Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

čak i oni - a to znači vođe komunističkih partijakoji su priznali da osvajanje političke vlasti nije"početni" trenutak revolucije, prećutno prihvataju činjenicuda preobražaj svojine u suštini označava ukidanjekapitalizma kao načina proizvodnje. Postoji još jedannaC111 identifikacije "baze" i "vlasništva nad sredstvimaza proizvodnju" - u stvari izokrenut o i suženo shvatanjeMarxa. Možda je Marx rekao da kapital nije stvarveć odnos ljudi posredstvom stvari; možda je napisao- u čuvenom Predgovoru za Prilog !cririci poLitičke ekolZomije,odakle potiču tolike greške u tumačenju odnosabaze i nadgradnje - da se baza formira iz "određenihodnosa nezavisnih od njihove volje" u koje ljudi stupajui da li "odnosi proizvodnje odgovaraju određenomstupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga";možda je MalX rekao da "cclokll]Jllost tih odnosaproizvodnje", da baš ona sačinjava "ekonomsku strukturudru:5tva, realnu osnovu na kojoj se diže pravna ipolitička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni odnosiaruštvene svesti"; drugim rečima, možda je on tvrdioda su b2za i nadgradnja dya odvojena nivoa međuljudskihodnosa od kojih su prvi - oni stvoreni Ll "društvenojproizvodnji njihove egzistencije" - prevashodni, alipri običnom čitanju to je izgledalo sasvim drugačije.Baza je izjednačena sa sistemom vlasništva nad sredstvimaza proizvodnju, kapitalizam sa privatnim vlasni­~tvom nad tim sredstvima, a kapitalistički način proizvodnjeje jednostavno posledica svega toga i sa nestankomovog oblika svojine osuđen je da se ugasi ili izgubisvoje značenje. S tim što se u postrevol~cionarnimdruštvima mislilo da je socijalistička priroda baze 2:arantovanaupravljanjem koje više nije privatnog kar~ktera,upravljanjem radničke klase preko njenih~ poliiJčkihpredstavnika - kod Lenjina je to Partija, kod luksemburgovaca"saveti" - onog istog organizacionog itehničkog sistema proizvodnje koji je kapitalizam izg~-adioi ostavio u nasleđe (j, da i ne napominjemo, i~tihy:?roizvodnih snaga). Izgleda da se čitava rasprava voelenau Sovjetskom Savezu dyadesctih godina, i porediz\"csne zaoslaiosli ..." Jasno je - i neću zadržavati na ovomproblenlL1 - da se sy;}ko donošenje sucia o svodi na fe~nom?n.n.ad?r~dn)e. Toliko za ope koji zahtevaju opravdanja (komUl11stlll1S1stlra]U na kulturnOj zaostalosti rusko!?: društva' IsaaeDcutscher, kc:ji nije bio komunist, objašnjava centralizaciju, papr~:na rome l ekscese, opštom društvenom zaostalošću) i za onekOJI opravdanje ne traže (kao što su Meclveclev ili ortodoksnil.rookisti, po kojima je napreda,k, bez Staljina, mo!?:ao biti bržii sa manje krvoprolića). ~226značajnih Lenjinovih aluzija u vezi s "državnim kapitalizmom"kreće Ll ovim teorijskim okvirima.Međutim, kao istorijska formacija i kao sistem proi2.\'odnjekapitalizam se ne može poisto\'etiti sa posednickomklasom. To je čitava jedna proizvodna civilizacija,ponikla oko određenog tipa akumulacije i repr~dukcije,iz koga je nastao najsloženiji i istovremeno na]­izopačeniji splet odnosa za koji istorija zna. Činjenicada imalac kapitala nije više privatno lice i da, praktično,onaj deo profita koji se ne preliva u fond akumulacijeodlazi u drugom pravcu, ne menja suštinu i mehanizmeovog sistema proizvodnje. Kod Marxa se to jednostavnopodrazumeva, ma koliko bilo jasno na logičkom planu.Čitavo Marxovo interesovanje upravljeno je direktno naovaj globalni sistem odnosa, u kome privatno vlasništvonad sredstvima za proizvodnju (kao i svi svojinski odnosiuopšte; uporedi: Predgovor za Prilog kritici političkeekolloli/ije) predstavlja samo jedan aspekt. Da bi seovo shvatilo nije uopšte neophodno neko izuzetno dubokoproučavanje Kapitala; dovoljne su najpoznatijestranice dela Gnmcirisse, "Prekapitalističke ekonoms~'~eformacije". Tu Marx prati istorijski tok procesa u komese čovek odvaja od svog rada, od proizvoda svog rada,otuda i od samoga sebe; i time Marx ukazuje na složenostodnosa koji određuju ovu "proiz\'odnu civilizaciju"koju je zaveo kapital, svet kapitalističke proizvodnje- jedna krajnje uska povezanost između materijalnogkaraktera proizvodne stvarnosti, međuljudskihodnosa između proizvođača, najamnog l'adnika i imao:.:aUi upravljača kapitalom, između "ci l ja" sistema aku111ubcijei reprodukcije kapitala i političke i društvene istorijekoja iz toga proizlazi. Zbog svega o,'oga je ulog"socijalističke revolucije" nešto sasvim drugo od samepromene u s\'ojini nad sredstvima za proizvodnju, saprayičnijum raspodelom profita koja iz toga sledi i bezdiranja u sve druge odnose robe i postvarenja. Pre:imetspora je potpuno razlaganje odnosa među ljudima, odnosaizmeđu ljudi i stvari i njiho\'o ponoYl1o uspostayljanje,revolucionisanje "društvenog oblika proizvodnjenjihove egzistencije".Bez ovoga, uzimanje vlasti i ukidanje posedničkeklase predstavlja samo jedani nedovoljanuslov za borbu protiv kapitalističkog oblika proizvodnjekoii nastavlja da funkcioniše pod različitom upravom.Ovakvo obrazložen ie je dugo vremena odbacivano. Trockiga je odbacio san~im tim~ što je tvrdio da birokratijanije klasa jer ne poseduje sredstva za proizvodnju P;},prema tome, ne može da ih prenese narednoj generaciji.227