Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Gavi, Sartre, VictorREVOLUCIONARNI ČOVEKPoiitički illleleklualac, kako ga mi zamišljamo,1I1OG'i će da bude bilo koji radnik.Victor: Mi sada osporavamo izvesnu podelu ulogaizmeđu intelektualca i političkog čoveka: intelektualcakoji mora da kazuje celu istinu i političkog čoveka kojije cepa na delove, tako da je masa konzumira malo-pomalo.To me je naročito začudilo kod Lip-a: mnogo jeljudi govorilo, ali ja sam konačno upoznao i druge koleklive,gde je još više ljudi uzimalo reč; zapanjujućeje tu bilo što su glavni elementi odnosa snaga periodičnobili iznova razmatrani, diskutovani od svih prisutnih.Počev od potpunog uvodnog izlaganja odgovornih, postojalaje, na neki način, kontrola kolektiva aktivistanad celom istinom; oni su putovali po celoj Francuskoj,gotovo svugde su diskutovali, sagledavali izbliza odnos~naga i biF~ u stanju da kontroliš'i:r celinu gledišta odgovornih.Nije tu više postojalo lice političkog čoveka kojiLlZima na sebe da zadrži u tajnosti važne elemente. Ovomi se ne čini naprosto irezultat neke sasvim izuzetne borbe,nego mislim da to otkriva stvaranje jednog novogkoncepta politike koji, uopšteno govoreći, ponovo stavljau pitanje tu podelu uloga između, recimo, kritičkog intelektualca,koji ne dopušta da bude obmanjivan, a ondai radničkih organizacija; podelu uloga koja je bila karakterističnaza dominaciju KP nad radničkim pokretom.Šta ti o tome misliš? I po tvome mišljenju trebalo bi dakritički intelektualac bude više političar, a političar dabude više kritički intelektualac ...Sartre: Da ...Victor: Mislim da se to pojavljuje i da to treba podržati,a da je sve što vuče ka jednoj staroj koncepcijiintelektualca i političkog čoveka potpuno nazadno.28Sartre: Utoliko što se politički čovek, pre svega, višene prikazuje kao politički vođa, on je bilo ko, poštoje u hipotezi revolucionarnog čoveka, koju mi i daljeimamo za sutra, svaki revolucionarni čovek politički ...Victor: Da ...Sartre: Ne postoji, dakle, više razlika između intelektualcai političkog čoveka, pošto je intelektualac po·litički čovek, a kao što si maločas napomenuo, i političkiljudi su intelektualci. Oni bi se na kraju razumeli. Danasse događa da se oni ne razumeju kad intelektualac govorio istoj stvari, zato što je intelektualac mnogo višeteoretičan, što je njegovo razmišljanje o nekom određenompredmetu mnogo šire; ja ne znam da li je on upravu u trenucima kada tako razmišlja, to je već drugopitanje, ali on se u svakom slučaju ne nalazi na istojravni s političkim čovekom onakvim kako ga sad definišemo.Intelektualac više nema sopstveni raison d' etre,sem što stiče znai1ja koja politički čovek ne može stećiili, tačnije rečeno, nema potrebe da stekne. Intelektualacje, na primer, naveden da proučava nauku u isti mah radielemenata znanja koje mu ona daje za striktna upoređenjakoja on namerava da uspostavi, a politički čoveksve to ne zna. On to može znati, ali on to ne znaobavezno, dok je intelektualac primoran da to zna. Mogaobih, dakle, ako hoćete, da vidim i neku vrstu dubokeidentifikacije kod svakog između političkog čovekakoji on jeste i intelektualca koji bi trebalo da bude,koji će on biti.Victor: Ali ta idetifikacija se vdi u borbi ... hoću dakažem, da izvesni oblici društvene i političke egzistencijeintelektualca, koji podrazumevaju tu podelu uloga morajuda budu osporavani, isto kao što i sadašnji oblik političkogčoveka, odvojenog čoveka, čoveka specijalizovanogu veštini upravljanja ljudima, u tehnici dominacije morada bude osporavan ...Sartre: ... politički čovek koga mi ne poričemo toje bilo koji čovek, to, dakle, nije neko ko vlada tehnikomdominiranja nad ljudima. On vlada samo jednomtehnikom, a to je tehnika ubeđivanja ...Victor: Da, ali ti tu, po mom mišljenju, malo uprošćavašstvari, jer se mi još ne nalazimo u besklasnomdruštvu, čak se ne nalazimo ni u široko revolucionisanomdruštvu. Dakle, svaki čovek, čak i ako proističe iz masemalih, nepoznatih, ako preuzme neku odgovornost postajepolitički čovek, i odmah je, samim tim, podvrgnut totalitamompritisku sadašnje superstrukture. On, najčešćei ne znajući da to čini, usvaja izvesne stavove koji sustavovi autoritarne vlasti, stavove koje su dominantne29