feuerbachkao predstavnik onog bios theoretik6sa kojeg su, počevod Platona i pre svega Aristotela, filozofi u neprekidnomlancu stalno isticali kao istinski život. Stoga je kritičkateorija, suprotno prividu koji pokušava da stvori, krajnjetradicionalna teorija, koja se međutim kritički okrećeprotiv sebe same. Horkheimer ovako karakteriše ovookretanje: "Samoposmatranje uma, koje je za starufilozofiju predstavljalo najviši stupanj sreće, u novijemmišljenju je pretvoreno u materijalistički pojam slobodnogdruštva koje samo sebe određuje ..."10Samoposmatranje kma - to je Aristotelov biostheoretik6s, život posvećen teoriji, duhovnom gledanju,koji, istina, na taj način što svoje gledanje čini predmetomsebe samog, u tome sagledava i ono što seuopšte odražava u čulnom gledanju: stvarni svet. U svomposmatranju individua tako ima kod sebe celu stvarnost,ona se nje domogla, uzdigla do njenog duhovnogsopstvenika i u tome je, u isti mah, slobodna kod sebesame, zadovoljavajući samu sebe i određujući samu sebe,autarhična i autonomna. Kritička teorija ne samo dajednostavno suprotstavlja ovom individualnom samoodređenju,koje se ostvaruje u duhovnoj autarhiji, pojam"slobodnog društva koje samo sebe određuje", negoshvata sebe kao izraz epohalnog preokreta jednog udrugo. Time su antagonistički načini mišljenja uvršćeniu istorijski proces koji je nekad započeo tamo gde kritičkateorija veruje da je ponovo stigla: "Samoposmatr:a:.nje uma" rezultira i samo već iz preokreta, njega sukoncipirali neki grčki filozofi kad se pokazalo da višenisu mogli da društvo kome su pripadali, polis, smatrajuslobodnim društvom koje samo sebe određuje, daklekad se pokazalo da antička demokratija neopozivo podležepropasti. Bios theoretic6s je trebalo da postigne onošto, izgleda, više nije bilo moguće učiniti u bios politic6s,lO Max Horkheimer, TraditiO/ze/le und kritisclze Tlzeorie(1937), u: Kritische Theorie, tom II, izd. A. Schmidt, Frankf./M.1968, str. 196.446u političkoj praksi: naime, da ljudi određuju sami sebe.Bios theoretic6s je transpozicija demokratske zajednicepolisa u duhovnu zajednicu pojedinca sa samim sobom,ona je, utoliko, i sama bios politic6s sveden na autonomijuindividualnog mišljenja. Samo čovek slobodnogmišljenja mogao je važiti kao slobodan - istina, spoljajoš izložen uticajima svoje okoline, ali je obuhvatao tIPuniverzalnog čoveka, do koga je, po mišljenju AlfredaSchmidta, bilo stalo Feuerbachu - čoveka "koji je kaofilozof čovek a kao čovek filozof". (Fb, 229.)Bios theoretic6s je - kako se obično prevodi -"filozofski život", A filozofski život je istinski čovekovživot, što, po antičkom shvatanju znači: to je životistinske sreće. U misaonom radu, kakvom nema ravna,Aristotel je pokušao da dokaže da u filozofski život možeda uđe čitavo obilje životnog zadovoljstva koje se, premaraširenom shvatanju, ne može zamisliti bez prijatnihčulnih nadražaj a koji su posledica telesnog kontakta.Onu životnu praksu koja je usmerena samo na uživanjeu radu čula Aristotel preZl-ivo naziva bios lzedol1ic6s,život hedone, čulnog uživanja. Nasuprot tome, on pomeraistinsko čulno uživanje na gledanje, pri kome nema dodira,pri kome dodir ne menja stvari - na gledanjekoje se može oduhoviti u distancirano posmatranje svetauz razmišljanje i u tome naći svoje najviše ispunjenje. 11U svesti o ovom posmatranju sveta, u samozadovoljnomzadržavanju na ovom posmatranju vlastitog gledanja -u tome treba tražiti sreću. Stoga je nužno apstrahovatinesklade koji smetaju, ukoliko možda padaju u oči. Itako se, u ugledanju na antičku filozofiju, sagledanastvan10st sve više odvaja od čulno-neposredne stvarnosti.U onoj meri u kojoj pojedin8čne individue osećaju daim društvenoekonomske okolnosti ugrožavaju st"\-arnuegzistenciju, u toj meri se svet slobodnog mišljenja preobražavau kosrničku i čak božansku datost, koja višenema mnogo zajedničkog sa čulno-neposrednom stvarnošću.Hrišćanska religija srednjeg veka smestila je svetkoji treba posmatrati sasvim izvan sveta, kao neki drugisvet, kao nebo s one strane Zemlje, u koje se i sama ovaZemlja jednom treba da preobrazi, da bi, istina, ne svi,ali bar svi oni koji su dobri mogli da uživaju u zadovoljstvubez kraja "U viđenju boga", "večnom blaženstvu".U poređenju sa duhovno preobraženom čulnošću,koja je ljudima obećana za sudnji dan, čisto zemaljskačulnost javlja se ne samo kao niža nego i kao odvratnazato što ugrožava večni spas.II Upor. Aristotel, Nikomahova etika, knjiga X.447

Srednjovekovnom hrišćanstvu se nikako ne opraštanjegov neprijateljski odnos prema čulima. Pri tom se,po pravilu, previđa da se moderni materijalizam, kOJi jenaklonjen radostima čula, mada sebe istovremeno smatraracionalnim, ne može zamisliti bez prethodnog hrišcanskograskola između duha i čula. Samo zahvaljujućipotpunom razdvajanju oba sveta, idealistički sledbenicisrednjovekovno-feudalne teologije dobili su pojmovni instrumentarijumda bi, kao posledicu građanskog okrelanjaka materijalnoj stvarnosti ponovo sagledali ovajstvarni svet u njegovoj ljudskoj nedovoljnosti i da bi gamogli kritički ocenjivati prema njegovoj preobraženojkopiji. Snagu za ovu kopiju l1ovovre71lenska filo;:ofijashvata kao lim, kao sposobnost stvaranja duhovnih slika,ideja koje daleko premašaju svet čulnog iskustva.Apstraktno insistirajući na umu, idealistićka filozofijase prema čulnosti, a time i prema čulno spoznatoj stvarnosti,drži na distanci. U ovoj suprotnosti ona izražava- često i sama nesvesna toga - menjanje društvenihodnosa kao buduću istorijsku nužnost kojoj je potrebnadisciplinovana praksa u kojoj čulne sklonosti morajuostati podređene moralnoj obavezi. Ali do ovog menjanjane dolazi i još ne može doći - stoga filozofska individuaostaje u izolaciji bios theoretik6sa.Iz intencija građanskog uma preobražava se u Hegelovojfilozofiji onostrano hrišćansko nebo u apsolutniduh. Ovaj duh ne stoji više prema stvarnosti kao pukaonostranost, nego postoji, s jedne strane, stvarno u životuuma, u bios theoretie6s11, ili - kako se to sad zove- u "samosvesti". S druge strane, Hegel veruje da ovajduh, ovaj um, u stvarnosti koja je data svesti srne daprotumači kao delatan, da stvarnost same ove stvarnostisrne da protumači kao umnu. I za istinsko ostvarenječovekovog života on smatra akt izmirenja oba načinaegzistencije apsolutnog duha, koji se ostvaruje u procesuostvarenja apsolutnog znanja. U apsolutnom znanju čovekovaindividua - ukoliko se ona srne shvatiti kaoumno biće - ima apsolutni duh potpuno kao svojusuštinu i u tome je sada uistinu autonomna, određujesamu sebe, slobodna je.Nasuprot tome, II;Iar~yove teze o F ellerbaelzu označilesu onu istorijsku tačku koja ne samo da razotkrivaHegelovo izmirenje kao iluziju nego i tom bios tl1eoretie6suuopšte oduzima njegovu stvarnu motivaciju. Filozofisu dosad samo tumačili svet a stvar je u tome dase on izmeni - i to u istinskom smislu onog filozofskogtumačenja koje je izvršeno u Hegelovom sistemu. Utoliko448je izmena sveta, koja je postala nužna, ostvarenje filozofije,koje, međutim, više nije stavljeno u ruke fIlozo~a,nego cele klase ljudi, proletarijata, koji zajedno sa ommšt; je specifično u njegovoj delatnosti već proizv?di ielemente slobodnog društva što samo sebe određUjedruštva koje je Marx, posluživši se jezičkom upotrebomsvog doba, nazvao komunizmom.Tamo gde je ostvaren, komunzam )e zajedn~ca lj~l~ikoji svoju materijalnu stvarnost prolzvode 2ajed11lclo,svesni Syog cilja da ostvare svojl!- ljudsku prirodu i. dau tome nesmetano određuju samI sebe u saglasnosti sasvoiim umom. U ovom društvenom radu, kao u onomopšJtem koje ih bitno povezuje, sastoji se njihov život,pa i zadovoljstvo njihovog života, koj.e ispunjav}~. supstancijalnimsadržajem celokupno partIkularno uZlvan~enjihove mnogostruke delatnosti: stoga, sam rad postajeLl komunizmu "prva životna potreba".12Uspostavljanje i komunizma je, po Marxu, iz kapitalističkognačina proizvodnje proizašla prirodna nužnostnapretka društvene proizvodnje, koja se, svakako, nerealizuje sama od sebe, nego iziskuje političku akciju,"praktično-kritičku" delatnost, kako se kaže u tezamao Feuerbachu. Stoga je odsad takođe nužno da čovekovapriroda više ne traži slobodu samo u mišljenju nego iu potpunoj čovekovoj, a to znači: u društvenoj stvarnosti.Stoga je iz humanističke intencije, čiji je dužnikbios theoretie6s, Marx napustio izolaciju teorije i svojebiće premestio u bios politie6s; od čistog ideologa gradanskogporekla postao je revolucionarni pra 1 "tičar. usavezu sa radničkom klasom koja se politički organizuJe.Tamo gde intelektualci istomišljenici nisu učinilitaj isti kor;k, bili su prinuđeni da shvate da je njihovahegelovska samosvest u neku ruku iščilela u njihovojyl;stitoj gla\'!. S obzirom na provokaciju koja je pToizlazilaiz postojanja proletarijata, oni su osećali da "išene ži\"e u harmoniji sa svetskim umom. Ali, pošto su imsve brojnije klasne borbe izgiedale isto tako bezumne,oni su postajali kritični prema svemu, uvek težeći dasačuvaju bar slobodu svoga mišljenja - mišljenja koje,budući da je mislilo samo o sebi, više nije u isti mahmoszlo umno da shvati i svet, nego je dopiralo još samodo ;vesti o neodrživosti i siromaštvu vlastite individualneegzistencije. Marx i Engels su u tome videli početak" Karl i\'I a r:'\ , Kritik des Got/zaer Programms, II M2rx/Eagels,Werke (MEW), tom 19, str. 20.29 Marksizam u svetu 449

onoga što su oni nazvali "procesom raspadanja Hecrelovogsistema" i "procesom raspadanja apsolutnog dUha"YSve dok postoji kapitalističko društvo, intelektualcikoji potiču iz građanske klase stalno će se iznova nalazitipred onom alternativom pred kojom su se prvi putnašli Marx, Engels i njihovi savremenici. Ipak, u međuvremenusu se bitno promenili presudni momenti. Marxje pred očima imao radničku klasu tek u začetku kadje cela njena buducnost još bila sasvim neizvesna. Samou ovoj situaciji razvitka, koji je još slobodan od kasnijihnegativnih iskustava, bilo je moguće postati neposrednosvestan istorijske misije proletarijata, nezbunjen prividomsuprotnosti, dakle samo onda kad je do OVOg neposrednogsagledavanja došlo kod čoveka koji je -=- kaošto je to bio slučaj Marxa - u sebi svesno nosio suštinskoznanje do koga je došlo društvo u svojoj istoriji.Takođe, ovo je znanje učinilo Marxa kadrim da svomspontanom otkriću da naučne osnove pomoću logičkeargumentacije svog glavnog dela. ~U mecluvremenu je radnička klasa prošla kroz stogodišnjuistoriju neprekidnog porasta. Teško da se igdetako snažno razvila kao u zapadnoj Evropi, ali upravo!u)?Š nije ispuni~a svoju istorijsku misiju. Dakle, prividJOs l .daI?as, govon protiv utiska, od koga je Marx nekadpolazIO l dospeo do svoje teorije. Ali to ne v37.:i i zasamu teoriju, pošto ona nije zasnovana u prividu negou naučnom saznanju. Danas se privid može korigovati"uonu spontanu izvesnost od koje je Marx nekad polazio sa~o onda ka.d se on pomoću logike teorije naučnog socija!Izma_ shvatI u samoj svojoj suštini. Onaj ko bi hteo da,kao Marx,od neposrednog sagledavanja proletarijata?ospe do izvesnosti njegove misije, pao bi u stvarnostiIspod Marxovog nivoa, jer bi pokušao da preskoči istorijs~a?posredov!'lnja svoje vlastite savremene neposrednostI,l stoga bl sc, za razliku od Marxa, apstraktnoodnosio prema stvarnosti.. U klasnim borbama između dva svetska rata revoluCIOnarna snaga radničke klase opet se, posle dugog vremena,neposredno nametnula svesti građanskih intelektuaJaca.Istor.ijsku misiju ove radničke klase bilo ie mog~cespoznatI. na osnovu čitania Marxove Kritike oolitl.~/.::eek0i1071;zje. Ali, ukoliko ni jedno ni drugo nekoga?Il e podstaklO na to da stvarno identifikuie s,'oi llč;1imteres sa proleterskim klasnim interesom i da u skladusa tim, uđe u revolucionarnu borbu, komuniz~m mu je13 Marx/Engels, Dela, Prosveta, Beograd 1974, tom 6 (Nenw('kaideologija), str. 15.450mogao izcrledati samo kao zasnovana nada, ali ne kaost;arno ln·etanje". Jer, Marxova teorija dobija snagu~bedljivog dokaza tek u praksi oslobađanja same radničkeklase. Ona je teorija upravo ove prakse i stoga seizvan nje i ne može potpuno shvatiti.To je bila posebna situacija koja je Horkheimerapodstakla na stvaraI:je koncepc.ije SV?j~ "k:·iti~~e teorije".I Horkheimer Je u traganju za lstmsbm ZIvotomosećao, kao i Marx, da je upućen na bios theoretie6s.l njega je sagledavanje činjenice da postoji proletarijatnagnalo na saznanje da se filozofski život može ostvaritisamo u revolucionarnoj praksi. Ali to sagledavanje proletarijataviše nije moglo da uveri njega - koji je imaopred očima poraz nemačke socijaldemokratije, nekadnajmoćnije revolucionarne avangarde radničkog pokreta- u bezuslovnu izvesnost skore pobede ovog pokreta.Stoga, nužnost koju je Marx konstatovao on više nijemogao da shvati kao društveni zakon, nego samo još keiomoralni postulat, kao ideju na osnovu koje je trebaloodrediti političko delanje. Isto onako kao što je zaAristotela demokratija polisa bila unapred data društvenastvarnost, čija mu je ekonomska osnova i s timpovezana prinudnost ipak ostala nepoznata, tako da,ieon bios theoretie6s mogao zamišljati samo kao bzospolitie6s preokrenu t po slobodnoj odluci u duhovnusamoodredbu - isto tako Horkheimer shvata prevratkao vraćanje na politički oblik slobode, koji je, na osnovuekonomskih odnosa, samo omogućen.Onaj ko je svoiu egzistenciju uneo u svest o suv~renitetusvoga mišljenja neće, radi puke mogućnostI.ovaj bios theoretie6s, o kome sam odlučuje, zameniti zabios politie6s, u kome ie zaiedno sa mnogim drugima ipored mnogih drugih potčinfen u najmanju ruk,;t priyiduobjektivne nužnosti borbe. Stoga će ~n po~u~~vatl d~unapređuje revolucionarnu praksu, all ostaJucl na dIstanciteoretičara. Ova distanca se rado naziva kritikomNova dimenziia političke ekonomiie, koju ie Marx rl'!stigao sa svojim Kapitalom, svodi se, P0"10::'1 O-'O~distancirani a, na "kritiku političke ekonomiie" u smislu"kritike ideologije", očišćene od sve .. p07itivne n8.u1.~"(Marx); Marxovo shvatanie o zakonitosti društvenih Drocesa zrrrušava se u "kritičku teoriju društva".od bio--;; theoretie6sa u bios politie6s, koii je Marx nekadizvršio meniajući svoie klasno stanovište, ostaie stof:3.i sam - teorija. Samopo smatran i e uma ne pretvara se.po Horkheimeru. u praktično ostvareni e um'1. n~9:O S'1mou njegov "pojam". Ali ako bios, koii se artikuliše. u l~ritičkojteoriji, ostaje na strani teorije, ako on ostaje blOS451

theareticos, on se ne može odupreti ni procesu raspadanjakoji je odmah posle Hegela zahvatio sve one intelektualcekoji, kako ističu Marx i Engels, uprkos svojkritici nisu stvarno napustili tlo Hegelovog sistema, prematome ni stanovište "samosvesti".14Sa gledišta identiteta duha i suštinske stvarnosti,koga su se još držali, Horkheimer - a pre svega Adorno- pokušali su da kao proces shvate ne samo modernostanje društva nego i ukupnu istoriju; reč je o procesuu kome čak i teorijsko bavljenje prosvećivanjem, kojeza kritičku teoriju važi kao stvarno umna praksa, stvarasamo još više bezunmosti. Čini se da je sam um osuđe_1na to da postane bezumnost. Prosvećivanje nije dovelodo oslobađanja radničke klase nego do razularivanjabestijainih nagona. U stvari, revolucionarni pokret dvadesetihgodina nije stvorio socijalizam nego je podlegaofašizmu.Predstavnici kritičke teorije videli su u fašizmu potvrdusvoje načelne revizije marksizma, naime da jeprirodna nužnost prelaska od kapitalizma u socijalizam,koju je dokazivao Marx, iluzija, da društveni procesimogu dati samo osnovu za buđenje nade u neko drugodruštvo. Fašizam je, takođe, bio taj koji nije ostavljaomesta upravo ovoj nadi. Dakle, događa se to da kritičkateorija, upravo zahvaljujući svojoj empirijskoj delatnosti,postaje u najpotpunijem smislu beznadežna pozicijakoja stoga samu sebe ukida.Nacionalsocijalistički fašizam nije bio poslednjareč istorije. Tek posle njega je socijalizam zaista postaoodlučujuća sila u Evropi. U nekim evropskim zemljama,pa tako i u Zapadnoj Nemačkoj, održala se ili restituisalagrađanska demokratija. Kritićka teorija Horkheimerai Adorna nije uopšte smatrala da je opovrgnutaovim preokretom političke stvarnosti, Štaviše, zapadnonemačkarestauraci ja činila joj se čak kao još jedan __i to, možda, poslednji - stupanj u procesu raspadanj~,apsolutnog duha. Jer, ako se fašizam pokazivao još kaoprinuda bez koje ne bi bilo moguće radničku klasu potčinitiinteresima vladajućeg monopolskog kapitalizma _ova je sad sama preduzela korake ka tom potčinjavanju.Ovaj proces spoljne i unutrašnje integracije zapadnonemačkeradničke klase u kapitalizam - kome je, izgleda.odgovarala situacija u drugim zemljama takozvanogzapadnog sveta - nagnao je kritičku teoriju nadalju reviziju svoje marksistički------" Isto, str. 17,452inspirisane polazne tač-k- Ono što je bilo nužno smatrati objektivn3 ro-UeĆim - proleterska revolucija - pokazalo se sa a a~g " . t' 'e stavilo van snaae 1~ubjektivno nemoguce 1 Ime J , . ub '~khobjektivnu mogućnost: jer bez revOlUClOnaI nog s J

kao "Uzor za svu sreću" S 'predstavljati centar u ži'vo~mg "gkllItn~a)erotika" možesvakom slučaju seksualnost oV a, . 6 . Ona, - iIi uf

Horkheimer očekivao od radničkog pokreta, ali on većsvojim postojanjem dokazuje da čoveku nije dato daob~vezn? prihvata. iskust\~o .životnog nezadovoljstva kaoneIZmenjIVU sudbmu. Vec 1 sama pobuna je čin oslob?đe!1jaod unutrašnjih prinuda, a svesno sagledavanjevlastIte nagonsk~ ~riro?e oduzima bezvremensku nepri~(Qsn~veno~.t potIsk!vanJu nagona, pretvara ih u proizvodIstOrIje kOJI Je dat u ruke ljudima i stoga se može izmeniti.~Ovom perspektivom marksizam ponovo, nasuprotFreudovoj rezignaciji, vraća svoja prava. Jer budući daje marksističko shvatanje da čovek svoju sreću može~psolutno ~1ać~ u ovom svetu, može se obrazložiti i toaa ~.vo~enJe co,:,eka na njegovo čulno sir'omaštvo neznaCI ~1Jegov kraj, nego, naprotiv, početak njegovog oslobođeI~J~.Ali ne čulno zadovoljstvo, izboreno u sukobusa pn tIskom styarnosti, nego obavljanje racionalno primerenograda Jeste ono što, po shvatanju marksizma,donosi ostvarenje zadovoljstva i sreće. Ako marksizamtre~a t~orijski d~ zasnuj~ nova .iskustva kritičke teorije,nu;znC? Je dokazatI da u nJegovoJ osnovi u stvarnosti ležipnncIP. ~~d.ovol}~tva. Freud i Marx su u ovoj tačkinepomu·IJIVl. Ah IstO to ne važi za Freuda i Feuerbacha.Akoje Feuerbacha moguće prikazati kao ranog preds!avI11kaFreudovog principa zadovoljstva, onda Marx i~nS;ls, ukoliko se pokazuju kao "marksističke pristalIceFeuerbacha, u stvari mogu isto tako važiti i zapristalic.e Freuda. Tada bi se, svakako, moralo jasnoP?vkazatI da Marx pod radom u osnovi ne podrazumevaI11st~ drugo .ne~o o,no što mi:~i Freud kad zadovoljstvouzdlze do prmCI pa covekovog ZIvota.5. A1arksizallZ - slobodan prelila principu ::.adovol/stvaVe~ivni član između oS;'Jovne filozofske postavkeMarxa l Freuda, Alfred Schmidt nalazi Ll FeuerbaclDvom~o}mu čulnosti. O\'a se može, kao što to čini Marx, shv~tItIkao čulna-predmetna delatnost i. kao što to ('i'1 i~r~::rd, kao čulno zadovoljstvo. ie Horkhcimer. slaZU~I sc sa Marxovom teorijom. bio kadar da konstal II icnuz~ost pr~okreta od samoposmatran ja uma Ll 1)ojamdn~stv.a kOle s~mo sebe određuje - Schmidt ve,-uje cl:::se. 1 . sar:n nalaZI na marksističkoj liniji kad Feucrba~huPrIpISUJe zahtev za preokretom od "blaženst\'a mislikome ništa nije potrebno" (Fb, 168) u "čuinost", O','Cl.je okaJ:akte~isana kao "duševna i fizička patnja, bol,strast l sreca, potrebe, želje i nagoni ..." (Fb, ll').)456Ako tamo premestimo težište čovekovog života, onda višenije moguće u potpunosti se držati idealističke i~ejeil1cli,idualne autarhije. Ali, ako možemo da uobrazlmoda mišljenju nije potrebno nijedno drugo koje ga uslovljava,onda s čulima stvar stoji drukčije. Ona su, posvojoj prirodi, upućena na nešto što nije identičnos njima, na nešto "neidentično" - što je materijalizamoduvek zamerao idealizmu. Čulnost je, da upotrebimoreči samog Feuerbacha, "prava suprotnost asketskoj filoLOfiji", Ona je nužno "van sebe od naslade i bola, ..",(Fb, 196.) Pogledajmo opet: Ll kontroverzi izmečtu idealizmai materijalizma osnovno pitanje je samo u tomeela li je za čoveka bitno mišljenje ili osećanje. Ako seodlučimo za cisto mišljenje, mi smo idealisti; ako seodlučimo za osećanje, mi smo materijalisti. Jer - kakokaže Feuerbach - "oset je sasvim materijalistički telesni...", (Fb, 249 nap. 560.) "Nema oseta bez S0111atskogmomenta", piŠe u svojoj Negativnoj dijalekticiAdorno, koga citira Schmidt. Svaki oset je "u sebi itelesno osećanje". Alfred Schmidt vidi u tome Adornov"prelaz Ll materijalizam"; po njemu, on se kreće Ll potpunostiputem koji je prokrčio Feuerbach. (Isto.) Onkaže da je Feuerbach manje mario za istinu materijalizmanego za "materijalizam istine: njen praktični sadržaj".(Fb, 215.) Stoga, kategorije kao što je "stv3.1'anotpor, materija, praksa" spadaju u kategorije čulnosti.Saznajemo da je bitna praksa - tcorija, ali - sadpostaje jasno - ne teorija kao apstraktno mišljenje,nego kao čulnost, kao rad čula. A o materiji govorimokao o materijalu koji treba pretpostaviti; ne više, kaokod Feuerbacha, o materijz:.lu dužnosti, nego, kao što je(o izraženo k8.:l Hegela, o matei'ijalu trošenja, uživanja."Ot\'oreno, iskreno lxiznavanje čulnosti je priznav;:;nje , , .čulnog užiYanja . , .", kaže Feuerb::tch. (Fb, 215.) Čulnost.ie uži\'anje, uži\'anje ic trošenje. a trošenje je -- možemodalje iZvesti zaključak - preDbličJ,vanje prirodnih materiiaod strane čon:;ka Ll lljeswvc svrhe, dak k - kao štozr{amo kako iz Marxoye tako i iz Hegelove definicije -rad, (Upor. WM, 42.) Tako gledano, Marx i Hegel sepresudno i ne razlikuju, Obojica shvataju rad kao čo'vekovo usYajanje stvarnosti, a time i kao izmirenje subjektai objekta, Samo što za Marxa do o\'oga ne clobziII praksi apsolutnog znanja nego u čulno-predmetnoj delatnosti.I ovde nije apsolutni duh, izd\'ojen od samosvestii rascepljen na subjektii'itct i na materijalnustvarnost, nego je priroda - za koju se zamišlja daie čoveku isto tako inherentna - ta koja (razdeljenana čulnost i duhovnost 7bog čega izgleda nezavisna od457

svesti) u sebe vraća duh i time se pridružuje njihovomjedinstvu. Hegel je mogao zamišljati ,:izmirenje" k~omoo-uće budući da je biće čoveka saSVIm uneo u nJegOV~mišljenje, a u apsolutnom znanju je kao nebitnui:tkinuo čulnost koja se ne može utopiti u čulnost. Ali,ako nas iskustvo "neidentičnog" prisiljava da čulnostpriznamo kao nešto što je apsolutno bitno za čoveka,onda se "izmirenju" možemo nadati samo ako se smepobijati duhovnost koja se ne gubi u čulnosti, tako daonda kada je čulna priroda u čoveku dospela do sebesame, čovek postoji još samo u čistoj čulnosti i timeu čistom, nepomućenom čulnom zadovoljstvu.Tako se zatvara krug: rad, kakav Marx pripsujekomunizmu kao prvu potrebu, po Hegelu treba shvatitikao "trošenje" stvarnosti od strane subjektivnog duha,rako da treba, kako je zahtevao Marx, Hegela s glavepostaviti na noge: Od blaženstva izmirenja apsolutnogznanja postaje zadovoljstvo koje donosi zadovoljavanjeapsolutne čulnosti; "rad" se pretvara od prakse sazna~vanja istine u "čulno-predmetnu delatnost" čulnog uživanja.Ako smerno da verujemo Alfredu Schmidtu, ovo jedinstvočoveka izvlačima iz njegove čulnosti - daklefilozofska osnova Freudove teorije, jasno izražena uFeuerbachovoj "teoriji o čovekovoj suštini". Suštinskečovekove crte, objašnjava Schmidt, kod Feuerbacha sukao takve "čulne". (Fb, 184.) "Nadčulno" je prosto"samo ono čulno, svedeno na svoj pojam", "neograničeno,univerzalno iskustvo". (Fb, 84.) Duh nije ništačulno, tj. ništa određeno čulno samo zato da bi u sebiobuhvatio sve ono što je čulno". (Doslovno kod Feuerbacha,Fb, 225.) On je "spoj, jedinstvo čula, ukupnostsvih stvarnosti - dol( su čula samo ukupnost određenih,ekskluzivnih stvarnosti". (Isto.) Ako je duh nečulan ilinadčulan, onda je to samo "ukoliko on prelazi okvirepartikulariteta ... čula, ukoliko njihov provincijski du 1 "stapa II zajednički duh". (Doslm-no kod Feuerbachaisto.)Feuerbach, koga nam Alfred Schmidt ovde predstmIja doslovno ga navodeći, razlikuje se očito u je~nojodlučujućoj tački podjednako od dijalektičkog idealll:;11:.ci od dijalektičkog materijalizma, ali i od onog FeLlelbachaKoga je Marx imao u vidu Ll svojim tezama. Pošesto i te~i o Feuerbachu ljudska suština je u svojo istvarnosti skup društvenih odnosa. Time Marx kritikuieFeuerbacha koji je ovu suštinu stavio u rod-čovek.Feuerbach se pak sa svojim shvatanjem našao nasuprotHegelu koji je ljudsku suštinu shvatao sa stanovištR+58apsolutnog duha. Koliko god da su ove odredbe međusobnonespojive njima je zajedničko jedno: ono što jebitno čoveku kao čoveku, bilo da je zatvoreno u individuiili da dejstvuje izvan nje, kod ovih autora nikad se nesvodi na pojedinačni autoritet. Uvek nešto opšte, neštosto preseže pojedinačnost čini supstancu individualnogživota, koji, stoga, i nije vezan za egzistenciju jednogodređenog pojedinca. I, u svakom slučaju, za Hegela, alii za Marxa važi to da je ovo opšte prisutno u samojindividui kao njeno mišljenje, njen um. Pojedinačna konkretnočulna egzistencija jeste ovo opšte, jeste umnasuština. Pomoću svog uma čovek sudeluje u ljudskoj,štaviše u stvarnoj opštosti, bilo u naučnom znanju, biloli društvenoj proizvodnji. Budući da u njoj postoji, oncelom svojom umno-čulnom egzistencijom pripada ovojopštosti. Stoga, ono što čini suštinu pojedinačnih individuatraje duže od njihove vlastite egzistencije.Kao što smo videli, Ernst Mach je pokušavao da sedrži ovog saznanja. Ono je napušteno kod SchmidtovogFeuerbacha. Takav Feuerbach može s pravom u našemstoleću polagati pravo na posebnu pažnju. Jer ovde ležicentralna problematika cele struje pozne građanske filozofije:egzistencijalistička filozofija pedesetih godina,koja se nadovezuje na filozofiju života iz 19. veka i čijije naslednik postao antiautoritarni studentski pokretšezdesetih godina, koji ju je donekle transcendirao upolitičku. Alfred Schmidt shvata čulnost kod Feuerbachatakođe kao "egzistencijalističku" (Fb, 110) i kao obeležjenjegove filozofije predlaže izraz "egzistencijalizamtelesnasti". (Fb, 121.) Schmidt sad izričito najavljujekritiku Feuerbacha, koga tako predstavlia u svoi njegovojaktuelnosti. Po njemu: budući da Feuerbach ukidaidealistička razdvajanje čulnosti i razuma, posmatranjai pojma, on i ne uspeva uvek da se "u isti mah držikvalitativne diferencije (J\ih momenata jedinstvenac; pro·cesa saznanja". (Fb, 223.) Istina, Feuerbach, kako onkaže, ne osporava stvarnost mišljenja, ali ono mu iesamo - da upotrebimo njegove vlastite reči - "praši·reno osećanje, rastegnuto na ono što je udaljeno, od·sutno ...". (Isto.) Ali, ako bolje pogledamo, Schmidto\'3kritika nije uperena na desupstanciializaciju. koja icnužno data zajedno sa poravnanjem duha i čulnosti,koliko god ova čulnost bila univerzalna, - nego on samooswJuj; to što je Feuerbach time pretpostaviGo kao većostvarenu "imanentnu utopiju emancipatorske čulnosti".Ali ovaj pojam "pre anticipira nešto buduće nego štoopisuje nešto što je već dato". (Fb. 223.)459

Dakle, da li će u bilo kojoj budućnosti čulnost ipakmoći toliko da se emancipuje da više neće biti potrebnakvalitativna diferencija između nje i duha'? Hoće li prirodau univerzalnosti čulnog postojanja neposredno dospetido same sebe i više neće morati da bude spoljašnjipredmet poimanja, kao posledice razmišljanja, u ciljutehničkog manipulisanja, kako je to nužno u savremenojprirodnoj nauci? U svakom slučaju našem je autorujasno da, naime, "sva vlast nad vanljudskom prirodomide uporedo sa ... vlašću nad ljudskom" a ova je identičnasa "odbijanjem, odricanjem od nagona". (Fb, 36nap. 80.) Ako čovek ne može bez smetnji da iživi svojenagone, on mora samim sobom da ovlada, pa će samomsebi još ostati neostvarena utopija, jer - u to, ipak nesumnja nijedan marksista - kako Freud kaže, programprincipa zadovoljstva je taj koji postavlja životni cilj.16Do čega je drugom čoveku stalo nego do sreće'?! A ova sesastoji - kako kaže Feuerbach - u "odsutnosti bola"(105.) Svakako: "Program koji nam nameće principzadovoljstva, naime da budemo srećni, ne može se ostvariti,ali se ne smeju - ili, bolje, ne mogu se dići rukeod nastojanja da se on nekako približi ostvarenju" (105).Alfred Schmidt može i Marxa i Engelsa predstavljatisebi kao marksističke pristalice Freuda; stoga im prigovaraza optimizam koji uopšte nije u skladu sa Freudovimsaznanjima. On napominje da je Marx polagao naduupravo u fatalno ovladavanje prirodom i stoga prevideodestruktivni karakter prirodne nauke i industrije, a dau Engelsovoj definiciji slobode u Anti-Dilhringu nedostaje"sva Freudova ,nelagodnost u kulturi' ...". (Fb, 35i sled.)Ako se doslO\rno držimo Freuda, čoveku se ni sadakao ni u budućnosti ne piše baš najbolje. Freud smatrada može da konstatuje da sve ustanove univerzumaprotivreče principu zadovoljstva. Namera da čovek budesrećan nije sadržana, tako reći, u planu stvaranja. Zadovoljstvokoje traje, ukoliko je to uopšte lTlOguće, možesc z:1misliti samo kao "osećanje male lagodnosti". KaostV:1rna sreća zadovoljstvo može biti samo "epizodni fenomen",u smislu "iznenadnog zadovoljavanja jako zauzdanihpotreba" (105). - "Ali sve zadovoljstvo želi več'lost - želi duboku, duboku yečnost" - tako je govoriojoš Nietzscheov (Niče) ZaratustraY Takvo večno zado\"oljst\"o, koje bi u smislu principa zadovoljstva zasluži-Jo Isto, str. 208.17 Friec!r. Nietzsche, IF crke, tom 2, hrsgb. v. K. Schlechta,1'v1i.inchen, 1960, str. 55S.460valo samo naziv sreće, nije večno moguće u svetu principastvarnosti, na koji Freud ukazuje, i u svetu OVladavanjaprirodom, koji stvara teškoće Alfredu Schmidtu.Onaj ko njega postavi za cilj života, hteo to ili ne opetće biti upućen na religiju. "Večno blaženstvo" se možezamisliti samo kao nadzemaljsko. Zar je onda čudo štoposlednja reč Schmidtove interpretacije Feuerbacha pripadareligiji?Kod Schmidta se pokazuje da Feuerbach religijuopisuje tačno onakvu kakva je potrebna čoveku kogaodređuje princip zadovoljstva. Feuerbach izbacuje religijuiz spekulativne filozofije. Ovoj je, kaže on, stalosamo do istine, "do apstraktne, teorijske istine; tj. doistine aps trakcije ...", a religiji je stalo do života i st\"arnosti.Filozofija se, po njemu, odnosi samo na mislećeljude, a religija na čulne, praktične ljude. Religija jepozicija celog, stvarnog čoveka. Bogu religije stalo jesamo do toga da i plot postane blažena,hrišćanstvoveruje u "plotsku besmrtnost i blaženstvo". (Fb, 258.)U stvari: Hrišćanska religija obećava ćoveku u celoj njegovojčulnoj egzistenciji večnu sreću, ona ne propovedakao budući kraj, kao što čini Engels - na šta AlfredSchmidt ukazuje (WM, 64 i dalje) - propast čovečanstvai Zemlje, nego "novu Zemlju" i "vaskrsnuće ploti",samo je ona, a ne marksizam, "utopija emancipatorskečulnosti" .Naravno, Alfred Schmidt ne prećutkuje da je Feuerbachustalo do ukidanja religije. On shvata Feuerbachovoučenje kao "antropološki materijalizam". Materijalizamoznačava istorijski onu poziciju koja stoji u nepomirIjivoj suprotnosti sa svom religijom. Ali materijalizamkoji polazi od principa zadovoljstva nužno dospeva, kaošto smo videli, do religioznih ili bar kvazireligioznih konsekvenci.Religija i m'iitterijalizam - nisu li ~l1ožda ipakuzajamno spojivi? Stvar je u tome, napominje AlfredSchmidt - i to je stvarno poslednja reč njegove interpretacijeFeuerbacha - "da se religija ... ostvari ,ukidanjem'n. (Fb, 260.) I u "Završnom razmatranju", kojezatim sledi, on naziva Feuerbachovu filozofiju "materijalističkomeshatologijom" (svakako, uplašen tolikom iskrenošću,dodaje "sit venia verbo"). (Fb, 262.)Materijalistička eslzatologija - očekivanje nebeskogcarstva na Zemlji, marksizam kao učenje o spasenju, njegovanaučna striktnost kao izvesnost spasenja i Marxkao prorok budućeg carstva slobode koje obećava daće u svakom pogledu biti ravno carstvu božjem u hrišćanskojreligiji? - Ako ova slika, koja je marksiznmbezbrOj puta prigovorena, makar samo delimično odgo-461

vara stvarnosti, onda bi marksizam, kao i religija, biopogled na svet, i to ravan religiji, pa bismo mogli očekivatida Alfred Schmidt, kao i svako drugi kome je domarksizma stalo zbog principa zadovoljstva, ume da gaceni upravo stoga što ima karakter pogleda na svet.Svakako, u marks izmu nema govora o eshatološkom pogleduna svet nego samo o naučnom pogledu na svet, ato je ipak razlika koja Alfredu Schmidtu, kao što ćemovideti, sasvim kvari zadovoljstvo u toj stvari.6. Neprilika naučnog pogleda na svet - kakose ona uklanjaPod pogledom na svet marksistička filozofija podrazumeva,po definiciji u jednom uglednom rečniku,"ukupno shvatanje prirode, društva i čoveka, od koga jestvoren sistem i koje uključuje pravila za ponašanje čovekau društvenoj praksi".18 U ovom smislu je pogledna svet svestan ili nesvestan izraz za faktičko jedinstvoteorije i prakse u opštoj svesti društvenih klasa. Svakaklasa zastupa u društvenoj praksi interese ko ji rezultirajuiz njenog objektivnog položaja, klasne interese, izato joj je potrebno poznavanje povezanosti pojava usvetu, u okviru kojih mora da dejstvuje.Marksizam sebe smatra pogledom na svet radničke~Iase. Ovaj pogled na svet pretenduje na tu osobenostda prvi put u istoriji pokazuje neograničeno naučni karakter.To znači da radničkoj klasi, nasuprot svim dotadavladajućim klasama, više nije potrebno da stvara sebiiluzije o svtarnosti; da bi mirne savesti mogla da sledisvoje interese, ne mora se plašiti istine o objektivnojstvarnosti. Naprotiv: Samo iz naučnog saznanja stvarnihzakona u prirodi i društvu rezultiraju smernice za društvenui političku praksu, adekvatnu njenom klasnominteresu.Budući da se pogled na svet radničke klase uveravau mogućnosti nauke, on se time ujedno vezuje i za njenegranice. Nemamo pravo da kao rezultat naučnog saznanjastvarnosti negde iza materijalnog sveta postavljamoneko drugo, sasvim različito biće; naprotiv, princip našegistraživanja može biti samo materijalno jedinstvo sveta.Smemo praviti pretpostavke da je svet moguće neograničenosaznavati, ali moramo u isti mah priznati da sadržajstvarnosti ovog sveta treba smatrati neiscrpnim,lS Georg Klaus/Manfred Buhr. Philosophisches WčJrterbuch,tom 2, Leipzig, 1975 (11. izd.), str. 1287.462tako da nauka ne može da dođe do apsolutnog završetka.Stoga, naučni pogled na svet od samog početKa ne mozepretendovati na ono što religija za sebe tvrdi da možepostići: izraziti večnu istinu o suštini bivstvujućeg neposrednoi sa apsolutnom izvesnošću. Ovde se ne obznanjujenikakav apsolutizam u nepokolebljivim dogmama,nego se apsolutna istina shvata samo u istorijsl

autonomna egzistencija, mada se sve brže ovladava prirodom,daleko više ugrožena nego, recimo, u doba Hegelaili čak Aristotela. Upravo u tome se otkriva, kako ističeAlfred Schmidt, problematika dijalektike prosvetiteljstva:"Sa sve većim ovladavanjem prirodom uporedo idei sve veće preplitanje s prirodom." (WM, 30.) Ako hoćemoipak da se držimo svoje "utopije emancipatorskečulnosti", ostaje nam samo taj izlaz da Nietzscheove oslobaclajućereči: "Bog je mrtav" primenirno i na tu priroduza koju nam se još do nedavno činilo da nam po zakonuprirode jemči naše spasenje - i na tu objektivno postojećustvarnost o kojoj prirodna nauka govori kao onečemu što je, razume se, unapred dato.Ako želimo da spasemo svoju utopiju, onda priroda,u koju smo se zapleli, ne srne ostati poslednja reč nauke.Prirodnoj nauci, a time i marksističkom IZClllčizom pogleduna svet, nužno je oduzeti njihovu predmelllll OSIZO'vu. A za to je kadar samo marksizam, ako pod marksizmompodrazumevamo samo Marxovo učenje onakvo kakvoje izloženo u njegovom glavnom delu, Kapitalu - iništa drugo osim toga. O ovoj knjizi je Friedrich Engelssvojevremeno rekao da je nazivaju Biblijom radničkeklase. Ne treba da učinimo ništa drugo nego da bukvalnoshvatimo ovaj izraz - tada za našu eshatologiju jošima nade. Hrišćanskoj Bibliji se pripisuje da nam otkrivaistinu o biću, i to na takav način kakav je potrebanza naše spasenje. Naše spasenje - to je kritička teorijakonačno otkrila sa Alfredom Schmidtom - leži u našojčulnosti. Naš svet, to je ova naša čulna egzistencija inešto što joj nije identično, što je spoljašnje, što misada saznajemo kao nešto što smeta, što u nama izazivanezadovoljstvo. Sad nas Biblija radničke klase uči da tospoljašnje shvatimo kao društvo. Sa stanovišta "kritičketeorije društva", dakle, sa stanovišta potrebe autonomneindividualnosti, klasično građansko društvo izgleda namprosto-naprosto kao ljudsko društvo. Jer samo ono, uskladu sa svojim principom, prepušta svakom pojedincuindividualno raspolaganje samim sobom: ekonomski -u privatnoj robnoj proizvodnji, politički - u građanskojdemokratiji, duhovno - u slobodi mišljenja i izražava·nja mišljenja. Za stvarno doživljen3. ograničenja slobodemože se nači prihvatljivo objašnjenje Ll Marxo\'om Kapiialu:političku ekonomiju savremenog društva, kojuMarx naziva kapitalizmom, možemo smatrati kor'enomzla. Marx je prikazao kapitalizam kao nužnu ekonomskuosnovu građanskog društva. Ako se gradansko druš tvoprosto-naprosto identifikuje s ljudskim društvom, o·:tdaje i kapitalizam prosto-naprosto politička ekonomija.464Stoga, oslobađanje društva od ekonomskih ograničenjaindividualne egzistencije može se zamisliti samo takošto će se s kapitalizmom potpuno ukinuti i političkaekonomija. Pošto Marx u svom Kapitalu niti izlaže političkuekonomiju van okvira kapitalizma, niti tematskiraspravlja o političkoj praksi ukidanja kapitalizma i orevolucionarnoj svesti koja je za to neophodna, čini seda je, s naučnog gledišta, legitimno ako se njegovo ekonomskodelo čita samo, doslovno se držeći njegovogpodnaslova: "Kritika političke ekonomije", kao denuncijacijapostojećeg zla, naime ekonomije. Tako namMarxovo glavno delo postaje obećanje društva koje doneklelebdi u vazduhu, koje se razvija još samo u dijalogu,oslobođenom autoriteta, i u inače slobodnoj interakciji,neopterećeno bilo kakvim zakonitostima materijalneproizvodnje koji određuju društvenu celinu: istinskomalogradansko nebesko carstvo!Kao od jedinog ozbiljnog protivnika učenja o nebeskomcarstvu moramo, kao i uvek, opet strahovati odpozitivne nauke. Tu je, prvo, politička ekonomija kojapokušava da ljude zauvek potčini svojim zakonima. Njuje bila u stanju da parališe metoda Marxovog dela:u kritici političke ekonomije videli smo kako se samapolitička ekonomija srozava na svoj izrod - "scijentizam".Ali još ostaje prirodna nauka. A, što se tiče predmeta,nju je moguće ukinuti upravo u ovoj kritici političkeekonomije. Predmet je priroda. No Marx nam pokazujeu Kapitalu da ono što nam izgleda kao prirodatreba da smatramo u stvari društvom. Tajanstvenost oblikarobe, kaže se u Kapitalu, sastoji se u tome što tajoblik ljudima "društvene karaktere njihovog vlastitog radaodražava kao karaktere koji objektivno pripadajusamim proizvodima rada, kao društvena svojstva kojate stvari imaju od prirode, a otuda im i društveni odnosproizvođača prema celokupnom radu odražava kao društveniodnos koji izvan njih postoji medu predmetima"19Ljudi su, uči nas Marx, iz ekonomskih razloga. društveneodnose koie su sami stvorili time ujedno ot{:idili 03 sebe."postvari1i", i sad ih vide kao neku spoljašniu kob koiaim preti i ugrožava ih. Ljudi stoje u ekonomskoj stvarnostia nisu svesni njene ukupne povezanosti. Ta stvar·nost im se ne čini kao društvenost koju su sami proizvelii koja je stoga izmenijiva, nego kao prirodna datost.Stoga shvatam o - prodirući još dublje Ll tokovekritičkih ideja teoretičare kritičke teorije - odakle to19 Marx/Engels, Dela, Prosveta, Beograd 1970, tom 21 (KapitalI), str. 74.30 Marksizam II svetu 465

da mi, živeći u uslovima kapitalizma, moramo da uobrazimoda stojimo nasuprot nekoj objektivnoj, od našesvesti nezavisnoj stvarnosti koja se ne može ukinuti ikoja svojim zakonima određuje ljudski život. To je onona šta se misli kad prirodna nauka govori o prirodi.Svakako, tu postoji stvarnost, i ona je takođe u izvesnomsmislu nezavisna od naše svesti, budući da je mipre svega ne možemo prozreti i stoga ni ovladati njome.Ali, kako nas uči Kapital, upravo ovo shvatanje se možeukinuti. Ta mogućnost ukidanja je, razume se, prikrivenapričom o objektivnoj prirodi, nezavisnoj od svesti.Stoga bi, kaže Alfred Schmidt, trebalo manje govoriti o"nezavisnosti predmetnog sveta od svesti" - kako točini "lenjinistička ortodoksija" - a "više, kao mladiEngels o ,nesvesnosti učesnika' kad se radi o opštedruštvenomkarakteru rada". (WM, 41.)Dakle. ako je prirodna nauka pretpostavila da jojje predmet nezavisan od svesti,onda to ima onaj istismisao koji imaju i Marxove reči o kapitalizmu kao"prirodnoistorijskom procesu". (WM, 55.) Naime, utome je označena nezavisnost društvenog procesa odsubjektivnih želja i nada učesnika. (WM, 55 i sled.)"A u takvoj nezavisnosti izražava se stanje otuđenja koietreba ukinuti". (WM, 56.) U carstvu slobode u kome višene postoji otuđenje, "subjektivnim željama i nadama"više se neće suprotstavljati nešto što je "nezavisno" _čak ni bilo koja objektivno postojeća priroda.. Ali zar ne napuštamo Marxov materijalizam i prelaZImona Hegelovu idealističku poziciju kad nezavisnostobjektivne stvarnosti posmatramo' kao nešto štosubjekt može ukinuti? A šta tu uopšte znači idealizam?!Svakako ne to da se kod Hegela "svet objekata u nekuruku pretvara u paru" (WM, 41.) Naprotiv, kod nje9:2"predmetni svet postaje nekako ,vazdušast', eteričan~ itako gubi svoju otpornu stvarnost". (WM, 41 i sled.)Marx se mogao bez teškoća nadovezati na Hegela iernije nikad uobražavao da "Hegelova fenomenologija zastupaloše-subjektivan idea1izamkoii ceo svet stvariunosi u čistu svest". (Wl'v!, 42,) Ipak postoje - i točini bitan sadržaj Marxove teorije - "stupnjevi takozvanenezavisnosti predmetnog sveta od svesti ...". (\VM,42.) Naravno, ovo je uvek samo "takozvana" nezavisnostod svesti. U istorijskom radu stvara se tek postepeno"predmetni svet koji transcendira svest" i stoga je on,kako Alfred Schmidt neprekidno ističe, "predmetni svetkoji je više ili manje oposredovan" ovim radom. (WM,42 i sled.)466Naprotiv, tamo gde, kako to čini "lenjinistička ortodoksija"i klasična prirodna nauka, predmetnom svetupriznajemo stvarnu nezavisnost od svesti - tamo seradi - kako to Schmidt sad argumentiše ne skrivajućisvoje saglašavanje s pozitivizmom, - o "prilično krupnojmetafizici", naime o "ostatku stoičko-hrišćanske koncepcijesveta". (WM, 26.) Metafizički elemenat ove vrstespada već u neposredne, prve pretpostavke modernenauke. " ... Stvar nikako ne stoji tako da se - kako sečesto misli - metafizika javlja na horizontu tek kad jesvet već empirijski istražen". Metafizika je, naprotiv, većviše ili manje prećutna pretpostavka "da pri našimpredmetima istraživanja imamo posla sa ,bivstvujućimpo sebi', sa nečim što se ne iscrpljuje tl našoj svesti".(WM, 26, podvukao F. Tomberg.) Dakle, ako - ovakokritički nastrojeni kakvi smo - izbrišemo metafizikuiz nauke, time se gubi i pretpostavka o objektivno postojećojstvarnosti a materijalistički odgovor na osnovnopitanje filozofije postaje zastareo.Ako je značenje "objektivne stvarnosti" izbrisano izpojma materije kao nenaučno zato što je metafizičko,ostaje nam "materijalnost" - kako se možemo izrazitiukazujući na Marxove teze o Feuerbachu, pročitane naadekvatan način. Ova materijalnost nije, prema onomešto je prethodno rečeno, nešto po sebi bivstvujuće, nijenešto što se "u našoj svesti ne iscrpljuje", iz čega rezultirada je ona nešto što se iscrpljuje u našoj svesti -mada smo upravo tvrdili suprotno od toga. I materijalnost,tako unetu u svest, smemo sad takođe ponovonazvati materijom i shvatiti je takođe u smislu dijalektičkogmaterijalizma, naime ne kao "bezrazlično jedinstvensupstrat" nego kao nešto što postoji "samo usvojim kvalitativno različitim oblicima". (WM, 35.) Dijalektikamaterije time više nije nešto objektivno, l~ego,kao materija uopšte, nešto čisto subjektivno. ili - rbse izrazimo na uobičajeni proročanski način našeg autora:"Dijalektika nije tako reći sahranjena u obiektu; on"je stvarna samo u onoj meri u kojoj ljudi - telesnabića koja pate i bore se kao subjekti ulaze u materijalnisastav bitisanja". (Isto.)Ne radi se o tome da bi trebalo prirodnoj nauci timeosporti njen predmet uopšte. Mi još himo II staniuotuđenja, a niemu odgovara to da imamo osećanie danam smeta nešto tuđe, spoljašnje, što mi shvatamo kaoprirodu koja postoji obiektivno i nezavisno od svesyi.Ono zašto su materijalisti tvrdili da ie večna 1Joseb 1 čnost, tome moramo u našoj sadašnjosti priznati nera skidiv privid stvarnosti, objektivni privid, u Marxovom467

sm!slu. Utoliko moramo dati za pravo materijalistima,pa i sami zastupati materijalizam. Sad zapadamo u nevoljuda moramo priznati ono što je ne-identično a da ses nj.im ne možemo pomiriti. Ali ako bismo pretpostavilida J~ svet,~auvek ta~a:, i da se s tim moramo pomiriti,to bl znacIlo oprostItI se od "utopije emancipatorskečulnosti". Ne, veoma je sumnjivo "prirodu, onakva kakvase j~vlja. ovd~ i sada, uzdići do norme". (WM, 96.) NaprotIv,"IskazI o prvenstvu objektivnog u odnosu na subjektivn~".su "iska~~ .koji .;,aže do opovrgavanja", a ne"ontolosln poslednjI IskazI . Svakako, sve dok budemo~llorali da priznajemo ovo prvens tvo, mi rođeni idealistilst~:paćemo kao materijalisti. Ali: "Materijalistička filozofiJane ovaploćuje u poređenju sa idealizrnom jednomzaU\:~k višu svest." (W.M, 96.) Odlučujući aspekt Marxovet~o~-~J e leži v yp,ravo . u idej.i "IIl:

7. Kritička teorija - sluškinja teologije?"Pojam materijalističke filozofije" - uči nas AlfredSchmidt - "paradoksan je u sebi; jer on uzdiže do principaono što se upravo oslobađa karaktera takvog principa:materiju koja se uopšte ne javlja kao jedinstvenasupstanca nego kao kvalitativno raščlanjena raznovrsnostmaterija - zbog čega se i kod Demokrita suština stvarisagledava u mnoštvu atoma". (WM, 12.) Uz sve prizna·vanje Demokritove zasluge za materijalističko shvatanjesveta, moramo reći: Tamo gde se priroda shvata samokao materija, pa bilo to u mnoštvu atoma, tamo se jošna~~z~mo na stupnju mehanističkog načina mišljenjakOJI Je epohalno prevladan tek dijalektičkim materijalizl110mMarxa i Engelsa. Naprotiv, čini se da AlfredSchmidt, nije u stanju da makar samo hipotetički pređeokvire mehaničkog materijalizma. Tamo gde se na stvarnostgleda kao na mehanički determinisanu, nema mestaslobodnom odlučivanju, a stoga ni odgovornom delanju,Ako mehanički materijalizam smatramo jedinom mogućnošćuda se priroda objasni materijalistički, logička nužnostće nas nagnati na idealistički pogled na svet čim dru,stvo učinimo predmetom našeg istraživanja, pošto se onone može zamisliti bez pretpostavke ljudske slobode.NaprotiV, ako zajedno s marksizmom prirodu shvatimodijaJektičk~, o~d~ se. n;-ržnosvt i sloboda više ne morajuuzajamno lsklJuclvatr, 1 drust\'o se može smatrati kakoproizvodom prirode koji u velikoj meri podleže njenimzakonima, tako i prostorom slobodnog delanja; oba semogu prikazati kao povezana u materijalističkoj slobodii nužnosti. Pošto ovo marksističko rešenje starog filozofskogproblema ne bi smelo biti nepoznato AlfreduSchmidtu, moramo pretpostaviti da on naučni pogledna svet svodi na, kako on kaže, "plitki monizam pri~ode", da bi izvukao naučan alibi svog idealizma. Ali,~ao št? smo v.ideli, ~)I1 se ne usuđuje da otvoreno priznacak 111 ovo. Kako 11 se tek loše piše teoriji koja mislirb moze preži\'cti uz toliko ospor'ivanje stvarn'osti~Međutim, materijalistička dijalektika se ne l1'ožetako lako izbaciti iz opticaja. Taman je izbacis na iednojstrani a ona se na drugoj ponovo pojavljuje. Budućida kritička teorija ne može da se odrekne MarxovogKapitala u novom zasnivanju bios theoretic6sa, ona j~time izvukla za sebe i njegove filozofske pretpostavk'e.Marx prikazuje kapitalizam u osnovi kao "prirodnoistorijskiproces" i izlaže da je njegovo ukidanje društvenanužnost. Drugim rečima: Marxova ekonomska teorijazasniva se teorijski na filozofiji dijalektičko-istorijsko,Z470materijalizma, čije jemstvo leži u nivou saznanja empirijskenauke - uključujući klasičnu građansku nauku.Stoga, za ciljeve Alfreda Schmidta nije dovoljno da sedijalektičko-istorijski materijalizam diskvalifikuje kaomehanistički, pošto bi time bio pogođen i Kapital, takoda bi istorija građanskog društva, analizirana u ovomdelu, mogla da izgleda samo kao mehaničko-automatskiproces. Štaviše, Marxova teorija se može iskoristiti zakritičko-negativnu rabotu samo onda kad uspe da separališe njena filozofska osnova. Čini se da se tomože postići lako ako marksistički pogled na svet shvatimosasvim doslovno. Mi ga nalazimo mnogo jasnijeizraženog kod Engelsa nego kod Marxa. U svom uvoduu DijalekLiku prirode Engels je slobodno rekao šta svet,shvaćen kao materijalna stvarnost, znači za čoveka: Uvečno m kružnom toku materije čovečanstvo je za kratkovreme izniklo, u budućnosti će ono opet bili iskorenjeno,bilo kad i bilo gde će zatim nastati novo čovečanstvokome je određen'; ista sudbina - i tako dalje u beskonačnost.(WM, 65.) Mada Engels s izrazito optimističkomintencijom iznosi ova razmišljanja, ona su za AlfredaSchmidta tako neshvatljiva da Jn u njima vidi očiglednoopovrgavanje "zvaničnog optimizma komunista".(WM, 66.) Kod Engelsa se, smatra Schmidt, kao i kodsvih značajnih mislilaca poznog devetnaestog veka, nailazina "snažnu crtu rezignacije Ll pogledu položajačoveka u kosmosu". (WM, 67.) Slično misli i o Marxu."U njegovim razmišljanjima" krije se "metafizički-pesi·mistička crta, koja skoro da podseća na Schopenhauera".Po Schmidtu, kod Marxa je priroda "u celini negativna".(WM,63.)Dakle, šta nalazimo kad pređemo okvire "kritikepolitičke ekonomije"? Sve sanle motive "koji spadajuu metafizičko-pesimis tičku vezu pozne građanske filozofije".(WM, 66.) A šta preostaje od one materijalističkefilozofije na kojoj je, po našem mišljenju. zasnovanKapital ? Još samo onaj "uvid u slabost i uslovljenost(~oveka" koji materijalizam izrazio "iskrenije, iako iskrušenije" nego one teorije "koje čoveka, istina, odredujukao uz'višeno duhovno biće, ali se u praksi neretko saglašavaju sa opravda\'anjem tlačiteljskih stania",(WM, 11.) Čak se ni \'ulgarnog materijalizma ni ie ta 1 ;:0lako otarasiti; " ... postoji nešto neiskorenjivo vulgarnou samom čoyeku: potrebe koje svakodnevno treba pod,mirivati, bolest, starost i smrt - prosto besmislice",(WM. 10.)Takav materijalizam koji čoveka smatra slabimbićem, a njegovu smrt besmislenom, ne samo da jc spo-471

jiv sa tradicionalnim hrišćanstvom nego, štaviše, činiosnovu njegove legitimacije. Onaj ko zna da se nalazi utako bednom stanju više ne pita: Kakve to ima veze saMesecom ili zvezdama? Zar one postoje i onda kadmene više nema? Naprotiv, njega muči samo to da nađeizlaz iz doline suze, pa makar, ako ne može drukčije,i s one strane Meseca i zvezda. Odjednom osnovnopitanje filozc:fij.e postaje od egzistenCijalnog značaja.J.er, ako ne zehm da se zadovoljim rezigniranim nihilIzmom,ako verujem da još negde mogu da stvorimsebi sreću, onda neću smeti da smatram prvobitnomstvarnošću upravo onu prirodu o kojoj govori prirodnanauka, jer to bi značilo ono čemu nas je podučavalafašistička teorija i praksa: "Ti si samo priroda, smećepod mojom čizmom". (WM, 28.) To bi značilo - na~ezik~ katoličke crkve: Od zemlje jesi, u zemlju ideš _l to Je sve. To bi značilo ono što kaže Brecht: "Umiretezajedn~ sa svim životinjama i potom nema ničega".2oAk~ OSIm toga treba da postoji još nešto što nam jemčisrecu,. o.nda sve to ne srne biti ono poslednje, morap?~toJatI svet kome sam još pre pripadao, neko drugo~Ice,. druge vrste nego što je ta priroda, biće koje ostajecak 1 onda kad se raspadne sve što je u meni materija.~.li. time je mva~~r!jalizmu iščupana žaoka koja ga jec1l1Ila nepodnosljiVIm za svu tradicionalnu religiju."U zahtevu da se objašnjenje sveta da na osnovu~amog tog sveta materijalizam protivreči pre svega teološkimi tradi~ionalnim filozofskim učenjima" ("vVM, 1),tako kaže Izdavačka kuća Kosel u predgovoru spisukoga ovde neprestano citiramo. Spis nosi naslov Štaje materijalizam?" (Was ist Materialismus?) i ima ~blikrazgovora. Otkuda to da katolička izdavačka kuća svojimhrišćanskim stalnim čitaocima preporučuje spis proklamovanogmarksiste i materijaliste O uvodu u filozofiju"(tako glasi podnaslov)? Na o~·o pitanje, ukolikose ono još postavlja, dobija se odgovor čim napomenemokako Alfred Schmidt svom sagovorniku Werneru Postupruža priliku d~ ubrza integraciju njegovog materijalizmana staklel1lm nogama u teološki način mišlje! iZ'.On s~ slaže s izjavom da u pOZl1ogra(:fanskoj filozofiji,za kOJU SU, kako smo čuli, ostali vezani Marx i Engels,Imamo posla "sa potkom one theologia naturalis". teologijeu filozofskom ruhu, "koja se prikazuje kao ,žudnjaza večnošću' kod Nietzschea, kao ,nada' kod Blocha, k~to,postulat' kod Kanta, kao princip apsolutnog identiteta"R Brecht, GegClz Vcrfiiilfll1lg, u: Ges. Werke, tom 8,f"rad.:furt/l\l, 1967, str. 260.472kod Hegela i u drugim filozofskim teorijama". (WM, 91.)U ovom nabrajanju nedostaje princip utopije koji jemerodavan za AUreda Schmidta. Schmidt bl Ilteo da gaizvuče iz teološke perspektive, ali mora da prihvati daje ovaj "veliki program univerzalnog izmirenja", kojiSchmidt u principu pripisuje i Marxu, zapanjujućebeznadežan - "tako beznadezan da je čovek skoro prinuđenili da ostane u onom šlo je eshatološko-teološkoili da se prepusti rezignaciji". (WlVl, 87.)Kao sto je istakao Michael Theunissen (Mihael Tojnisen),kritička teorija je, ukoliko se shvata kao filozotijaistorije, proisteida iz hrišćanske teologije i teži dasaćuva njeno nasleđe. Posle onoga što smo upravo saznali,teško da ćemo poželeti da protivreCimo fllelmissenukad on izražava pretpostavku "da filozofija istorije" -tako shvaćena - "ne samo da je proistekla iz teologijeneao je i sada kao i reulije moguća samo kao takva'.Th~unissen nastavlja: "Jedina ozoiljna alternativa kr'itičkojteoriji, koja je u sebe unela svest o svojoj teološkojpretpostavci, jeste u našoj istorijskoj situacIji ,kritičkiracionalizam' ."21 Nasuprot tome, Alfred Schmidt pokušavada kritičku teoriju sačuva kako od toga da padneu čisti kritički racionalizam, tako i od toga da se utopiu čistu teologiju. On dozvoljava da teologija, uzme sebiza sluškinju kritičku teoriju, kao nekad u srednjemveku filozofiju uopšte. Ali on sam, slobodan mislilacAlfred Schmidt, smaIra da nije u stanju da se potčinibilo kom pogledu na svet - ni marksističkom ali nireligioznom. I ponovo je marksizam taj koji treba damu pomogne da tom bios theoretic6sll kritičke teorijesačuva legitimaciju. On se miri s tim da čovek, akotreba da nađe smisao života, mora sebe shvatiti polazećiod s\"Cta. A svet mu tako ne sme izmaći. Tu mu za rešenjedileme pomaže marksistički pojam prakse. Posredstvomprakse, smatra Schmidt, čoveku bi celina svetamogla ipak ponovo dati neki smisao. Po njemu, ljudskai kosmička stvarnost spajaju sc u mcdijum~ istorijskeprakse. (WM, 69.) Dakle. ne odrellenju čoveka sa stano;išta kosmosa, kakvo se može naći kod Engelsa, ali niograničavanju na antropocentričnost, kakvo postoji II~vlarxovom pojmu prakse, nego: "Ono čemLl danas trebateliti jeste koncepcija u kojoj supraksa ikosmos ; utoliko bi trebalo prevazići i neomarksističkenove polazne tačke, ako su one ograničene na praksu iantropocentrićnost". (WM, 67.)"Michael Theunissen, Gescllsc/zaft lind Gesc!ziclllC. ZllrKriTik der 1:rit;cc1zcn T!zco;'i,' Berlin. 1969. str. 39 i sled.473

Ova "kosmološka perspektiva", kako je naziva našsagovornik, još je slobodna od teologije kao i od materijalističkogpogleda na svet, svet koji je u njoj neposrednosaznat još je svet u samom čoveku, priroda "kojase krije u nama"; taj svet lišava pojedinca njegoveusamljeničke napuštenosti, ali ne i njegove autonomije.Nema potrebe prekoračiti bios theoretic6s. Taj svet sprečava"da se upustimo u opštu jeremijadu o krhkosti,slabosti i neuzvišenosti čoveka u celini sveta" (WM, 69),zahvaljujući njemu možemo da shvatimo teoriju tat-tvam-asi'':, koju je Schopenhauer uzeo iz budizma, podčime se podrazumeva "identifikacija sa drugim na osnovuuvida da smo mi i pored sve površne različitosti bićakoja u sebi osećaju - da se izrazimo kao Schopenhauer- istu neutoljivu čežnju, istu ,žudnju za postojanjemi zdravljem' ". (WM, 7S.) Taj svet bi mogao da pomogne"nastanku roda koji solidarno dela", štaviše, mogao bida nam da "podstrek za efikasnu izmenu onoga što jeefektivno izmenjivo " (WM, 7S), mada bi coveka začudilokad bi se postigla stvarna društvena promena, pošto "usadašnjosti izgleda da su uklonjeni svi izgledi za njuupravo u naprednijim industrijskim zemljama na Zapadu".(WM, 86.)Dakle, uprkos svemu, poslednja reč ipak nije rezignacija.Yvlarksizam kritičke teorije nije - kako je toHorkheimer, konačno hteo - filozofija u Schopenhauerovomduhu, nego njeno prevladavanje u Nietzscheovomduhu. Bez obzira na svoj nihilizam, Nietzsche nije isključiomogućnost progresa. Tako je jednom rekao -Alfre l Schmidt doslovno citira - " ... preuranjeno jei skoro besmisleno verovati da do progresa nužno moracloči, ali kako bi se moglo osporavati da je on moguć?Naprotiv, ne može se zamisliti progres u smislu starekulture i njenim putem". (WM, 7S.) Schmidt komentariše:"Stavovi koji bi se mogli nazvati antireformističkimili, kad to ne bi zvučalo čudno, ortodoksno marksističkim.Navodno sekularni protivnik Marxa je na presudnimmestima u syom delu stajao na istoj pozicij:na kojoj i on." 79.)Tako je Alfred Schmidt. to moramo priznati, konačnohnk' iskušenjima teologije. On je sebi samoobezbedio nienu utehu .. Ni pogledu ln syet "zvaničnihl;:omunista" nije se priklonio. Od njega je uzeo sam"pouzdanje II to da "istorijski proces stvara mogučnost;o', io si tl''': t.at-aham-a5l11i: ,.tf) sam ia!" - izraz u indii',Koi fi lrl70 fi ii koiim se izražm-a identitet subjekta i objekta,Ja i spoljašnjeg sveta - Prim. prev.koje su podesne za to da budu aktualizovane u smisluhumanog progresa". (WM, 79.) Skeptičan je ostao premaproročanstvima obe strane. Kao materijalista, kakavjeste, on neće da moguću sreću na ovom mestu i usadašnjosti stavi na kocku radi bilo koje istine kojaukazuje na budućnost, pa bilo to i po cenu "utopije posniženim cenama", na koju, konačno, ipak pristaje. (WM,88.) "Proroci desno, proroci levo", a on ostaje "po sredini- dete ovog sveta".8. Dvostruko klasno stanovišteOkrenuti životu ali dovoljni sami sebi; zauzeti mlSljomu svetu, ali izlazeći iz života uzbrinutosti, - takosu poznograđanski filozofi 19. veka pokušavali da nasvoj način urede sebi Epikurov vrt - filozofi o kojimaje prethodno bilo reći: Feuerbach u izolovanosti životana selu, gde mu je pretila opasnost da otupi, Schopenhaueru svom azilu u gradu tiho, uporno radeći, Nietz.,;che, po mogućnosti, u usamljenom planinskom svetudaleko od gradova. Njih je ona antipatija prema savremenomživotu koja izaziva nezadovoljstvo podstakla nato da bar u mišljenju nađu malo zadovoljstva. Život jemučna stvar, običavao je Schopenhauer da kaže, postaviosam sebi cilj da ga provedem razmišljajući o njemu.Marx i Engels su hteli nešto drugo. Uprkos svojrezignaciji koju im Alfred Schmidt pripisuje, oni su nadupolagali Ll revolucionall1U izmenu sveta. Š ta su postigli?Zar nije - to pitanje mora sebi postaviti intelektualackoji slobodno misli - u toku poslednjih sto godina jošviše ojačao karakter prinude vlasti kapitala? A radničkaklasa? Ona ne samo da već od2.vno spektakularno-javnone pokazuje elan iz proteklih decenija, već je, naprotiv,tamo gde je uspela da pobedi odmah uspostavila i sistemprinude koji više nije ostavljao mogućnosti za građanskeslobode. Staljinizam je sinonim za brutalnosti i zločinečije su žrtve u nedavnoj prošlosti bili čak i njego\"inajverniji sledbenici. lstina, II međuvremenu je došlodo izvesnog popuštanja, ali još ni sada kao ni ranijenema društya u keme ljudi žive u zajednici bez nasilja,kakvo je predskazano pre više od jednog stoleća.A ko se, onda, ukoliko mu nešto znači autonomijamišljenja, ne bi dvoumio da se upusti u političku praksukoja je, čini se, određena hijerarhijama sa kvazimilitarističkomstrukturom vlasti i usmerena na sticanje iočuvanje moći umesto na slabljenje vlasti, zbog čega semože smatrati potpunolli suprotno'

eticosa, a ne za nesmetano slobodnim i jednakim samoodređenjempotpuno demokratskog društva'? lOvo pitanje: nije li, uprkos svemu, bolje zastati predRubikonom - ne postavlja se, naprotiv, onima koji seoduvek nalaze na onoj drugoj obali. Radnička klasa nijemogla pred pritiskom stvarnog života naći utočište ufilozofskom životu. Kad upozna bedu svog položaja, onane može da pomogne sebi time što će se distanciratiod nehumanosii svoje egzistencije. Doci do svesti o svojojljudskoj prirodi - za nju to znači isto što i praktičniotpor vladajućim odnosima. Ona slobodu može stećisamo stvarnim oslobođenjem, dakle samo u borbi zamogućnost da izmeni postojeće odnose. I ovde je nužanpreokret, ali ne od samoposmatranja uma ka društvenojpraksi, nego od pasivnosti u aktivnost u samoj već datojpraksi. .Tamo gde postoji borba, gde se vodi klasna borba,tamo se zajedno sa ovim borbama već stupilo na tloslobode koje se može održavati samo tako što će senjime i dalje koračati pukm ostvarenja slobode. Sa ovoggledišta, istorija poslednjih sto godina pokazuje s;,uprkos svim pOl-azima, kao ogroman napredak. Zločiniiz Staljinovog doba, za koje ne postoji istorijsko opravdanje,nisu sprečili da se u isto vreme na velikim teritorijamastvore ekonomske osnove i politički sistemsocijalizma. Radnička klasa je zahvaljujući pobedi nadfašlzmom, koji je gušio socijalistički pokret, postala moćnaprepreka imperijalističkim avanturama. Radnički pokretje stekao ogromnu moć u svetskim razmerama takoda on više nije samo objekt zbivanja, već i ovladavaodnosirra koji ga određuju - istina, u celini još nedovoljnoaji, ipak, u sve većim razmerama.Mora se priznati da intelektualci kod nas od rođenjanisu predodređeni za to da na syetsku istoriju gledajusa stanovišta radničke klase ili da se čak zalažu Z(l.interes oye klase. S druge strane, za proleterski klasniinteres vezana je dobrobit celog savremenog društva,se kod nas još shvata u građanskom smislu. Je'ovo društyo je pod ijušturom odnosa kapitala već 1.,','elikoj meri potencijalno sociialističko društvo i u dal jojbudućnosti moći ce da egzistira samo ako se u to bu:!::i styarno pretYorilo II neskriyenom oblikLL Ako intelektualciuviđaju da njihova vlastita sudbina zavisi od načinana koji radnička klasa ostvaruje društvenu nužnost,ako su se čak u svojoj društvenoj egzistenciji(':esto znatno približavali ovoj klasi, zašto onda ne bi iučestvovali u tome da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke476umesto da je osporavaju samo negativno-kritičkom odbranompostojećeg? Svakako, za to je potrebno sazl1anjeda nije duh sam za sebe pokretač istorije i, prema tome,lli oni koji veruju da ga poseduju više od drugih.Ali napustiti život čistog duha ne znači dići ruke iod motivacija koje su antičke filozofe nekad dovel::: dokoncepcije ovog bios theoretic6sa. Ako je ljudim::t u životustalo do vlastite si'eče, put do nje vodi i danas,kao što če voditi i u budućnosti, samo preko istine. NiMax Horkheimer nije bio drukčijeg ubccienja kad je sazasnivanjem svoje "kritičke teorije" zahtevao preokretod samoposmatranja uma ka pojmu društva koje samosebe određuje. Naprotiv, kad Alfred Schmidt kaže zaFeuerbacha da je njegov najviši pojam ",sre~a' 1::18objektivno stanje: ne ,istina'" (Fb, 215), onda on timekonstruiše suprotnost kojom, kao što smo videli, kritičkojteoriji oduzima osnov velike filozofske tradicije, dabi dopustio da ona završi u nihilizmu jednog prkosnog"ipak!".Nije previše danas zahtevati od intelektualca dakritičku teoriju iz osnova opet shvati ozbiljno i da serukovodi - kao što kaže Horkheimer - traganjem zaistinom, kako god ona izgledala. Ali naći istinu kojatreba da nam zajemči sreću nije samo stvar jednostavneodluke. Istina nam ne leži pred očima, otvorena našemsaznanju. Saznaćemo je samo tamo gde pokušamo daieizmenimo. Ali za tu stvarnost koju treba izmeniti potrebnisu oni koji če izvršiti tu izmenu. Ne menjamosvet ako time u isti mah ne menjamo i same sebe.I nećemo doći do istine o spoljašnjoj stvarnosti ako nebudemo imali hrabrosti da otkrijemo istinu o nama samima.A to ie poduhvat čiie dimenzije dosad iedva dasu mogli naslutIti i oni koji veruju da znaju istinu.II. AR(~TTMENTACTJAPOGLEDU NA SVETW. F. HAUGA U PRILOG NAUčNOM. Kritička teorija -.:. onakva kakvu je prvobitno shvataoMax Horkheimer - izražava dilemu savremenOQ gradanskogintelektualca koji, iako je svestan nužno;t( dasamoposmatranje uma pređe u čin političkog samoodređenja, ipak niie kadar da tu promenu izvrši. Slobodatreba da se ostvaruje ne kao autarhiia pojedinca kojimisli, nego samo kao kolektivna praksa. Ali kolektivikoji su usmereni na ostvarivanje slobode zahtevaju odintelektualca koji slobodno misli da se odrekne samostalnostisvoga mišljenja, a ne mogu mu garantovati da477

će na osnovu ucesca II kolektivnom suverenitetu ui:ivatiodgovarajuću slobodu. . .Sa novim oživljavanjem marksIzma za vreme drugefaze studentskog pokreta na prelazu ~z šezde~etih. usedamdesete godine, pitanje Il!-ogućnost1. usaglasavan~apretenzija pojedinca sa zahtevima kolektlva postalo Jetoliko aktuelno koliko je to ranije bilo samo u vremeizmeđu dva svetska rata. Kao što je W. F. Haug nedavnoistakao, tada se i Bertold Brecht (Breht) nalazio utakvoj dilemi i pokušavao je da se nje reši u refleksijamakoje je izložio u svom delu Buch eler Welldwlgell.Iz Brechtovog prikaza problema mogu se, smatra Haug,izvući još i danas korisne pouke. Jedna od tih poukaglasi: "Sve se svodi, da se izrazimo paradoksno, na d:estvari. Prvo, na to što je alte111ativa pojedinac-kolektlVpogrešna. Drugo, na to što se ova neizbežna protivrečnostne može razrešiti jednostrano". (NL, 92.)22 Pre negošto se alternativa - "ili živeti za samog sebe ili se žrtvovatiza socijalizam" (isto) - odbaci kao pogrešna pojedinacbi morao - to bismo mogli izvući iz ove pouke_ prvo u samom sebi razrešiti protivrečnost u kojuzapada pokušavajući da se veže za kolektiv. InterpretirajućiBrechta, Haug kaže: "Nužno je tražiti mogućnostida ovo biće za druge ne bude suprotstavljeno biću zasebe, jer će inače pojedinac za socijalizam kao i socijalizamza pojedinca ostati neizmenjivo loši". (NL, 90.)U svom prilogu diskusiji o odrazu u "Argumcntu"L"Haug preuzima protivrećnost koju je konstatovao Brechtkao svoju vlastitu. On pokušava da nađe rešenje teprotivrečnosti unoseći suprotne pozicije u svoj~ vlastitenapore mišljenja, tako da su kontroverze razmh autorau završnom prilogu još jednom rezimirane u vidu nekevrste autorove diskusije sa samim sobom. Obavešteničitalac će se i ovde lako setiti Brechtove Buch derWelZdungell (Knjiga o zaokretima), za koju Haug kažeda predstavlja fragmenat "čiji se delovi uzajamno odnosekao fragmenti. Često se čini da se oni međusobnokoriguju toliko da se više ne mogu pove~ati: Njih trebada poveže pojedinac kome pouke o drzanJu treba da"W. F. Haug, Niitz ;che Lelu-en aus Breelus "Buch derti'el1c1lll1gel1", najpre u ... ~r\Sumcnt", by. :+6, 10. _god., str. 1-12;ovde i Ll daljem tekstu Cltlrano skraccmcom NL a P!-ema preštampanomtekstu u W. F. Haug, Bestimmte NegatwH, Frankfurta. M. 1973, str. 70-93.23 Was soll 111alerialistiscize Erkemztl1istJzeorie? Ll: "Argument"br. 81 15. god. 1973, str. 559-573. (Skraćenica udaliemtekstl{: l) i H/ider cieil bIo/] verbaIeil lV1aterialismus (Proliv čistoverbalnog materijalizma), u: "Argument", br. 92, 17. god. 1975,str. 650-:7701. (Skraćenica u daljem tekstu II.)478pomognu da ostane u protivrečnosti. Zar se ove poukene svode samo na udvostručavanje pOJedmca oa KOgdone očekuju da istovremeno stoji na oDe strane proL1vrečnosti!L.ar pojedincu ne pretI opasnost da buae rastrgnutpri ovom pokušaju (NL, 1)8.)Razrešiti protivreč:nost s jedne ili s druge straneznači ili oduzeti marksizmu Karakter obaveznoG pogledana svet radničke klase - obaveznog zato ~to Jeto naučan pogled na svet i podrediti ga vlastitommišljenju koje se zasniva na izolovanoj autonomiji (toje put Alfreda Schmidta i kritičke teorije uopšte, UKolikoona sebe smatra marksIstičkom), ili, pak, vlastito miŠljenjeuvrstiti u dati sistem marksizma da bi, pod okriljemneke vrste zajednice po verovanju, bilo moguće sačuvatisvoj filozofski život tako da teorija ponovo sama sebipostane cilj. To se izvodi tako što specijalizovani naučnici,daleko od zahteva političke prakse, teoriju ezoteričnorazlažu na pojedinosti i istovremeno je u odnosuna spoljašnji svet u zatvorenom bloku proklamuju Imodogmu. Haug smatra da u diskusiji mora da pripišeovu tendenciju svom partneru H. J. Sandkiihleru (Sandkiler).On sam izlaže ideju da je ipak moguće savladationu dihotomiju između autonomije mišljenja i naučnogpogleda na svet koja je dosad bila razlog neuspeha kritičketeorije, a da se pri tom ne da prednost ni jednomni drugom polu... Haug bukvalno shvata izraz pogled na svet kaočulno posmatranje sveta kakvo vidi kao dato već usvakodnevnoj životnoj praksi. Kao pogled na svet u prvobitnomsmislu, za njega važi, kad se radi o građanskomdruštvu, ono što nezavisno od "formiranja pogleda nasvet" od strane društvenih institucija "svako proizvodispontano i u velikoj meri ne izričito, delimično nesvesno,a delimično i vrlo svesno ...", budući da za svoju praktičnuorijentaciju "stvara sebi sliku ... o stvarima OVOgsveta" (II, 661 i sled.). -Ovo "objašnjenje toka sveta", koje svaki pojedinacproizvodi u svojoj "privatnoj izolaciji" za svoje ličnepotrebe, Haug naziva "privatIliITl pogledom na svet".U odredbi koju m? daje buržoasko društvo, ovaj pogledna svet ima karakter mistifikovanja, koji može da seizgubi tek kad se pojedinci-privatnici udruže s drugimpojedincima-privatnicima i time ukinu svoju "privatnuatomizaciju" - dakle, zahvaljujući "pretvaranju privatnikau udružene osobe". Tako se ono što sc ranije događalo"spontano-privatno i u velikoj meri nesvesno, -idealno prerađivanje vlastite sudbine ... događa svesnoII zajednici". Tako od "spontanog" postaje "solidaran"419

pogled na svet koji se ujedno može nazva~i naučnimzato što sve ono što je dosad nauka dostIgla radom"udružene osobe, koje se ponašaju svesno društveno,pretvaraju u svoj organ" (isto).To je primamljiva konstrukcija jer dopušta da izgledamoguće bar takvo shvatanje da se ljudima njihovobitno miŠljenje, njihov pogled na svet sme priznati kaonjihova individualna svojina koju su sami proizveli, ida socijalizam može proizići iz zajedničkog rada takvihprivatnih vlasnika svoga mišljenja koji vlastito saznanje,tako reći, pretvaraju samo u zajedničku stvar, ne zapadajućipri tom u nepriliku da slobodu svoga mišljenjažrtvuju radi bilo kakve kolektivne objektivnosti. ~koje kritička teorija sagledala u stvarnosti neuspeh prelazaiz samoposmatranja uma u društvo koje samo sebe određuje,sad, možda, izgleda da takav prelaz i nije potreban;naprotiv, ukazuje se perspektiva da pojedinci naosnovu sačuvanog suvereniteta svoga mišljenja ostvaresvoje zajedničko političko samoodređenje. Jer, kakoHaug kaže stalno se pozivajući na Buch der WendUl1gel1,od svakog pojedinca treba "kao od vlastitog teoretičara... učiniti temelj socijalizma". (NL, 91.)Međutim, stvarno ovako prihvatiti tu konstrukcijiznačilo bi prebaciti se na stranu onih savremenika koji,kako ističe Haug, nasuprot Brechtu smatraju "da bi sepre mogli odreći stvarnosti nego slobode protivrečnosti".(NL, 89.) Protivrečnost koju konstatuje Haug proizlaziiz toga što i ne treba prvo osnivati kolektiv, nego štopojedinac - a mi bismo smeli da dodamo: pojedinačniintelektualac građanskog porekla - oseća da stoji nasuprotveć postojećem kolektivu, kojeg ne treba smatratiobičnom udruženom grupom privatnih osoba: naime,oseća da stoji nasuprot radničkoj klasi i njenim organizacijama.Radnici se nisu udružili u klasu na osnovudobrovoljne odluke, nego su, kako kaže Marx, "kolektivnomsnagom" kapitala 24 bili prinuđeni da se udruže,najpre na pojedinim radnim mestima a zatim i izvannjih. I političke organizacije do kojih su došli radniciproizašle su kao nužnost iz kolektiva svih njih i time jeodređena njihova struktura.Ako pojedinačna pr' iatna osoba samo oseća da stojinasuprot socijalističkoj kolektivnosti, to ne znači da onaistovremeno oseća da se nalazi izvan svake kolektivnosti.Nasuprot buržoaskom i socijalističkom načinu životane stoje prosto individualna autonomija i vezanost za"Upor. Grundrisse der Politischen Okonomie (Rohentwurf),BerlinjDDR, 1953, str. 483.480kolektiv; naprotiv, buržoaska sloboda pojedinca je veći sama samo poseban oblik podređivanja presezanjukolektiva. Dakle, pojedinac pre svega nikad nije samopojedinac koji tek treba da se odluči da pristupi kolektivu,nego pitanje vezivanja za socijalizam proizlazi većiz nekog datog kolektivnog vezivanja koje leži u osnovij kolektivnosti radničke klase. Intelektualac može stajatikao pojedinac nasuprot socijalističkom kolektivu samozato što je buržoasko društvo njega "izolovalo" pretvarajućiga u tog pojedinca. Time što individue, tamo gdepostoji kapitalistički način proizvodnje koji je inherentanburžoaskom društvu, na tržištu razmenjuju robekoje su proizvele po svom nahođenju i tek tako realizujusvoju proizvodnju uopšte. One slede (iako toga nisunužno svesne) društvenu nužnost, zakon vrednosti kojije unapred dat kao neophodan određujući momenat zanjihovo slobodno odlučivanje. Samo zato što se faktičkipotčinjavaju zakonu, one mogu uopšte i biti individuekoje uživaju privatnu slobodu.Isto tako stoji stvar i sa njihovim mišljenjem. Tamogde principi buržoaskog društva u potpunosti dolazedo izražaja, ovo mišljenje je prepušteno samim individuama,i predstavlja njihovu privatnu stvar. Misli suslobodne, slobodne koliko i privatna robna proizvodnja.Ali da bi mišljenje postalo saznanje, potrebno je čulnoopažanje koje ionako ne treba apstrahovati. Kao što jeMarx pokazao u svojoj analizi fetišizma robe, neposrednočulno opažanje daje privatnim robnim proizvođačimasam() uIl,ek()liko izvI1mtu sliku stvarnih odnosa u kojim

na svet", ako hoćemo da upotrebimo ovaj izraz, leži ve::opšti pogled na svet koji je određen njihovim zajedničkim klasnim interesom. Tek na osnovu ovog a prioripogleda da svet, koji se formirao zajedno sa interiorizovanjemburžoaskog klasnog interesa u procesu socijalizacije,može se utemeljiti buržoaski pogled na svet upojedIZačnom aktu pojedinačnih individu'a. Da se izrazimoKantovim rečnikom: ovaj opšti pogled na svet je uneku ruku - svakako samo prividno - formalan uslovmogućnosti konkretnog, sadržajnog pogleda na svet svakogpojedinačnog privatnog proizvođača. Ono što jeneposre~no već je oposredovano; mišljenje pogleda 11:1svet, kOJe sebe poznaje kao nešto pojedinačno, koje imaposla samo sa sobom, u stvarnosti je takođe samo neštopOjedinačno, nešto što može samo da misli, na šta gapnmorava društvo, tj. na šta je primoran o na osno~:'lsvoje voljne pripadnosti građanskom svetu - a i to,svakako, samo dotle dok postoji svesna i nesvesna voljaza ovom pripadnošću.Dakle, objektivan privid ne prodire u svest bezpredrasuda, neg~ u. ~vest .. koja je već obuzeta temeljnompre~ra~udom; mIstIfIkacIJu u svakom aktu neposrednogopazanJa stvara ne samo objekt opažanja, nego i interesomodređen način posmatranja subjekta opažanja, izato se ona ne može otkloniti nikakvom naučnošću (makoliko ta naučnost imala solidaran karakter) ako seeo il!so ne odbaci i voJ?-aj buržoaski klasni interes kojiblokIra dosledan naUCl11 pogled na svet. A odbaciti buržoaskiklasni interes - to znači vezati se za interes radl1ičkeklase; nešto treće nije moguće u buržoaskomuruštvu.Ipak, pominjanje "privatnog pogleda na svet" dopuštapretpostavku da Haug nedovoljno vodi računa oovom momentu preplitanja svesti i klasnog interesabu~u~i da na individualno stečeno saznanje i~na praksu'k?Ja Je ade~vatna tom saznanju više gleda kao na posledICUpodv.oJe?og a~ta a ne kao na dijalektička jedinstvou kome Je IZmenjena praksa pretpostavka za izmenu~nišlj,:nja isto toliko kol~ko je to i obrnuto slučaj. AkoJe nasa pretpostavka Lacna, ona se može Dot\,rditi čaki u p.otc:ei7jivmzju tešk/)ća koje nastaju kad mi, intelektualcI,zelImo da prevaziđemo alternativu za koju ses pravom kaže da je pogrešna, naime: "ili živeti za samogsebe ili se žrtvovati za socijalizam". ~* *Specifičnu vezanost mišljenja za pogled na svet teškoje obelodaniti zato što ne postoji niti može postojatipogled na svet koji se deklariše eksplicitno kao takav,pošto je upravo u praksi nužan stav ovog pogleda nasvet to da je u buržoaskom društvu svakome data sloboda,i to takođe sloboda mišljenja. Doduše, buržoazijanema "privatni pogled na svet", ali ona ga pripisuje sebii svima drugima tj. ona pogled na svet oglašava privatnomstvari. I religija i ispovedanja religije važe kaozajednice privatnog pogleda na svet, što, razume se,nije smetalo hrišćanskoj religiji evropskog feudalnogdoba, usklađenoj sa novim društvenim interesima, daostane ideološki temelj vaspitanja sve do danas. Autentičniburžoaski pogled na svet ne postoji u jasnom oblikul svesno li -Elavama, nego u neku ruku iza njih, ili, akohoćete, u potiljku - i otuda reguliše mišljenje i opažanje,adekvatno zakonu vrednosti u političkoj ekonomiji,li vezi sa kojim Marx kaže da se društveni proces,koji je prouzrokovan tim zakonom, odvija "iza leđaproizvođača" .25Na osnovu iluzije o buržoaskoj slobodi, klasičniburžoaski empirizam je mogao da pođe od pretpostavkeda svet u neku ruku ulazi u svakog pojedinca, nezavisnood drugih, kao što svetlosni zraci ulaze odvojeni u ogledalo.Stoga je saznanje okarakterisano kao odraž.avanje.Ova teorema o odražavanju odgovarala je u potpunostipotrebi buržoaske klase (koja se pela na vlast) danasuprot direktnoj obaveznosti feudalnog sistema istaknemogućnost potpuno nezavisne egzistencije pojedinačnihindividua. Stvarnost monopolskog kapitalizma, kojije, opet, stvorio sistem direktnih, očigJednih zavisnosti,više ne dopušta ovu 1iberalističku iluziju. I buržoas\::.anauka je, zato, morala da prizna onu prethodnu drl]oštvenu određenost i samog mišljenia individuti koju if:oduvek zastupao marksizam. Već je opšte poznatomišljenje nije moguće bez jezika, dakle mora biti di-Uštveno.Ali zato uopšte niie potrf'hnn odb-jr-iti os"ovniburžoaski aksiom autonomije individue. Naprotiv, poštoje pozicija klasične teorije saznanja postala neodrživa,taj aksiom ie moguće ponovo potkrepiti Uj)ra-.rovraćanjem na jezik. Naime, ako - s jedne strane -društvenost svedemo na jezik i ako - s druge strane -jezičku određenost mišljenja shvatimo kao nešto što je15 Marx/Engels, Dela, Prosveta, Beograd, 1970, tom 21 (Kapitall), str. 51.482483

čovekovoj individui već dato u bitnim strukturama,tako da društvenost znači samo opštost koja se javljakod svakog pojedinca i prirodno mu pripada - opetpostaje moguće zamisliti izolovanu individualnost. Naovaj način se restituiše Kantov apriorizam, samo s tomrazlikom što on, zalwaljujući tome što prihvata jezikkao društveni momenat, više ne pruža mogućnosti zaprigovore marksista.Ako jezik važi kao društveni a priori već i pojedinačnogčulnog opažanja, ukoliko u ovome treba da seutemelji saznanje, onda se saznajno mišljenje svakepojedinačne individue više ne može shvatiti kao tabularasa, u koju se prosto kao odraz urezuje empirijskastvarnost. To je već mnoge navelo da čisto buržoaskukoncesiju marksizmu, kakva postoji u ovom jezičko-filozofskomneokantovstvu, upotrebe kao adut protiv marksističketeorije odraza i ovu odbace kvalifikujući jekao buržoasku. Jer onome čijim mišljenjem već ovladaaksiom autonomne individualnosti nikako ne ide u glavupojam odražavanja, koji se ne ograničava na uticaj ;;eposrednečulnosti na autonomnog pojedinca. I diskusi iao odražavanju, vođena u časopisu "Argument", urodilaje plodom u ovom pogledu.Slika postaje još nejasnija ako se, obrnuto, nađ'..l idrugi kojima, suprotno iskustvu s monopolima, predočima još lebdi kao životni ideal klasična liberalnostburžoazije. Njima je stoga jasna i odgovarajuća teorijao odražavanju što je oni sada - opet u ime marksizma- ističu protiv modernizma buržoaske nauke kojoj je,opet, lako da ovoj vrsti shvatanja odražavanja upišeu raboš sve njene slabosti.U svakom slučaju, sigurno je sledeće: okolnost daneko istupa kao pristalica ili kao protivnik teorije oodražavanju ne kazuje nam ništa o tome da li je onmarksista. Opet se potvrđuje naše iskustvo sa AlfredomSchmidtom: Za jezičku upotrebu ne može se nedvosmislenovezati pozicija pogleda na svet. Sve dok u osnoviargumen tacije leži osnovni buržoaski aksiom, ta argumentacijaostaje i sama buržoaska, koliko god da zvučikao marksistička.Ako, tražeći naCll1 da prevladamo buržoasku opterećenostpredrasudama koja vlada našim mišljenjem, želimoda postavimo pitanje mogućnosti i osobenosti naučnogpogleda na svet - pa makar najpre samo hipote-484tički - već sa stanovišta radničke klase, to je mogućesamo ako sledimo interes ove klase. Naime, ako ne samozapažamo društvenu određenost svakodnevnog mišljenja,nego tu određenost i svesno organizujemo, tj. kao određenostkoju propisuje organizacija društvenog sistemau kome čovek za celo svoje biće pa i za svoju svest mOž2naći slobodu koju ni u kom slučaju nema u svojoj zamišljenojprivativističkoj autonomiji. Samo ona društvenaklasa koja je voljna da stvori takvu društvenu sistemskup01'e~a;wsl u interesu vlastite slobode može i uspetiu tome da bez ograničenja sagleda činjenicu da je čovekoduvek bio proi~vod i deo jednog sistema, naime sistemaprirode uopšte i sistema društva posebno, odaklenužno proizlazi i sistemski karakter teorijskog odražavanjaceline stvarnosti.Svakako, ovo sagledavanje je kao proces započelo\'eč na početku buržoaskog društva, naime zajedno samodernom naukom koju je stvorila buržoaska klasa.Ako se za način proizvodnje ove klase, za kapitalizam,moglo reći da on sam proizvodi, u vidu proletarijata,svog vlastitog grobara, u ideološkoj sferi može se neštoslično tvrditi za nauku: Ona je od samog početka negacijaburžoaskog mišljenja, negacija koju stvara samaburžoaska klasa. Jer buržoaska ideologija shvata društvokao udmživanje atomizovanih egzistencija od kojih svakapojedinačno odlučuje o samoj sebi, a nauka 1:)l~etposvt:wljastvarnost i time - kao konsekvencu - l dn!s.tvokao sistem zakona koji određuje i pojedinačne atomrzovaneegzistencije. Ova poslednja konsekvenca. m.ogla jebiti izvučena tek iz gledišta radničke klase, kOJa Je takođetek time dospela ~do ideološki neograničenog l1'lučnOZshvatanja ukupne stvarnosti.Buržoaska klasa se od samog početka morala brallitiod svoje nauke, koja joj je bila potrebna II praktičnesvrhe. Ona nikako nije dopuštala da se razvijeuniverzalna nauka, nego je stvar'nost izdelila :·a sektorekoji su pojedinačnim naukama pali u deo kao njihovaautonomna sfera. Protiv ovog rasparčavanja stvarnostiod da\"nina je ustala filo::.olija. Ona je posta\'ib se~ikao gla-nii zadatak: celinu stvarnosti slwatiti polazeći odosno~'a te celine. Jedno od najstarijih načela dijalektičkefilozofije jeste da se pojam celine ne može dobiti sn:'1iranjemnjenih delova i da, obrnuto, istražiYanje dclo-'-::lpretpostavlja izvesno poznavanje celine, pošto, kako Kantkaže, ,;važen je i upotreba svakog elela zavisi od odnosaII kome on iJrema ostalima stoji li samom umu, i. kaoi kod sklopa udova nekog organizovanog tela, svr1n sva-485

kog članaline" ,2(.može se izvesti samo iz potpunoo(T pOj 'ma, ~azI?-avanje stvarnosti u cilju njenog poimanja burz.oa~vlJaJe: sve .~iše i .više dopuštala samo u obliku ideahstlcke.fIlozofIje kOJa se, nasuprot empirijskim naukama,pO~lva~a na poscoa,? izvor saznanja, na osnovu koga~~ p,:ucno IS~uStvo I??vze u religioznom smislu protu~aCltl l stoga l u pohtlckom smislu paralisati. Na svomvrhuncu, ~o.d Hegela, buržoaska filozofija zamišlja stvarnostu. ce~m}. k~o povezanost zakona biča i razvitka, kaoproceslfa/ucl sistem koji Hegelova filozofija pokušavada odr,:zl p

postavljamo da ih Haug nije video nego samo da ih jepotcenio. Koliko je to moguće i kakve mogu biti posledicetoga, - za to nam je istorija u međuvremenu dalaneke primere koji bi nas mogli podučiti... Posebna situacija u Zapadnoj Nemačkoj, u kojoj iznČItostudentski pokret a ne radnički pokret uvodi marksizamu javnu diskusiju, sada jasno pokazuje da sesocij.a1izam pogrešn~ ~hvata samo kao udruživanje privatl11hosoba, a naUC11l pogled na svet samo kao solidaranpogled ovih udruženih pojedinaca, pošto to odgovaraosob~nosti egzistencije studenata. Ako se i ostavi postra11l to da kod nas studenti velikim delom potiču izodređenih građanskih porodica, dakle da iz kuće noseaksiom individualne autonomije - svojim radom i1:l. visoki~školama oni, ipak, ne stupaju u kooperaciju zace~. ZIvot, nego po pravilu ostaju podvojeni, tj. studenti~O]I se povremeno okupljaju u grupe za koje njihov radIma samo prolazan karakter, tj. predstavlja samo pripremuza stvarni životni cilj.Posebne okolnosti studentskog pokreta stvorile sukod:n~~gi~ stu.~~nata i ~l.adih. naučnika iluziju da u?adasI?-]oJ v?It~ua~IJI mogu bItI subjekt revolucije. To nije1Zl~el1110 cI~Je11l~U da je njihovo mišljenje i htenje odr~đen.~"pn:ratl11m pogledom na svet" i oni su i u organIZacIJe~.kOJe su osnovali u cilju svog oslobođenja putemrevOI~lCl]~, ~n~li težnju. za individualnom autonomijom.Ono sto mdIvldualno nISU uspeli da postignu, pokušalisu sad da ostvare kolektivno. Oni su želeli da sami odlučujui borili su se protiv zavisnosti. Ali kolektivnostznači zavisnost jednog od drugih. Pojedinac može rešitiovu prot.ivrečnosv~. ako mu ~e omoguĆi da sam odlučujeo kolektIvu od cIJeg odlUČIvanja on zavisi. Pošto tomenužno teže svi drugi, zato što imaju iste motiYe, ovom?dl:~SU je ~d samog početka imanentan konflikt, kojice Ih .~ovestl do to~a ?a grupa i dalje postoji samo kao,,1l1arhlCan skup pOJcehnaca međusobno razdvojenih kao~tomi, ukoliko se ne rascepi ili propadne, iii će se sviIdentifikovati sa najjačim u grupi u toj meri da će njegoveodluke o drugima osećati kao svoje ,-lastite odh_d~e.U svakom slučaju, u takvim grupama važi kao socijalizam?no što pojedin' intelekt;a1ci smatraju socijalizmomu mteresu svoje individualne autonomije. I poštoje pojedinac na taj način stvar vezao za svoju liČnostza njega opasnost koja preti njegovoj ličnosti znači m-el~i opasnost koja preti stvari, i zato o"u smetnju svom ličnomangažmanu za tu stvar oseća kao izdaju same stvari.Sve dok ličnost i stav naginju u istom pravcu, ta1;:va488kombinacija unapređuje stvar, a u slučaju diskrepancijeona može postati ozbiljna smetnja.Prema tome, u studentskom pokretu se konačnoIpak, velikim delom nametnulo saznanje da intelektualcijedino u samom radničkom pokretu imaju adekvatnomesto u borbi za socijalizam i da tu podležu objektivnimubavezama kao i svi drugi. Ako pokušaju da izvan ovogpokreta rade na izgrađivanju socijalizma, oni svakakoneće moći - odvojeno od tela - da funkcionišu kaomava glava. Dve stvari u isti mah intelektualac ne možepostići~ prvo, sačuvati privatnu nezavisnost svog individualnogmišljenja i delanja, a drugo, kao priznati člansocijalističkog kolektha, i sam merodavno odlučivati opraksi tog kolektiva.Svakako, bilo bi ilu::.orno misliti da je intelektualacizgubio svoju individuahlu autonomiju mišljenja ako seupusti u praksll, a naročito u ispravnu praksu. O ovomedaje sledeću samokritičku primedbu Louis Althusser(Luj Altiser) koji, s jedne strane, pripada marksističkojpartiji a, s druge strane, smatr2_ da mu je glavni pozivnaučna delatnost: "Nije Iako postati marksističko-h~njinističkifilozof. Kao i svaki intelektualac, i profesor filozofijeje malograđanin. Kad otvori usta, progovara malograđanskaideologija: njene rezerve i njeno lukavstvo subeskrajni". Ako intelektualci žele da postanu ideoloziradničke klase, nužna je "radikalna revolucija u njihovimidejama", "dugotrajno, bolno i teško prevaspitavanje.Spoljašnja i unutrašnja borba bez kraja". (Podvukaoautor.)28Ali čak i kad intelektualac sasvim napusti svojuspecifičnu delatnost uopšte, kad se strasno prepusti revolucionarnojpraksi koja zahteva celog čoveka, on ipaktime nije automatski prestao da bude individualističkikoncentrisan na svoju vlastitu ličnost. U mirnodopskimperiodima to može izgledati kao nesavršenost karaktera,koja je bez znaćaja za samu stvar, ali u situacijama kadsc donose odluke to može imati u istorijskom pogledusudbonosne posledice_ Za to je lik Trockog još i saddobar primer koji je, istina, otišao Ll krajnost, ali zatoposebno jasno ocrtava problem.U oktobarskoj rc\-oluciji SLl s!)oljnji posmatrači katkadimali utisak da Trocki a ne Lenjin pravapokretačka snaga revolucionarne borbe, bez koje radničkaklasa ne bi mogla osvojiti vlast. Ali kad je poslenekoliko godina bilo potrebno, sledeči Lenjina, dovršiti- L Althusser .. Fiir /vIan:. Franl,furt

delo revolucije, pokazala se stvarna Trockijeva nesposobnost.Njegova biografija pokazuje nam razloge za to:Autonomija njegovog mišljenja bila je još od mladostimotor njegovog delanja; osećao je granice te autonomijei želeo je da ih otkloni ali samo praksom u kojoj semogao kretati isto toliko autonomno koliko je to bioslučaj inače samo u sferi njegovog mišljenja. Okolnostda se on upravo u revoluciji celom svojom ličnošću zalagaoza stvar radničke klase nije značila raskid sa njegovomgrađanskom egzistencijom, koja je nosila karakternečeg privatnog, nego naprotiv konsekventno očuvanjetakve egzistencije. Činilo se da se s revolucijomkomunizam približio na dohvat ruke. Po Marxu, komunizamznači: "udruživanje slobodnih individua", dakle, možese shvatiti kao kolektiv koji ljude bez spoljašnjeprinude prosto dovodi u harmoničan uzajaman odnos.Samo dok izgleda da komunizam stoji pred vratima,intelektualac može da uobražava da u kolektivu ne trebada žrtvuje ni deo autonomije koju misli da ima. Stogasu tesno povezane građanska liberalnost i komunističkaradikalnost koja ne uzima u obzir okolnosti. Tamo gdene može da izbegne obaveze kolektiva, pojedinac u revolucionarnojstrogosti nalazi ipak mogućnosti da opštustvar podredi interesu svoje ličnosti i da na taj načinprotivrečnost reši jednostrano, u svoju korist. 29U oktobarskoj revoluciji interes opšte stvari i interesTrockijeve ličnosti naginjali su Ll istom pravcu; zatoje on mnogima izgledao kao junak dana u kome je kulminiralatežnja svih. Ali kad nije došlo do trijumfalnogulaska u "carstvo slobode" i kad se našao pred dugotrajnomizgradnjom, i to ne komunizma, nego samosocijalizma, pa i njega prvo samo Ll zaostaloj zemlji,- Trocki ie radničku klasu prepustio njenim vlastitimproblemim'a i pojurio za iluzionarskom permanentno~ćusyetske revolucije, koje, istina, u stvarnosti nije bIlo,aii koja je davala slobodu njegovoj mis1ilačkoj fanta'zij i.3oJa", piše jedan od njegovih\1"\ Jr n iCEo\'im ponasan iem, .. ' ovimTa;e\'okoi''; radnike j voleo je drugo-'.C . ;;:~n() k" II Il \"O}(,O S\"OlC Ylastito Ja." (NavccL Dre-1112 L Deutscher. T;'Oi::ki. t0111 l. Stuttgart U s\\', 2, izd, 1972.~lr. -;5,)" Trocki il: u svoj svojoi r:~dit!čkoi ,PrakSi tako, malo uspe;-';:lU da nn;~·:L\d~·~ c:,::zls1cnc1ju ln:clt;;·~tualca, da le J. C~.1rrl11-ch,;c i r:~tI; biu ~ da cLI 0\'1.1 napomenu: .. PO mom mi-~! ien iu. Trocki bi:) u pn'om redu pisac i orator, ali je učest'iu-\ZlO 'i li s(\'aranju novog poretka Ll S\'CtLl." (J. Carmichael,Tral =ki, Franl:furt a. ;VI. US\\'., 1975, str, 8,) I Isaak D(.utscherLj.90Ostaje još da se napomene kakvu je nesagledivuštetu Trocki naneo socijalizmu, ili - ako neko smatrada je taj izraz preteran - kakve ga je izvanredne koristilišio zato što je, iako mu je Lenjin odao priznanje kaolično najsposobnijem od svih svojih saradnika,31 faktičkisebe isključio kao naslednika zbog "prekomerne saJ:I?-?svesti", i tako nehotice pomogao da nasleđe reVOlUCIjepadne u ruke drugome koji, po rečima Isaaka Deutscheranije imao baš najbolji stas za džinovski ogrtač koji jetrebalo poneti,32Trocki je pokušao da prebrzo, sasvim bezuslovnorazreši protivrečnost pojedinac,kolektiv u korist drugestrane, u korist kolektiva. Predajući se jednostrano upotpunosti socijalizmu, on je u tome, ipak, sačuvao onudmgu jednostranost, naime da i u socijalizmu "živi samoza samog sebe".* * *Ali vratimo se inteleKtualcima koji svoju glavnudelatnost vide u teorijskom radu, dakle, vratimo se većininas koji ovde pišemo i diskutujemo. U svojoj zemljimi se još i sada nalazimo u takvoj zavetrini svetskeistorije da možemo, doduše, uporno ali ipak bez žurbeda se'bavimo teorijskim utemeljivanjem svoje delatnosti,da bismo u bur'nijim periodima, kad za to više ne budeprilike, bili naoružani potrebnom postojanošću.Otkad je kod nas preveliki broj studenata počeoda veruje da je marksizam lakši od njihovih studija,javila se nužnost da se jasnije unese u svest sve ono štoilas često još deli od stvarno marksističke teorije iprakse. Po pravilu, mi se nalazimo tek na putu koji vodiu tom pravcu. I onaj ko veruje da je stigao do ciljadaje ovakav !>ud o niemu: .. Veru II snagu reči SaČUYdO je dokraja Reć mu ie bila' Ll svakoj situaciji prvo i_poslednje pribel.ištci on Sc 11.;0111 služio S\'og života," (?\la nm'cd, ;neslu.s tr.L Lellin. Brici iii! de!! Puneitag (1922/23), u: Werk(',Bel. 36 Beriin. 1967, i dalje, str. 577-582': Deutscher, koji i~' pUZniJe kao simpatizer Trockog, o-.·deipak prizna ie postojanje log .,džinm'skog: ogrtača': o~J?kti\'!l~huslova socijalističke izgradnje koii se ne mog~l I11I!-:10ICL Da J~fiveo dUle. i Lenjin bi morao da izac1e na kr~) s ~JIma r:a ovajili onai način. Ipak laj način bi, najn~i'ovatmJe, bIO sasvim ~'[:z:ličilod Staljinovog načina, !st?rijske r:uz~ost~ ne m,og,u ~~~~ukiliute po volji i odluci p?J,ecl!t1ac~., aJI ,PItanje da II e,e t:?l~l\'iše ili man ic ost\'arene ZZt\lSI. Ll SUStll1l. I od ka:'aktera !~1dlylduakoje cleiaju. te nije već unapred odredeno nekim IstorlJskJ1l1zakonom.491

učiniće dobro ako se priseti puta koji je prevalio, poštosvoju prošlost nikad ne možemo da odbacimo kao iznošenuodecu, već njom ovladavamo samo onda kad je neosporavamo i kad je u procesu produktivnog preobražavanjapokušamo uneti u svoju budućnost.Upravo kad se setimo toga da svi mi - kao intelektualcigrađanskog porekla - nekako polazimo od pozicijekoja je kritićkom teorijom posebno upečatljivoskicirana, moći ćemo da izvučemo korisne pouke iz idejaautora koji je i sam još "na putu", kao i mi, ali koji ides nama u istom pravcu. Ali deo puta koji bi trebalo jošda pređemo moći ćemo da sagledamo samo ako pOkušamoda fiksiramo tačku koju je autor u međuvremenudostigao u toku svog mišljenja - čak rizikujući dapogrešno shvatimo njeno mesto, tj. da je odredimo kao[ačku koja se nalazi daleko iza prevaljenog puta ili kaotačku koja predstavlja konačno stanovište.W. F. Haug je tačno označio tačku koju bi sada presvega trebalo razjasniti. On navodi argumente u prilogiWUČ;ZOJ11. pogledu na svet. Ako u svom razmatranjuuzmemo u obzir Haugov dosad možda najvažniji spis,11 arlesungen zur Einfuhrung ins "Kapital" (Predavanjao uvođenju u Kapital), zapazićemo da on uopšte ne želida pogled na svet svede na proizvoljnu igru duha -kako to, možda, proizlazi iz našeg prikaza - da bimogao da zamisli pojedinca, slobodnog od svake prinude.Naprotiv, saznanju o kome se ovde radi on pripisuje"prinudan", "obavezan" karakter, koji predstavljanešto suprotno od subjektivne voljeY Nužnost koja seizražava u nekoj teorijskoj konstataciji uopšte ne protivreči- kako to Haug naglašava - slobodi, ali je za ovonužna jedna stvar: uvid. Haug ukazuje na to da Hegelovaodredba da je sloboda uvid u nužnost važi i zamarksizam, kako je to Engels izričito i istakao.Ipak, ovde to nije isto. Uvid na koji misli Hegelpredstavlja kao nešto više od pukog saznanja objektivnestvarnosti; to je, naprotiv, proces posredstvom kojegse pojedinačni misleći duh sporazumeva sa stvamošću,shvatajući je u njenoj biti kao nešto što je racionalnonužno, tako da on ne treba da učestvuje u njenoj stvarnojizmeni - to je stva: neznanih agenata svetskog uma;naprotiv, njegova praksa je već ovo sticanje uvida. Odsvakog ko želi da dođe do ove istinske slobode trebalobi traŽiti u Hegelovom smislu da se postara i za praksuovog uvida. Zadatak filozofa koji je očigledno došao do" W. F. Haug, Vorlestlizgen zur Eillfiihrwzg ins "Kapital",2, izd. Kćiln, 1976, str. 76 i sled.492saznanja istine bio bi da to saznanje prenese i drugimapomoću učenja koje se može logički slediti. Tako bimogao nastati kolegijurn onih koji uistinu imaju znanje,koji su sjedinjeni u svesti saznate nužnosti i koji bitakođe bili u stanju da odatle izvedu zahteve vanteorijskeprakse i da ih izraze, što bi bilo korisno za sve onekoji su spremni da slušaju.Očigledno je da Engels nije mislio na takvo shvatanjeuvida u nužnost. Jer ono pretpostavlja odvajanjepojedinačnih individua, koje filozofski misle, od maseonih koji društveno delaju. Samo građanski intelektualacmože tako shvatiti uvid u nužnost; tako ga ne možeshvatiti radnička klasa sa čijeg je stanovišta Engelsgledao na Hegelovu formulu. I Haug ima u vidu ovurazliku. Tako on u ovoj istoj knjizi - mada n~ u istomkontekstu - ističe da je baviti se doslednom naukommoguće samo sa stanovišta radničke klase. Stvar je utome što se "pojavljuje organizovan radnički pokret kojiusvaja rezultate nauke i na njima zasniva svoje zahteve".3-!Međutim, ovde ostaje nejasan položaj onih koji sebave naukom. I po svemu što je rečeno, oni bi se jošmogli zamisliti kao pojedinci u Hegelovom smislu kojisamo teorijski usvajaju gledište radničke klase, da biodatle stigli do nekog višeg saznanja. Ali čemu ovo saznanje'?Haug kaže: "Steći nužno saznanje znači u nekuruku povećati moć."'s Ostaje otvoreno pitanje kome timeraste moć i koja je to moć. Da li je radnička klasa takoja stiče vlastitu moć zajedno sa naučnim saznanjem,ili se misli na pojedinca kome njegovo lično znanjeobezbeđuje moć koju on može da stavi na raspolaganjeradničkoj klasi ali i da je upotrebi protiv nje? Drugimrečima: Da li se aludira više na Lenjina koji je, stojećii sam u redovima radničke klase, pokušao da u njuunese teoriju - tamo gde je ona u međuvremenu stiglai postala zaseban sloj - ili se više ima u vidu Horkheimerkoji je, rešavajući pitanje podele rada između inteligencijei radničke klase u korist ove poslednje, a naosnovu vlastite kompetencije, pokušao da kao intelektualacrazmišljanjem ovlada društvenom stvarnošću? Ilimožda nije tačno ni jedno ni drugo, nego nešto treće,zašta bi kao primer mogao poslužiti BertoldHaug je kod njega zapazio posebno jasnu formulacijuprotivrečnosti u koju zapada intelektualac kad pokušada stupi u vezu sa organizovanom radničkom klasom.J' Na naved. mestu, str. 182.35 Na naved. mestu, str. 77,493

Kao korisnu pouku iz Brechtove Buch der Wencizmuensaznajemo da se ta protivrečnost ne srne jednostrano~tklanjati u korist jednog ili drugog pola - ovde pojedinac,tamo socijalizam. Ali pitanje je: šta biva s pojedincemako želi da sačuva obe strane? U Brechtovimformulacijama Haug sagledava napor da se "izađe izpukog udvajanja i mehaničkog preklapanja jedne i drugestrane, pa opet unazad". (NL, 88 i sled.) Haug smatrada je moguće da Brecht svesno konstruiše "lažno jedinstvo","koje sprečava pojavu lažne suprotnosti i takopomoću dvostruke negacije treba da zajemči dostižanstepen istine i stvarnosti". (NL, 92) Haug rezimira:"Nešto što je lažno drži ono drugo u šahu, konstelacijaoznačava ono što je tačno. Tako Brecht ovaploćuje utrećoj ličnosti Me-ci - čije se ime može čitati ta:wđekao Ja-ti - treću stvar kao mudrost". (NL, 93.).Ne ukinuti protivrečno st nego joj samo ne dozvolitida se pojavi; ne odstraniti suprotnost nego uvek bitij na drugoj strani - da li se u tome sastoji Brechtovakorisna pouka? Pojedinac smatra neopozivim to da socijalizamzahteva požrtvovanje. Ako je taj zahtev upućennjemu, on ga izbegava pomoću svoje individualne autonomijekoje se nikad nije odrekao. Ali on se u nju neučauruje nego ulaže sve svoje napore za socijalizam itako zna da je opet u potpunosti na njegovoj strani -sve dok ovaj opet ne zatraži požrtvovanje. Treba li takoda shvatimo mudros t ili, pre, lukavstvo treće stvari?Savakako, ne. Ali kako onda?Potražimo li manje ulepšane formulacije naći ćemoih u Haugovom prvom prilogu diskusiji o odražavanju.Tu možemo pročitati: "Mišljenje koje se postavlja kaoprvo postaje upravo zahvaljujući tome neistinito". (I,57a). U tome možemo videti izričito odbacivanje jednestrane - aksioma građanske autonomi je. Međutim, Haugprodužava posle I{eko1iko redaka: "Ako onaj ko mislisazna da se mišljenie ne zasniva u samom sebi, niti sesastoii od sebe, niti za sebe postoji - onda on to imisli". Dakle, treba li - istina, ne mišljenje ali zato -,,mišljenje mišljenja" ako ne postaviti kao prvo, onoipak uzdići do onog što je bitno u životnoj praksi? To bibilo jednako novom z-;snivanju Aristotelovog bios tlzeoretik6sa;sposobnost da se mišljenje misli predstavljauopšte osnovu Aristotelove koncepcije duhovne autarhije.'r,Ali, Haug se u istom kontekstu izričito distanciraod Aristotelove ideje autarhije. On kaže da se upravo uJ.5 Upor. pre svega 4. odeljak prvog dela ovog članka: "Kri,lička teorija u procesu raspadanja apsolutnog duha'.'.494tobožnjoj samodovoljnosti izražava to da mišljenje služiradl1lCKOj klasi. 1 uastavlja ovako: "Samo Kau LUUlllradnik sagleda svoju matenjalnu zaVIsnost i Kad Je usvojim idejama pokaže, i samo u onoJ meri u KOJOJ Jenjegovo mIšljenje adekvatno stvarnom ljudskom drušrvu,društvu proizvodača - njemu će u principu biti moguceda dostigne onaj stepen slObode sadržaja mišljenja KOjIuopšte može dostići čovek i koji predstavlja Sll1011lmza istinu". Ono do čega je Aristotelu bIlo smIo, naimeda pomoću istine dode do sreće, koja je za njega bIlaidentična sa slobodom mišljenja, to se - kaKO saznajemo- uopšte ne može postići na Aristotelov način,nego - ovako bisIno mogli dopuniti - samo moditikacijombios rheoretik6sa koju je Max Horkheimer daoli momentu zasnivanja kritičke teorije. Jer, time što jepretvaranje samoposmatranja uma u pojam društva kOJesamo sebe određuje proglasio nužnošću, Horkheimer je,s jedne strane, mišljenje vezao sasvim eksplicitno zarevolucionarni pokret radničke klase, ali je, s druge strane,u samopredaji autarhije sačuvao njegovu autonomiju.Adekvatno tome, Haug procenjuje: ,,1vlOžda se u ograničenomsmislu saznanja može reći šta je Brecht reKaoza umetnost: ona je autonomna, ali nije autarhična".(Isto.)Dakle, Haug se, u neku ruku proveravajući je, vraćana početak kritičke teorije. Sa pozicije naučnog pogledana svet u tome bi se mogao videti stvarni koral~ unazad.Ali u toku razvitka kritičke teorije ovo obnavljanje pogledakoji su Horkheimer i njegovi istomišljenici vrlobrzo napustili, bez sumnje predstavlja napredak, i tonapredal\: koji je ponovo omogućen tek novim neposrednimiskustvom SOCIjalističkog pokreta, reprezentovanogu studentskom pokretu. Istina, studentski pokret u ZapadnojNemačkoj kao neposredni objekt kritičko-buržoaskogiskustva nije mogao da pruži onu revolucionarnusigurnost kakvu je pružao revolucionarni masovni pokretradnika otprilike na istom tom mestu; ipak, on jeomogućio prenošenje iskustava uopšte i itme je probioevropocentričku borniranost Horkheimerovog i pre svegaAdornovog gledišta i pokušao da putem teorijskeobrade vijetnamskog rata i zapadnonemačkim intelektualcimaotvori oči za povezanost događaja u svetu.Polazeći od ovoga, uistinu se ne može na istoriju 20. vekagledati kao na nezadrživi pad u carstvo tmine. Šta godda se podrazumeva pod staljinizmom, put u toku poslednjihdecenija - mada se to odvija još sporo i uznedostatke i padove - izlazi bezuslovno iz njega. To je,u međuvremenu, postalo jasno inepristrasnoj buržoas-495

koj svesti. $to se tiče fašizma, on postaje opasnost adelimično i stvarnost, ali njemu se suprotstavljaju raznesuprotne snage koje se više ne mogu potisnuti; iz godineu godinu na mnogim mestima u svetu angažuje se zasocijalizam i demokratski napredak sve više i više takvihljudi čije se samosvesno izjašnjavanje i delanje teškomože shvatiti kao znak zapadanja u ropstvo i varvarstvo.Mišljenje kome je stvarno stalo do istine ne moževiše previđati pogled na svet svetskog revolucionarnogpokreta radničke klase i njenih saveznika, već momzauzeti stav prema njemu. Na to smera Haugova argumentacijakad s postulata autonomije u kritičkoj teorijiizričito prelazi na tematiku naučnog pogleda na svet.T ek s naučnim pogledom na svet - to Haug tačnouviđa - stvarno bi se prevazišIo stanovište kritičketeorije, stanovište "privatne" individue. Ali Haug istovremenovidi da se ništa ne dobija samim mehaničkimusvajanjem onoga što se sada nudi kao naučni pogledna svet. Zato on traži da se izneta dogma u isti mah i"izvede", bar u toj meri da pojedini marksisti postanukadri da tu vezu sagledaju u najopštijim crtama. Samotako je moguće dostignuća nauke učiniti korisnim zapraksu u kojoj - kako smo videli - leži posebnafunkcija naučnog pogleda na svet. U ovom smislu Haugpredlaže da se "korisno misli" i odlučno ustaje protivsvakog "autonomnog toka odvojenog teoretizovanja",protiv svakog oblika "neo-stare sholastike". (II, 694.)S druge strane, ako ne želimo da naučni pogled nasvet dobije karakter filozofskog sistema - a on je samou ovom obliku uopšte u stanju da proizvede zahtevano"znanje o povezanosti pojava" (II, 697) - postavlja sepitanje da li je, možda, ovaj zahtev već po sebi takmda ga je, nemoguće ispuniti u stvarnosti. Tada bi putkoji treba da dovede do cilja neočekivano sam bio podignutna nivo cilja. Kod Hauga čitamo da i za saznanievaži ovo: "Proizvodnja je ono što je bitno, a ne pojedinačniproizvod ...". (Isto.) Ali time se naučni pogledna svet svodi samo na "permanentan napor" kojim sedelatni ljudi upućuju na to da "svesno rade i bore sesvoiim zajedničkim snagama", svakako "posedujući nit-vodilju saznatih zakor.i prirode i društva". (II, 663.)Ako pođemo od toga, ne samo savremena marksističko-leniinistička filozofija, nego i svaki onaj sistem naučnogpogleda na svet koji se uopšte može zamisliti nužnobi nam izgledali a pri01-i kao "sholastika", ma kolikotaj sistem jasno i detaljno pokazivao sva svoja izvođenja.Svaka teorija koja ne pokazuje rezultat kao rezultat- kaže Haug - postaje "mora za emfatično praktičnogčoveka". (II, 700.) A ko to odlučuje da li se i kad sejedna teorija pokaza~a kao dovol),na~vO ton:e Haug l

primer, zna za period u kome je Newtonovo viđenjesveta postalo dominantna dogma. Ipak, nauka nije propalazbog toga. Uprkos uticajima Staljinovog doba, takoisto stoji stvar i sa naučnim pogledom na svet. Nezavisnood načina na koji se on prikazuje u nekim udžbenicimai traktatima, čak i nezavisno od toga u kojojmeri njega shvataju čak i njegovi najovlašćeniji predstavnici,on se sada nalazi na objektivno određenomnivou razvitka koji dolazi do izražaja čak u njegovimmanjkavim proizvodima, makar i samo negativno, kaoviše ili manje jasno izražen dezicleratum. I za ovaj nivorazvitka, za ovaj stepen zrelosti važi to da su poraslenjegove mogućnosti mišljenja; ne može se ni, mimoilazećiga, izmisliti vlastiti naučni pogled na svet, čak niova ili ona ključna kategorija. Ali, s druge strane, nemože se ni nekakva interpretacija, ma koliko bila autorItativna,prihvatiti kao sistem. Naprotiv, ovaj sistem semože usvojiti posredstvom raznih oblika, interpretacija irefleksije; svakako, za to je kadar samo onaj ko "srazmernosvojim snagama učestvuje u izradi i primeni oveteorije ...".Da bi se postigao uspeh u ovome, prvi zahtev je:ne izvlačiti ovaj pogled iz filozofskog života i izvoditiga pred vlastito, autonomistički izolovano mišljenje kaopred kakvog sudiju, nego i sam stati na ono tlo na komese zasniva i naučni pogled na svet - na tlo nauke. Pomarksističkom shvatanju, u tome se i sastoji odlučujućateškoća zato što nije moguće svesno i ne samo nehotimičnou vlastitoj praksi zauzeti stanovište nauke ako seistovremeno ne zauzme i drugo st2movište: klasno stanovišteradničke klase. Samo s te pozicije može se bezfalsifikovanja sagledati stvarnost onakva kakva onastvarno jeste. Ova rešenost da se ne zatvaraju oči predstvarnošću izražava se teorijski u odluci da se nedvosmislenomaterijalistički odgovori na OS/ZOVIZO pitanje filoz.ofije.Videli smo da se Alfred Schmidt ustezao da toučini. W. F. Haug je postupio sasvim suprotno. Kodnjega se materijalistički odgovor na ovo osnovno pitanjetamo gde se radi o stvarno naučnom radu javlja prekao istina, nužna ali inače malo izražajna - formal·nost s kojom treba brzo, i to jednom zauvek završiti,da bi se prešlo na styar. Ne shvata li, možda, Haug stvarolako?.. -!: +:"Na osnovno pitanje filozofije" - kaže Haug -,mora se u isti mah odgovoriti i materijalistički gaizmeniti". (II, 663.) A za to je, po njegovoj proceni,Dotrebna u stvari samo namera da se čovek bavi naukom.Jer, konstatuje on: "Stvarni životni proces kao polaznatačka i osnovni proces nije nikakva pretpostavka mišljenja.Polaziti od njega - to je minimalan zahtev kojise može postaviti naučnom mišljenju". (I, 562.) Ovo seteško može osporavati. U ovoj tački se slažu Marx,Engels, Lenjin, Feuerbach, Alfred Schmidt, Ernst Machpa čak i subjektivni idealista Fichte. Istina, Fichte počinjesvoju idealističku dedukciju čistim Ja, ali da biuopšte mogao doći do njega, on je morao da pretpostaviempirijsko Ja i time i njegov "stvarni životni proces".Dakle, u čemu se to stvarno razlikuju materijalizam iidealizam kad se radi o osnovnom pitanju'? Haug dajesledeći odgovor: idealističkim se mogu nazivati one teorijekoje, "konačno, ono idealno izvode iz sebe samih",a materijalističkim one "koje ono idealno, konačno, izyodeiz materijalnog". (I, 560.) Takvo izvođenje jeegzemplarno sprovedeno u Marxovom Kapitalu - utome se slažu svi marksisti. Dakle, ovde je - tako zaključujeHaug - "dat konkretan odgovor na osnovnopitanje filozofije koji se odnosi na specifičnost građanskogdruštva". (II, 687.)S ovom Haugovom argumentacijom osnovno pitanjefilozofije i nehotice se podelilo na dva osnovna pitanja,mada je uvek reč samo o jednom jedinom. Prvo, osnovnopitanje u Haugovoj formulaciji, koja se izričito oslanjana Engelsa, glasi: "Ka kay je odnos između svesti i bićaili mišljenja i bića?" A materijaiistički odgovor bi mogao- onako kako je dat u Nemačkoj ideologiji - uopštenoda glasi: "Društveno biće određuje svest". Drugo osnovnopitanje jedva da se u rečima razlikuie od ov'Og prvog,naime, i ono se .- opet izraženo Engelsovim rečimatiče "odnosa između mišljenja i bića",:8 Ali iz odgoi/o!'aproizlazi da se u njemu ipak radi o nečem drugom. Ono,po Engelsu, u svojoj materijalističkoj formi utvrđuie daje priroda prmbitna Ll odnosu na duh a ne, obrnut:).duh u odnosu na prirodu. "Engels nastavlja: "Oba i7-raza: materijalizam i idealizam prvobitno ne označavajuništa drugo nego ovo". Dakle, ovo osnovno pitanje zadireu osnovu onog prvog navedenog pitanja, ne zaustavljase na "stvarnom životnom procesu", nego postavlja i" MEW, tom 21, str. 275.498499

p~tan~e njegovog odnosa prema prirodi. I zato osnovnopItanje filozofije može biti samo ono koje je Engelspostavio i iz koga se ono drugo, svakako, može izvesti.Ako se na njega da materijalistički odgovor, onda čovekatreba - tako Engels i marksizam uopšte vide daljekonsekvence - shvatiti kao proizvod i deo prirode,koji time podleže i njenim zakonima. Po Marxu, kapitalizamzato treba smatrati istorijskim kretanjem kojes "nužnošću prirodnog procesa"39 ide u pravcu socijalizmai od samih pojedinaca zahteva da ostvare ovunužnost. Pretvaranje samoposmatranja uma II onu praksukoja unapređuje socijalizam postaje objektivan zahtev.I ova praksa podleže - kako je to pre svega Lenjinubedljivo pokazao - uslovima dugotrajne klasne borbekoja od pojedinca povremeno zahteva visok stepen disciplinovanostii samoodricanja.Sve to spada u kontekst materijalističkog odgovorana osnovno pitanje i stoji, tako reći, na istom formularu.Da li je tu potpis zaista formalnost? Zar je stvarno lakoprihvatiti da je svet čista materija, a time i prirodanproces koji je ko zna kad stvorio čovečanstvo na Zemlji,ali mu još nije poklonio onaj odavno predskazivanikomunizam, već umesto njega fašizam i teror Stal jinovogdoba; i da taj proces nama koji danas živimo, kojizauvek imamo samo taj jedan život, stavlja u izgled toda nikad i nećemo moći potpuno da uživamo u ob~ćanoml~oml:nizmu, već će to moći tek kasnije generacije, ukohkoIh u tome ne predupredi ona propast čovečanstvana Zemlji koja nam je takođe obećana?! Zar tu oštroumnedistinkcije hiljadugodišnjeg idealizma ne postajuopet značajne jer one pokušavaju da nam razjasne dana nebu i zemlji postoji veći broj stvari nego što ih možezamisliti naša šk01ska mudrost?! Materijalistička filozofija,koliko se sećamo, kaže Alfred Schmidt, ne ovaploćujeu poređenju sa idealizmom jednom zauvek tu višusvest. 40 Schmidt zna zašto to kaže. Naime, on i može dazamisli samo to da mi nismo ništa drugo neao smećepod ćizmom". Da li on u tome stvarno toliko bQ:r~Ši? Ili,šta bi se moglo istaći nasuprot tome. 41 ~n Nl;}r',. Engels. Dcla, Pr8s\'cla, Beograd 1970, tom 21 (Kapitall), st1'. 672,'o Upor. II pn'om delu ovog člank;} str. 466, 467 j II vezi sadaljim tekstom stL 471, 472..q Šta se. II stvari, može istaći nasuprot ovome - to sampokilšao ela izložim tl svom članku "Der Gott eler raclik2.1cnDcmokrate:1", na koji samo ukazujem pošto ovde ne mogu čakni u vidu nagoveštaja da izložim misaoni tok II njemu: (VIdschcelel-Festschrift,DCllkcll im Scl/atfm des Nžhilisill11S. hrsgb.v. A. Schwan, Darmstaclt, 1975, Sl1'. 212-232.) . ~500I stina, za radničku klasu se donekle s pr,:vom možereći da joj je materijalizam u neku .ruku pnrodan, .m~koliko da ju je u tom pogledu do:r?~~o .~, zabludu ut.I~aJvladajuće ideologije. 1, sa matenpllstlcKog stanovIsta,idealizam se, u stvari, može odbaciti kao - 1~:'l1~,0 su toMarx i Engels govorili - "filozofska burgl]a . Ip~~,kako pokazuju istorijska isku~tva vpre ~vega poslednJ~~1decenija, marksistu koga protlvrecnosil sayvren~enog ZIvotane bi u toj meri pogađale da se z~. c~rs~:nu svogklasnog stanovišta, a time i svog ma.ten]ahstlckog podedana svet, ne bi stalno iznova bono neprestano_ raz~ešavajući ove protivrečnosti u sebi. samom, ~~l(v{)gmarksistu smatrali bi krajnje neosetljivIm dogmatIcaremi, prema tome, ne bi ga ni smatrali ,Pravim marksist?m.ovo utoliko više važi za ara đanske mtelektua1ce, a tImebi zal'građanske naučnike koji još nisu svesno zauze lstano~ište radničke klase i stoga se na teorijskom nivouLl najboljem slučaju kolebaju izmeclu mat~rija~izma .. iidealizma. Sve oštroumlje čak i izuzetne mtelIgencIJene može da proizvede logiku koja bi mogla da im Ll polpWlOstiomogući da se odluče za jednu. i.li za d~-u~ustranu. Tamo gde se postupa samo po lOgiCI, moguce Je,_ s očiglednoŠću koja je dovoljna za inteligentnog čo~veka - "izvesti" i idealizam. Zašto intelektualac ne blstao na ovu stranu'? Njegova uzdržanost prema zahte\-ima društvene prakse ne može se obrazložiti drukčij~.Jer samo ako duh uzdignemo do nivoa pra~e stvarnosti,smemo u mišljenju videti pravu praksu. Istina, II ~eđuvremenuje postalo teško i dalje otvoreno zastupatI Idealizam.Ali je zato moguće biti njegov p.ot~jni prist~li~~,naime sledbenik Ernsta Macha. Ako se lstma marksistickogmaterijalizma još i tada oseća kao previ~e oči.glcdn~,moguće je, kako vidimo kod Alfreda S~hmldta, l mahlzamprikriti materijalistićkom fasad~m::- v • v •0\21 i mahizam ne ometa rad pOJedmacmh naucmka,svakako, li prirodnim naukama. Kao što je 'p0Z1!ato, naAlberta Einsteina (Ajnštajn) je Machovo VIđenJe svetaddovalo čak povoljno. Tek ka~ nauka t~ži da tako ybe~ljivozadovol ii savremene drustvene zante\,e kao sto Jeto činila građanska nauka Ll svoje klasično doba, da.kle,kad ona, ;adi zahteyztl10g udruživanja Ll zajedničku Imel,sku praksu, pokušava da sey.spo}i \1 ~istel!z :l!lllČIlOg pogledaIla svet, postaje neodrzIVa I!1dIVlduahstlcka. aut:)]1~mijamišljenja kako pojedinačnih nauka tako l pOFd,~naĆnih mluč11ika, pa, dakle, i idealizam; tada je naUCIkao pretpostavka za njen vlastiti napredak potreban." UI;;ll. II rr',-om dclu ovog č!].11ka 2. odel jak: "Pri krivenirn aln lam .501

nedvosmisleno i izričito makrijalistički odgovor naosnovno pitanje filozofije.Naučnik koji prihvati Haugove reči da je počinjućida se bavi naukom time i na materijalistički način izmenioosnovno pitanje, uopšte neće zapasti u nevolju da sesa znanjem i odgovornošću obraća materijalizmu. Njemuostaju u pozadini još otvorena vrata koja vode u idealizamkroz koja u svako doba može da umakne i neznajući šta radi. Tamo gde mu u njegovom naučnomradu smetaju propratne okolnosti političke borbe, on se,razume se, bori za slobodu mišljenja i nauke protivspoljašnjih zadiranja političkih praktičara i pomoću celesvoje teorije nije u stanju da nađe praktično rešenječ~~to objektivno uslovljenih divergencija, pošto se nikadmje ozbiljno upuštao u materijalizam naučnog pogledana svet te, znači, ni u nerazdvojno jedinstvo teorije iprakse u socijalističkom pokretu. .,~ * *Možda izgleda da želimo da kažemo kako HauO'uopšte nije svestan praktične problematike o kojoj s~radi. Ali stvar stoji upravo obrnuto. To se pokazuje tamogde on pokušava da izvuče korisne pouke iz BrechtoveBuch der Wendungen i da diskutuje o praktičnom pitanjukoje je sadržano u formuli "pojedinac-kolektiv".M~đutim, ~aj isti stvarni socijalistički kolektiv kojiHayg Ima u vIdu u pomenutoj vezi stoji pred nama i~ I~!O. tako styarnom 'p.ogledu na svet koji je u socijahstrckImzemljama dobIO određeni konkretni oblik podimenom marksizam-lenjinizam. Čak i onda kad ovu filozofijune uzimamo kao momenat prakse, nego čisto zasebe kao teoriju, ona nas stavlja pred problem pojedinac-kolektiv,pa makar bili samo prinuđeni na to da se,dajući materijalistički odgovor na osnovno pitanje, zapitamo:Kako mogu Ja, koji sebe shvatam samo kao jedandeo materije, koji time potpuno podleže i njenim determinacijama,sačuvati vlastitu izvesnost u to da samslobodan čovek koji je sposoban da donosi odluke o sebisamom i o svom svetu?Čudno je to da Haug na ovom teorijskom nivouprelazi preko onih teškoća koje su mu na praktičnomnivou pravile tolike neprilike. Time što veruje da jepwzctwn saliens, osnovno pitanje, "materijalistički izmenio",on je uklonio problem pre nego što mu se on ipojavio. Stvarajući na ovaj način prividno glatko harmoničnojedinstvo pojedinca i kolektiva, on sebi samo502otežava mogućnost da se u stvarnosti izvuče iz one jednostranostiegzistencije pojedinca nasuprot kolektivu nakoju je kao na opasnost ubedljivo ukazivao u svojojinterpretaciji Brechta.Uzrok za tendenciju ka jednostranom rešavanjuprotivrečnosti treba, svakako, tražiti i u iskustvu suprotstavljenihjednostranosti koje se nameću u konfrontacijisa stvarnim naučnim pogledom na svet. U sistemu svojihstavova ovaj ne može osporavati da vodi poreklo iz vremenau kojima je kolektiv, koji u socijalizmu uvek zauzimaprvo mesto, morao da ostvaruje svoju dominacijupomoću svakog mogućeg autoriteta nasuprot slučajnimmišljenjima i sklonostima pojedinaca, sve do poznatogprekomernog uzdizanja u kultu ličnosti Staljinovog doba.Otada se individualnost sve više i više razvijala u socijalističkomkolektivu i uspela je da izgradi svojstva socijalističkeličnosti, ali međunarodna konstelacija još isada primorava na visok stepen odricanja i lične skromaosti,još i sada se intelektualcu građanskog sveta,možda, čini da je stavljen pred alternativu ili "da živiza sebe" ili da se "žrtvuje za socijalizam". U svojojinterpretaciji Brechta, Haug tačno pogađa specifičnusituaciju kad napominje: "Alternativa je pogrešna, aliprotivrečnost interesa ipak postoji". (NL, 92.) Ona po:-;toji ne samo kod intelektualaca nego i u širokim slojevimastanovništva glavnih kapitalističkih zemalja, presvega Zapadne Evrope, a odnosi se i na, istina ograničenali istorijski efikasan deo radničke klase. Jer, ako je onai posredstvom svoje egzistencije kao kolektiv u proizvodnjipredodređena za to da izgradi solidarnu klasnusvest, ova kolektivnost počiva formalno, ipak, na ugovornomodnosu između privatnih lica koji se može raskinutii zato pojedinačni radnici i u svojoj kooperacijimeđusobno konkurišu za radna mesta. Stoga se individualizam,koji je u toku poslednjih stoleća evropske istorijesve više i više dovođen do krajnosti, ne zasniva samou· egzistenciji sitne buržoazije, nego je svoje korenepustio i u tlo celog naroda. Ovde nikad ne može uhvatitikoren socijalizam koji ne zadovoljava individualističkepotrebe ljudi.Ideja socijalizma, takođe. uopšte ne proti\Teči motiyaciji slobode onakve kakva se izražava u individualizmu.'Naime, tamo gde se ostvaruje socijalizam, tamo gdeje on - po marksistićkoj terminologiji - postao komu-11izam, ne uspostavlja se ponovo prirodna zajednica gdesu indiYidue prosto bile, kako se Marx izražava, njene"inkarnacije" koje su raspolagale samo "svešću o čo-503

poru".41 Naprotiv, nova zajednica je moguća samo kaozajednica koju su stvorili samosvesni pojedinci i kojase održava zahvaljujući njihovom zajedničkom delovanju;ona ne apsorbuje individualnost svojih članova negojoj daje slobodu omogućavajući im da ono što je društvenopotrebno učine merilom svog vlastitog, ličnoghtenja i da se u tom cilju stalno iznova udružuju.Individualistička tendencija ide danas ka onim potencijamasocijalističkog kolektiva koje za Zapadnu Evropustvara perspektiva prelaska u višu fazu socijalističkedemokratije, gde građanske slobode ne moraju prostobiti stavljene van snage, nego se mogu ostvarivati, već uvelikoj meri oslobođene ograničenja koja postavlja kapitalizam.Stoga su oni napredni intelektualci koji težeda usvoje naučni pogled na svet kao nužan teorijskiinstrument socijalističke prakse, ne samo ovlašćeni, negočak i pozvani da u ime ostalog stanovništva od sistemamarksističke filozofije zahtevaju takav oblik koji dopuštada pojedinac u opštevažećim teorijski nužnim iskazimasvesno sagleda moguće ostvarenje svojih ličnihpotreba...L. * *Ovde Haugov zahtev za "izvođenjem" dobija u potpunostiznačaj koji mu pripada. Marksističkoj filozofijii pogledu na svet - ako ih ne treba samo učiti neg:o ishvatiti potreban je onakav jedinstveni oblik prikazivanjakakav je Marx dao u svom glavnom delu Kapital.U Kapitalu Marxu nije bilo staio do toga da dijalektičkiprebere rezultate svog istraživanja, nego do toga da izvršiteorijsku rekonstrukciju same stvari, za koju se kaopretpostavka uzimalo da predstavlja istorijski proceskoji se odvija P:) određenim zakonima, zbog čega je imetoda morala biti kako logička tako i istorijska.4~ Akoželimo da, adekvatno ovome, pokušamo da damo prikazsamog naučnog pogleda na svet u celini, moraćemo dapočnemo tamo gde i on počinje, gde se kcnstituiše, a to~e i logički dogacta u stvarnoj naucL Istorija nauke ne., UPOL Grwzdrisse. na nmcd. mestu. str. 375 i Ne.'iiačlwic:c:ulugij(l, u lIlarx/Engcis, Dela, Prosveta, Beograd 1974, tom 6,s Lr. 30," O 0\0111 metociskom "speii:lu reč je uHaugovi;" "l"UIZC5ungcn",. I Ll časopisLl "Argull1ent" o OVOIne je ele;:nenU::.rne~tvari izneo Klaus I-Iotzkal11p koji. osim toga, u drugim radovimapokušava da lVlnrxo\u metodu iskoristi i za psihologiju,(Die histor .. Hel/lOde des lviss" Soz.ialisiIllls .. ", u: "Argumellt",'vi-o [;: i S'ililiicizc Eri:Cili!iiiis, Fln:1kfurl n. ;VL, 1973.)504počinje tek sa Marxom i Engelsom, kako to oni n~umoynonZiglašavaju; naprotiv, njen današnji obavezm obhkvodi poreklo iz \Temena prelaska iz evropskog. feu~~lizmau modernu g:radansku nauku - posle predIstorIJekoja dopire unazad bar do antičkog doba.Uporedo s naukom utemeljio se već i naučni pogledna svet - mada pre svega samo u izvesnom elementarnomobliku. Po Eng:elsu, sporno pitanje koje je u razračunavanjus vladai'lićom feudalno-hrišćanskom ideologijompostalo elementarno za njega, glasilo je: "Da li jebog: stvorio svet, ili svet oduvek postoji?" Ali, kako toEn~gels ističe, to je samo osnovno pitanje filozofije uodl':"eđenom zaoštrenom obliku. Nauka je materijalističkiodgovorila na njega u svojoj praksi, bez obzira na čestonedovoljnu s\'est samih naučnika o pogledu na svet.Za njom je sledio onaj ograničeni oblik naučnog pogledana svet kakav se jedino j mogao formirati u građanskomdruštvu - filozofija mehaničkog materijalizma.Ako istorijski početak treba da bude merodav3.n iza logički početak. kako nam to jasno pokazuje oblikprikazivanja u Kapitalu, zahtev Sandki.ihlera da se pođeod pojma materije možemo sasvim uskladiti sa Haugovimzahtevom za izvoetenjem, ali uvek pod pretpostavkomda ne samo teoriji saznanja nego marksističkojteoriji uopšte pripisujemo tematiku koja ne prelazi okvireKapitala, već muie i unapred data kao njegova teorijskapretpostavka Čini se da ovde postoji prava divergencija.S jedne strane, Haug bi hteo da pokaže damarksistička nauka proizlazi iz iskustava svakodnevneživotne prakse, pri čemu mu Marxov Kapital služi kaoprimer za uzor. U skladu s tim, on bi hteo da naučnuteoriju uopšte shvati kao "pojmovnu obradu konkretnihpredmeta". Apstrakcije su za njega, "konačno samorezultat procesa apstrakcije, koji je sproveden premaodređenim kriterijumima i polazi iz materijalne stvarnosti".( 657.) Izgleda da ovo shvatanje sasvim odc::ovaratradiciji moderne nauke koja pretenduje na toda predstavlja empirijsku nauku, utemeljenu izričito učulima. To važi bar za prirodnu nauku, s kojom je započeorazvitak nauke. Ipak, već i ova klasična prirodnanauka u stnunosti je nastala sjedinjavanjem dva smeramišljenja koja, istina, imaju jedan zajednički koren alioznačavaju dva niyoa shvatanja stvarna.sti: Neposrednočulna posmatranje postalo je naučno relevantno t.~kzalwaliujući matematičkim apstrakcijama. ApstrakcIjaniie bila' samo rezultat ili orijentaciona nit-vodilja, negood samog početka nezamenjivo oruđe naučne empirije505

koje, naravno, mje palo s neba nego je proizašlo izpredisLOrije nauke u antičkom dobu i u srednjem veku.Karakteristično je da osnivači moderne nauke nisupokušali da se odvoje od Aristotela, filozofskog jemcasrednjovekovne slike sveta, pod izgovorom da je onnedovoljno vodio računa o svakodnevnom iskustvu. Naprotiv,kako ističu Touimin i Goodfield (Gudfild), na primerAristotelova teorija o kretanju nije bila "dovoljnoapstraktna i bila je previše zainteresovana za pojedinačnečinjenice". Prema njima: "Nasuprot tome, teorijeGalileia i Nev./tona (Njutn), nastale posredstvom posmatranjasa distance matematičara, bile su nove formulacijeteorijske dinamike koje su se namgale svakodnevnomiskustvu".45 Zato, s druge strane, Sandkiihler ostaje verantradiciji empirijske nauke kad insistira na ,,mukotrpnomputu preko ,apstraktnog mišljenja' "46, putu kojivodi ka shvatanju konkretne stvarnosti. Svakako, i ovdepostoji opasnost od jednostranosti na koju je Haugenergično ukazivao. Kod specijalizovanog naučnika seapstrakcije olako pretvaraju od metodskih momenata usamostalne entitete, i ono što je bilo smišljeno samo kaoiznova oposredovan početak istraživanja ili prikazivanjapostaje apsolut koji već za sebe važi kao cilj bez obzirana svu praktičnu korist. Nasuprot tome, sve više i višese nameće nužnost da se zajedno sa Haugom insistirana tome da marksistička nauka polazi od života, akose pod tim podrazumeva da ona treba da posluži ispunjenjuzahteva životne prakse. Upravo u pojmu naučnogpogleda na svet izražena je korisnost nauke zapraktičan život. Diskusija o odražavanju, vođena u časopisu"Argument", nije se slučajno proširila i na ovuobuhvatniju tematiku. Jer, zajedno s njom pokreće senužno i pilanje tradicionalne životne prakse intelektualaca,njihove samozadovoljne izolacije od dmštvene prakse.Odjek na koji je marksizam kod nas iznenada ponovonaišao, predstavlja vidan znak da je prevladavanje teizolacije postalo danas neodložan zahtev. Ono što smookarakterisa1i kao put od "kritičke teorije" do naučnogpogleda na svet predstavlja samo apstraktno-teorijski izrazpromene koja se stvarno zbiva tj. koja sebi krči put.Njoj se suprotstavlja onaj ko, kao što nam se činiu slučaju Alfreda Schmidta, koristi marksizam za toda bi modernizovao kritičku teoriju. Nasuprot njemu" StCph:'1 Toulmin,'lunc: GooclfieJd. ,Hodeiie des KOSIlZOS,~vIL!n·'hel1. 1970. Sir 89.'" H. J, S~nrlldihlcl'. St;-eirbarcr Uaterialisll1lis oelCt· Streii11171 dell Materžulisilil!s) u: ,,/\xgument", br. 92, 17. god. 1975,sll. 601-628 ..506javlja se tendencija koja leži u osnovi razračunavanjaIzmeđu Sandkiihlera i Hauga. Istina, tematika se održavaćak do te mere da se naslućuje ponovno mešanjemarksizma i kritičke teorije, ali ovo je posledica nesumnjivogzajedničkog uverenja da više nije moguće opstatina tlu kritičke teorije, štaviše da je nužno izričito i konačnopreći njene granice. Pitanje je samo u kojoj jemeri u svakom pojedinačnom slučaju to već i postignuto.li upravo spor o tome - ukoliko se on zaista vodi radisame stvari - i može goniti sve učesnike da idu napredputem kojim su krenuli. A za to da se ovo kretanje nepretvori samo u bekstvo, korisna bi bila i kritika odstrane kritičke teorije, ukoliko bi se ispostavilo da onabrizi za naučni pogled na svet ima da suprotstavi jošnešto osim gneva onih koji su zaostali za drugima, pamakar to bilo i u poštenom obliku "humanističkog protesta".47("Das Argument" br. 97. maj/juni, br. 98,juli/avgust 1976)" Uporedi u I delu ovog članka str. 470.Prevela Olga Kostres'ević507

'Wolfgang Fritz HaugSOCIJALISTIČKOM KOLEKTIVU POTREBNESU INDIVIDUE KOJE MISLE I OBAVEZNOSTKOJU OMOGUĆAVA SAZNANJEOdgovor Tomberguv Mect.utim, r:.ije .~lučajno to što se ova diskusija vodi~ casoplSU ~?JI mje vezan za političku partiju. Ni uJ~dnom partljskom organu u našoj zemlji sada ne bibll,o m?~u~e vod~ti sli~ne. diskusije. Ali bilo bi pogrešnonelsto::IJsb u~pstavatl l tako veličati ovu istorijskiuslovljenu svoJevrsnost. U stvarnosti ona izražava slabostDo~reta. Tomberg je u pravu kada ukazuje na toda sa~asnja stagnacija lev~g pokreta ovde u zemlji omogL~cava da se o problemIma tako reći "naveliko" diskutuJ~~Rezul~a~i. takvih di'skusija dobiće, bez sumnje,praktrcan znacaj l moraće se osvedočiti.Problem: Teorija koja ne dozvoljava uvid kočiprotellzija Ila individualni uvid pretida uništi obaveznostpraksu;Prethodna napomenaU ovom tekstu je, već i zbog samog ponuđenogmalog prostora, moguće pozabaviti se samo malobrojnimkontroverznim tačkama u obimnom članku FriedrichaTomberga (Fridrih Tomberg) koji je izuzetno pun diferencijacija.Akcente ću staviti na političku aktuelnosti poći ću od toga da je u drugim prilozima za diskusijuzauzet stav prema nesporazumima i spornim pitanjimau koja ja nisam dirao ili sam ih površno obradio.Tombergov prilog presudno dalje razvija pitanjakoja su postavljena u diskusiji o odražavanju. Ako se tamoradilo o teorijskim strukturama i o povezanostiizYođenja, sada se radi o položaju i funkciji teorije iteoretičara u socijalističkom pokretu. Problemi su međusobnoisprepleteni. Zategnut odnos izmectu intelektualaca; ~·adničkog pokreta sadrž.i opštiji odnos, čiji jeposeba.n slučaj: odnos između individue i kolektiya uradničkom pokretu. Tomberg je vodio računa o ovoi,·ezi. AL nužno je konkretizovati ono o čemu on raspr::rvljasamo u opštim pojma-dma i nagovešta.iima.Glavni problem ove kontroyerze predstavlja pove·zanos t između socijalističke ci unutarpartijske) demokratiiei naučnosti marksističke teorlje. Taj spor se neLiče samo intelektualaca, a pogotovu ne samo filozofa,nego svakog pripadnika socijalističkog pokreta. Sporse vodi na temelju zajedničkog shvatanja da se put usocijalizam može preći samo organizova11o.508T~mber~ se zapleo u elementarnu protivrečnost. Onse bon protIV rešavanja problema koje u isti mah smatraf:r.n daI1'l:entalnim .za socijalistički pokret. On brani poziCIJU kOJa se zasmva na osporavanju ovih problema.T~la:Tno po!iti~k~ v p,itanje s,ocijalističkog pokreta uraz, IJemm kapItalIstickrm zemljama on izražava na sledećinačin: "Socijalizam koji ne vodi računa o individualističkimpotrebama ljudi ovde nikad ne može dauhvati koren."!I socijalistički pokret neće ovde uhvatiti koren svedo~, na prim~r,. istupa s pogledom na svet koji ne vodiracu~a .0 oVOJ slt~laciji. Tomberg aludira na onaj poznatipokusa}. "presađIvanje nadgradnje" iz jedne društveneformaCIje u drugu kojeg su se u međuvremenu odreklemn?ge ~.orr:u~!stičke partije, naime na pokušaj da delOVIs.ocIJ!1lIstICkog pokreta u kapitalističkim društvimapreUZImajU kao gotovu teoriju iz socijalističkih dru~ta.ya. ~ludirajući na našu formulaciju "realnog socijalIzma, usmerenu protiv mudrovanja "istinskih socijal.ista",on kuje izraz "realan pogled na svet": "Međutim,~aj !sti realni socijalistički kolektiv ... stoji pred namal. ~ ~sto tako realnom pogledu na svet koji je u socijalis~Ickrm zemljan?a dobio određeni konkretni oblik podImenom marksIzam-lenjinizam. " U sistemu svojih stavovaovaj ne može osporavati da vodi poreklo' iz vremenau kojima je kolektiv, koji u socijalizmu uvek zalPrvi. deo Tombergovog članka navodim iz "Argumenta",br. ~7 brojem I, a dn~gi deo bez bližeg upućivanja, pošto samga VIdeo samo u rukopIsU.· . .509

uzima prvo mesto, morao da ostvaruje svoju dominacijupomoću svakog mogućeg autoriteta, nasuprot slučajnimmišljenjima i nacionalnostima individua, sve do poznatogprekomernog uzdizanja u kultu ličnosti Staljinovogdoba."Prema tome, ovi sistemi stavova predstavljaju faktorkoji koči kretanje, sve dok ih preuzimaju radničkepartije razvijenih kapitalističkih zemalja. Iz ove problematičnesituacije Tomberg sasvim konsekventno izvodizadatak - ne samo ovlašćenost nego upravo i obavezu- naprednih intelektualaca: "Stoga su oni napredniintelektualci koji teže da usvoje naučni pogled na svetkao nužan teorijski instrument socijalističke prakse, nesamo ovlašćeni nego čak i pozvani da u ime ostalogstanovništva od sistema marksističke filozofije zahtevajutakav oblik koji dopušta da pojedinac uopštevažećimteorijskim nužnim iskazima svesno sagleda moguće ostvarenje svojih ličnih potreba."Naravno, s ovim tačnim uvidom u određivanje zadatkatek počinju teškoće. Kako rešiti zadatak? Kakoga uopšte treba konkretno shvatiti'?Kad izbliza pogleda stvar, Tomberg otkriva da pokušajda se prihvati pomenutog zadatka izaziva otporei - kao njihovu objektivnu osnovu - momente opasnosti.Oye sekundarne opasnosti u koje zapada svakipokušaj rešavanja nužnog zadatka na teorijskom poljupredstavljaju temu drugog dela članka "Od kritičketeorije do naučnog pogleda na svet", u kome se onkritički razračunava sa mojim pokušajima rešayanjaproblema. Ove sekundarne opasnosti - sekundarne zatošto su izazvane suzbijanjem primarne opasnosti za socijalističkipokret - prete po Tombergovom shvatanju:"danas svakome ko ne želi da ga dogmatika kritičketeorije zaustavi u razvijanju vlastitog ~išljenja a ne ...smatra da ima smisla da se udobno ugnezdi u postojećisistem pogleda na svet, ako nije svestan toga da ga nato nagoni njegovo vlastito saznanje". (I, str. 397.)Onaj ko se kao intelektualac udobno ugnezdi u neki"sistem stavova" koji protivreči potrebama masa u razvijenimkapitalističkim društvima, može time nanetiveliku štetu socijalističkom pokretu. Ali šta sa onim kose ne ugnezdi udobno? Sa onim ko teoriji naučnog socijalizmapostavlja zahtev da ona mora dozvoljavati uvid?Naravno, ovaj zahtev se ne postavlja samo teoriji negopre svega politici socijalističke partije, njenim organizacionimstrukturama i merama. Da li se takav zahtevza uvidom može spojiti sa nužnom disciplinom? Da li510un na kraju uništava svaku obaveznosf? Postaviti zahtevza uvidom znači zauzeti kritički stav. Zar se time neotvaraju vrata individualizmu u politici i, na teorijskompolju, kritičkoj teoriji?Obavezl1ost kao rezultat materijalističkog rešavanja"osnovnog pitanja filozofije"?Problem je "obaveznost" onoga što traži organizacijaod pojedinca. Kako je ona zasnovana za pojedinca?Šta donosi organizaciji vezanost pojedinca? Pomom mišljenju, "uvid u nužnost" mora igrati presudnuulogu, a po Tambergovom mišljenju - "rešavanje osnovnogpitanja". Sledirno njegovu argumentaciju.Pri tom, Tomberg pokušava da prevede šta je kodSandkilhlera (Sandkiler) izraženo kao problem "priznavanjamaterije" "koji donosi neobično opterećenje"2,Tomberg pokušava da koncipira zasnivanje teorije o naučnomsocijalizmu po obrascu stupanja u partiju. Tuse potpisuje formular o prijemu, čime se čovek obavezujena potčinjavanje unapred određenoj disciplini ihvali "visokim stepenom ... samoodricanja". Očito ovone treba shvatiti samo kao analogiju, jer "odlučivanjeza materijalistički odgovor na osnovno pitanje filozofije"za Tomberga predstavlja tako reći čin duhovnog stupanjau partiju radničke klase. 2a Ali kako se čovek možena osnovu odlučivanja za materijalistički odgovor naosnovno pitanje filozofije obavezati na čvrsto klasnostanovište u praktičnoj politici? "Ako se na njega damaterijalistički odgovor, onda čoveka treba.,. shvatitikao proizvod i deo prirode, koji time podleže i njenimzakonima. Po Marxu, kapitalizam zato treba smatratiistorijskim kretanjem koje s 'nužnošću prirodnog procesa'(Marx, Kapital I, u MED, tom, str. 627) ide upravcu socijalizma i od samih individua zahteva da realizujuovu nužnost. Pretvaranje samoposmatra:nja umau onu praksu koja unapređuje socijalizam postaje ohjektivanzahtev (.. ,) Sve to spada u kontekst materijalističkogodgoYora na osnovno pitanje - stoji, tako reći,2 Upor. Protiv čisto \'erbalnog materijalizma, u: "Argumcnt",br. 92, str. 689 i dalje.'" Jedno oel mnogih važnih pitanja koja ovde nisam uzev'.!obzir je pitanje pristrasnosti naučnog saznanja, Upor. o [Uinemojc istraživanje o Značaju stan.ovišta i socijalističke perspektil'eu Kritici političke ekonomije (Die Bedeultung, von S tandpunktund sozialistisclzer Perspektive in der Kritik de politisehen6konomie), u: "Argument", br. 74,511

na i"Ako je argumentacija tačna, konačno pitanje je,naravno, samo formalnost. Ali, može Ii se održati ovakonstrukcija? Da li odlučivanje za materijalizam meneobavezuje i na mnoge potrebne odluke i raskidanja upraktičnoj politici? Hoće li mi pomoći da nadem praviput to što ću našu praksu shvatiti kao prirodanproces? Da Ii se čovek bori bolje, pametnije, postojanijeako kaže sebi da je sama priroda ta koja od naszahteva da realizujerno njene zakone? Ili se ovde svestpretvara pravo u religiozan oblik?U stvari, Tomb,erg vrIo intenzivno oseća mogućnostočajanja pred porazima i povremenim birokratskim okoštavanjimasocijalističkog pokreta. Ali on pri tom, uosnovi, i sam izražava bezvrednost pukog odlučivanjaza priznavanje materije kao sredstva protiv takvog očajanja:"Zar je stvarno lako prihvatiti da je svet čistamaterija i time i prirodan proces koji je bilo kad stvoriločovečanstvo na Zemlji, ali mu još nije poklonilo onaj jošodavno predskazani komunizam nego umesto njega fašizami teror Staljinovog doba; i da taj proces nama kojidanas živimo, koji zauvek imamo samo taj jedan život,stavlja u izgled to da nikad i nećemo moći potpuno dauživamo u obećanom komunizmu, već će to moći tekkasnije generacije ukoliko ih u tome ne predupredi propastčovečanstva na Zemlji koja nam je takođe obećana?!"Da li se ovde prosvetiteljska svest ispoljava u tomeda se izađe na kraj bez boga i besmrtnosti a da se zatone zapadne u apsurdnost? Teži se tome da se pokažekako su ovi pokušaji još vezani za ljuske religioznihuteha: tu se ljudima daruje obećava njihova sudbina.A u stvari se ne može videti zašto "prihvatanje svetakao čiste materije" efektivno treba da šti ti od tOg očajanja.Isto se tako ne može iz situacije koja "dovodido očajanja" izvesti naučna potvrda idealističkih shvatanja- već, syakako, potvrda shvatanja da se mogu probuditipotrebe za utehom koje vode ka regresiji u religiozneoblike one ljude koji su u principu odvojeni odkolektivne prakse. A, ipak, Tomberg okreće ovaj argumentprotiy onoga ko se wjedno s Marxom i Engelsombori protiv idealizma kao "filozofske bur·gije". "Ipak,kako pokazuju istorijska iskustva, pre svega poslednjihdecenija, marksistu koga protivrečnosti savremenog životane bi u toj meri pogađale da se on za čvrstinusvog klasnog stanovišta i time i svog materijalističkogpogleda na svet ne bi stalno iznova borio, neprestano312razrešavajući ove protivrečnosti u sebi samom, - takv.~gmarksistu bi smatrali krajnje neosetljivim dogmatIcarempa ga, prema tome, ne bi ni smatrali pravimmarksistom.". Po~to .- bar ~udeći po izgledu i stvarnom pričanjul ponasanjU - zalsta postoje takvi "krajnje neosetljividogmat~čari", pa i na ponekom uticajnom položaju,treba II bezuslovno podržati zahtev za "stalnim reša\'anjem ovih protivrečnosti",? Ali zašto bi trebalo da ihpojedinac rešm'a samo "u samom sebi"? Zašto ne ukolektivu, u slučaju potrebe boreći se za njegovu izmenu'?Rešenje kome iz nužde prigovaraju oni ~koji suizolovani znači: rešavati ih samo "L~ samom sebi". I sadTomberg pribegava bespomoćnom sredstvu, naime permanentnompotvrđivanju odluke u samom sebi umestoda pribegne borbi za razvijanje teorije i prakse adek:ratno. istorijskim zahtevima. Tombergov pokušaj rešenjaJe tohko vezan za unutrašnjost čoveka da on čak pretida s leđa napadne neophodne napore za poboljšanjeteorije i. prakse socijalističkog pokreta, - tj. mogli bismoga l tako razumeti izloupotrebiti.On pokušava da - u ime svih nas, intelektualacasamokritički, ali vezan za unutrašnjost čoveka, nađegrešku kod sebe. I čini se da on misli da je nju i našaou zahteYLl kritičkog urna, čije samožrtvovanje on zatotraži od sebe i od drugih sebi ravnih, od intelektualaca.Čini se da Tomberg želi da stavi na znanje da intelektualackoji "još nije spreman da se odrekne" svoo'kritičkog stava ostaje, zato, vezan za čistu kritičk~teoriju. umesto da se proizvodno vezuje za praksu socijalističkeizmene sveta. Nastaje utisak da Tomberg podržavarasprostranjeno stanO\;ište da intelektualac trebada se pri stupanju u radničku partiju odrekne sVOO' vlastitogmišljenja (i, naravno, ne samo on). Zaht~v zauvidom izaziva nepoverenje. - Ovaj prvi utisak, tj. dase ovde propagira samožrtvovanje urna, vara; možda ćedoprineti razjašnjavanju problema ako ispitamo šta potkrepljujeovaj utisak kod Tomberga.Idealistićke crte tl Tombergovoj samokriLiciil1telektualacaTomberg polazi od m'ida u nužnost radikalne same)kritike onih intelektualaca u našem društvu koji, kao mi,dolaze iz građanskih ili malograđanskih sloh~va ili načije je formiranje, čak i ako potiču iz radničke klase,delovao položaj i funkcija intelektualaca u buržo3.sko:n33 Marksizam u svetu 513

društvu. Mi "tragamo za načinom prevladavanja građanskepristrasnosti svoga mišljenja". Sve dok je ne prevladamo,treba se bojati toga da će - ma kako dobre bilenaše namere - svi naši pokušaji da se kritički intervenišeu cilju poboljšanja, od samog početka ostatisputani građanskim predrasudama. On citira Althusserovpoziv filozofu na samokritiku: "Čim otvori usta progovaramalograđanska ideologija: njene rezerve i nje~lolukavstvo su beskrajni". Zato intelektualac mora u svompokušaju da postane marksista; po Althusseru, voditi"spoljašnju i unutrašnju borbu bez kraja". Tombergpodvlači nužnost unutrašnje borbe. Samokritika intelek:tualaca postaje kod njega žestoka sumnja u vlastitomišljenje, u ovaj profesionalno-specifično posebno razvijenorgan intelektualaca. Čini se da on, pokušavajućida označi Horkheimerovu (Horkhajmer), građansku pristrasnost,prigovara ovome što nešto misli "na osnovuvlastite kompetencije intelektualca". To Tombergu tolikootežava razračunavanje sa kritičkom teorijom da on _~ vidu upornog ostajanja pri "vlastitoj kompetencijimtelektualca" - mora naslutiti da su mu najboljesnag~ na protivničkoj stE~ni. On ne preza ni od opasnos~I.da ~vakog ko se "drzI z~~lteva za "vlastitom kompetencIJommte1ektualca odVOJI od marksizma i nagna utabor kritičke teorije. Kako to razumeti? ~. Upravo kad čovek deli Tombergovo mišljenje ouVIdu Ll nužnost radikalne samokritike intelektualaca ucilju prevladavanja njihove građanske pristrasnosti, iznenadise kad vidi kako se on idealistički poigrava s građ~r:skimintelektualcima. Niegov postupak h-eba up'č;redItisamo s Brechtovom (Breht) kritikom arađanskihintelektualaca - izloženom u spisima o t~kozvanom"tui-kompleksu"3; doći će se do konstatacije koja se možei~raziti Brechtovom pakosnom formulacijom o imperijalističkomnatezanju u želji da se dođe do plena priversajskim mirovnim pregovorima posle prvog svetskogr,:ta: ,'iza.~a:71janje nika~ ne pada ispod jednog duhovnog111\"Oa . Cml se da kod lomberga građanski intelektualcinemaju nikakve materijalne interese, kao što nekad španskcprinceze nisu imale noge. Izgleda da se oni rukovodečisto duhovnim motivima. U osnovi svih ovih duhovnihmotiva leži osnovni - duhovni - stav, "osnovniaksiom"; ideja ~lobodn,?g, čistog m~šljenja, nazvana i"samoposmatranje uma . Za okretanje ka ovom osnovnomaksiomu daje se još jedna predistorija - istorijski3 Upor. u separatu časopisa "Argument"; AS 11, koji uskoroizlazi, Breclzts Tui-Kritik.514odlično zasnovana u jednom drugom Tombergovom spisu.~Aristotel je pod uticajem propasti polisa okrenuopolitičku orijentaciju prema unutrašnjem životu; s amoostvarenjemu se sad činilo moguće samo u teorijskomživotu. Nekom vrstom "prvobitnog izbora", kakav zamišijajoš i npr. Marcuse sledeći filozofiju egzistencije,5svaki intelektualac se odlučuje za ovaj isti osnovniaksiom. Št"rviše, Tomberg nagoveštava da odluka ovogprvobitnog izbora uopšte više ne spada u svestan životpojedinačnog građanskog intelektualca, već predstavljaneku vrstu društvene prethodne datosti, a priori njegovogmišljenja, koji je dat svakoj individui posredstvomsccijalizacije i određuje njeno mišljenje u čitavoj budućnosti,sve dok ne nastupi velika promena u vidu materijalističkogrešavanja osnovnog pitanja. Posledice oveosnovne ciuhO\ne određenosti intelektualaca zbunjuju:"Za jezičku upotrebu ne može se nedvosmisleno vezati pozicijapogleda na svet. Sve dok u osnovi argumentacijeleži osnovni buržoaski aksiom, ta argumentacija ostajei sama buržoaska, koliko god zvučala kao marksistička".Time se gubi mogućnost da se konstatuju odstupanjaod marksizma na izjašnjavanju za određena učenja- bez obzira na kontekst zasnivanja: "U svakomslučaju, ovo je sigurno: Okolnost da neko istupa kaopristalica ili kao protivnik teorije o održavanju ne kazujenam ništa o tome da li je on marksista".Koliko god da je ovaj rezultat tačan, sumnjiv je putkojim se do njega došlo.Gledišta materijalističke samokritikeintelektualacaTombergova analiza pada ispod nivoa istorijsko-materijalističke analize građanskog intelektualca kakvusu dali Marx i Engels, pre svega, u Nemačkoj ideologiji,Tu je skicirano izvočlenje najopštijih oblika mišljenjakoji proizlaze iz - na podeli rada zasnovanog - podvajanjaicleelnih funkcija u vladajućoj klasi ili u njenojpri\'ilegO\anoj službi. Sad nastaje na primer restrikcijaLeori ie na puko posmatranje. Dalje, sad nastaju apstrakcijekoje fiksiraju kao samostalnu polaznu tačku'Friedrich Tomberg, Polis1973.uild Natiollalstaat, Neuwied,5 Herbert Marcuse, Der einclil1Zel1Siollale Mel1sch, Neuwied,1970, str. 18. Upor. LU i moju kritiku u Bestil71mte Negatian,s tr. 106 i dalj e.515

delatnosti ideologa, ono što je ideelno kao oblik i kaosadržaj. Sad nastaje ono što je Engels u veoma važnomspisu Ludvig Fojerbah i kraj klasične nemačke filozofijeshvatao kao ideologiju nasuprot naučnom saznanju:"Bavljenje idejama kao samostalnim suštinama kojese razvijaju nezavisno i potčinjene su svojim vlastitimzakonima."I sad nastaje, kao raspadanje religioznih sistema uokviru njihove arhitekture i na njihovom temelju, oblikfilozofije saznanja u kome se pokušava zadovoljiti zahtevuma na dualističkom tlu religije, koje izražava društvenurascepljenost. Tako Marx i Engels izvode filozofiju kojutako ocenjuju kao ogroman napredak u njenoj prolaznojnužnosti i u isti mah je kritikuju kao oblik svesti kojije pogodan za to da sputa dalji razvitak nauke, a irazvitak pogleda na svet revolucionarnog radničkog pokreta.Tomberg se pokazuje kao krajnje nezainteresovanza ovu stranu Nemačke ideologije i kasnijih Engelsovihspisa, koje inače veoma ceni. Štaviše, on govori o "Haugovomizvođenju osnovnog pitanja" i onda kad ne činimništa drugo nego samo referišem o Marxovom i Engelsovomizvođenju tog pitanja. Tomberg sasvim tačno primećujeda ni tako brojni citati iz spisa Marxa i Engelsakakvima se potkrepljuje ovo referisanje ne dokazujuda su njihova referisana shvatanja tačna. Na ovom mestuse prekidaju njegova razmišljanja. Dakle, referentu sepripisuje referisano. Referent prihvata ovo razračunavanjezato što mu se čini da su Marx i Engels u ovompitanju bili u pravu, nasuprot nekim pripadnicima današnjegmarksizma. Pri tom, treba biti svestan toga dapovezanost teorije i prakse nekog pokreta nije jednostrana.Nije stvar u tome da se teorija, koja potiče bilootkuda, primenjuje na praksu; nego osobenosti praksei jačine i oblika organizacije pokreta udaraju svoj pečati teoriji.U samokritiku građanskih intelektualaca mora spaclatikritičko otkrivanje i prevladavanje syega onoga štoje odraz građanske klasne strukture i što je formiranoposredstvom specifične materijalne poluge kojom se IIgrađanskom društ,'u usmeraya mišljenje i upravlja njegovimfunkcijama. Za to je potreban pre s\'ega kvalitetlegitimacije, odvojen od neposredne ekonomske i militarističkeprakse vladajuće klase. "Vi delate - mi dajemoargumente", ovako kaže u Brechtovom KOl1gress derWeisswasc7zer (Kongres perača belog rublja) iedan odnjegovih "iznajmljivača intelekta". Korpa s hlebom građanskihintelektualaca primiče im se odnosno odmiče seod njih preko nekih posrednika. To su, između ostalog,516predstavnici tržišta, na kome se oni javljaju .kao prodavcisvoje misaone snage ili svoje gotove mIsaone robe.Kao takvi prodavci robe oni se - kao i svi drugi proizvođačirobe - odnose potpuno automatski i njihovoneposredno samoodređenje nije nikakav običan prividnego teška stvarnost koja stimu1iše. "Jer kako čoveklegne, tako i leži ...", - opet u vidu poslovice formulišeBrecht ovo stanje stvari. S druge strane, u ovu"atomizovanost" privatne egzistencije "stavljaju" ih odnosiproizvodnje. U svoj slobodi u koju im se niko nemeša oni se moraju potčiniti zakonima proizvodnjeintelektualne robe, ako ne žele da budu pregaženi, dakleda dožive ekonomsku propast. Opet se ovi "zakoni proizvodnjeintelektualne robe" ne mogu neposredno saznati,ali se, svakako, mogu naslutiti. Stoga, građanskiintelektualac mora razviti tržišne instinkte koji određujunjego\'o mišljenje, a još više "telo" mišljenja koje seorodaie formulisanje. Tu se brižljivo održavaju odretteneI~ejasnoće jer se zajedno s njima održava i vlastitaneophodnost. Tu se u krajnje rafiniranim oblicimarazvija konkurencija sa drugim proizvođačima intelektualnerobe ili iznajmljivačima intelekta. Naravno, sveto stoji u mučnoj suprotnosti sa osnovnim aksiomomčistog mišljenja, koji se oglašava kao utoliko čistijiukoliko su više mutni materijalni interesi. Stoga se višeili manje svesno naslućivanje takve samoprotiwečnostimislilaca radi mišljenja provlači kroz ceo njihov život.Mržnja intelektualaca prema intelektualcima izražavasama po sebi takvu sumnju, - pored situacije u kojojse oni nalaze kao konkurenti. I čini se da oni takopotvrđuju mržnju nein telektualaca prema intelektualcima.Sve ove osobenosti treba uzeti u obzir pri neophodnojkritici i samokritici građanskih intelektualaca. -Uostalom, "građanski intelektualac" je skoro tautologija.Jer čisto socijalna, tako reći od ukupnog radnika odvojenaegzistencija nekog sloja, koji se specijalizovao zaopšte ideeIne funkcije i stoga troši višak proi2Yoda,održava na izvestan način "građansko" činjeničko stanje, i u socijalističkom društvu a i u radničkoj partiji.O'vo činjenično stanje je "građansko" u istom onomsmislu u kome j\/lar'i:. u s\'ojoj ponovo sve aktuelnijojKritici Gotskog programa govori pre svega o neizbežnomdaljem postojanju građanskog prava u socijalizmu. Aliova povezanost ovde može biti samo nagoveštena i njutreba da iznesu na drugom mestu, možda i drugi autorI.Pre svega, treba praviti razliku između funkcionalnorazličitih grupa intelektualaca. Za samokritiku intelek-517

tualaca nužno je ~otrebna svest o tome da je iskušenjeprostog pretvaraJl]a građanskog u marksističkoa intelektualcaveliko. Ali građanski intelektualac sa ~brnutimpredznakom je još uvek bitno sputan građanskimpredrasudama. Na primer, permanentno puko opravdav':llje.~kcija antigrađanskih "silnika" više znači menjanJekl~Jentele ~ego postupka. A i samopožrtvovano predavanJe"vlastIte kompetencije intelektualca" bilo bisamo preokretanje idealistički prevaziđene saJnosvesti.Protiv ostvarenja socijalizma -konkretnu naučnostza njegovuNa ~erlin~.~?j ko~fer~n~iji kOI?~ni~tičkih partijaEvr.~pe L ~~, ,~IJI su ucesmCI naglaSIh "CVI'stu rešenost~voJlh par:tlJa da svaka svoju političku liniju izgrađujel sprovodI "potpuno samostalno i nezavisno u skladusa društvenoekonomskim i političkim uslovima kao inacionalnim osobenostima svake zemlje"6 SantiaaoCarrillo (Sant jago Kar'iljo) je formulisao k~o elementekoji ih ujedinjuju "zajedničnosti na osnovu teorijanaučnog socijalizma". Dajući istorijski osvrt na ideelnuobr:~d~ progon

Izgradnji i sa političkom praksom. Često se ljudi orrraničavajuna to da koriste stereotipne formulacije, d: sebore pomoću citata ili da svaku poziciju koja odstupaod njihove proizvoljno etiketiraju u ovom ili onomsmislu kao revizionističku.""Upravo iz načina na koji su dejstvovali naši velikiučitelji mora proizići okretanje ka kritičkom duhu ipodstrek za nečuveno obnavljanje političkog rada i prakse,na taj način što će se povesti računa o razvojustvarnih istorijskih procesa." .Berlinguer se izjašnjava i o pitanju ko učestvuje urazvijanjLl marksističke teorije: "Kao što ne postojinijedna vodeća partija i nijedna vodeća država (naimeu međunarodnim odnosima komunističkih partija i zemalja),tako je istina i to da je na teorijskom nivourazvijanje marksizma povereno mnogostrukim prilozimapartija i pojedinaca".Georges Marchais (Žorž Marše), generalni sekretarKomunističke partije Francuske, zahtevao je na toj istojkonferenciji "odricanje od svake obavezanosti i svakezvanične filozofije". Da li to znači odl'icanje od svakeLl?ave~nosti i svake sistematike teorija naučnog socijalIzma?Pre nego što uđemo u ovo pitanje, nastavićemoizlaganje tamo gde smo ga prekinuli, tj. kod teme samokritikaintelektualaca.Perspektive socijalističkog pokreta imarksističkih intelektualaca II SRNU našoj društvenoj situaciji postoji tendencija da semi formiramo kao "ideolozi" u Engelsovom smislu. Onosto Tomberg formuliše za građansku individuu koja scbavi filozofijom a što važi i za mnoge članove pC:u·tijekoji se njom bave, tj. odvojenost od aktivnih masa, čini::Ja je naša situacija objektivno "apstraktna", da je našaIdeelna delatnost, tako reći, odvojena od političke iekonomske delatnosti masa. Ova "apstraktnost" našegdruštvenog bića ima tendenciju da se reprodulzu ie j:'.'.~specifična apstraktnost naše svesti. Istupali protiv oveapstraktnosti - to je jedan od bezuslovnih zahtevasamokritike intelektualaca. Nije kritičko držanje, kakvotreba da zauzmemo po savetu Berlinguera već kao takvograđanski pristrasno, nego to važ( za ~pstraktnu kritiku,koliko i za njenu suprotnost, apstraktno opravdavanje.Pod ovim ovde podrazumevam neumesno izvođenj~iz ideje kad se zahteva idejno uopštavanje stvarnogIskustva. Kod Tomberga se ova vrsta apstraktnosti520nameće nasuprot njegovom pokretačkom motivu. Onapreti da mistifikuje celu diskusiju. U situaciji u ZapadnojNemačkoj i u Zapadnom Berlinu govori se samoo "organizaciji radničke klase" a ne uzima se u obzirta osobenost da KPN i SJZ (Socijalistička jedinstvenapartija Zapada) organizuju samo veoma neznatnu .l!1anjinuradničke klase. Pre svega, ne može se gov.or!!l oteoriji i praksi borbe za socijalizam ne povezuJucl tosa konkretnom perspektivom koja još uvek mora bitiveoma dugoročna, ali ne može počivati na takvoj fikcijijedne jedine, dominantne radničke partije kakva je ovdeLl zemlji saS-vim irealna. Izgledi za socijalistički preobražajvezani su za pretpostavku akcionog jedinstva različitihorganizacija radničke klase i za njihov savez sadrugim društvenim slojevima, eventualno čak klasama.U vezi sa Španijom Can'illo je izneo kakva bi bilakonsekvenca iz donekle slične situacije kad je na berlinskojkonferenciji raskrstio sa predstavom o tome daproletarijat uživa monopol kao avangarda i umesto togasve snaae rada i kulture" nazvao nosećim, mnogostrubmkol~i:tivoni kolektiva, koji je u sebi organiz~cionodiferenciran. Kod nas bi bilo umesno govoriti o svimSi/aga711a lada, nauke l kulture kao o kolektivnom nosiocusocijalističkog preobražaja našeg društva, jer bi setako povelo računa o nemačkoj jezičkoj osobenosti i orazvijenijem kapitalističkom društvu. To nikako ne biznačilo da bi s ovakvom perspektivom partije izgubilesvoju samostalnost ili bile nje lišene.Ova upravo skicirana perspektiva je, svz.kako, vrloapstraktna. Ali njena apstraktnost je u principu različitaod apstraktnosti onih argumentacija u kojima se, bezobzira na istorijski razvitak i posebnu nacionalnu situaciju,uopšte iskazuje to da razlika između 1917. i 1976.postaje isto tako beznačajna kao i između zaostale,despotski tlačene zemlje u razvoju i visoko razvijenogkapitalističkog industrijskog društva. Na pogrešan načinje apstraktno to što Tomberg o odnosu između intelek:tualaca i radničkog pokreta piše " ... da intelektualcijedino II samom radničkom pokretu ima ju adekvatnoines to u borbi za socijalizam i da tu podležu objektivnimobaveznostima kao i s\'i drugi. Ako pokušaju daiz\'an mog pokreta rade na izgrađivanju socijalizma, onisvakako neće moći - odvojeno od tela - da funkcionišukao prava glava. Dve stvari u isti mah intelektualacne može postići:~ prvo, sačuvati privatnu nezavisnost svogindividualnog mišljenja i delanja, a, drugo, kao priznatičlan socija1i~tičkog kolektiva, i sam merodavno odlučiYati o praksi tog kolektiva".521

Ovde se negiraju tolike pogrešne stvari da bi sečovek spontano mogao složiti s njima. Ali postoji takvanegacija pogresnog koja je i sama pogrešna zato štopolazi od pogrešne alternative. Svaki pokušaj konkretizovanjapomenutih Tombergovih mnogoznačno-opštihformulacija obelodanjuje nova sumnjiva mesta. Na prvipogled, čoveku se čini da se radi o suprotstavljanju -više nego sumnjivom - uobraženju - a čijem to, uostalom?- da intelektualci mogu određivati politiku jednepartije a da ne pripadaju toj partiji. Da li je to upitanju? Kad se još jednom pogleda stvar,iskrsavapogrešna alternativa koja je podmenuta ovom odbacivanjubudalastog uobraženja i koja najavljuje sumnjivoshvatanje o značaju intelektualaca i naučnog saznanjau socijalističkom radničkom pokretu i za taj pokret.Već i sama slika je nesrećno izabrana: degradiratipokret radnika u telo, a zatim mu postaviti kao "prav·uglavu" intelektualce. Ali ta slika ima još jedno značenjesa povratnim dejstvom: ona osporava činjenicu da umniradnici fungiraju kao "praye glave" - svakako, nesocijalističkog pokreta nego II socijalističkom pokretu.I opet nailazimo na problem priznavanja: kao nečlanove,ma kako stvarno upotrebljavali svoju glavu, njih, usvakom slučaju, mganizacija "kao takva" ne priZIlaje.To važi svakako za nivo empirijske pojedinačnosti ane kao opšte-teorijski iskaz. Ukratko, rukovodstvo određenepartije može to smatrati pravilnom politikom, alise to ne može uopštavati i nije ni trajno održivo kaopolitika pojedinačne partije, ako ona ne želi da budesekta. J er, u stvarnosti, pokret je vrlo diferenciran, aosim toga - kako to tačno iskazuje izraz radnički pokret- II pokretu. Kad Tomberg ne bi mislio na pojedinačnupartiju nego na celokupan socijalistički pokret,to bi bila tautologija. Čovek je sociialista na osnovuučešća u socijalističkom pokretu. Ako je problematično"spolja raditi na izgradnji socijalizma", onda i OV8f ormu18cij a svojim nei s torij ski-a pstra k tnim karak teromizaziva zabunu. Verovatno II njoj leži, kao "unutrašnja",predstava o jednoj jedinoj revolucionarnoj partiji većinekoja prisvaja monopol a i može ga uopšte prisvojiti naosnovu svoje snage. Te apstrakcije su irealne, izazivajuzbrku u onom razvitku situacije u Zapadnoj Nemar2ko ii Ll Zapadnom Berlinu koji se može, Ll najboljem slučaju,očekivati u sledećih deset godina, odnosno do koga ćedoći zahyaljujući žiYom sadejstvu svih marksista. ~Onajko pretenduje na monopol, ponaša se sektaški, udaljavase iz kruga kandidata za savez i akciono jedinstvo. Tone može mimoići nijedna odredba odnosa između inte-522lektualca i radničkog pokreta. O tome mora voditiračuna i struktura i razumevanje naučnog pogleda nasvet radničkog pokreta. Svaki ostatak pretvaranja socijalizmau crk\·u odražava se u ovoj situaciji kao smetnja,postaje reakcionarna kočnica potreba. Naprotiv. verodostojna,arglill1entovana pretenzija na najjasniju teorijskui političku liniju (koja najtačnije primenjujeprincipe radničkog pokreta na konkretnu situaciju) bićeproizvodna i jačaće uticaj partije. Ni orijentisanje naakciono jedinstvo i savez ne znači napuštanje posebnihkonsekvenci i obaveznosti u okviru partije. U svakomslučaju karakter teorije mora biti samo naučan. Njenaobaveznostse tada postiže posredstvom uvida. A ipak,ovu pretenziju na uvid apologete "postojećih sistemastavova", izgleda, shvataju kao pretnju. I Tomberg, kojinije bezuslovno apologeta ovih sistema strahuje da mojpledoaje znači uništavanje obaveznosti. Kako?Ar epollzdan drug: labav savez privatnih osoba umestoobaveZIZog socijalističkog kolektiva?Veliki intenzitet intelektualčeve sumnje u samogsebe i izliva se na moje predloge u Protiv čisto verbalnogmaterijalizma, teži da ih izloži opasnosti prosto metodskognerazumevanja, pokušava da svakoj formulacijiprida značenje izdaje, ili je shvata kao ulepšani načinizražavanja, da bi tragao za neulepšanim ili proverio tuformulaciju. Svuda gde ja predlažem obaveznost, zasnovanuna uvidu u nužnost, nagomilavaju se nesporazumi.Ti nesporazumi se najvećim delom povezuju s prelaskomod "privatnog pogleda na svet" na naučni socijalizam.To počinje kod kategorije: pogled na svet Podtim nikako ne podrazumeyam "čulno posmatranje sveta",kako to Tomberg pretpostavlja nego rezultat složenihideelnih napora da se čovek orijentiše u pogledusveukupne povezanosti sveta i Syog ylastitog položaja IInjemu. Pri tom apstrakcije igraju veliku ulogu. Uopšte,011 pogrešno pretpostav} ja da ja želim "da marksističkunauku iZH:,dem iz iskust\'a s\"akodnen1e žh'otne prakse"Narayno. lako je iznositi argumente proti\" takxog tobožnjegvezivanja za ćulnost i svakodnevicu. Na čemu sezasnivaju ovi nesporazumi'? Možda na tome što je uknjizi, koju on hvali kao moju "možda najvažniju",naime Vor!esllIlgen ZLU' Einfii7znmg ins ,Kapital' (Predavanjao uvođenju u ,Kapital') učinjen pokušaj postepenogprevođenja svakodnevne svesti u nauč!'.".l :3y::.':t.523

Ovaj - u sličnoj literaturi neuobičajen - didaktičkipokušaj posredovanja, odnosno njegov početak, meri semerilom koje mu je sirano, ako se o njemu sudi kao oizvedenoj naučnoj teoriji i ako se didaktički razvojsvakodnevnog znanja u naučno saznanje pogrešno shvatakao redukcija nauke na svakodnevnu svest. Drugi marksističkipostulat uzima se, očito, kao još nezgodniji:zahtev za krajnjom praktičnom oposredovanošću svakogsaznanja i pokušaj da se ovaj zahtev ozbiljno primenina prostim primerima, U Vorlesul1gen se na konkretnomprimeru pokazuje da ova oposredovanost obuhvataistorijske dimenzije i apstraktne međučlanove,A sad da pređemo na "privatni pogled na svet". Tajpojam uvodim da bi pokazao da "pogled na svet" kaotakav nije ništa posebno ili nešto što se može izbeći,tako da tobožnji protivnici naučnog pogleda na svet ukrajnjem efektu prosto pripremaju put za pogled nasvet u privatnoj obradi. Mnogo od onoga što Tombergtobože kritički nayodi u \'ezi sa pojmom "privatni pogledna svet" su - kad se bolje pogleda - odredbeizvođenja. Zasad ću ovde ostaviti po strani tu stvarzajedno sa svim nesporazumima vezanim za nju, utolikopre što se o njoj raspravlja u specijalnom istraživačkomradu o "Bićll i svesti II ,Kapitalu' ", i posvetiću se prelaskuu naučni pogled na svet. Ovde podvlačim da ovajprelazak pretpostavlja "pretvaranje privatnih osoba lidrugo\-e", prema tome "ukidanje privatne atomizacije"(Argument, br. 92, str. 662) - dakle, kolektivan subjektkvalitativno potpuno nove vrste, - kakvo on, sa svojestrane, ubrzava. Ovaj subjekt nove vrsie može biti samosocijalistički pokret sa socijalističkim radničkim pokretomkao jezgrom_ Proces njegovog izgrađivanja i konačnogostYariYanja njegovog cilja je dug i proti\Tcčan proces"pretvaranja privatnih osoba u drugove". Oblikeovog procesa i obayeznosti razvijene u njegovom toku,nikako nisam osporavao time što oni nisu nužno uzetiza predmet pomenute skice pojma pogleda na svet.Tomberg izvlači OYU konteksta i podvrgavaje ti. On tumači "pretvaranjeLl drugo-ve" kao neobavezno udruživanjeprivatnih osoba, dalje, "svestan zajednički napor" naučnogpogleda na Syet kao "individualnu, samostalno proizvedenusvojinu" i podmeće mi "primamljivu konstrukciju... da socijalizam može proizaći iz zajedničkog radatakvih privatnih vlasnika svoga mišlienja koji ylastitosaznanje, tako reći, pretvaraju samo u zajedničku stvarne zapadajući pri tom u nepriliku da slobodu svogamišljenja žrtvuju radi bilo kakve kolektivne objektiv-,."llOSU .To bi, u stvari, bila manje primamljiva nego zaglupljujućakonstrukcija, u svakom slučaju, opasna iluzija.Ali po načinu na koji formuliše ovu glupu iluziju kojupripisuje meni, on pravi više štete nego koristi, sugerišeda se "ylastiti uvid" i "sloboda mišljenja" moraju "žrtvovati"radi socijalizma. Zar on zaista ne pravi nikakvurazliku između one nedopustivo nai'\"ne iluzije i ovihzahteva ljudske svesti, koji se - kad se osrave po stranisvi politički ciljevi - već čisto faktički ne mogu potisnuti?Zar obavezna, za borbu spremna organizacijasocijalističke partije isključuje "vlastiti uvid" i "slobodumišljenja" svojih članova? Nije tačna već ni pretpostaykao politici moći. "Jedna unca razuma" - kaže BrechtovMe-Ti - "i čovek postaje nepouzdan kao zivi pesak,Dve unce razuma i on postaje pouzdan kao kakva stena".To su oni trajno najgori, najnepouzdaniji ćlanovisocijalističkog kolektha koji pokušavaju da se odreknusvog vlastitog mišljenja. Svaka stvarna i trajna obaveznostnametnuta je posredstvom svaki put vlastitoguvida u njenu nužnost. I disciplina s kojom manjin~učestvuje u izvršenju odluka većine je, na osnovu uvida,nužno neophodna. A već je i Hobbes znao da se, unedostatku kontrole, ne može ugušiti slobodno mišljenje.Ovakav pokušaj dovodi do javnog izjašnjavanja zanešto, do starog rascepa fides i confessio, mišljenja iizjašnjavanja. Svaki pojedinac zna da se vlastitog mišljenjane može osloboditi, u najboljem slučaju ga možezaglušiti. Uostalom, trebalo bi malo razmisliti o "hematskojkonverziji staljinista u amorfne liberale_ Jedna uncarazuma ...,Hetafizički ili dijalektički materijalizam?Načela ili "nit vodilja"?Ova diskusija o odnosu između intelektualaca i radničkogpokreta imala je kao polaznu tačku diskusiju omaterijalističkoj teoriji saznanja. Pri tom, na poslednjemmestu nije bila debata o samosvesti naučnog socijalizmali pogledu njego\'og naučnog saznanja. I izričitona pokušaju ponovnog prihvatanja Marxovih i Engelsovihshvatanja o ovome rasplamsala se ova kon troyerzakao posledica, Ona se može svesti na kratkuformulu: Poznavanje načela, utemeljeno odlučivanjem,ili teorijska nit vodilja, koja rezultira iz uopštavanja iapstrahovanja empirijskog znanja'? Ono prvo je meta-525

fizički materijalizam, ovo drugo - dijalektički. ° opštimpostavkama istorijskog materijalizma kaže se adekvatnoveć u Nemačkoj ideologiji: "Ove apstrakcije za sebe,odvojene od stvarne istorije, nemaju nikakvu vrednost.One mogu poslužiti samo za to da olakšaju sređivanjeistorijske građe ... Ali one nikako ne daju recept ilishemu po kojoj se mogu preudesiti istorijske epohe,kao što to čini filozofija". (MED, tom 6, str. 24.)U Dijalektici prirode i u Anti-Diihringu Engels najstriktnijeiznosi odgovarajuću argumentaciju za apstrakcije,izvedene iz građe prirodne nauke, i prebacujemetafizičkom nerazumevanju da "dijalektiku" shvatakao dokazni postupak, kao shemu. Pristalice metafizičkogmaterijalizma izražavaju na ovom mestu često svojubojazan da sad preti opasnost da će biti uništena svaobaveznost; svaku apstrakciju u svako doba treba iznovaizvoditi?! U stvari, ima izvanredno postojanih istina, čaktakvih koje će - kako se to može reći u govornomjeziku - "uvek" ostati istine. Ali jedno je sigurno: tiopšti iskazi ne smeju polagati pravo na neku samostalnostu odnosu na izmene stvarnosti, u odnosu na novaotkrića nauke, nespojiva sa dosadašnjim postavkama;naprotiv, oni se moraju što hitnije dalje razvijati. Svesvoje dostojanstvo oni duguju ovakvom svom poreklu;samo ono utemeljuje njihov naučni karakter.Nasuprot pojmu "niti vodilje" za označavanje funkcijeizvedenih apstrakcija u nauci, Tomberg ukazuje namatematiku i na njen značaj za razvitak nauke. Engelsje u Dijalektici prirode u odnosu na matematiku postavioisti zahtev za materijalističkim izvođenjem kao i uodnosu na sve druge apstrakcije. Ali izgleda da se dodanas u materijalističkom pogledu nije otišlo bitno daljeod ovih nagoveštaj a; s druge strane, i pored sveg poslovičnoo-odsustva svesti kod matematičara, matematikaposredstvom rada matematičara postiže neophodna doslio-nućau nauci i tehnici. Ali ovo se ne može okrenutipr~tiv zahteva za materijalističkom teorijom saznanja,Yeć, u kI'ajnjem slučaju, protiv njegovog pogrešnogshvatanja kao neprijateljstva prema apstrakciji. "Apstrakcija"- kaže Tomberg - "nije bila samo rezultat iliorijentaciona nit vodilja, nego od samog početka nezamenljh'ooruđe naučne empirije, koje, naravno, nijepalo s neba nego je proizašlo iz predistorije nauke uantičko doba i u srednjem veku".Obaveštenje je vrlo nejasno. "Apstrakcija nije bilasamo ... nit vodilja, nego ... oruđe", "nije bila samorezultat, nego od samog početka nezamenljvo oruđe ...526koje je proizašlo?" Besmislenost je, možda, rezultatpogrešnog izvođen]' a nauke i pogleda na svet. Tomberu...... '-' "--' clse trudio da dokaže da se njegovi začeci i elementarnIoblici ne nalaze u svakodnevnoj praksi, neo-o, - u antičkojnauci. Cini li se da se stvarni začetak naučnogsaznanja, naprotiv, može videti u funkciji saznanja uprocesu rada, a zaćetak naučnog pogleda na svet u _na povezanost svih pojava usmerenoj - idealnoj obradisvih datosti, pogonskih snaga i protivrečnosti života,?dn. onoj obradi koja je - manje ili više razvijena _1stO tako neophodna funkcija ljudskog saznanja. Institucionalizovanioblici nauke i pogleda na svet nisu onošto je genetski prvo, nego ono što je odvojeno-razvijeno,:;to potom razvija svoju moćnu vlastitu logiku i razvijase u uzajamnom dejstvu sa svojim "začecima", koji suu svakodnevnoj praksi u svako doba spontano reprodukovani.Tomberg ima pravo što zahteva da se preciznijeodredi posebnost uvida u karakter nauke. "Samostalnimislilac" u iskarikiranom smislu "privatnog vlasnika svojihsamostalno proizvedenih uvida" ne može biti naučnik.Nauka je kolektivan poduhvat i u ovom pogledunju Tomberg prikazuje kao zapanjujuće blisku or':'ganizacijiradnika. Ali meni se čini da dvostruko dovodi dozabune Tombergovo ukazivanje na to da nauka uslovljavaprihvatanje tuđeg autoriteta koje nije rezultat vlas~itoguvida. Svakako, samo prihvatanje neće doprineti111 napretku nauke ni izgrađivanju naučnog pogleda nas:et. A i prihvatanje naučnih rezultata drugih, po pravIlu,vezano je za informaciju o postupku iz koga oniproizlaze; dakle, oni dokazuju da su naučni upravotako što pokazuju mogućnost da se praktično ponovoizvedu. Bez uvida nema ni prihvatanja rezultata nauke- ili će oni izgubiti baš svoj naučni karakter.U ovom smislu se izjašnjava i Kurt Hager Ll predavanju,povodom 50. godišnjice objavljivanja DijalektikeplŽrode: "S naglašavanjem objektivnog sadržaja dijalektičko-materijalističkefilozofije Engels ie Dovez;:lO i UDOzorenjeda se njome na bil; koji način 'ne manipu(išekao gotovom konstrukcionom shemom; ona jc u suštinimetoda teorijskog ohu]watanja procesa u prirodi, društvui mišljenju, a nije opšta ontologija u stilu shemasveta kod građanskih filozofa".8Neke teorijske kontroverze mogle bi se rešiti kad biJjudi svesno prihvatili da na nivou našeg znanja o, Naved. prema "Neues Deutschland", 4. 12. 75.527

objektivnoj stvarnosti vaZI drugi poredak nego nasaznajnoteorijskom nivou našeg znanja o naučnom statususaznanja na tom prvom nivou.RezimeTomberg uopšte predočava izjednačavanje privatnogi individualnog. Ali brkanje individue i privatne osobebilo bi fatalno zato što dovodi do pogrešnog shvatanjakolektiva. Osim toga, uvek je individua ta koja misli.Kolektiv individua koje misle diskutllje i odlučuje. Bilobi apsurdno odlučivati o tome kako da se i šta da semisli. Odlučuje se o tome kako da se zajednički dela.O mislima se disku tuje, što u praksi može značiti samo:proverava se njihov doprinos rešavanju problema i podvrgavase pokušajima pobijanja. Rezultati diskusije, praktičneodluke i osvedočena teorijska shvatanja predstavljaju,svakako, ono što Tomberg označava ne sasvimjasnim pojmom "kolektivne objektivnosti". Može se poćiod toga da kolektiv ima utoliko nejasnije, ako ne i mistifikovanepredstave o ostvarivanju pomenutih rezultata,ukoliko manje demokratska diskusija prethodi elementarnimodlukama, i njih i donosi.Kolektivna diskusija nije "pogodna" za rukovodstvo.Ali pogodnije rukovodstvo bi i prestalo da stvarno rukovodi.U uslovima obogaljene kolektivne diskusije pojedinackoji nešto ne prihvata aklamacijom l1ego kritičkidiskutuje vrlo lako može izgledati kao običan nepogodanusamljenik. Nameće se iskušenje da se on, koji očiglednone želi da se odrekne svog "individuanog mišljenja",optuži za "individualizam". Ali individualizam je neštosasvim drugo što potajno leži u osnovi držanja tolikih"pogodnih drugova": odbacivanje obaveZI1osti teorijskediskusije i praktičnih odluka. Diskusija kao proveradoprinosa koji dati predlozi daju rešavanju problemai kao svestrani pokušaj pobijanja ideja, s namerom dase zadrže samo one koje mogu odoleti svim napadima -takva diskusija zasniva se na najobaveznijem od svihkriterijuma, na kriterijumu kolektivne prakse i na uviduu nužnost praktične obaveznosti. Individualista je rezigniranu ovom pogledu i on, stoga, poznaje samo pogrešnualternativu neobaveznosti i obaveznosti koja nijei;ametnuta, određena diskusijom i uvidom. . .Naučni karakter socijalizma stoji u zategnutom odnosusa njegovim demokratskim karakterom, ukolikozahteva naučne kompetencije koje su ,nejednako raspo-528deljene. To je jedan od razloga za subjektivno i objektivnoobojenu ulogu intelektualaca u radničkom pokretu.U isti mah, zakonitosti naučnog procesa imaju neštofundamentalno zajedničko sa zakonitostima demokratskogprocesa: one ukazuju na diskusiju i racionalnoubeđivanje.Zakonitosti demokratskog i naučnog procesa odgovarajuu određenom pogledu zahtevima situacije čijaperspektiva mora biti perspektiva akcionog jedinstva ipolitike savezništva sa različitim organizacijama: oni sene razgraničavaju nego uzajamno uključuju; nemogućeje uopšte ubedljivo osporavati kriterijume njihovogostvarivanja zato što su to kriterijumi ostvarivanja opštihracionalnih ubeđenja. Marxova i Engelsova ličnaprocena vlastitih teorijskih rezultata optimalno odgovaraovim zahtevima. Ortodoksni marksizam je ovde, kao iinače, nedogmatičan.Saznajnoteorijski status koji su Marx i Engels pripisivaliapstraktno-opštim saznanjima, tj. to da ona predstavljajurezultate uopštavanja iskustvenog znanja, imadalekosežan značaj. On postavlja kao zadatak prihvatanjesvakog razvitka stvarnosti i našeg pozitivnog znanja,i zabranjuje svako osamostaljivanje opštih postavkiu odnosu na njihovu iskustvenu osnovu iz koie onijedino i mogu da proizađu. Pojam niti vodilje naglašavaonu heurističku vrednost ovih uopštavanja koja rukovodiistraživanjem i političkom praksom. Shvatiti ta uopštavanjakao rezultate znači takođe shvatiti ih kao proceskoji se nikad ne završava. Odatle sledi da svako pravilnorazumevanje naučnog pogleda na svet marksizma niihmora shvatiti kao proces. Treba unapređivati njihov razvitaka ne pribojavati ih se kao opasnosti. Dalje, odatlesledi da se moraju uzeti u obzir zakonitosti naučnogprocesa. Naučno saznanje ne podleže zapovesti. Potrebnaje naučna otvorenost i uspostavljanje transparentnosti upogledu ostvarivanja novih saznanja. Svaki oblik organizacijekoji sprečava diskutovanje o različitim shvatanjimau okviru naučnog pogleda na svet jeste nemarksističkii odražava se reakcionarna. Stoga, za uvid u toda teorija ima karakter procesa potr~ban je uvid IInužno suprotan karakter ovog procesa. Treba naći odnosnodalje razviti oblike u kojima se on produktivnoodvija, a ne stavljati ga u kalup metafizićkog materijalizmakome je od samog početka sumnjiva svaka novina.Nužno je institucionalno isključiti mogućnost da se uodređenim sferama upravo stavlja tabu na ostvarivanječisto teorijskih vitalnih funkcija.34 Marksizam u svetu 529

Posle ovladavanja prirodom posredstvom nauke itehnike, posle marksizmom utemeljenog ovladavanja"drugom prirodom", ljudskim društvom, postavlja seproblem ovladavanja "trećom prirodom", naime političkomorganizacijom svesnog uobličavanja društva.("Argument" br. 98, julijavgLls[ 1976.)Prevela Olga J(ostrcšclJić. .InterVjU530

Lucio CollettiPOLITIČKII FILOZOFSKI INTERVJUMožete li nam dati kratak prikaz vašeg intelektualnog izvo,riš,a i U\'ođenja u politički život?Moje intelektualno izvorište je veoma slično izvorištuskoro svih italijanskih intelektualaca moje generacije,Naša polazna tačka je, tih poslednjih godina fašizma,bila u neoidealističkoj filozofiji Benedetta Crocea(Benecieto Kroče) i Giovannia Gentilea (Đovani Đenti1e),Svoj doktorat sam 1949. godine napisao o Croceovojlogici, mada sam već tada imao kri tičan stav premakročeanizrnu. Tada, između 1949. i 1950. godine, polakosazreva moja odluka da pristupim ltalijanskoj komunističkojpartiji (PCI). Moram reći da je ova odluka pomnogo čemu za mene bila ,'eoma teška i da, mada todanas možda zvuči neverovatno, na nju nije bitnijeuticalo moje proučavanje Gramscijevih (Gramši) dela.i\Iaprotiv, presudan uticaj na moju odluku da pristupimPCI imali su neki Lenjinm'i tekstovi, konkretno, i poredsvih rezervi koje ovo delo možda izazi\'a, a koje i jadanas delim, njegov i'vfaterijalizam i empiriokriticizanl.LJ isto vreme moje pristupanje Komunističkoj partijije bilo ubrzano izbijanjem korejskog rata, mada sam javeć tada bio čvrsto uveren da je Severna Koreja, a neJužna, pribegla agresiji. Ovo kažem ne zato da bih sebia posteriori osigurao neku političku "nevinost", već zatošco smatram da je to istina, Moj st::!"\' je već tada sadržaoduboku averziju prema staljinizmu, ali tada .nije bilol1mogo izbora: svet je bio podeljen i bilo je neophodnoizabrati jednu stranu. I, mada je to istovremeno bilo533

vršenje nasilja nad samim sobom, ja izabrah članstvo uPCI. U sebi sam nosio sve one duboke otpore koje jedansitnoburžoaski intelektualac tadašnje epohe u Italijimože da ima prema staljinizmu. Imajte na umu da smomi preživeli fašizam, te je zbog toga parafernalija orkestriranogjedinstva, ritmičkog aplaudiranja i karizmatskogrukovodstva u svakom od nas spontano izazivalaodbojnost. Ipak, a možda uprkos ovom, zbog korejskogl'ata i podele sveta na dva bloka ja odlučih da pristupimPCI. Levo krilo Italijanske socijalističke partije (PSI)u to vreme nije pružalo nikakvu alternativu jer je predstavljalopodređeni oblik komunistieke militantnosti,organski povezano za politiku Pcr. Treba istaći mojerelativno zakašnjenje u pristupanju Partiji (tada samimao već 25-26 godina) i moj nedostatak tradicionalnihiluzija u pogledu Partije. Staljinova smrt 1953. godinena mene je imala sasvim suprotan efekat od onog kojije imala na veliku većinu komunista i prokomunističkihintelektualaca. Oni su tu smrt doživeli kao veliku tragedijui nesreću, kao nestanak jedne vrste božanstva, aza mene je Staljinova smrt predstavljala emancipaciju.Ovo ujedno objašnjava i moj stav prema XX kongresuKPSS, a posebno prema Tajnom govoru Hruščova. Dokje većina mojih savremenika doživljavala krizu staljinizmakao ličnu katastrofu, krah njihovih ubeđenja i krajizvora pouzdanja, ja sam Hruščovljevo denunciranje Staljinadoživeo kao autentično oslobođenje. Činilo mi seda komunizam najzad može da postane ono što sam jauvek verovao da -treba da postane - istorijski pokretčije prihvatanje ne bi trebalo da povlači za sobomžrtvovanje sopstvenog razuma.I-\:ak-,o .ic ,a;e lično i~kusL\O, );:

časopis iz razloga koji su bili kako ideološke tako ipolitičke prirode. Obustavljanje ovog časopisa je, ustvari, bilo motivisano činjenicom da je nakon promenau redakcionom odboru došlo do njegovog postepenogali sigurnog "radikalizovanja", mada gotovo iskljućivona planu ideologije. Počeli su da preovlađuju marksističkii lenjinistički članci. Ovaj teorijski zaokret ulevouznemirio je rukovodstvo Partije, i to s razlogom. PCIje nekoliko godina pre toga praktično prestala sa prijemommladih ljudi u svoje redove. Od 1956. godine pana dalje, međutim, zapaža se ponovno oživljavanje interesovanjamladih, naročito nakon masovnih demonstracijakoje su srušile vladu Tambronija. Počela je da sepojavljuje nova grupa mladih komunista-intelektualaca,neki od njih danas zauzimaju važne položaje u rukovodstvuPartije, dok su je napustili oni koji su bili podznatnim uticajem dellavolpeovskih stavova. Alarmiranopomeranjem ulevo ovih mladih intelektualaca, koji suveoma brzo stekli odlučujuće pozicije u omladinskojsekciji Partije, rukovodstvo PCI donosi odluku da sečasopis Societa" kao izvor njihove teorijske inspiracije,ugasi.Ipak u redakcionom odboru časopisa Societa postojale sui clnwe s'tru ie koje su zastupali, na primer, Spinella (Spine!a) iliLupo;'ini. Orli su časopisu prišli otprilike u isto vreme kada iVi i Della Volpe. Nije li, zbog toga, postojao pluralitel konkurentskihuticaja u časopisu Societa?Ne, na stranicama časopisa nikada nije došlo doprave debate kao takve. Spinella je, u načelu, bio glavnii odswvorni urednik. Nakon ulaska Della Volpea u redakcioniodbor neki njegovi pređašnji članovi su jednostavnoprestali da sarađuju sa časopisom mada se njihovoime i dalje, formalno, zadržalo na spisku redakcije. Upraksi i u okvirima časopisa nije dolazilo do konfrontacijepogleda članova redakcije. Štaviše, mora se imatiu vidu da je ovaj časopis izdayala Partija što, praktično,znači da je pripremanje i izdavanje brojeva bilo budnopraćeno odozgo, a u tome je posebno revnOSZln bioAlicata. Najveći broj priloga je dolazio od stranc takozvanedelavolpcovske grupe, ali je 0\"0 više bio rezultatinercije i bojkota njenih antagonista u redakcionon~ odboru.Tako je, bez prave političke debate, Societa vremenompočela da reflektuje u svojim ideološko-kulturnimgranicama novu privrženost temama autentičnogizvornog marksizma i lenjinizma.536Zar nije krajem t06 perioda došlo u okviru časupisa donekih priiično vaz ni h rasprava o političkim pitanjima? Na primer,polemika između Vas i Valentina Gerrattane (Valentino Đeratana)o prirodi "predstavničke drZave"?Pogrešno bi bilo ovu epizodu okarakterisati kaoraspravu u okviru časopisa. Do nje je došlo unutarPartije. Nekoliko godina pre te rasprave ja sam napadaopojam "ustavne državc" (Stato di diritto). Deo tih mojihnapada bio je objavljen i u publikacijama levog krilaPCI, kao na primer u časopisu !V1ol1do Nuovo. Moja tezaje bila da je neobično to što PCI poziva na osnivanje"ustavne države" pošto je, po mom mišljenju, ova veću velikoj meri postojala u Italiji i to u obliku liberalno-buržoaske države. Nikako nisam uspevao da shvatimkako to da se status quo može proglasiti za budući političkicilj Partije. Da bi pripremila odgovor na takvuiTStu kritike Partija je sazvala konferenciju o "pojmuustavne države", na kojoj je Gerattana podneo referatopovrgavajući u njemu neke stavove iz jednog mog ranijegčlanka. Oba ova članka su objavljena u Societa,ali rasprava kao takva nije ponilda unutar časopisa.!Vi ste Partiju napustili 196+. godine, dve godine nakonprestanka izlaženja Societe/. Iz koj,ih razloga ste to učinili? Da li.ie Vaš;, odluka bila usiodjena istrajnim i stalno prisutnimstaUinizmom. ili pak rastućim reformizmom unutar PCPMoja odluka da napustim Partiju je bila rezultatukupnog razvoja Partije. S jedne strane, do procesaobnavljanja, za koji sam verovao da će nastupiti nakonXX Kongresa, nije došlo; s druge strane, do određenogpomeranja je došlo, ali udesno. U periodu od 1956. do1964. godine polako sam došao do saznanja da ni sovjetskirežim ni zapadne Komunističke partije nisu u stanjuda ostvare one duboke promene koje su neophodne zapovratak revolucionarnom marksizmu i lenjinizl11u. postaloje i strukturno nemoguće bilo KP Sovjetskog SZlyezaili zapadnim partijama da se podvrgnu pravoj demokratizaciji,ne Ll smislu liberalne ili građanske demokratije,\'eć u smislu revolucionarne socijalističke demokratijeodnosno radničkih saveta. 0vo ubeđenje je polako sazrevalou meni kroz praksu svih tih godina. Nalazio samse SH: više udaljen, na marginama Partije. Bilo mi jeColleti, .,Stato di Diritlo e SOHanita PopoJarc",Socie;(!.1960. i V. Gerrattana, "Democrazia e Stato diDilirto", Societa. nm-elec. 1961, što ie uiedno i poslednji hrciO'og čo.sopisa. Da bi se bol ie shvatiii stavovi Gerr'ltt"me vid.n ;CilO\ znača ian esej .. Marx ~1l1c1 Darvin", NLR, br. 82, nov.-clec.1')7,537

dozvoljeno da plaćam članarin;t i goto:? ništa više" Najzadkada sam došao do konacno uobhcene spoznaje danen;a izgleda za preobražaj bilo sovjetskog režima, ~~lozapadnih komunističkih partija u pravcu nove SOCIJalističkedemokratije, članstvo u PCI je izgubilo ono značenjekoje je nekad za mene imal~, i j~ saJ?' tako,napustio Partiju, Oko mog o~laska n!Je bIlo 111 dra,~1atičnihskandala ni bilo kakvIh drugIh lomova, OtIsaosam 1964. godine, iste one godine u kojoj je i Hruščovpao, Želim ~da raščistim moguće nesporazume, u pogle~umoO" stava prema njegovom padu, Ja sam, pnrodno, bIOsve~tan svih kritika koje su se na račun Hruščova mogleuputiti i nikad O"a nisam idealizovao. Ipak, mišljenja samda je Hruščov predstavljao onu. odsudn~l ~,tačku !:>ez povratka}}u posleratnoj istoriji. Njegov TaJ111 go:o~- Je pI:~dstavljaoi formalno denunciranje oreola svetll1Je kOJImse celokupno komunističko rukovodstvo kitilo poslednječetiri decenije. Demaskiranje birokratskog komunističkoO"rukovodstva će ostati kao ostvarenje čiji se značajne "'može umanjiti. Za mene je Hruščovljev značaj ležao,pre svega, u tome što je on simbol pokušaja - bezobzira koliko neadekvatan i diskutabilan - da se pokreneproces preobražaja sovjetskog ~ruštva i. to. i'~?jkalnomi veoma oštrom osudom StalJll1a. Da Je KOJImslučajem ovaj proces uspeo, on bi uticao i na preobražajzapadnih komLL'1ističkih partija ali je on, na žalost,propao. (.. ,)Odlučujući uticaj n,: ranu, fazu yaše)~ fil,ozof~kog rad~iZ\Tšio je Galvano Della Voll~e, njegovo Istpl~l~anJe pnro~le,naL~cnihzakona, njegovo s!watallJC ulog~ specI!lcmh" deten~ll1:sall~hapstrakcija Ll spoznajnom proce~u ,l, kon~cnc:, njegovo .1St!Ca!l]C[i!ološke preciznosti u proučavanju l tumacenju Marxa. Y"akva .]eVaša ocena Delia Volpca danas?Najvažnija pouka koju sam izvukao iz ~

to ipak kapitalističko, društvo -. sistem~tsko prou.čavanjeMarxa, a ono je lezal.o u sam.oJ ?Sr~?VI de_la;olpeIzma~daje prednost upravo pOjmu kapItahst~cke dr.ust:veno-ekonomske formacije i zakonima kretanp kapI~alIzma ~~otakvim. U svetlu ovih zakona delavolpeancl su I.~ah]uproučavali kao kapita~~stičk.u dr~av~l. NaravI~o, .m]e l: emoglo odricati da itah]anskr kapItalIzam pos.~d.u]e neh.esvoje specifičnosti i idios.inkra~ične kar~ktenstIke" ~ .tc::nije ni bio cilj, Delavolp~lzam J~ .~amo.z~leo.. da utvrd: 1potvrdi da je, i pored SVIh specl~lcnOS!!,I~ah]ansk~ dlUštvoipak kapitalistićko. SUprotl~l .teonjs.kr trend~VI tog~vremena su na taj način dovodIlI do dIvergentmh polrtičkihzaključaka.Aku je to l

članka iz 1763. godine o Beweisgrund 2 do Kritike čistoguma nikad nije prestao sa napadima na ontološki argument.Njegovo odbijanje ovog argumenta se zasnivalona kvalitativnom (ili, kako bi rekao sam Kant, "transcendentalnom")jazu između uslova postojanja i uslovamišljenja - ratio essen di i ratio cognoscendi. Upravoova pozicija pruža fundamentalnu polaznu tačku za bilokoju materijalističku gnoseologiju i za odbranu naukeod metafizike. Problem sveukupnog interpretiranja Kantaje veoma kompleksan i ne bi se mogao obraditi ujednom intervjuu. Ja sam odabrao i naglasio jedan posebanaspekt Kantovog sveukupnog dela, onog Kantakoji je kritikovao Leibniza (Lajbnic) i prosto proganjaoontološki dokaz. U ovom pogledu, mada Kant nije biomaterijalista, njegov doprinos teoriji znanja prosto nemože da se uporedi sa onim što su pružili La Metrie iHelvetius.Moje interesovanje za Kanta nema ničeg zajedničkogsa interesovanjem koje su ispoljili nemački revizionistiII internacionale, Eduard Bernstein (Eduard Bernštajn)i Conrad Schmidt (Konrad Šmit), pošto su oni prvenstvenobili zainteresovani za Kantovu etiku. Ja sam,naprotiv, pokušao da revalorizujem Kantov doprinosepistemologiji i to prvenstveno u odnosu na ono što namje ostavio Hegel. U stvari, moja interpretacija Kanta jeupravo ona koju je zastupao i sam Hegel, s tom razlikomšto je Hegel Kantovo stanovište odbacio a ja samse prihvatio da ga branim. Za Hegela, Kant je bioempiricista i on ga je, u svom uvodu za Enciklopedijusvrstao, zajedno sa Humeom (Hjum), u grupu "predstavnikaonog drugog odnosa mišljenja prema objektivitetu".Mislim da nema potrebe da podsećam na značajnomesto koje David (Dejvid) Hume zauzima u istoriji filozofijenauke. Zapravo, moglo bi se reći da u zapadnojfilozofiji postoje dve osnovne tradicije, jedna koja potičeod Spinoze i Hegela, a druga od Humea i Kanta, i onesu međusobno duboko divergentne. Za svaku onu teorijukoja uzima nauku kao jedini izvor pravog saznanja nemože biti dvoumljenja da je više bila pod uticajemtradicije Hume-Kant nego tradicije Spinoza-Hegel.Konačno, verujem da za moj pokušaj da odvojimKanta iz Kritike čistog uma od Kanta iz Kritike praktičnoguma u istoriji postoji stvarna osnova. Buržoaskamisao i civilizacija su uspele da osnuju prirodne nauke;buržoaska kultura, međutim, nije bila sposobna da stvorinaučno saznanje društva i morala. Naravno, prirodne2 Colletti se poziva na Kantovo delo: Jedini mogući OS/LOVza dokaz o postojanju Boga.542na~k~ su bile pril.~gođene buržoaskim, istorijskim karaktenstI~ama.u kOJIma su se razvijale, što samo po sebirađa ~llZ. kolIko o~biljnih toliko i interesantnih problema.Ako ~~lII?o d,: I~begnemo zapetljavanje u dijalektički~~~~r!J.ahzam l nJeg~ve. ~a~~azije o "proleterskoj biologIJI.Ih "proleterskoJ frZICI ostaje nam jedino da potvrdImovrednost prirodnih nauka koje je stvorila buržoaskacivilizacija od renesanse do danas. Buržoasketeorije u oblasti Aruštvenih nauka, mec1utim, ne posedujumkvu vrednost l Ispravnost, pa ih mi zbocr toga odbacujemo.Ova razlika između te dve oblastiOje ~bjektivnoreflek~?va.na u. pod~li Ka~tove fi}ozofije na polje epistemologIJel polje etIke; njegova kritika čistog i praktičnoguma.. Da li.stvarno 'p~stoji tako potpuna razdvojenost izmeđuOVIh ol;>las~I? l'vIar!':SlstI, po tradiciji, vide KantoVLl tezu o slvari-P?-SebI (Dl.ng-al1-S1C!1) kao ;;;:~lak religiozne infiltracije direktno unjegovu epIstemolosku teonJu.. Istina, post?ji i r:el~~iozaI~ ton u tezi o stvari-po-sebi,~li sa.mo na naJPoyrsl11Jem l11VOU. U stvari, ovaj pojamlma J~dr:o .Zl1ace~Je ~ K~ntovom uk",:pnom delu kojen:arkSIStl J?-lkad :r.I~U zeleh da sagledaJU, a koje je CasSIrer (Kasl~'~r), CIJU

materijalizam značio nešto više od ovog, kako za marksizam iakoi za klasičnu filozofiju: jedno specifično shvatanje: samogsaznajnoO" subjekta. Vas Je, na primer, u Italiji napao SebastioTimpana~o zboO" ignorisanja "fizikainosti" saznajnog sub jekta injegovih pojmo~a. On Vas je, u stvari, optuž~o za. redu kovanjematerijalizma na realizam i to zbog Vašeg cutanja u pogleduprelhodnog stava.' Da li prihvatme tu kritiku?Ne. Po mom mišljenju, Timpa:narovi argumenti supotpuno pogrešni i to iz više razloga. Kao prvo, ja sepre sveaa interesujem za materijalizam, ali samo uu-noseolo"'giji. Nije tačno da se gnoseološki materijalizam~nože redukovati na prosto potvrđivanje stvarnosti inezavisnosti spoljnjeg sveta. Ovo je svakako jeillla odosnovnih teza, ali ona, sa svoje strane, daje osnovu zakonstruisanje jedne eksperimentalne logike i objašnjenjenaučnog saznanja. Naučni eksperimenti ukazuju na toda su ideje kao takve samo hipoteze koje se morajuproveriti - verifikovati ili opovrći - suočavanjem sapodacima neposrednog posmatranja koji su, po svojojprirodi, potpuno drugačiji od bilo kaIn-ih logičkih predstava.Ako se poriče ova diverzifikovanost materijalnogsadržaja saznanja, hipoteze postaju hipostaze, ili idealnesuštine, a -perceptivni i empirijski podaci postaju čistonegativan reziduum, kao kod Leibniza ili Hegela. S drugestrane, Timpanarova dela otkrivaju jednu vrstu naturalizma,kome se, doduše, mora priznati izvesna ingenioznost,ali koja jednostrano i jednosmerno insistira n

posvećena ovim problemima. U potpunosti prihvatamVaš prigovor; sramno je graditi oreol svetosti oko bilokog mislioca, uključujući i Marxa. Danas potpuno odbacujemtakav stav i priznajem da sam ga, u prošlosti,unekoliko ohrabrivao. Ipak, moram reći i to da sam idalje mišijenja da je tradicionalna predstava o teorijskimblizancima koji su rukovodili radničkim pokretomne samo infantilna, već i apsurdna. Činjenice, konačno,govore same za sebe. Svako zna da je Marx veliki deosvog života proveo radeći u biblioteci Britanskog muzeja,a da je Engels radio u pamučnoj industriji u Mančesteru."Duhovni blizanci" je fenomen, zapravo čudo, kojese u stvarnom svetu ne dešava; ne postoje dva mozgakoja potpuno isto misle. Intelektualne razlike izmeđuMarxa i Engelsa su očigledne i o njima su, pored mene,pisali i mnogi drugi autori: Alfred Schmidt (Šmit),George Lichtheim (Džordž Lihthajm), ili Sidney Hook:(Sidni Huk) dok je još bio marksista. Dalje, nije istorijskamalicioznost ako se podsetimo da je Marx za svogživota napisao pisma i protiv Engelsa, pisma koja jenakon Marxove smrti uništila njegova porodica. Što sedijalektike prirode tiče, mada prihvatam da su moji ranijiradovi u izvesnom smislu opterećeni preterivanjem,ipak i dalje insistiram na tome da je konačan cilj celokupnogMarxovog dela analiza savremenog kapitalističkogdruštva. Njegova glavna dela su Teorije o vžškuvrednosti, Grll1zdrisse i Kapital, sve ostalo je drugorazrednogznačaja. Kod Engelsa je, pak, jedno od njegovihglavnih ostvarenja Dijalektika prirode, delo koje je 90%kompromitovana budalastom i romantičnom primenomNaturphilosophie, izmešane sa grubim pozitivizmom ievolucionističkim temama.A šta je sa navodnim političkim kontrastom između ovach'a (:O\el:a: protorcformistički En~els naspram nepokolebliivoradikalnog 71 1:1 r.'\ a ? Engels, ipak, ni ie pravio takve naivlle greškekao što je :\!ar.'\o\'o precl\'iđanjc ela će samo U\'ođenje ~prm'a glasa. ti. buržoaske demokratije, osigurati nastupanie sodiaEzmaLl Engleskoj .. Ne mislite li da ic, recimo .. Q\'akva izjavadak-ku yišc .. par1amentaristička" nego bilo šta što bi s(: m'0!Il0naci u Engclsodm delima? ~ ,Slažem se. Jedino što bih na ovom mestu hteo dakažem jeste da u okvirima jednog intervjua ne moguda izložim sva svoja kritička razmišljanja o ovom pitanju.Vi ste pridavali izuzetan wRčai ROllsseauu (Ruso) kaoglavnom preteči marksizma na polju političke teorije. Konkretno,dokazivali ste da je Rousseau pIvi razvio fundamentalnu546kritiku kapitalističke, predstavničke države, odvajanja graCianinaod pnvatllog. cov.e li: a, proti:·te:)I·iju narodnog suvereniteta, neposrL:~UleCle~i;OKratlje i 0puZlVl1lh manda la, a sve su ovo pitanjakaja su. ~lll:ektno nasleclili Marx i Lenjin. Vi stavljate naglasakn.a .?ve lC~]e u jednoJ. tormulaciji koja se više puta ponavlja IIVa~im delIm,', a Z2 KOJU se mora reći da zvuči veoma šokantno:"SLO. se . tiće. ,politiČKe' teorije U najstrožem smislu, 1\lar:, iLel1JIl1 l1lSU l1lŠla C!o,::tii onome što ie već dao Rousseau izuzevanali;ćc (što je, nai~:·,·;1U. veoma značajno) ekonomske 'osnove'CULlC1iHl:1j:, dL~Z,\ e'" OEO !;to U o\'oj oceni i~gleda \'\ooma Cudno~ Oli{ re je ~\'o(lenje malksis~i~ke političke te~orije iskljnčivo naKrillKU LluiLcaske jJledstaYI1lC1(e države i na model nepusredne11~lr~Lil1c L:cll1ul"i..fat(jc h.uja buržoasku državu treba da nasiedi.~:~1} S(; c~a,.ovaj slav ;ćanemaruje stI:atefdm stranu Mai"XGVe pol1lICkemISl!,. pre svega onako kako JU je. kasnije razvio Lenjin:l1jQ;O\a teonJa stva:al1ja partije, savezništva između radnika iscljJ.im, samooprccieljcnja nacija, zakona ustanka itd. iednomrc()u, .. cell! le?;iju, o tome kako izvesti samu so~ijali~liĆku re-,OIUCiJU .. Stansc, cak i ako prihvatimo ograničenost p:.Jlitič·keteorije u "strogom SE1islu leči" na analizu kapitalističke države0\ aj verc je 'pro;:ivco ne;:e važne pojmne oblike kapitaiističk~drzav~. o. !~oj!l112~ Rousseau nije ni sanjao - pre s\'ega mislilliona [asisllcKe urzave - a koje je na klasičan način analizirao iopisao Trocki. Kako mo;;:';tc sve ovo da iskliučite iz mal'ksisli"ke političl:e teorije? J - vDa p.

tesno vezani za određene istorijske događaje i usloveda ih ne možemo ekstrapolirati na nivo generalizacija,gde bi se ti elementi mogli lako prebaciti i u istorijskusredinu koja je potpuno drugačija od one II kojoj jeLenjin mislio i delovao. Pravo značenje moje tvrdnje je,dakle, polemičko. Politić'ka teorija je veoma slabo razvijenau marksizmu. Po,

je marksizam jedna pozitivna nauka, bez ideološke orijentacijeili političkog finalizma. Kod Althussera istaova tema uzima oblik njegovog nedavnog otkrića da jeMarx, ipak, direktno od Hegela nasledio njegovo (Hegelovo)centralno stanovište - ideju o "procesu bez subjekta".Ovaj stav je, naravno, sa filozofskog stanovištaapsurdan. Njega bi mogao izneti samo neko ko je Hegelaposlednji put čitao tako davno da mu je u pamćenjuostala samo jedna veoma bleda senka onoga što je pročitao.Hegelijanski proces i te kako ima subjekt, madataj subjekt nije biće već logos. Um je predmet istorijekod Hegela, kao što je to, uostalom, jasno pokazalanjegova čuvena izreka: Der List der Vernunft - lukavstvouma. Na stranu pitanje sholastike - šta znači kadakažemo da je kod Marxa istorija proces bez subjekta?To znači da istorija nije polje ljudske emancipacije, aza Marxa je revolucija bila upravo to: proces kolektivnesamoemanci paci je.U svom poslednjem delu Odgovor Džonu Luisu, Althusserjoš jednom opširno iznosi svoju tezu o procesubez subjekta. Ali prvi put je prinuđen i da prizna da je~roces, odnosno predmet otuđenja prisutan u Kapitalu.U stvari predmet otuđenja i fetišizma prisutan je ne samou Kapitalu već i u svim kasnijim Marxovim delima nesamo u Grundrisse nego i u Teorijama o višku v~'ednosti,i to na stotinama stranica. Grundn'sse i Teorijeu. višku vredl1os~i sam? iznose jednim eksplicitnijim je~lkom ono što Je u Kapitalu malo više uvijeno, poštoJe tada Marx u većoj meri upotrebljavao naučni rečnikengleske političke ekonomije. Problemi otuđenja radai fetišizma robe zauzimaju centralno mesto u celokupn?,mkasnij~m Marxovon;. delu. Althusserovo priznanjenjIhovog PrIsustva u Kaptalu, koliko god bilo bezvoljno,u stvari podriva njegovu prethodnu tezu o rascepu između"mladog" i "starijeg" Marxa, a diskva1ifikuje itezu o istoriji kao procesu bez subjekta. Upravo ovajdeo marksizma Althusser u osnovi odbacuje, a ovo, mislim,odlično objašnjava njegove organske simpatije za;;taJiinizam. U Od,~ol'oru DŽ011l1 Luisll on, narm'no, polu:savada se na Izvestan način distancira od Stal jina,~h opšti nivo ove brošure, zbog neobične smeše pakostil bana~nosti, ostavlja veoma slab utisak. Ništa nije takoupečatljivo kao siromaštvo argumenata pomoću kojihAlthusser pokušava da objasni staljinizam, svodeći gajednostavno na "ekonomiz'am", epifenomen II interr;adonalei prostu ideološku devijaciju. Naravno, ove isteteze nas uveravaju da je staljinizam bio veoma složenapojava: Althusser je sigurno veoma inteligentan i ja550prema njemu kao čoveku gajim velike simpatije. Alinemoguće je oteti se utisku da su njegove misli, tokomvremena, postale sve siromašnije ineplodnije.U Vašem uvodu II Lcnjinovc Filoz.ofske sveske, napisanom1958, iznosite mišljenje da mladi Lenjin iz 1894. godine nijedtao Hegela kad je pisao Ko SLl prijatelji 1laroda!, ali ga jeipak bolje razumeo nego Lenjin koji je pisao Sl'eske i koji jedo 1914. godine sigurno čitao Hegela, ali ga je potpUI;o pogrešnorazumeo. Vi zatim, Ll kritičkom zaključku, dodajete da ovajparadoks otkriva "dve sas\im različite ,sklonosti' koje i danasborc.ve unutar same duše marksizma. Objasniti otkud istorijskapovezanost i isprepictenost ovih dveju ,sklonosti' predstavlja\eć, samo po sebi, ogroman i složen zadatak s kojim se,Ipak, moramo suočiti".' šta ste lime hteli da kažete?Molim Vas da imate u vidu da sam ja bio jedanmladi entuzijasta u vreme kad sam pisao ove redove;bio sam sklon preterivanju. Istina je da Lenjin nijeupoznao Hegela iz prve ruke u vreme kad je pisao Ko suprijatelji naroda? Ovaj članak je obeležen pozitivističkomkulturom tog vremena, a ezoterična tumačenja iLnačenja koja sam ja tada pokušao da mu pridam danasodlučno odbacujem. Povremeni pozitivistički tonovimog Uvoda iz 1958. godine su, mislim, ispravljeni i prevaziđeni u mojoj studiji Marksizam i Hegel 1969. godine.Ipak, kroz ova lutanja i oscilacije ja sam u stvari, pipaoput ka jednom stvarnom i ozbiljnom problemu kojimsam neposredno zaokupljen poslednjih nekoliko godina.Postoje dve moguće linije razvoja Marxovog izlaganja,izražene naslovom i podnaslovom Kapitala. Prva je onakoju sam Marx izlaže u predgovoru prvom izdanju ipogovoru drugom izdanju, a gde on sam sebe predstavljaisključivo kao naučnika. Marx, prema sopstvenomkaziyal1ju, u tom delu obavlja na polju istorijskih idruštvenih nauka ono što je u prirodnim naukama većbilo urađeno. Ovo je bila i Lenjinova interpretacijaMarxa u Ko Sll prijatelji naroda?, pa je i moj Uvod iz1958. godine išao istim pravcem. Sam naslo\' Kapital ukazujena ovaj smer. On obećava da će politička ekonomija,ko'ia ie nastala delima Smitha (Smit) iRicarda (Rikardo),ali koja je kod njih ostala nedorečena i proti\rečna, sada postati prava nauka u prayom smislu reči,Podnaslov ove knjige, međutim, ukazuje na drugi pravac:"Kritika političke ekonomije". Ovo drugo shvatanjenije ostavilo traga ni u II ni u III internacionali. Lenjinbi sigurno odbacio misao da je marksizam kritika političkeekonomije. Za njega je marksizam bio kritika samo, Il !Viarxismo e Hegel, str., 169-170.551

uržoaske političke ekonomije, kritika koja je konačnopretvorila samu političku ekonomiju u pravu nauku.Ali podnaslov Kapitala ukazuje na nešto više od ovog:on kao da sugeriše da je politička ekonomija kao takvaburžoaska i zbog toga mora biti kritikovan a tout court.Ova druga dimenzija Marxovog dela je upravo ono štokulminira u njegovoj teoriji otuđenja i fetišizma. Za nasse sada postavlja kao veliki problem kako da se ovadva divergentna pravca Marxovog dela održe u jednomcelovitom sistemu. Može li jedna čisto naučna teorijau sebi da sadrži razmatranja otuđenja? Ovaj problemtraži svoje rešenje.Originalna Della Volpeova škola je Marxovo delo interpretiralakao i1ešto što je strogo analogno delu Galileja, Postoje,lTlCQUlim, očigledne poteš!;oće u prenošenju eksperimentalnihpostupaka iz o:;lasti priroelnih u oblast društvenih nauka. Istorijaje poznata po tome da nije laboratorija u kojoj sc poj,wcmogu veš tački izolovati ili ponoviti kao što je to moguće IIfizici. Lenjin je često govorio: "Ovaj trenutak je jedinstven, onće proći, i šansa koju on sada pruža se možda više nika:.!a n(;('ellka~atL, .". Jedan pasus iz Vašeg uvoda u Lenjinove Filo::.uf::kesl'eske je veoma upečatljiv i glasi: "Logika i sociologija se konstituišusimultano, u istom onom odnosu jedinstva·osobenostikoji vlaela izmedu svesti, koju one predstavljaju, i društvenogbića. Logika potpada pod nauku istorije, ali i sama nauka istorijepotpada pod istoriju. Sociologija "obaveštava" politiku itime postaje DJrba za menjanje sveta. Praksa je neopliodna zastvaranje teorije, ali važi i obrnuto. Nauka se potvrduje II dnIstvui kao društvo, ali udruženi, društveni život je i sani jedanneprekidan eksperiment velike svetske laboratorije. Istorija je,dakle, nauka historia i'erw;z gestanmz, što će reći prakse-teorijeali je. istovremeno. i nauka kao res gestae, dakle teorija-praksaili, rečima Engelsa: ,Istoriju sačinjavaju eksperimenti i rad.'Tako jedino možemo shvatiti duboku povczanost ,proroka' ilipolitičara, s jccine strane, i naučnika s druge, u strukturi Marxovogdela",' Da li još uvck n::tlazitc da je ovo rešenje zadovoljzl\-ajuće?Izabrali ste baš najbolju stranicu iz celog tog članka,upravo onu gde sam se najviše trudio da izvedem "kvadraturukruga". Ja se više ne slažem sa tim stavom; onošto mi je onda izgledalo kao rešenje, danas opet vidimkao problem bez rešenja. Upravo Se sada nalazim u faziradikalnog preispitivanja mnogih iz ove grupe pitanjai ishod ovog preispitivanja još uvek ne mogu potpunoiasno da sag:ledam. Verovatno ću uskoro objaviti jedankraći članak o teoriji kapitalističkih protivrečnosti uMarxovom opusu. Tu ću se udaljiti još za jedan korakod Della Volpea i pokušaću da kroz razmatranje KantovogPokušaja 1lvođenja pojma negativ11ih kvantiteta552JI _HaIXis!110 e Hegel, str. 126-127.u filozofiju (1763.) pokažem da Marxov pojam kapitalističkeprotivrečnosti nije isto što i Kantov pOjam"stvarne suprotnosti". U pogledu tog pitanja sam potpunosiguran, mada to još uvek nisam u pogledu mogućihimplikacija. Ipak, kao odgovor na Vaše pitanje,rekao bih da smisao tog članka, koji tek treba da sepojavi, ukazuje na to da se Marx ne može jednostavnoporediti sa Galilejem; to bi se, međutim, moglo uraditida su kapitalističke protivrečnosti "stvarne protivrečnosti"u Kantovom smislu.Jedan oel centralnih argumenata u knjizi AJarksiUlI1l i fl egel je da postoje protivrečnosti među stavovima a ne i medustvarima, i Vi nalazile da je brkanje ove dve kategorije jednaod oSI1J\nih karakteristika dijalektičkog materijalizma (koji, uzgred,11:1 ovaj problem gle::la kao na pseudo-nauku). Međutim,u poslednjem eseju u zbirci Od Rllsoa do Lelljilla, koji ste napisalisamo godinu dana kasnije, na više mesta govorite olon~e kako je kapitalistička stvarnost "postavljena navpačke",kako je to sistem "koji stoji naglavačke".' Nije li to samo mctaforičannačin da se POi1o\O uvede pojam protivrečnosti međust\Lirima? Nije li o\a literarna slika, Ll stvari, pojmovni aksioll1?Kako se ideja o "naglav

zam, samim tim što bi kao stvarnost morao da budeprotivrečan, ve~ zbog toga .što je on. sam po sebi "naopačke",postavljen da dubI na glavI:" Ja SaI?- 'po~pu~osvestan da pojam "naopake stvarnostI povlacI l pItanjenaučnosti takvog prilaza; Marx je, me.đutim~ bio. potpUr;t~ubeđen u ispravnost takvog shvatanja. resko Je tvrdItida li je on bio u pravu ili n~ i ja još uvek ne mog;~odlučno da kažem da li je pOjam "naopake stvarnostIkompatibilan sa drLlštvenim naukan:~. . . .Hteo bih da kažem nekoliko reCI o pItanJu kOJe stemalopre dotakli, tj. o odnosu društven~h. i . pr~rod~~hnauka. Ja više ne mislim na onako optImIstIckI naCll1kao što sam to činio u vreme Uvoda iz 1958. godine. Temi se pozicije i pretpostavke o )?-om?genosti. nauk~ odruštvu i nauke o prirodi danas cme l olake l povrsne.S druge strane, vidim da oba šira stanovišta koja se, unačelL~ mogu o ovom pitanju zauzeti poseduju akutneslabosti i p"Oteškoće. Pn:o stanovište je ono koje sam zastupaou Uvodu a koje sam nasledio ,?d Della. Volpea:Ovo stanovište je u suštini poistoveClvalo pnrodne 1društyene nauke. Marx je tada za nas bio Galilej moralnogsveta. Danas mi se ova formula čini krajnie diskutabilnomako ni zbog čega drugog ono zbog toga štopretpostavlja da je odnos. r~d -. ~apitc:l ~a Marxa odn~sneprotivrečne suprotnostI, sto nlje s~ucal. ? ~~uge strane,postoji još jedno stanovište, ah ono IstIce heterogenostprirodnih i društyenih nauka. Opasnost ove dru'2:e alternative leži u tome što po njoj društvene naukepostaju kvalitativno drukčiji oblik saznanja o~ p.ri~odni~nauka i prema prirodnim naukama zaUZImaJU IStl ona~odnos koji je svoje\'remeno imala filozofija prer:,1a ~1auclkao tab·oj. Nije nimalo slučajno da S.Ll o.vom r~senlu težilinemački istaricisti: Dilthey (DlIta] ), WmdelbandeVindelband) i Rickert (Rikert), a nasledili su ih Crosc,Bcn::son, Lukacs (Lukač) i frankfurtska škola. Nepr?menljivi zaključak o\'e tra~icije)e da pravo s~~nanJepružaju društ\'ene nauke kOJe, posto. s~ n~ mogu IZJednačitisa prirodnim naukama, u st\'.~n ! r:l~u naul~.a. ne~ofilozofiia. ie došlo do situaCIJe da III postO]l Jedmstvenoblik sazIlanja ti. nauka (0\'0 je stano\'ište koiebih ia i danas voleo da branim), ali tada bi moralo bitimOgl.lĆe izgraditi društvene nauke na osnovama analogniTIIprirodnim naukama, ili su društyene nauke stvarnodnwačiie od prirodnih te postoje dve vrste saznanja. Poštodve vrste saznanja nisu moguće, prirodne nauke ?oprimajustatus pseudo-saznanja. Ova druga alternatIvaje ideološki dominantna. Filozofija kontinentalne ~vropeje bila gotovo jedinstvena u svom napadu na pnrodnenauke, od Husserla (Huserl) do Heideggera (Hajdeger),Crocea do Gentilea, Bergsona do Sartrea. Ja bihse lično pre suočio sa rizicima neopozitivizma nego štobih se suočio sa ovom vrstom spiritualnog idealizma.Ali, istini za volju, u ovom pitanju se još kolebam i zasada još nemam gotovog rešenja., Okrenimo .se sada Kapitalu. Vi ste jednom prilikom, navod~c.I.~a.~,.ao ]?nf!1er naučne I!letod~logije, napi~ali da: "konačnu: el1flka~lju Kapitala, ~ll1U kOj~ mozemo nazvatI eksternom, pruzanepnstrasan razvoJ same Istorije. Na ovu verifikaciju je verDvatnoi Lenjin mislio kada je napisao: ,kriterijum prakse,~dnosno eyolucija svih kapitalističkih zemalja poslednjih nekolIkodeccl11ja pokazuje objektivnu istinitost celokupne Nlar:;oveekonomske i .d:~štve~e t.eorije'. Podvlačim celokupne, što značine samo .ovaj III onaj njegov deo, već eelc>kupan Marxov opusprcdstav!Ja skup verifikoval1ih hipoteza, pa prema tome i zakona.kOj~. nC;pre.kidno treba pratiti i podešavati u svetlu stvarmhJstorIJsklh Iskustava"lO. Kakav je danas Vaš stav premaovim tvrdnjama?Ove tvrdnje predstavljaju čiste, jednostavne i bezagreške.zlene mladalačke. . U jednom nedavnom članku Vi kao da prihvatate da je IIKapiTalu sadržana i teorija "sloma", mada je Vaša analiza dovoljnopromišljena i oprezna ela sugeriše i moguće prisustvokOl;~raele_me!1a!a u. M~:':wvom delu. Kao ok?s?i~u teo,rijc. "slon~au ~apltalU VI Vlmte postulat o opaelaJucoj profItnO] stop!.".J?a II na ovo gledate kao na naučni zakon "koji je konačnoYCnflkovan nepristrasnim razvojem same istorije"?Nikako! Štaviše, mislim da se može reći nešto dalekocrnje o predskazivanjima li Kapitalu. Ne samo daopadajuća profitna stopa nije doživela praktičnu verifikacijuveć i ključna provera samog Kapitala tek trebada se odigra, a to je socijalistička revolucija u razvijenimzemljama Zapada. Kao rezultat toga marksizam jedanas u ozbiljnoj krizi koju može prevazići samo akokrizu, kao takvu, prizna i prihvati. Ali upravo ovo priznanjei priI1Yatanje izbegava gotovo svaki marksista,bio on \'elikan marksističke misli ili običan "pešak".Ovo ie potpuno razumI iivo u slučaju mnogobrojnih apolitičnihi apologetskih intelektualaca u zapadnim komu:1isti?kim partijama čija je osnovna i jedina funkcija dalznadu marksističku glazuru za definiti\'no nemarksističkupolitiku koju sp;'o\'ode ove partije. Ono što daleko10 II )\11 arxis/11o e Hegel. str. 160.II Vici. Coll,~ttiicv uvod u knii!;ru: L. Colletti i C. Nanoleoni.[1 Fatl/I'Q del Capitalisl1lo: CJ'ollo~ o Sl'iluppo? Bari, 1970, str.C-CV.

Vlse zabrinjava jeste činjenica da i stvarno veliki intelettualcisIstematski prikrivaju krizu marksizma i timedopnnose proauzavanJu njegove ukočenosti i nepokretnostikao društvene nauKe. Dozvollte mi da navedemdva slučaja kako bi stvar bila potpuno jasD:a. Bayan iSweezy (Svizi), u svom uvodu za Monopoim kapltal IIjednoj kratkoj napomeni obav~štav~ju. ~itaoc~ .da D:ećekoristili pojam viška vrednostl vec V1ska, _ mb pOjamnajamnog rada već pojam zavisnog. rada. Sta o~o! zapravo,znači'? Znači da su Baran. 1 S\'~T~ezy doch ?~zaključka da je nemoguće koristitI teorIJu vrednstl. 1viška vrednosti II njihovoj analizi posleratnog kapltahzmau SAD. Oni ne samo da su imali pravo da izaberusvoj sopstveni put već je mož~a. taj pu~ biC? i ispravan;o tome ovde nećemo raspravljat!. Ono sto Je za nas odznačaja je način na koji su se oni odlučili. Oni, ll. stvari,ruše kamen-temeljac celokupnog Marxovog zdanja (bezteorije uednosti 'i viška vrednosti Kapi~aL se. rasp.a~a~a ovu svoju eliminaciju oni iznose u Jednoj ::011Cl.. 1dalje nastavljaju veoma nonš~lantno, kao da se ~;sta mJ~ni desilo odnosno kao da le s ovom "malom korekcijomM'arxovo d~lo sada, u stvari, bolje, sigurnije ipotpunije. .' .Drugi primer se odnosi n

lucije. Pogledajmo, međutim, š!a )~ bio m

velikoj meri zapostavljaia, a to je stvarnost parlamentarne demokratiJe,njeno tretiranje kao oDjektlvne istorijske slruKLUl't: Duržoa~kog(lrušiva, a ne Kao SUbjektivnog triKa ili iluzije lwju jelLmlslila vladajuća klasa. Poliućka i !

puno van standardnog shematizma baze i nadgradnje -pojmova koje je sam Marx retko upotrebljavao a kojisu u delima nakon Marxa neretko vodili ka preteranojsimplifikaciji. Gramsci je na taj način bio potpunoslobodan da da jedan novi značaj političkim i moralnimkomponentama italijanske istorije i društva. Kao marksistitoliko smo prisiljeni da gledamo na stvarnost krozneke naočare da je neobično važno da neko povremenote naočare skine; taj će, možda, svet videti pomalokonfuzno, ali je zato gotovo sigurno da će videti nekestvari koje oni sa naočarima na očima nikada neće videti.Upravo manjkavost u Gramscijevoj ekonomskojnaobrazbi dovodi do toga da je on originalniji i važnijikao marksista nego što bi bio da je završio ortodoksnuobuku. Naravno, njegovo delo pati od nepotpunosti ifragmentarnosti, ali su Gramscijeva ostvarenja i poredovih ograničenja veoma fascinantna.Vi ste Gramscija izdigli iznad njegovih savremenika iz p-eriodanakon I svetskog rata. Kako biste danas izneli svoju ocenuTrockog?Moj stav prema Troekom je takav da sam ja najcesceu Italiji tretiran kao trockista, mada ja to, ustvari, nikada nisam bio. Ako biste ovde u Rimu posetiliuniverzitet videli biste parole: "Colletti na vešala"koje su istakli maoisti i neostaljinisti. Antitrockizam jekod italijanske mladeži postala prava epidemija, a menenajčešće tretiraju kao trockistu. Koja je to fundamentalnaistina koju je Trocki izneo, ta centralna ideja zbogčijeg prihvatanja sam ja potpuno spreman da budemokarakterisan kao trockista? Ona bi se mogla lakonskikondenzovati time što bi se reklo da II svakom istinskimarksističkom razmatranju SAD izlaze kao najzrelijedruštvo za socijalistički preobražaj, a Trocki je teoretičarkoji je na to najčešće i najhrabrije ukazivao. Drugimrečima, Trocki je uvek insistirao na tome da odlučujućusnagu bilo koje socijalističke revolucije čini industrijskaradnička klasa, da čak ni seljaštvo u toj ulozine može da je zameni, a kamo li neko komunističkopartijsko vođstvo. Najčistije i najjasnije razvijanje ovetemeljne teze se može naći upravo u delima Trockog.Bez ovog argumenta marksizam ostaje prazan, tada sesvako može samozvano krstiti marksistom. U isto vreme,bar što se tiče Sovjetskog Saveza, nalazim da je Trockijevaanaliza u njegovoj čuvenoj knjizi Izda/za revolucijaprosto primerna, da služi kao uzor ozbiljnosti, ravnotežei nepristrasnosti. Često se zaboravlja koliko mere, takta:::62i paznJe sadrži Izdalla revolucija u svojoj oceni prilikau Rusiji za vreme Staljina. Skoro 40 godina je prošlootkako je ta knjiga napisana a prilike su se od tada uSSSR pogoršale utoliko što se birokratska kasta učvrstilai stabilizovala na svojim pozicijama. Ja i dalje verujemda osnovna ocena Trockog da Sovjetska državanije kapitalistički režim i danas važi. Prirodno, ovo jošuvek ne znači da u SSSR vlada socijalizam, već sammišljenja da je tamo jedna specifična "vrsta" društvakoja još nije adekvatno katalogizovana od strane zoologa.":Ja se, ipak, u osnovi slažem da Rusija nije kapitalističkadržava, ali se od Trockog odvajam kada on SSSRopisuje kao degenerisanu radničku državu i to zbog togašto me je ovaj pojam uvek zbunjivao, mada, morampriznati, ni ja sam nemam neku bolju definiciju. Ako bihmorao da istaknem nešto što kod Trockog najviše cenim,onda bi to bilo njegovo izuzetno trezveno upozorenjekoje proizlazi iz njegove analize staljinizma. Toupozorenje je od velike vrednosti upravo danas kadase opet dosta snažno čuje šarlatanski hor ekstremnelevice koji je iznenada "otkrio" fašizam ili kapitalizamu SSSR.Kako gledate na S\"oj dosadašnji lični razvoj kao filozofa?Sta, po Vašem mišljenju, sačinjaya osnovne opšte prol:d"i11e budućnostimarl:sizma?Već smo razgovarali o delavolpeovskoj školi u kojojsam ja stekao svoju ranu naobrazbu. Na kraju ovogintervjua želeo bih da kažem nešto u vezi sa ovim problemom,nešto što je po svojoj prirodi daleko dubljenego bilo koja kritika koju sam o delavolpeizmu do sadaizneo. Fenomen delavolpeizma, kao i altiserizma danas,uvek se vezivao za probleme interpretacije marksizma;on je rođen i ostao je skučen isključivo u teorijskomprostoru. Vrsta kontakta koiu je deJa\'olpeizam stvaraosa marksizmom uvek je bila obeležena razdvajanjemi podelom teorije od političke aktivnosti. OYa deobakarakteriše marksizam širom s\'eta još od ranihgodina ovoga veka. Imajući ovu činjenicu u vidu, dela\'olpeoyska škola II Italiii se nužno s\'ela na relativnoskromne okvire. U pogledu toga se ne smeju gajitiiluzije niti treba preterivati u političkom diferenciranjudelavolpeovaca od istoricista tog \'remena. Stvarna ifundamentalna činjenica je bilo i ostalo razdvajanjeteorijskog marksizma i stvarnog pokreta radničke klase." Upra\"o tako u tekstu - Prim. red.563

Ako pogledate dela kao što su Agrama pitanje od Kauckog,Aku71lulacija kapitala od Rose Luxemburg, ili Razvitakkapitalizma II Rusiji od Lenjina, a to su sve monumentalnadela iz perioda neposredno nakon Marxa iEngelsa, odmah uočavate da njihova teorijska analiza uisto vreme sadrži i elemente političke strategije. To sudela koja poseduju i istinitu saznajnu vrednost i operativnu,stratešku namenu. Takva dela su, bez obzira nasyoje manjkavosti, očuvala ono što je suštinsko marksizmu,zi marksizam nije fenomen koji je uporediv saegzistencijalizmom ili neopozitivizmom. Onog momentakada im postane sličan, marksizam je gotov. Šta se,međutim, desilo nakon oktobarske revolucije, od rai1ih20-tih godina naovamo? Na Zapadu, gde je revolucijapropala i gde je proletarijat pretrpeo poraz, marksizamje n~l::)Layio da živi samo kao akademska struja na univerzitetima,liferujući isključivo dela teorijskog formataili poneko kulturno meditiranje. Karijera Lukacsa je najboljiprimer ovog procesa; Istorija i klasna svest, i poredsvih propusta, jeste delo o političkoj teoriji vezanoza stvarnost, za praksu. Nakon toga Lukacs piše knjigepotpuno druge vrste. iHladi Hegel ili Razaranje lima sutipični proizvodi jednog univerzitetskog profesora. Ukulturnom pogledu ova dela možda i imaju pozitivnuvrednost, ali su ona izgubila bilo kakvu vezu sa životomradničkog pokreta. Ona predstavljaju pokušaje da seučine naučni koraci na planu teorije a istovremeno suoslobođena bilo kakvih strateških ili političkih implikacija.To je sudbina marksizma na Zapadu.A šta se u međuvremenu desilo na Istoku? Tamo jestvarno dolazilo do revolucija, ali u zemljama koje subile toliko nerazvijene da u njima i nije bilo izgledaza izgradnju socijalizma. U ovim zemljama klasičnekategorije marksizma nisu imale svoje odgovarajuće veličim:u stvarnosti. Postojala je revolucionarna političkapraksa koja je povremeno inicirala važna i kreativna ma::'O\"11a ostvarenja, ali su se ona odvijala na istorijskojpozornici koja nije bila podešena osnovnim, temeljnimkategorijama .Marxove teorije. Tako se desilo da ovareyoiucionarna praksa nikada nije uspela da bude preujedan teorijski skok napred 1.1 okviru saillogmarksizma. Najočigledniji primer za to pruža Mao. Uzogromne simplifikacije možemo reći da je na Zapadumarksizam postao jedan čisto kulturni, akademski fenomen,dok su se na Istoku revolucije odvijale u ambijentukoji je bio i previše siromašan da bi omogućiopraktičnu realizaciju socijalizma i zbog toga je, nužno,tražen izlaz u nemarksističkim idejama i postupcima.564Ovo razdvajanje između Zapada i Istoka je marksizamgurnulo u jednu dugotrajnu krizu. Na žalost, prihvatanjeove činjenice je već dugo ometano isuzbijanood san1ih marksista, pa čak i onih najboljih, kao što smovideli na primerima Sweezyja i Dobba. Moje mišljenjeje da jedini izlaz za marksizam leži u priznavanju i realnomtretiranju onih najosnovnijih problema. Prirodnoje da l?ojedinac, čak i ako oko sebe ima .grupu kolega isaradmka, u ovom pravcu može vdo malo da učini. Aliovo je svakako pravac u kome trenutno delujem. POsmatranoiz ove perspektive, moram da izjavim da samduboko nezadovoljan svojim dosadašnjim radom. Osećamse vrlo udaljenim od onoga što sam ranije pisao,jer mi se to čini, u najboljem slučaju, kao poziv naprincipe protiv činjenica. Ali upravo sa marksističkogstanovišta istorija uvek ima pravo; drugim rečima, obi&ni a priori aksiomi ne mogu biti suprotstavljeni dokaz,imastvarnog odvijanja istorije, Pravi zadatak sada jeda se pronađu razlozi zašto je istorija krenula drugimputem od onog koji je predviđen u Kapitalu. Vrlo jeverovatno da će jedna poštena analiza Oyog problemamorati da stavi znak pitanja pored nekih ključnih stavovaMarxove misli. Tako, na primer, ja se danas potpunoodričem dogmatskog trijumfalizma sa kojim samnekada potvrđivao svaki Marxov redak; to je ton kojimsam pisao i Uvod iz 1958. godine koji ste Vi citirali.Pokušaću ovo da izrazim još snažnije: ako marksizami dalje ostane u okvirima epistemologije i gnoseologije,onda je on praktično nestao. Jedini način kojim m'~ll:ksizammože ponovo da se oživi jeste da se umesto knjigakao što su Marksizam i Hegel pODOYO pišu knjk;o~to ,su Hilferdingov Finansijski kapital, .kapItala Rose Luxemburg, Da ilizam, . " koji je, doduše, ~hiad jen kaošura. Ukratko: ili će marksizam ~ imatija je sam sigurno nemam - danivou, ili će on i dalje ops atinekolicine univerzitetskihslučaju marksizmu se može slobodnofesori mogu da, i dalje kroz zaba\u,za svoje igrarije.565

prikazi

II\:TELEKTUALCI I RADNlćKA KLASAMACCIOCCHI, M. A.: PER GRAMSCI (Za Gramšija)II Mulino, Bologna, 1974.C •••) Značenje pothvata kojije pokušala ostvariti Mada AntoniettaMacciocchi u svom ne·davno objavljenom djelu PerGramsci (Za Gral11šija) jest -za Gramscija, ali ne i za ikomunističkepartije. To je reprodukcijateoretičara ,koji je višeod svih ostalih pridonio da set:llijanskoj komunističkoj partijIda kulturna politika, strategi.ja saveza, status "vodeće partI.je", namijenjena rehabilitacijiGramscijeve misli u okviru poz·natih pojmovnih 'Okvira 1968godine (značajno je da se uknjizi upozorava samo na noveo1Jlike radničke borbe koji su sesada razvili u Evropi), Tendenci·ja je toga djela, čija je autoricaintelektualka koja je čalk bilaslužbeno angažirana u radnič·kom pokretu, da utvrdi, na temeljudvaiu mišljenja, ,kako neidpolitičkiorgan u ikojemulinije nisu do kraja odvojene,može biti borben. Nepopustlji·vo sektaštvo grupa na ljevicikomunističkih partija, koje bisudjelovale u nekom sterilnompokretu nalik na treću i'nter·nacionalu, ne bi spriječilo dada se unutar tradicionalne instituoijeostvaruje neki sadržaj(zapravo GC::1scijen m~sao),koji se, s obzirom na njegovuaktualnu političku praksu, smaotra lpotencijalno obnoviteljskim.Djelo Antoniette Macciocchinastoji djelovati na dvije razi·ne: prva je od njih u vezi sl1jegovim porijeklom - sveučilišnimseminarom u toku ikoje·ga su razj ašnj eni i osvijet/jeniaspekti Gramscijeva političtkogživota koji su u Ualijisada većdobro poznati, ali na Ikoje nijena odmet podsjetiti: Mučni odnosis Intemacionalom i KPSovjetskog Saveza, J1jegova od·vojenost od ilegalne Komuni·"tičke partije Italije za vrijemebora'l'ka u zatvoru, ponovno po·kretanje pitanja u KPI poslijerata o Gramscije'l'im odnosimas partijS1kom Iije'l'omstrujom,a osobito s Bordigom. Ukazujese na pogrešno st pal'lamentari.~tičke interpretacije pojmovahegemonije i historijskog bloka.Objašnjava se kako se nekaGramscijeva mišljenja, npr. oRosi Luxemburg (Luksemburg)i aspektima Tr:lokijeva djela,pripisuju uglavnom nepoznava·nju, Ikoje je zamijenjeno ošt·rom sovjetskom propagandomproUv lijevih disidenata. SvemutorBe je posvećeno dostastranica u :knjizi, ali, naravno,569

ne iscrpljuje njezinu svrhu. Pomojem mišljenju, eto djelo naslojida hipotezom o mogućemi poželjnom kontinuitetu u organizacijamaradmićkog pokreta,koje od Lionskih ,teza dodanas nije bilo organizacionoriješeno, iskupi novu fazu borbi,koja je započela 1968. i daje unese u strogo tradicionalnoshvaćanje partije (pa taJko ishvaćanje klasnog 'konstituiranja,klasne svijesti, uloge intelektualaca- što je napokon itema naše rasprave). Da bi taj'kontinuitet potkI'ijepila, autoricačak postavlja hi,potezu osličnosti između Gram scij evemisli i maoizma. Ona zamjenjujesubjektivnu pmksu i ikla·sna političko "upraVljanje" koiese sukobljava s "objektiv'nim" zakonima proizvodnih snaga,materijal11Zl epizodu klasneborbe u Kini, - s "intelektualnomi moralnom reformom okojoj govori Gramsci, i ideološkomvolUlztarističkom anticipadjom,u kojoj je, ako neprotagonist, a ono glavni pokretačpartija koja se utemeljujekao subjekt i tako sepreobražava u objektivnu snam,sa svim obilježjima objekti\'ilOS ti.Gramscijeva misao je implicit·no supmtstavljena sadašnjemortodoksnom shvatanju o ulozipartije-subjekta i intelektualacau njoj, koje je Asor Rosapotkrijepio primjerima u uvo·du svog novijeg djela Illtelettualie classe operaia (Intelektualcii radnička klasa), a primjernoje dovršena Badalonijevi~izlaganjem na skupu "GramscIo marksizmu" šezdesetih godina.Oba su rješenja, po mommišljenju, suprotstavlj~na i st;OIT" suočena s realnoscu novIh'Sorbi - u kojima je 1968. godinabila samo ideološki potpunijeubrzanje - ali borbi .kc;je5U se razbuktavale ukorenJUJućise u jednu klasnu stvarnostkoja je u Italiji stvarana u tokučitavog šestog desetljeća 20.stoljeća ("borbe šezdesetih godina"nasuprot "marksizmu še:>:c!esetih godina"). Na drugom570se mjestu u toj raspravi iscrpnijelnitičiki osvjetljava. kaJKosu nastala ta gledišta. Ako bi·smo izdvojili neke njihove je.zgre ipak bismo ih mogli rezimirati:razvoj proizvodnihsnaga činio bi "sloj stalnogkapitala" koji bi,pretvorenII novu prijateljsku prirodušto bi u "antropološkom"pogledu dovela do napretkaI adničke klase i čitavog društva,a osim toga povećalamasu raspoloživih potrošnihdobara, infrastrukture, proizvodnihsredstava u okviru kojihrad mora proizvesti vrijednost.Budući da je komunizamimanentan krupnoj potpunorazvijenoj industriji, radničkisubjekt se ispoljava najprijesamo kao vOlkacija, a poslije,Lendencijski kao upravljačkapraksa. Njegovo je konstitutiv:10 sjedište i organ izražavanjaII partiji koja je protagonistte prakse .. U ,tom je smislumasa spoznaja koje intelektualacrazrađuje snagomsvoga specifičnog obrazovanjai posebnih nadležnosti - takođerinstrument za praksu"provođenja vlasti", koje jeli radničkoj klasi određeno nje·zinom ulogom 'Proizvođača vrijednostia obavlja se prekopartije. Da:kle, umjesto da spozna!kako se njegov klasni status,njegov odnos s instrument:mai proizvodima njegova rač1aizmijeni6:-intelektualacmo.ra čalk probuditi svoju posebnosti povjeriti je partiji, kojane posreduje toliko u tom proi:.:vodu,koliko ga koristi. Ona"iše r:aspoređuje oba elementa,.povijesnog sukoba" u o:kviruosvajanja upravljanja u vlasti,nego što posredujeizme(1u in·telektualaca i radničke :klase.Subjekt i pokretač historijskogprocesa prema komunizmu postaje,dakle, u krajnjoj linijirazvoj stalnog kapitala i političkaorganizacija koja njime institucionalnoupravlja. Loš odIlOS na koji je radnička klasaosuđena i koji se neće promijenitisve dok se poštuje kapitalis~!6~ainicijativa (odnos nakOJI Je Mar.x ukazao u Najam.110~1l rad~l l kapitalu opisujućipOjayu V:lsoki1; nadnica) ne sa.7:c; sto se ne lstražuje i ne kri.lZlra, r:ego ga potkrepljuje i~otvrđuje politi6ki organ sameklase kao neophodnu materijal-1l!1 bazu za provođenje vlasti.Ivlar~ovo ,oduševljenje za stvaral~.ckacudesa bUI'Žoasko-indu_~:nJske Tevolucije nepravilno_v proteze na fazu krajnjeGpo.društ~.ljavanja !kap1iala u k~J?J Se Clt~yO društveno-politič_ko podruC]e prenosi pod komandukapitala.. U tom okviru intelektualacj cdr:c;>stayno. prima narudžbe odpartIJe. l 'nJ.e&ova se uloga utarIfe. I~crpl]UJe. Njegovi inteleSI IllnteresI radničke klasesv

upotrebi strojeva).' Pojam radnedjelatnosti (čak i II oblikujekth,ne djelatnosti na područjuradnog procesa, Ne postoji kooperacije nametnute pod kapitalističkomprinudom)pomoljudska fizička djelatnost kojane implicira intelektualni momenat.On se sastoj'i od onomezauzeća tvoD1ica, u grani~ao je Gramsciju da za vrijegašto u industrijskoj djelatnostiostaje više povezano s nim organizaCIJama, raskravicama nametnutimtraclicionalprofesionalnošću, sa zanatskim radničkc borbe. Tvornički sajenaučila i usavršila čitav niz zajednice. Iskustvo sa savjetiodnosom, nego sa proizyadom, \ jet je klasna tvorevina i njegovimse članom postaje krozsa sredstvima Svoga rada. Tase tema ujednače110 provlači zajedničko sudjelovanje u radllomprocesu. Radničko stajalikroz Gramscijeva mišljenje, odnjegoya is.kust\a sa ra~l.ničk~I.n ste u p::Jliti6koj praksi savjetasavjetima do razrade hlozofIje bilo je istovjetno sa stajalištemprakse koja, čak i u formulaciiama,marksizam smatra samo kosti" su se, za Gramscija, prečitavog "tijela" kapitala. "Patilozofskim prevlaclavanjem-uz tvarale u inteligentni doprinos(lizanjcm ekonomskih determ! razvoju. Znamo kako se podruf.l\'ovljenje, koje je nametnuniranosti. Takva je formulacIjaneraskidivo povezana s vrstomradničke ,klase s kojom industriji autonomiziralo protivtom kooperacijom u l~rupnojse Gramsci susretao, radničkomklasom po profesiji, koja pitala, 'kao neposredna potrebarada akumuliranog u obliku kauakosti"(na tal. "malizie" - ,na, međutim, izdvaja jedan mllicipatol"si:.i,oslobodilački mo~'p. prev. šatrovački terminkoji je prijevod američkog terminasoldiering), ali se još mone kooperacije II radnom proment,jezgru neposredne, izra\"gla uključiti u industrijsku. rad. cesu, u obliku inventivnog sudjelovanjau preobrazbLj,ičku djclatnost. 1 GramscIJevomišIjc'lje o komunističkom raduo radniku-intelektualcu, poDruge dcfinicije intel.ektualcateklo je iz podataka o povije,bliske su pojmu koji smo pn'osti Fima, .kako je to s pravomopisali, ali nisu potpuno \"ezanezabilježio Sergio Bologna (SerđoBolonja) u člankU obs njim. Razmišljajući o njimaprimjećujemo Gramscijc\"o nastojanjeda u jednu ·inherentnuiavljenom u broju 2 časopisaPrimo !'vIaggio.' Premdato nije eksplicitno, rad ~ckategoriju "nadgradnje" pono\no u jedini različne vrste odnosa'izlncđu inteloktualaca ikao pI:va" ljudska .l?otreba, ~ :zL:JmUTllstlckc utopIJe srOZd 1 .r3na industrijski rad kao anti!-'a"n,)i,n h ' 1) Orln()~ ll~'kocr pri-~~d;;lš't~;a radn;~'pro~~sti, kao~to ie to kod tehničara (u situ"ciji u kojoj je društvena podjela izmeclu raznih hijerarhi iskih razina i vlasti u tvornicibila 9:olcma, ali II kojoj su ipakr;:lZil~ 11a ra::JZinIstanju daDrcc1stave cjelo\"iti radni proces);1) Odnos ins lit LlcionalnoguitalisLičku Hi jednost, ukollkole protuotuđujući. (Valja primiictitikako,uk:)liko nije obra'naosuda otu~cLljućeg aspekta strojeva IIkrupnuj industriji ostajc~Lltna i kod (Po!1ciieri),li raspra;;i koja je posvecenauprayo kapiiali5ti č kojT\l'd~ ie suprotne uj !nL{'rpr"t::"\ !loi linijJ koi." ,~JurY.'. r~~prJYJ Be:'lk"i LC\Tcra ,.L'općraio massa nello Sy!1uppo .capnal,lst}CO , .o?Ja,IJ.en,,; u b~. ,.8časoDisa Classe, otvaraju diskusiju o ntlinostl speclflcne dlstmk;:11 e l defl:"ClJC,maso\nog radnika" i "zajedničkog radnika"; one II svakom slueajtl nc vaze zatorinsku rndustri ju ;J.utOIl1obila tl godinzl.Ina o k0j~ma sc tu g()\'OrL, S. Bolog~a, "IL OP porto fabbriCa.-societa c

ma vladajućeg bloka, kao pristašekonsenzusa, all, strogouzevši, ne pripadaju ? soci~tas.rerum. Područje prOlzvodnje ldruštveno područje (u svojimsukcesivnim tvorevinama) pojavljujuse kao razir:,e izmeđukojih, naravno, postOJI uska veza,ali između kojih se po~tavljai potreba za posredovanjem,Ne želimo se ovdje vraćati optužbamaza Ikročeizam, za prihvaćanjeCroceove teze o ,,~truk,uri".kao ciellS abscolZciltus,Naprotiv, Gramsci nasuprot tojtezi ističe pojam 'proizvodno"odnosa kao društvenog odnosa,kao 'konkretizaciju ljuds.ke histonijskeprakse, No, za njega~e postavlja potreba posred~,:anjaizmeđu ta dva podrucJa,koja bi povratila vlad~juću t!

da podupire vladajući blok jed~nom odgovarajućom idelo&i.jom, što ,tome bloku pndaJestatus općeg, nacionalnog inte·resa, interesa čitavog naroda.Takva narudžba je implicitna iostvaruje se uzc1izanjem tog nepfOduktivnogstaleža do privile·i;:ija buržoazije. Pa~,tija, naprotiv, eksplicitno povjerava nalogi stoga je jedina veza ~e sarr:-?između intelektualaca l radmckeJdase (prema kojoj oni mo·~TU inklinirati [Z teorij skih, etičkihi psiholoških pobuda), aliie između njih svijet "struktu're", materijalne proizvo:dnje!na koji oni uspijevaju ut]ecatli politički ga voditi pom-oćustvaranja naprednog društvenogbloka.Ali u međuvremenu kapitaluviše 'rusu bili potrebni zanatlijskiproizvodi, a proširenjem ~apitalisti6ke·prisile ,satv0rD}cena cjelokupno drustvo (-kapItalje organizira-o sve složenije dru·štvo i državu) pokrenut Je pr~ces iproletarizacije. On. je - Ito je važno - sa stranJCa Marxovih-knjiga o društve~o~ kapitalui knjiga Marxo,:":h lnterpreta,osobito Trontila: prešaou tvorničke skupstllle, uradni6ku autonomiju sa snažnimellalitarnim poticajem, uborbu ~tehničara, istraživača istudenata. Taj proces,. koji J~enkasno ilustrirao u tlm knjIgamaimehaniČiki nakalernljenna te borbe, po mojem je mišljenjudefinitivno narušio uloguk'oju je radnički po~r~t. naZapadu tra?icionalno ,pnpI.slvaointelektualClma udrustvu 1 unutarsvojih organizacij.a. .. ,Ovdje je v~~n.o C?b]asm!! stoDO mojem mlsl]enjU znaCI poJam proletarizac.ij~ (k?ji je fC?r~muliran u eksplIcItnoJ pOlenllCIprotiv revizionisti~ke, i to neslučajno Bernstem,o,:"e CI?err:-';tain) teze o sve vecoJ .tercIJanzaoiji,-koja se temelji na tvrdnjida je radniaka klasa R?v.ećanompotrošnjom raspolozIVIhdobara ·prevladala status. pr

grupu sposobnu da se okupioko ideoloških postav,ki. Marksističkojteoriji, međutim, pripadazadaća izdvajanja, opisivanjal analiziranja fenomenologijete društvene potrebe, kojaje definirana ):a? potreb~ zakomunizmom. NjezIn se objekt,po mojem mišljenju, ne smijenalaziti u njoj: stvarni pokret,analiza objektivne razine kap~talističkog razvoja i autonOl1llzacijeu njemu sadržanog,.s~bjekth'itetaklasnognepotCll1javanjamoraju biti njeg?y sadrZaj. Lenjinova formulacIja klasneborbe u teoriji, koju je sadpreuzeo Althusser (Altiser), nalazisvoje opravdanje ~ada. teorijaima kao izravm objektkonstelaciju društvenih proizvodnihodnosa i izdvaja ih uAngelo BolaffiNEMAČKII ITALIJAnjihovim filozofskim (ili, općenitije,kulturnim) predstavama.Daleko od toga da, polazećiod svojih pretpostavki, ispišenova poglavlja povijesti filozofije"ljevice" u njez~nu. iman

ljenog subjektivistič.kog približavanjaonom "što gore - totolje" kao i htenje da se konačno'vrati "vo[{ellju pol!tike".Sve je to učinilo da se jezgrasocijalističke opozicije okupljeJia oko Sozialistisclzes Biiroa inekih intelektualaca kao štosu Altvater i Dutschke (Dučke)- obračunaju sa našim stavomo prelasku u socijalizam. Pogledajmoo čemy je reč.Prva sveska jedne nove seriieu izdanju SozialistisclzesEliroa iz Offenbacha gotovo jeu celosti posvećena razmat.~anjustrategije naše Partije.Izuzetno su interesantne pretpostavkekoje autori s~atr'ajuneophodnim da bi n:~glI. da ~~suprotstave strategIjI IstOrIJskogkompromisa. Prema Detle\"Claussensu (Deltev Kla1.~sens),za nemačku ,;novu levlcu"pitanje je kako "da se opaod\"ra ti od naporne trke Izaspektakularnih ~oga?aja", da seopredeli za gnlplcu IZ neke drugezemlje, čiju politiku u potpunostiveliča, i!i pak da se konačnopoistovetl "sa ,pokretomII bazi' koji se shvata kao varijantaove sheme". Daleko odtoga da predložimo J.lekakav neodređenimodel (ml treba dashvatimo da je istorijski. kompromis,1kao ne predstavlja nekakavmodel za promenu upravcu socijalizma, ipak pokremIOsocijalne frontove u Ev~?pi). anal1za predloga KP Itabjeneizbežno bi podrazumevala sučcljavanjesa vi;;okirr: stepenomklasnog sukobljavanja u Evr

to da objasnimo i ilustrujemo.Utoliko više što ona delujeu jednoj zemlji tkoja ima ta:to značajnu ulogu u evropskojstvarnosti u kojoj su GramsciMARKSIZAlvI O SEBIi Togliatti još uvek nepoznatiII širim razmerama. (Rinascita,br. 46, 19. novembar' 1976.)Prevela Nada Sponza-MimicaLECOURT, Dominique: LYSSENKO. HISTOIRE REELLE D'UNE "SCIENCE PROLETARIENNE" (Lisenko.Stvarna istorija jedne "proleterske nauke") - Maspero,Paris, 1976.Da bismo na malom prostorubar donekle prikazali ovutako bogatu knjigu, koja je jošviše obogaćena značajnim tekstomAlthussera (Altiser), trebada odaberemo neke od njenihtema, a da zanemarimo njihovuarhitekturu: pretpostaviću,dakle, da je "afera Lisenko"poznata, prenebregnućučetiriprva poglavlja - Afera Lisenko(1948), borba lisenkista (1927-1945), LiseIlko i seljačko pitanje(staljillski teIll1icizam), Lisenkoi teorija nasleđa: jedanbiološki fillalizam -, apozaba.viću se samo onim do ,kojeg tapoglavlja dovode: I?.ijalektič~imaterijalizam, teonJa "dveJunauka" i državna ideologija.Drugim rečima, od ovog trodelnog-rada- jednog eseja iz istorijenauka, jednog filozofskograzmišljanja, jednog ,politi6kogangažmana - ja razmatram samodrugi i treći deo.IZl'al1redml rad istoričaraLeeourt (Lekur), nije imalanameru da iznese dosije "afe·le Lisenko", nego upravo daDostavi pitanje Lise 11 ko. Da isDita tu istori isku činienicu i daie, ako je to moguĆe, objasni.Da post:wi pitanje preobraža;a lisenkizrna "u terminima ko'ii se u celini ne svode jedino11z, intervenciju državne vlasti";da odbije svođenje ,tog pitanjana "jedan amalgarr:" naučnogšarlatanizma i etatistlC'ke obmane"."Sada je dečja igra, kaže582Althusser, izjavljivati da je LisenkoSl'e u svemu bio šarlatani da je ceo njegov uspeh bioveZaIz za Staljinovu samovolju_Ali pristupiti kao marksistaistoriji lisenkizma, to je mllogoopasniji poduhvat." Rezultat jejedan izvanredan istoričarskii-ad u kome razni delovi mašinerije- pmksa i uspesi agronomaLisenka, praktični neuspesimendeljejevaca, agrar~apolitiika, Lisenkovo tumačenjeDarwina, državna maI1ks,ističkafLlozofija, birokratija i teror -funkcionišu jasno pred našimočima. To je rad jednog istoričaranauke i jednog filozofa-marksiste formiranog u školiBachelarda (Baš lar ) i Canguilhema(Kangijem).U samoj filozofiji treba tražitipresudni uzrok 1isenkizma.Leeomt na klasičan nacm umar.ksizmu razlikuje istorijskimaterijaLizam - "skup pojmova"koji smatra "dovoljno koherentnimda bi svaki dan izdržaoprotivrečnu sankciju toggigantskog eksperimentisanjaŠto ga, u raznim oblicima, pred.stavlja Iklasna borba proletarijata'protiv imperijalizma" ielijalektički materijalizam, marksističkufilozofiju "koja ostajesto trideset godina posle XI tezeo F euerbachu u jednom takvomstanju teorijske nerazrađrIlOsti da se još uvek postavljapilanje njegovog (teorijsko.g)postojanja" . .. - "Izraz ,di J aiektički materijalizam', umestoda označava Jednu jedinstvenuteorijsku celinu, obuhvataoje, i još uvek obuhvata, dubokoprotivrečne koncepcije": čas:kritičke, čas dogmatične, ontološke.Dijalektički materijalizamkoji je -kodif1kovao Staljin,i koji je postao državnafilozofija, ontološki je po tomešto smatra zakonom samog univerzumaono što je samo jedanuslov saznanja, jedana teza.Međutim, lisenkizam će biti"upravo istina te koncepcijedijalektičkog materijalizma ,kojisvoje filozofs'ke teze koncipirakao prilllellljive ,zakone' ...koji se, nasuprot Žlivoj pmksimaterijalističkih i dijalektičkihteza, postavlja ,kao sudija efektivnenaučne prakse, to jest ne.umitno podvrgava naučne poj.move jurisdiikciji filozofskih ka.tegorija koncipiranih II obliku,zakona' ". "Poreklo ovih zabluda?- Sam Marx, nejasan ujednom pasusu Predgovora PriloguKritici političke ekonomi.j e ,S, ,razvi tku proizvodnih snagr,.A s onu stranu tog "slaganja"izmedu lisenkizma i staljinistič,ke,koncepcije dijalektičkogmaterijalizma pojaviće se"apsurdna teorija dveju nauka":buržoaske nauke i proleterskenauke.Nećemo se upuštati u pojedinostiLeeom·tove analrize togapsurda. Ali treba ipak da ukažemona n jegov cili: ta ideolugijase nije obraćala masama,nego intelektualcima, da bi ihučinila pokornim, stavljajući ihobavezno na stranu tlačiteljaili na stranu "neprijatelja državei partije", na stranu žrtava."Ucenjžl'ačka ideologija, ideolobija::;astra.šž1'Cl1lja Ž, iZa kraju,represije - eto to je strašilip"aktični efekat te llopštenefurmule "dveju lIauka" kojaopol1a,ša klasiZlI borbu sauzo dabi omogućila veću moč represijii da bi, ll?, pomoć represije,mobilisala "intelektllalce" lIslu.žbi drž-ame dominacije - i Iljih01'edominacije - /lad narod.uillz IiZi7Sama,' eto, to je jezgrož,!eološkog držaVI/og sistemakoji se 1948. služi lisenkiZl11ol1Zda bi ga, sa poznatom akademskompompom, nametnllo celilliintelektualaca ... Zna se daje ta ideologija Ila kraju dovelado procesa i do logora, do mučenjai do smrti od iscrpljenosti,gladi batiIla. "Uvek se vraćamoIZa StaljinaStvarno je bolje objašnjavatilisenk,izamkao intelektualnu"zabludu" nego tkao posledicumahinacija diktatora i "kultaličnosti". Izvrsno je LlJkazati navezu između terorističke mašineideologije dveju nauka i etatističkogaparata terora.Međutim, ipaJk se uvek vraćamona Stalj-ina, ili, bolje rečeno,na pitanje staljinske vlasti:jer stvarno se pod Staljinovomvlašću proširio "ontološki"dijalektički materijalizam.Kako je to bilo moguće? I kojisu to sada, za nas, institucionalniuslovi koji onemogućavajuneka novi Gulag? To je pitanjestvarnih uslova postojanjafundamentalnih sloboda:ono se ne gubi u oblacima. Pritom o njemu treba misliti napravilan način. Althusser vidi,.upravo nečuven paradoks" učinjenici da komunisti6ke partije,"mada zaslugom Marxa prviput, za sva vremena, posedujunaučna sredstva za razumevanjeistorije" - "izgledaju ne-1:IOG'lle da kao marksisti objasIle svoju sopstvenu istoriju".Taj bi paradoks bez sumnjenestao kad bismo, sledeći utome nekadašnjeg Althussera,postavili sebi pitanje o počinjenoj"olilašci". šta je to štomarksizam, Marx, marksisti nevide ili loše vide, a što se -tiče'l'lasti čm'eka nad čovekom?Althusser u s\'om predgovorune "predstavlja" delo, nego ,;konstitu knjigu i njen predmetela bi podsetio na neke stvarikuje su više nego očigledne ižive u sećanju". Taj tekst jemanje esej epistemološke vrste,~ više zauzimanje političkogstava.Prva konstatacija, prvi skandal:istorija lisenkizrna ne postoji:"Oila spava u zatvorenim583

A kod Althussera osvaja ta ž.c:sovjetskim a~-!zival11a,đll . . sl:rše: la istinom koja ga s-ye VIsenO/11 činu 12Jegov,~ teonJs~e 1 podstiče i suprot~t~vlja svakomsličnom k~tehI~!s1!' ~eđu.političke SalzrCl1!e. ,!,om cu ta.';Jju odgovara .. cutalZ1e kOI/F'I:': tim, pojam istme C~ill m} se,sta koji su izvan. SSSR doz:: kod njega ned

iti postavljene kao ekvivalenthuserlovske "egzemplifikacije"- kada je ovaj želeo da istClJkne"esencije", Očigledno je daovakvog Marxa ortodoksni neĆe priznati, Marxa kome je vra(:ena strast, "furor" koji ga jebodrio, Ali o ikojoj se to strastiradi? Kada čitate MichelaHenrya zaista se čini da je još,~edanput u pitanju filozofskastrast.Da se Kapital bavi filozofijomsubjekw - možemo samoodobravati Michelu HenryušIo to ponovo potvrđuje, Alipored toga Mo je iznalaženjealtiserovskih sofizama zanimlji\ o jedino ako se njima izričitorazjašnjava politika, MichelHenry se našao u istom položajukao Althusser: njegova marksovskafilozofija subjekta, kaoi Althusserova marksističkanauka", žeLi da bude čista odSVClJkog hegelijanizma (zajedmičkoodbijanje nesumnjivo manjeod teorijskih lutanja podeleJ ednoga nego od njegovih politićkihputeva), Otuda ovaj paradokskoji prevazilazi čarobnjačkeyeštine iz dela Lire leCapital: da se od krutog pozitivizmaNemačke ideologije, kojl odbacuje svaku filozofiju, naciniprincip jedne nove filozofije,i\1 etafi::.ika individlleMichel Henrv tada treba daponovi istu olJeraciju "nemačkihidcologa": transcendentalnoudvajanje-empirijske imanenciie."Istinski socijalizam" treba'lo je da "otuđenie ljudske prirodc"pod\'ede pod kritiku političkihkategorija; da bi u principKapitala stavio metafizi,kuindividue, Michel Henry trebada proizvede izveštaj e fabri čkih inspektora u rang "fenomenologijerada", a da bi sveo odnosburžoazija - proletarijatna odnos između univerzalnog;;:0 je je nenaturalizovano i individualnogkojenaturalizuje, onmora da se osloni na ova i argument:u Kapitalu se budoa-586zija javlja samo kao prosta in·karnacija kapitala, dok su radniciindividua lizo vani u svojcimodgovorima inspektorima, Zarovaj posebni zakon radničke rećiu Prvoj knjizi, koju MichelHenry s pravom podvlači, nebi mogao, obrnuto, da dovededo izvesnih sumnji u taj ontološkiosnov koji se javlja samopreko registarskih operata jeduevlasti koja "arbitrira" u Jdasnojborbi? A zar taj slavni individuumkoji treba da se javina kraju istorije, nije jednostavnasublimacija tog identitctanastalog buržoaskim etatističkimtehnikama individualizacije?Tačka na kojoj se nužno zaustavljaoštrina i suptilnostanaliza Michel Henrya je onau kojoj je filozofski tekst ulovljenII diskurzivnu mrežu postavljanjapitanja vlasti i pobunei razoren svojom političkomfunkcijom. Na ovoj tačkisc nameće višesmisleno čitanjeda bi se pokazalo da Marxovakoherencija pripada strategijiCI ne ontologiji, i da, možda, izaaporija "dijalektičkog materijalizma"postoji teorijs,ka politikaII kojoj materijalizam i dijalektikamogu da koegzistiraju,ne pomireni, kao izraz razlogaza Dpresiju i ,razloga zapobunu.Umesto toga ,knjiga vodi IIdvostruki spokoj: najpre uverenjefilozofa da Marxov tekstpripada samo njemu; da sverđavo što je moglo otuda nastatidolazi od toga što su gasuviše brzo ili suzato š to su bili ljudiII hitnji a i koristoljubivi -recimo političari; i da je do\ oljno vratiti se nepristrasnostinapisanog i strpljivosti komentarisanja:socijalizam će biti nakraju tumačenja teksta.To je povratak tekstu koji udrugi čitaliviše- rđavo,Isti mah upućuje na nešto saove strane teksta, na nešto štonije dispozitiv vlasti i borbeveć čista imanencija, obiljeproživljenog, porekla, povratkasebi. Time bi ovaj povratakbezvremenom i apolitičnomJ\Jarxu mogao da se . 'd vopom8dn ' pr,I nIZ!stad ,~m antJmarkslstIčkomi ,u I a ~oprlDese istom 0-S.U, UvođenjU soft socijaliz~a~oji llam priprema 'u nlU, za proleće 1978 J a pro~a~ar1'l:e!itteraire" b', (yj:r QUII~JUI1J 1976. ,r. - , l-hJean Borreil et Jacques RoucierePrevela Nevenka PetrovićMESZAR~S, Istwil1: L'ALIENAZION_.xova teOrIja otuđenja) Ed'" E IN MARX (Mar-- ltlOn Riuniti, Roma, 1976,, Problem otuđen 'a 'es,lZmu bio predmet b J ,u, mark_ privredama ' d' vlIza k k ' rOjl1Jh anakomt~k~ !la lSft~)J~ij sko-filološ_ 'l c CIjama da bi se sh .kim forma'.r l us tveno-politič_tl a složenost disk " vasesučeljava s t' USIj~: Autorvou: 'od n ! na!\?~ofskoI? ni·DO ' aJPoznatIjlh naucnika rt' -k' lm teonjsko polIC -lm ,pitanjima bil l, mp en,Imo bar Lukacsa (Lukač)l OpItza (P0pic) 'l' C" struišu6i pOJ'am otuđ c! re (~nrfO " enja U njePien' N 'll : I I studIje. e l aVI a (Pjer Navil) , b, vOJ Istorijskoj dinamičn 's\'e raznovrsne " " lPO' "PIll11ene tocr?,Ilo razmatra jući ili otlk ' ~~tI,, J ma na savremenu d. v o clodaovore if h ni aJUkocI~1 ' l S eme odgovoraslluaci]'u Sad rus tv~nu1" ' . a se ponovo Ja. - arxa - uz kaO' kJa Istovremeno ekonomsk \~ korektno stavlja Enael~: ..::veantropološko' ,o 1 zbocr neko h' ,9 netocr ' v sIstematIZovan je .. a b d ,g ,IpctetlOkog društv'u ucnostl, neao zbocr druo. pOJl!1~, sto ukaZUJ' e na nj'gov znacaJ v t 'v e-b Ot l' s a VIse na nJ'eaovu k~;; ~jje n~staje i~ kapit~1istič~'l nu u OgU u či '. '"ovoj misIr _ anetavoj MarxdoO'M . samo mlal~ai~ja. e s oga na putu preobv'," d" ,ak na: ,I u svetlosti najno- U, tu viziju Meszaros u]'lIje IS USlJe o to ' svoJegleda da je 'sa Mmes' PP! mu. Iz- ,š'Irok'o IstrazIvanjev, '\apaotuđ11 " - zarosovom nJa, uvek shvaćenocr kao ~-j aJ .tavom teoriJ'om ot 1 ' nentnootuđ ' d . uc enJa _ IS 't onjS' "k' I pojam" '" '"emI-, ,znač~y~,e " OblIo nov istOrijski C~

ne, čaki savreme?e, kritič~l:ekapitalističkog, drust,:a" M~rx J:odbacio pitanje ela h, Je, c~:~krazvijajućis~mokaplt,alIstlck~društvo povecao sopstvenu sf~rtl slobode, U tom po,glevdu M~szarospiše: "Zbog v,estacke PIl-roc le \ '~ll'kocr t;. o,brOja potreba, r 'stvorenih cdn9s1m~. kaplta IstI:čke proizvodnje, pll~Je da IIie čovek poveć:;lD sVOJU slob?du na računpnrode m?raio Jekod Marxa dobiti negatIvan odcrovor"(str. 190). ,'" Iz tih zapažanja, ~tayiše, l~'e sinteze Marxo\"e mIslI, auto!le izveo zaključak da, marksastičkihumanizam" to Jest pr~\"azilaženje otuđenj?, p~e?sta\~lja stvarno revoluc!op~Il1l p~o'ekt zasnovan na drust\eJ?c:-~ko:~omskoj struktU,l:i i polltlc;:koJorganizaciji radmcke, klase l das!čdstveno tc:m~v u njemu nen:a":čeGa idealistlckog, Samo su.lkOl~zcrvativni birokrati'~ (toi'e tačna primedba, na st1'. ~18)Inogli ot!kri ti j~dan, t,akav,:, Id~alizam,Jer, pnn~~c!lJe Ihes.za;ros, vraćajući lenJI!11~?1U takakhumanizam,kod Lt:~,llna, mar ,SlS , te, , \"a11 , svakoG udealizm? Io" madocrmatizma, "shvatanJe pOJol~~enja ~ njeg?vom nP{~j~~~znacenjU Imalo Je ?c u, ,.l cru": oda tle prOIzlaZI, kaoti Oo 'što je "Lenjin bnJ;:n 'l' t sh-va~o ,C·t, " da ie osnovna Ideja maI~sj,tičkog10 , "sistema " n'ecrova J '" kn"'tij"'a ka-pitalističkog opredme~j-• ~< "nmja uruštn:mh'l,ac-a p"O'7.no~< k','"vodnie i, otuđenja rada.". lD~opredmecena posredo\ anJ::, na,i'n1ni l'ad privatnu sVOJIl1U I'-'" " "j 118)';'

kaže: "Porast aktivnosti radnikai zanatlijskih pomoćnika uznemiravaoje ne samo posednike,već i umerene malograđanskedemokrate. U zimu 1847.pripremale su se različite radikalno-demokratskegrupe za-kako su oni shvatili - predstojećurevoluciju" (str. 49).pasaža iz Obermanna. Obermannkaže: "Gimnastički saveL.i nastupaju pre svega kao borbenetrupe demokrats,kog i republikanskogpokreta. Gimnastičkesvečanosti 1847. bile sudemonstracije borbene želje radikalnihmalograđana, radnikai zanatlijskih pomoćnika" (str.192), a Armanski je to jednostavnorekao: "Gimnastički savezisu bili borbene trupe denJokratskogi republikanskogpokreta, gimnastičke svečan

pošteno kopira i već postojećegreške u tekstu. T3Jko on citiračlan 1. statuta "Saveza komunista"prema sastavu E.Schraeplera (Šreplera), kojiumesto "pvivatna svojina" stavljapogrešno "privilegije". Takose ponovo degradira program"Saveza komunista", kojise temelji na marksističkim saznanjimai koji shvata ukidanjeprivatne svojine :kao pretpostavkuno,vog društva, na dalekiprirodno-pravni, malograđanskinivo poimanja "Savezapravednih". Uostalom, Armanskije mogao da proveri originalnitekst u MEW sv. 4, ilibar da se naknadno upozna sadis.kusijomkoja je objavljena1970. u svesci dnkumentacije.Sa stanovišta takvih saznanjanije čudno što Armanski smatraproces stvaranja saveza komunistau prvu revolucionarnupartiju proletanijata samo labavompovezanošću "grupa radnika".Istovremeno sa iskrivl1avanjemproleters,kogkaraktera"Saveza komunista" ikadArmanskog se jasno ispoljavazahtev za lukovodećom ulogominteligencije kad opisuje oznaku"komunista" koja se nalaziu Mal1ifestu komunističke partijekao ,}komunisti6ka inteligencijai radnici" (str. 180).Mnogostrano je netačna tvrdnjanašeg poznavaoca Marxada je Marx jednim veoma značajnimgovorom učestvovao nakongresu slobodne ,t rgovime , koj;je održalo "Demokratsko društvo"(str. 212). Kongres slobodnetrgovine nije održalo.,Demokratsko društvo" u septembru1847, već su ga organizovaligrađanski ekonomi, kojeje Engels označio ,kao "budale,glup&ke i hulje". Isto takoMarx niie mogao održatigovor na ovom kongresu slobodnetrgovine, kako- misli Armanski,pošto mu posle Weerthovoggovora nije data reč,:VI arx je mogao da održi svojgovor u "Demokrats,kom drutšvu",koje je bilo osnovanotek 7. novembra 1847, za vremeskupštine društva 9. januara5921848. Malo skrupulozni naCllrada i citiranja Armanskog ponovose javlja u ,;korišćenju"zbirki tekstova za istoriju ra!log socijalizma. Pri tom Armanskinajta6nije p r1kaz ujesporedne naslove i davno prevaziđenearhivske signature, dabi onda stidlji,vom kraticom(K, V) ukazao na pravo mestonalaza u sabranim delima Koolaili Vestera. Osim ovog sistemats,kogiskorišćavanjaparčavanjem,učenirasizgleda da se našautor uopšte nije mučJosa primarnim izvorima za ranisocijalizam i da je sekundarnuliteraturu najpovršnije pregledao,ukoliko je to i činio. Ujednoj primedbi Armanski pokazujestrašno neznanje (str.208, pnim. 1), ubrajajući prema"metodu i poreklu" J. Venedeyai Marra W. u grupu socijalistazanatlij&. Takva klasifikacijapokazuje nepozn&v&nje teksta,jer su se malograđanski litera,te Venedey i Marr oštro ograđivaliod "zanatlijskog socijalizma".U svakom slučaju je zaovo pridodavanje kriva autorovasnaga apstrahovanja kojabriše sve razHkec Njegov kopirajućieklekticizam povezuje sesa neznanjem inekorišćenjemtematski važne literature. Iakosu u bibliografiji dati autorovineobjavljeni mkopisi i slično(naslov rada, pregled SALZ itd.)ne nedostaju ni dela Treitschkea(Trajčke) ili Ec Mar'cks& ali nemabezbrojnih marksističkih iligrac1anskih standardnih dela.;,Naučni" socijalist Armanskikoristio je izgleda 'krajnje površnoprihvaćene n&slove, nakoje autor u jednoj primedbiu celini pokroviteljski ukazuje.Pogreške ,koje se javljaju nisuuobičajene štamparske 'greške,već učestalost i vrsta pogrešhihpodatak& ukazuju na to dakod Armanskog.Iz: Nicolajewsky, B.IIIvIacnch~n-Helfen, O., KarlMarx, Eme Biographie, Hanover19?3, i pni'kaza: Autoren.kolIektlv unter der Leitung vonII: Gem~ow, Karl ,Marx. ~EineBlOgraphle Berlin/NDR 1967(.«olektiv autor~ pod vođstvo~h. Gemko\a), Imaginacijom jel:aste:la: ~T!colajevs~y, ~oris iC.rugl, Kml Marx, EIlle BlOarap_~ie, B~rli!1 (NDR) v 1972 "'(str.A~). Blbl!o~rafske spekulacijem,seg ",kntIckog" pisca-učenjal~ad,?sNgle su vrhunac kad je~,va cl&nka Renate Merkles, koJ~. ~u .. se pOj&vili u časopisu"Deltrage zur Geschichte derArbeiterbewegung" (skraćeno:BZG) (Prilozi istoriji radničko aI?ukreta) :r:aslutio u nepostoje~c:,em ,:Berlmger Zeitschrift ftirGe.s~hlcht:forschung" (Berlin"~l casoplS za istraživanje istor;Je)(str. 242). ("Das Argument"br. 94, 1975, str. 999~1004)Reinhard MilllerPreVela N eda OklobdžijaGUASTIN1, R.: MARX: DALLA FILOSOFIA DEL!? ALLA SCIENZA DELLA SOCIETA (Marx: od filozonjeprava do nauke o društvu) - Il Mulino Boloctn1974. ' . o a,J-.)e~avno izašla knjiga Guastin1]aIma. ~aslugll što eksplicitnotematlzlra odnos Marxa pre-111e: pravu i Državi, a to - neoVlsn.!:?oniegovim zakl jučciJT1a- n~]e 1!lalo l!. jednoj zemliika? Sto le. ItalIJa, gdje teoriiskimarkSIzam uvel1ko kasni,38 Marksizam u svetunaročito u odnosu na te teme2.acl&tak koii autor postavli~l.'ll'ed .sebe tom širokom studiJon: lest :~konstrukci ia .. MarxCJnhteon la prava i Drža"e",u vremenskom 1'8SDOnu od1842. elo 1851: Dažliivom čitaocuneće izbjeći činjenica da593

upotrebom plurala - "teorije"ma protiv cenzure jezgru kritikečini konstatacija da zakon- autor podrazumijeva uvjerenjeo neophodnosti ne sam? čitcmjaMarxa po razdobljIma novanja, već mu pridaje pravone daje objektivne norme vredveć i njegovo unutarnje strogo svojevoljnosti cenzora, ne udarajućitime po akoiji već naispitivanje. I zapravo, uz pratnjuAlthussera, (Altiser) Mar· mjeri, a otkrivaju~i tako da)eIIxovu misao treba u spomenutomperiodu rascijepiti po lo protiv neke druge", a. ne zakonosnovi zakon "Jedne partIJeQ.ičkim i kronološldm razdob države. Da je u stvan takav onIiima, na osnovu "različite epistemologijekoja, s vremena nane bi mOQ.ao diskriminirati gradaneno ~budući da on kao zakon'o namjerama čini upravovrijeme, čini kompleksan okvirrazmišljanja o različitim spisimauzetim u razmatranje uje. k~nska forma protmiječi sadrto .onda se može reći da "zadinjujući neke on njih"; tako ža ju". Iz načina na koji će seMarxa filozofa liberalnog pravca,sljedbenika Feuerbaeha ći neke očite konotacije Marxota' kritika ,"oditi mogu se izvu(Fojerbaha), slijedi Marx koji ve misli, koja izgleda upregnutau borbu' za Državu prava,postaje marlksistom između1845. i 1847. i koji kasnije, između1848. i 1851, to stvarno koja se izvojevala dodavanjemza legalitet, sigurnost pr~va,postaje time što iza deskriptivnihprijedloga koji se odnoimi šmatrajući je takvom, vijednoQ. suštinskog smisla zakosena pravo i državu stavlja~e na osnovu vlastitog nor~atiYnoQ.sadržaja nego li po njedruGe upute koje se odnose naproletersku revoluciju.nim ~formalnlm i proceduralnimpotrebnim svojstvim.a. Zakon,zapravo, tako postaJe prlrodanzakon i zajedno sa prav'omu njegovom suštinskom1. l'vfarx, filozof liberalnogDrava. - Uzimajući kao temuIvlarxove spise od januara 1842.do proljeća 1843. (radi. se . očlancima mdavnom obJavlJenimu Rlzei1zsc!ze Zeitung), Guastiniizlučuje njihov zajedničkidjelokrug u diskursu koji ~e- na pray-nom planu - mozederiniratikao "logički pravno-prirodno uvođenje liberalnihsadržaja". Spomenuti članci, c;d(.nih o slobodi štampe do omho zakonu protiv krađe drveta,ukazuju na specifično pravnu linstitLlcionzi.lnu tematiku i stogaiZQ.leda da zahtijevaju, prije]10 što dozvoljavaju, analizu kojasc umije poslužiti sJ?eci~~čniminstrumentima ,kQ]1 \'isenisufilozofski i političkiyeć upravo pravni.Iz čitan ja spomenutih tekstovaizlazi' okvir pravno-filozofsketeorije mlado'g Marxa koj~je u cjelini uključena u gran:ce jednoQ.. iako radikalnog, h·beralizma ,koji pozajmljuje sadprosvjetiteljske sad ide~l.ističketermine i pojmove da bl Ih kasnijeujedinio u jedan sušytinsk;iprirodni zakon. Tako u clancI-594značenju samo zahtijeva analOQ.nu'sliku Države, shvaćenekao oblik najvišeg zaštitni,kaopćih interesa i stvorene višena osnovu ,konkretne stvannostiideje po prirodi stvari, negoli po svojoj empirijskojstvarnosti.Ova hegelijanska ograničenj~,i:lko lijevo orijentirana, svoJstvenamisli mladog Marxa nalazesvoju potvrdu ne San10 u(lancima koji su neposrednoslijedili, \'Cć' i u upotrebi jezika;misli sc na težinu koil! uMarxovom Q.ovoru popnmazakon slobode", i kaonpotvrc1uje prirodnopravIJU suštinu njegove misli koj~se počinje organizirati kao kr!tika postojećeg na osnovu r~~lonalneapstraktne deontologIJe.Na tracru tU1 postavki, tj. naC'snovu "'teorije prava i zakonakao vriiednosti. moći će Marxkritizirati Hugoa i povijesnuškolu prava,kojima je dSl\:oljanmotiv za obranu pozItIvnogprava činila l!~ravo ~inienicanjegove ponltlvnostI. Uztakvu politiku prava - ,koja će,prema Guastiniju, biti stvore·na poslije eksplikativne deskripcije- Marxu je još mogućeodnošenje drva okarakteriziratikao nešto različito odkrađe, čime p.ostaje zaštitnikopćeg interesa nasuprot pojedil'ačlZiminteresima, jer oni nećenastaviti da prevladavaju. Marx-- kojeg smo vidjeli u borbiza izvjesnost zakona, koji logičkiprimat određuje pravunapisanom na osnovu običajnogprava - završava time daovom posljednjem pridodajeposebnu vrijednost. Na osnovutih postavki nekima se činiloda su zamijetili srodnost izme·(iu Marxa i Savignyja (Sovinji).Postupci histol1ijske škole, istjeraniu kritici o Hugou, vratićese sada kao vrijedni instrumentiobraneu debati okraciama dna; Guastini se, ponašem sudu opravdano, suprotstavljatoj tendenciji, napomenuvšida lV!arx ne brani toutcourt običajno pravo; to je prj.ie svega slučaj Savignyja, pokome se običaj kasnije tumačikao običaj pravne doktrine"profesionalne grupe pravniika",no pravo koje nema što podijeHtisa općim Volksgeist, sa·svim određenim pravom 'kojebrani interese niŽlih klasa, zakoje običaj često "zna točno u·ln'atiti prirodu stvari".čini nam se da je po tojtooki posebno jasna dominan.ma funkcija objašnjena pojmomprirode st1'ari koja, a:koje služila kao model u porcclenjimapozitivnog prava, vršiistu aktivnost u porec1eniima običajnog prava. Ne 5va,ki obijeron samim tim što jestmože postati ili jest za·\'eć samo onaj kQji. stvasc po prirodi stvari, pri-ra jućiuo: 8drec1ene rac;onalnesheme i uz određenu Doliti-kuprava. Politi·ka koja za trenutaknalazi II Drža'd iednu od svo·žarišnih toča ka i svodi sena želju da preuzme brigu iinteres o općem a da ne dozvolivlastitu kontaminaciju i podvrgavanjeličnim interesima.Ovo do sada je rekonstrukcijaGuastinija koja se odnosina period poli tičkog liberalizmaMarxa. Trebalo bi odmahprimjetiti da ono bitno nije toIlko bilo stvoreno iz zaključa:,a koje veliki clio MarxDvih interpretatora,počevši Dd Mehrmga(Meringa), smatra suglasnim("Marx je Državu poimaokao veliki organizam u kojemje moralna i politička slobodamorala nalaziti svoje ostvarenje,i u kojem svaki pojedinigi'ađanin slušajući zakon Državesluša prirodne za·kone vlastitograzuma, ljuds,kog razuma"!),koli'ko iz filološkog i kritiakogaparata koji je omogućavaočitanje Marxove pravneteorije specifičnim sredstvima,lišavajući time tekstove o kojimase govori neodređenosti.Treba takoder reći da :kakoG~'astinijevo prihvaćanje spisa,kOJe je Althusser jasno izmijenio,tako i pažnja prenesenatime implicitno više na mina pravnu epistemologiju sprečavajuda se ispravno ocijeneti fenomeni a latere, II odnosuna taj ipak embrionalni sistem,hez kojih Marxova misao nakon1845. ne može a da se ne pojaviodjednom formirana. upućujućitološke neQ.o li stvarne izvore.Tako, kad 'Marx brani integraln;publicitet unutarnjih debataoci strane skupštine, piše da bisc "ona, postavši neposrednimpredmetom javnog duha, mora·L. odlučiti na to da bude opredmećenje javnog duha; ida bi na koncu. izložena svietlujavne svijesti. morala položitisvoju specifičnu prirodupred tu' javnost"', gdje ako je~)či la da je raskorak izmeduia"nog i pi-i\'atnog shvaćen kaonešto što sc na nivou ref8rmatorskoQ.liberalizma može rij eŠJi. isto je t21'ko ipak evidentnoda se konstataciia o jed.nom takvom raskoraku javihlna nivou stvarnosti, dovoljnofrivolne, a da bi se mogla srna·I F., illehring. Vita di Marx, Editori Riuniti. Rim. 1972.. str, 44,2 K. Marx, radovi SerUti politiCi giovanili, Einaudi, Torino, 1950, str. 87.,595

trati sposobnom da uvjetujedržanje govorn1ka prisutnih uS'tboru. Može se, na primjer,pročitati ovaj izvrsni sud o govornikuplemi6kog reda: "Budućida između ostalog stvarnapozicija ove gospode u modernojDržavi ni najmanje ne odgovarauobrazilji koju oni imajuo vlastitoj poziciji, pošto živeu jednom svijetu koji je vanovog stvarnog, budući da je daklesnaga zami:sli njima srce ium, oni se nezadovoljni praksomneminovno hvataju za teoriju,no za onostranu teoriju,za religiju."J Sada, bez prisiljavanjada tekst govori više nošto stvarno govori, moramo ipak konstatirati kako se stvarnapozicija, nezadovoljavajućapraksa, preokreće po Marxu iz1842. u onostranu teoriju, kakoje zapravo političko is,kustvosuradnika Rheinische ZeirWloasamo supstantiviralo ovu ini sao, pomažući joj da izadeiz apstraktnosti i uopćenostisvojstvenih mladom hegelijancu,kako bi pristala uz dubokoujedinjujuću koncepcijustvarnosti u kojoj potrebe ljudI,njihova stvarna egzistencija,počinju biti traž.ene ika:ko, s~otkrivene u oblIku protlvr]ecnosti,iako unutar odnosa kojinridaju Državi brigu za opće.~ No trebalo bi u povodu togapreci~irati, trebalo bi naime,reći da mladi Marx pridaje Državibrigu za opće upravo za~ojer ono što Država pokaZUjekao svoj interes nije uvijekopće. Barem u jednoj ,Prilicikoja se pojavila u debatI o ~akonuprotiv krađe dneta Drzavase toliko spustila da je djelo\'ala. .. li obliku privatnogvlasništva; samo u jednoj prilici,upravo toj, potvrdile:, seinverzija iza koje je Drzavam-euzela privatne interese odbacujućiinterese većine. "Tapresumpcija priv~tnog. ,intel:esa,čija kukavna dusa mje mkadbih osvjetliena i prožeta idejomDržave, čini ozbiljnu i te-596J Ibid. str. 92-93,, Ibid. str 198 ..5 Ibid. str. 29~meljnu lekciju Državi. Kad seDržava, čak i u jednoj točki,toliko spusti da djeluje, prijenego na sebi svojstven način nanaćin privatnog vlasništva, ondaslijedi odmah iza toga damora usvojiti sredstva svojstvenagranicama privatnog vlasništva,:.To sve naravno ne stvara u1848. kritiku Države, već ponajvišekritiku na njenom nižemnivou, to jest na nivougrađanskog društva; i tu se 10-kaliziraju ,konflikti koji, ukolikoih Država ne rješava, pokušavajuda je podvrgnu jednoj odprotivničkih snaga, no ne bilokojoj od njih, već strani vlas!lika. Marx, koji sam sebe definiranekol:Jko mjeseci kasnijekao nekog tko "odmah i čestosluša zapovjednički glas potrebemeđu ljudima"', već je sam sebiobjasnio kako se stavljaju'na raspoloženje i tko personificiraopće i privatno; obraćanjeDržavi, budući da preuzima nasebe brigu o općem, izražavaveć prvu kr,itiku građan&kogdruštva j same postojeće Države,pošto oboje pokazuje dasu stvoreni ponajviše na taj posebannačin, kojeg tvori pri\'atno vlasništvo.2, Marx, sljedbeIlik Feuerbachao- Marxove spise od ljeta1843. do septembra 1844. dakleod Kritike Hegelove filozofijedržavIlog prava do Svete poro[lice, Guastini će grupirati premanjihovoj vodećoj niti i ujedinjavajućemprincipu što bitrebala biti "antropološka epistemiologija otuđenja, koja jepoza imljel1a od Feuer-bacha izatim dosljedno razvijena". Osnonletekovine Marxove misliu 1Jerioclu koji razmatrama -prema Guastiniiu - mogu sesažeti u kritičkom preokretuHegelove logike i u stvaranjuopĆe teorije otuclenja, ·koja sesastoji u teoriji otuđenog radaiu teoriji razdvajanja političkeDržave i građ

pasnost svog razdvajanja odprakse,Prelazećisada na analizu tekstova,možemo reći ela ono štonije uvjerljivo u GuastLnijevimspisima jest pokušaj da pokažeideologičnost misli mladogMarxa ćak i uz cijenu očitihforsiranja: tako Kritik des H egeisc/zell Staatsrechts ne pokazujenikakav stvaran napredakMarxo\"c misli u odnosu na prijašnjepoimanje društva i povijesti;ona je čak okrenutadrugim predmetima, na prvommjestu logici, a zatim se podrazwnijevada ta logika ni izdalekanije promatrana kao 10->:ika društva i moderne Države,'tom načinu gledanja kontradiktornesu dvije vrste osvrta,jedna je unutar teksta, drugajc svjedočenje samog Marxa osebi kad piše: "Prvi rad kojiSC1m preduzeo radi rešavanjasumnji koje me bejahu ophrva!e bio je kriticki pregled Hegelovefilozofije prava, , , Moje jeistraživanje dovelo do rezultatC1da sc ni pravni odnosi, nidržavni oblici ne mogu razumetini iz sebe samih, ni iz takozvanogopšteg razvitka, ljudskogduha, nego da im Je koren~naprotliv u materijalnim Zl\'otnim odnosima, čiju je celokupnostHegel,., obuhvatio imenom "biigerlic/ze Gesellslzaft"(građansko, tj. buržoaskodruštvo)"9. Odavde već jasnoproizlazi \'eza koju Marx reLrospektivno posladja izemđukri tike filozofi je prava Hegelai materijalističke koncepcije hisLorije,'očituje se ·kako Hegelne s"tvara jectan neutralni obiektna kojem se "Vrši kritika,"toja pošto "ne izlazi van opsega!cgi,kc ne izlazi ni izYCĆHegelove tem;iza,"czi Država - drusl\"oc!o\'ela :Marxa do najviše toč,kcnromalra'! ja modernog Duržo&skog drus!va, omogućuju mukasnije kritiku Hegelove Jogi.ke,koja "jc bila osm1ena na to dane ostane takova, pod uvjetomda pokazuje punu širinu vlaslitestvarne izražajnosti.Moze se [vrditi da Kritik desif egelsdwil Staatrec!zts ne pripaLlapoliLičkoj misli samo tamogdje se ne uviđa ili se spocitujelv1arxu da nije uvidio prisuenoststvarnih procesa iza onih logičkih, rascvjetavanje prI'ih pod kririkom drugih. Razdvajanjegradanskog društva i polilic,keDržave, od čega polaziHegel, jest, kaže Marx, "sigurEO s l ,"arno u modernoj Državi",Nalaženje političkog smislasa strane građanskog druŠi va "jest potpwla pretvorba",gdje sc građansko društvo moraodvojiti od sebe sama kakobi jedan dio njegovog bića kojimu je direktno suprotan bio\ ažeći, i gdje politička Državane može a da ne bude rezultattak\"og procesa apstrahiranjadrustva. Hegel, dakle, polazećiod jedne stvarne oprečnosti, nestavlja "politiČki život u zrak,iako je politički život nestvaranživot, eterične sfere gradanskogdruštva"", u kojem apstraktnoizjednačenje na nebupolitičkog svijeta odgovara stalnostirazlika u "zemaliskompostojanju društva", Ovdje jevidljiva veza koja spaja logičkukritiku Hegela sa kriti.komciržm'e; kradomice dobijen sa~:etak empirije jest tajna Hegelovelogike kao demokracije iprikazuje granicu samopol;itičkeelllancipacije zahtije\"ajućizajedno s njom socijalnu emancipaciju,Jasno je kod toga kakoFcuerbach, .kritičar Hegela,bio do\"oljan da objasnitoga \TC111e,1a: različitižakI jučci - iako suvrlo znač"ajni ne pružajunan1 ČUJ-if srnisao razl1:k:c":vlarxo\'a nadmoćnost, čakkad i upotrebljava FeuerbachoYe instrumen tc, stvara se nani\WouanalizekQd u njemačkoj filozofiji pra\'21 i Države izlučuje "jedinunjemačku podjest koja stoji9 K, ~,'l:1I-X, Prcdgoyor za, Prilo[J J~ritici političke ckOi~9.nlijc~ li K. l\larx-F.Engels, I~abml!a dela, tom l, Kultura. Beograd 1949, str .. 301.10 K. Marx, Opere filosofielze giovalZili Editori Riuniti, Rim, 1969, str, 93.598al ]Jari sa modernom službenomstvarnošću", i kad garantJ~'aJ.?ogućnyst po~razunlijevanJall1\"crzlJe subjekt-predikat\an filozofs.l;:ihkoordinata ipotpuno unutar moderne sadašnjosti;Marxova nadmoćnost jeupravo u tome što je uhvatio!zsažaJnost He.~elo\'e filozofijel slo Je u SVOJIm poređenjimaponovno utemeljio kritiku kojaje, ako je kod Feuerb'achabila osuctena na iscrpljenje usvom nepo~redn0.n1 objektu,kod Marxa bIla tohko protlrmačenada dos tiže v las tito kons tituiranjekao naučni opis jednogprocesa koji se stvara nateret tog objekta,.Dakle, iza načina postavljanJaprema Hegelu i lcritike Hegela- što čini gotovo jedinifilozofski objekt Marxa iz 1843-18.. 14 - očituju se razlike saFeuerbachom. Shvatiti Marxovuepisten:1010gijy .u njenoj specifIcnostI,znacI l točno vrednovatimodalitet ,kriUke Hegela.Dok se Feuerbachova flložofijapostavlja kao potpuna ODOzicijas obzirom na HeaelaMarx, u tome mnogo bliži ~ru~gu mladih hegelijanaca, više seplibližuje - kao i Bauer u PoSGlme - racionalističkoj i pmgresivnojinterpretaciji te filozofije,ne samo po uočavanjunivoa stvarnosti koji su u njojprisutni, \'eć ponajviše što, iako se pri kritiziranju njenaopredmećenja i alijenaciie nočujenjena potpuno nezamjenljivazadaća C,Veliko u Hegelo,:oj Fenomenologiji i u njenomkonačnom rezultatu." jest, dakle,to što Hegel samostvaranje('ovjeka shvaća kao proces, 0-nrec!mećenjekaorasnredmećekaoospoljenje i ukidanjetoga ospoijenja; što shvaća su ..štinu rada, a predmetnog čovjeka." kao rezultat v1aštitograda1!" Hegelova je filozofija,za Marxa, dakle, i filozofija rada.To Feuerbach nije v,idio, apo.Šl.O, nij~ savla,cIao taj nivopns!ljen J.e, svoJ antropologi/.c,m ostaVItI u općenitosti noto znači i pr.tsutnost Hegel~ iza\Tlo poznate Prve teze o Feut,rb:lchl.LU zaključku nije dovoljnospomenuti, izmec1u ostalog oči:e metodološke srodnosti izme(ill Feuerbacha i A1arxa, ela dru,gog podvrgnemo prvom, već semože reći zajedno sa Guastini,jc:m da "kad se stiglo do toga,ovdje ima toliko više Hegelakoliko nema Feuerbacha,II istoj mjeri u kojoj ima višebm-';;oaske Države, sa dominacijomforme koju ona slavi, kolikonema dimenzije senzibilnog,promatranog u svojoj neposrednosti","Isto se može rećiza Marxa iz Rukopisa kojisa svojom teorijom otuđenjane doz\'oljava vlastito svođenjena Feuerbacha, pocI uvjetomda se pojam Gatt/mga o"graničavai tumači unutar p~o.imad ruš tva i da se kritika poli tičkeekonomije ne javlja iz hilokakvih moralnih pretpostav'ki,\'eć se čak želi postaviti na ni\"0 nauke, "Krenuli smo odpretpostavki poEtičke ekonomije;prih'"atili smo njen jeziki njene zakone" upravo stogašto ona utiče na onaj nivo ko ...ii- može završiti' otkrivajućiprotivrječnosti između konkurencijei monopola, rada i vlasništva,ili bolje, rada i kapitaIzl. a postoji umcć.uĆi se li si~stematsku povezanost, iako uz!lcsigurnos ti, sa kon tradikci.iamakoje otucleni rad uspijevaizbaciti van ekonomske politike.Sve to sigurno ne može slu-7iti Dri izbičgaianiu problemaredefiniranja oclnosaizmečtu e ..piSLL:Il101ogije il1ladog l\larxa ione iz Kapitala, Dod uvietomda sc usporeeluje" taj Marx i.'Capital, a ne Q\'ai posljednjii Feuerbachovi Principi filozo ..tije bltc!llĆilOSti."II K" :'iarx" Rani radovi, Naprijed, Zaurcb. 1976. str. 320.t2 B. de Giovanni, Marx e lo Staro, li Democrazia e Diritto" br. 3, 1974,stL 50.'"" II Najbolja reko~str:'kcija ... ?ylarxove epistemologije po njego\"im etapamačm, se da je ona kOJU je naClillO N. Badaloni U Per il comunismo EinaudiTorino, 1972.'599

3. Marx: O revoluciji i Državi.- Svakako, Marx će se ubrzo osloboditi filozofske an·tropologije, kad će se pojmomnačina proizvodlZje - koji tvoritemelj i efektivnu polaznutočku njegove misli - biti umogućnosti da osnuje novu nauku,koja će kao predmet i·mati ,,način proizvodnje, slijednačina proizvodnje, prijelaz izjednog načina proizvodnje uurugi"14.Učvršćenje istraživanja naproizvodne snage i na odnoseu proizvodnji omogućit će Marxuda otkrije kako su oni neovisnii samostalni u odnosuna individue i njihovu volju,pokazujući time, zajedno saprekidom s filozofs,kom antropologijom,osobenu crtu novedruštvene nauke: izdvajanje,dakle, jedne zone objektivnih,ili onih koji se mogu objektivirati,odnosa i činjenica i pri·davanje logičkog prioriteta tojzoni u odnosu na individue. Natoj je osnovi moguća naučnateorija revolucije i Države; ustvari, podjela društva na klasei ekonomski odnosi podre(tenja radnika u odnosu na vlasnikesredstava za proizvodnjustvaraju analogne odnose nasvim mjestima društvenogfunkcioniranja. Država je, dakle,daleko od toga da bi bilaneka apstrakcija, ponajviše 0-blik političke organizacije vladajućeklase i, usporedo s prvom,vrši svoju funkciju, sankcionirajućika,ko pravne odnosetako i materijalne odnose proizvodnje,dozvoljavajući funkcioniranjetakvih odnosa i regulirajućikontraste izmeđuklasa.U tom okviru misli manifestirase, pored ostalog, eleme-nat novine i na pravnom poljuvrSI se prevladavanje prilOdnOgprava imperativnom ivoluntarističkom ,koncepcijomprava, nakon čega ono više nijeprijevod pnirode stvari, većproizvod volje koja više nijeni lična volja suverena ni mističnavolja Države, već voljavladajuće klase čiji je sadržajdan materijalnim odnosima postojanjai čija forma, forma zakona,ima kao svoju suštinskukarakterisDiku to da predstavljapravo kao cjelinu impersonalnihzapovijedi, kao emanacijuneke opće volje, same po se·bi nezav,isne. Pored produbljavanjaspecifičnih mehanizamafunkcioniranja dominacije klao,eu modermom buržoaskomdruštvu, usuperstrukturalnomokviru prava i Države, u Marxase tumači teorija revolucije ko:ia izmectu 1845. i 1847. nalazisvoj oslonac u protivrječnostiizmeđu proizvodnih snaga i odnosau proizvodnji, učvršćujese zapravo u bazi nalazeći uklasama svoju pokretnu historijskusnagu. Proletarijatu ćebiti pokazan put preuzimanjapolitičke moći, Ikao obavezniput u obaranju buržoaske pre·vlasti, kao etapa u stvaranjukomunizma.No, zadobijanje političke moći,tj. prisvajanje Države, imasmisla samo ako znači rascjep.kavanje njene mašine i stavljanjeu pogon političkih i eko.nomskih mjera koje pokrećunjen proces odumiranja. ("Cri.tica marxista", br. 5, sept.-ok.tobar 1975).Domenico T m'antoPrevela Ljerka ŠvagelU biblioteCi ~Marksi:::amtlost" dosad ob/avi/eno,;Karl Korš, MARKSIZAM FILOZo.FIJAAndre Gorz. RADNICKA STRATEGIJA I NEOKAPITALIZAMSerž Male, NOVA RADNICKA KLASARože Garodi. VELIKA PREKRETNICA SOCIJALIZ:-.tALeIio Basa, IZGLEDI EVROPSKEUEVICERadovan Rihta i saradnici, CIVrLlZACIJA NA RASKRSeUAnd Lefevr .. S ONU STRANU STRUKTURALIZl\IANajdan Pašić, POLITI CK O ORGANIZOVANJE SM.IOUPRA VNOG DRU·STVAIvan Kuvačić, MARKSIZAM I FUNKCIONALIZAl\1Zoran Vidaković, KORAK NAZADDVA KOR,:..KA NAPREDEdvard Kar-deli, RAZVOJ SLOVE·NACKOG NACIONALNOG PITANJ~Dušan Bilandžić, IDEJA I PRAK'>,~DRUSTVENOG RAZVOJA JUGOS:""',VIJE 1945-1973 ..Alfred Smit -FRANKFURTSKA SKOLAFan-Enriko Ruskoni,Argiri Emaniel, NEJEDNAKA RAZMENA, l-IIfrank Depe, KRITIKA SAODLUCI·VANJADaniel Sove, SAMOUPRAVUANJERoman Rosdolski, PRILOG POVIJE·STI NASTAJANJA MARXOVA .. KAPITALA", I-IIE., V., Iljenkov, DIJALEKTIKA APSTRAKTNOG l KONKRETNOG UMARKSOVOM .. KAPITALU"Boris Majer, STRUKTURALIZAllIAldo Zonardo, FILOZOFIJA l SOCIJALIZAMErnesto Ragionieri, MARKSIZAMJNTERNACIONALAMiladin Korać, SOCIJALISTICKI SA,~lOUPRAVNI NACIN PROIZVODNJEU biblioteci .. Ant%gi;e" dosad OG·;avljel!o:MARKSIZAM I UMJETNOSTPRmUENE U SUVREMENOM RALVIJENOM KAPITALIZI-.IU. I-IlSA.MOUPRAVLJANJE IPOKRET, I-IllAFRIKA l SOClJALIZA.\1U prrpremi.RADNICKIKLASNA BORBA I SOCIJALlSTlCKAREVOLUCIJAROB"A PROIZVODNJA U SOClJ'LIz\1U l-llRADNICKA KLASA 1 KLASNA BOR,BA, l-IllI14 R. Guastini, op. cit., str. 246.600

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...