Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

More documents

Recommendations

Info

objektivnoj stvarnosti vaZI drugi poredak nego nasaznajnoteorijskom nivou našeg znanja o naučnom statususaznanja na tom prvom nivou.RezimeTomberg uopšte predočava izjednačavanje privatnogi individualnog. Ali brkanje individue i privatne osobebilo bi fatalno zato što dovodi do pogrešnog shvatanjakolektiva. Osim toga, uvek je individua ta koja misli.Kolektiv individua koje misle diskutllje i odlučuje. Bilobi apsurdno odlučivati o tome kako da se i šta da semisli. Odlučuje se o tome kako da se zajednički dela.O mislima se disku tuje, što u praksi može značiti samo:proverava se njihov doprinos rešavanju problema i podvrgavase pokušajima pobijanja. Rezultati diskusije, praktičneodluke i osvedočena teorijska shvatanja predstavljaju,svakako, ono što Tomberg označava ne sasvimjasnim pojmom "kolektivne objektivnosti". Može se poćiod toga da kolektiv ima utoliko nejasnije, ako ne i mistifikovanepredstave o ostvarivanju pomenutih rezultata,ukoliko manje demokratska diskusija prethodi elementarnimodlukama, i njih i donosi.Kolektivna diskusija nije "pogodna" za rukovodstvo.Ali pogodnije rukovodstvo bi i prestalo da stvarno rukovodi.U uslovima obogaljene kolektivne diskusije pojedinackoji nešto ne prihvata aklamacijom l1ego kritičkidiskutuje vrlo lako može izgledati kao običan nepogodanusamljenik. Nameće se iskušenje da se on, koji očiglednone želi da se odrekne svog "individuanog mišljenja",optuži za "individualizam". Ali individualizam je neštosasvim drugo što potajno leži u osnovi držanja tolikih"pogodnih drugova": odbacivanje obaveZI1osti teorijskediskusije i praktičnih odluka. Diskusija kao proveradoprinosa koji dati predlozi daju rešavanju problemai kao svestrani pokušaj pobijanja ideja, s namerom dase zadrže samo one koje mogu odoleti svim napadima -takva diskusija zasniva se na najobaveznijem od svihkriterijuma, na kriterijumu kolektivne prakse i na uviduu nužnost praktične obaveznosti. Individualista je rezigniranu ovom pogledu i on, stoga, poznaje samo pogrešnualternativu neobaveznosti i obaveznosti koja nijei;ametnuta, određena diskusijom i uvidom. . .Naučni karakter socijalizma stoji u zategnutom odnosusa njegovim demokratskim karakterom, ukolikozahteva naučne kompetencije koje su ,nejednako raspo-528deljene. To je jedan od razloga za subjektivno i objektivnoobojenu ulogu intelektualaca u radničkom pokretu.U isti mah, zakonitosti naučnog procesa imaju neštofundamentalno zajedničko sa zakonitostima demokratskogprocesa: one ukazuju na diskusiju i racionalnoubeđivanje.Zakonitosti demokratskog i naučnog procesa odgovarajuu određenom pogledu zahtevima situacije čijaperspektiva mora biti perspektiva akcionog jedinstva ipolitike savezništva sa različitim organizacijama: oni sene razgraničavaju nego uzajamno uključuju; nemogućeje uopšte ubedljivo osporavati kriterijume njihovogostvarivanja zato što su to kriterijumi ostvarivanja opštihracionalnih ubeđenja. Marxova i Engelsova ličnaprocena vlastitih teorijskih rezultata optimalno odgovaraovim zahtevima. Ortodoksni marksizam je ovde, kao iinače, nedogmatičan.Saznajnoteorijski status koji su Marx i Engels pripisivaliapstraktno-opštim saznanjima, tj. to da ona predstavljajurezultate uopštavanja iskustvenog znanja, imadalekosežan značaj. On postavlja kao zadatak prihvatanjesvakog razvitka stvarnosti i našeg pozitivnog znanja,i zabranjuje svako osamostaljivanje opštih postavkiu odnosu na njihovu iskustvenu osnovu iz koie onijedino i mogu da proizađu. Pojam niti vodilje naglašavaonu heurističku vrednost ovih uopštavanja koja rukovodiistraživanjem i političkom praksom. Shvatiti ta uopštavanjakao rezultate znači takođe shvatiti ih kao proceskoji se nikad ne završava. Odatle sledi da svako pravilnorazumevanje naučnog pogleda na svet marksizma niihmora shvatiti kao proces. Treba unapređivati njihov razvitaka ne pribojavati ih se kao opasnosti. Dalje, odatlesledi da se moraju uzeti u obzir zakonitosti naučnogprocesa. Naučno saznanje ne podleže zapovesti. Potrebnaje naučna otvorenost i uspostavljanje transparentnosti upogledu ostvarivanja novih saznanja. Svaki oblik organizacijekoji sprečava diskutovanje o različitim shvatanjimau okviru naučnog pogleda na svet jeste nemarksističkii odražava se reakcionarna. Stoga, za uvid u toda teorija ima karakter procesa potr~ban je uvid IInužno suprotan karakter ovog procesa. Treba naći odnosnodalje razviti oblike u kojima se on produktivnoodvija, a ne stavljati ga u kalup metafizićkog materijalizmakome je od samog početka sumnjiva svaka novina.Nužno je institucionalno isključiti mogućnost da se uodređenim sferama upravo stavlja tabu na ostvarivanječisto teorijskih vitalnih funkcija.34 Marksizam u svetu 529
Posle ovladavanja prirodom posredstvom nauke itehnike, posle marksizmom utemeljenog ovladavanja"drugom prirodom", ljudskim društvom, postavlja seproblem ovladavanja "trećom prirodom", naime političkomorganizacijom svesnog uobličavanja društva.("Argument" br. 98, julijavgLls[ 1976.)Prevela Olga J(ostrcšclJić. .InterVjU530
Page 1:
Intelektualci iradničkipokretFried
Page 5 and 6:
ad istorijski odumire, ne znači li
Page 7:
što bivši buržuj postaje antibur
Page 10 and 11:
u lijeka govori se sa svojevrsnom u
Page 12 and 13:
nikada njeZInIm organskim intelektu
Page 14 and 15:
đu prvih i. drugih (recimo, izmeđ
Page 16 and 17:
o ULOZI INTELEKTUALCA. *D REVOLUCIO
Page 18 and 19:
Sartre: U obliku njihovog znanja i
Page 20 and 21:
Sartre: Maj to nIJe UCInI O odmah,
Page 22 and 23:
Dokle crod se ne bude tako radilo,
Page 24 and 25:
klas le znalački i dugo udešavale
Page 26 and 27:
nih pozicija i novih pozicija koje
Page 28 and 29:
naših revandikacija, nego radi ne
Page 30 and 31:
Carlo SimoniSARTRE, INTELEKTUALAC,
Page 32 and 33:
Zadaća je intelektualca da svoje p
Page 34 and 35:
· klasičnocr intelektualca", kakv
Page 36 and 37:
Georges LapassadeRUSO I ENCIKLOPEDI
Page 38 and 39:
izrazima psihoanalitičara: za Rous
Page 40 and 41:
odvoje dve koncepcije ove interpret
Page 42 and 43:
***U zaključku važno je istaći o
Page 44 and 45:
***Ovde nećemo započinjati difere
Page 46 and 47:
tist, i da ie svaki mit praznoverje
Page 48 and 49:
v.~ruga stvar je misliti pojedinač
Page 50 and 51:
stacijama za koje budućnost nikad
Page 52 and 53:
predstavlja u razobličujućem ogle
Page 54 and 55:
intelektualci vrše. Gramsci je ova
Page 56 and 57:
feudalni sistem raspadne. Crkva ču
Page 58 and 59:
vIjali su se jedni za drugima i tak
Page 60 and 61:
mo zato da bi mu nametnula monopol.
Page 62 and 63:
su u poziciji da razgolite vIa di"?
Page 64 and 65:
navodne inicijative Ranoja 1958, si
Page 66 and 67:
Svi oni koji se raduju uključivanj
Page 68 and 69:
ijalizmu". Na primer, jedan broj In
Page 70 and 71:
jesen 1965, godine, na pri~11e~', o
Page 72 and 73:
su dobrovoljno odlučili, u okviru
Page 74 and 75:
stvarnom odnosu političkih snaga.
Page 76 and 77:
cijama doživljava značajnu promen
Page 78 and 79:
~ ,Charles FrankelMUKE HUlVlANISTI
Page 80 and 81:
ciji, da bi se oštro okrenuli prot
Page 82 and 83:
pokoleba - bilo da se bavi pisanjem
Page 84 and 85:
Michel MazzolaOD INTELEKTUALCA KOD
Page 86 and 87:
ijaju otuđenje. I samo kroz te lju
Page 88 and 89:
marksizam ostvaren i ispunjen), mo
Page 90 and 91:
koalicije u kojoj centralnu ulogu i
Page 92 and 93:
jaia je "negativna korelacija izme
Page 94 and 95:
tualna elita može odrhti svoj utic
Page 96 and 97:
strane porodice sada je posredovana
Page 98 and 99:
vNa ovaj ili onaj način sve ove va
Page 100 and 101:
neistražen život. Oni smatraju da
Page 102:
turu revolucionišu tako što istra
Page 106 and 107:
skim i političkim institucijama".
Page 108 and 109:
kao da se radi o stvarima. Paradoks
Page 110 and 111:
Ona bi pre bila "Svi ljudi treba da
Page 112 and 113:
kritikovaleostala 'Sovjetskib'Savez
Page 114 and 115:
zloglasnog rukovanja Staljina i Rib
Page 116 and 117:
i, s druge strane, odbrane socijali
Page 118 and 119:
prioritet dat egzemplarnoj praksi,
Page 120 and 121:
lom delu analize ovo sagledavanje i
Page 122 and 123:
čak i oni - a to znači vođe komu
Page 124 and 125:
S':l- on.i~!l mod~Iom razvoja nasta
Page 126 and 127:
do jednog nose Ll sebi zajedničku
Page 128 and 129:
u pojedinacnim stavovima, bivši ko
Page 130 and 131:
lđenim ci1jeJ? Ta,kav stalv se či
Page 132 and 133:
sa moskovskog radija za vreme rata,
Page 134 and 135:
malom. Kult ličnosti duboko je pro
Page 136 and 137:
narsao na malo simpatija kod intele
Page 138 and 139:
su, posle demonstriranja svog prija
Page 140 and 141:
je istaći da su, nasuprot drugim p
Page 142 and 143:
dišta Lefebvrea u velikoj meri sad
Page 144 and 145:
liku između velikih "kosmopo1itski
Page 146 and 147:
~l,ajuri: Februara 1965. "Italijani
Page 148 and 149:
o ' - ," ..::.. eMichel-Antoine Bur
Page 150 and 151:
o tom izbijanju Istorije II prvi pl
Page 152 and 153:
nji deo L'Etre et le Nćmu izričit
Page 154 and 155:
nog rada. Engels je to demonstrirao
Page 156 and 157:
trebe masa; osporavanje nužnosti p
Page 158 and 159:
univerziteta na početku ovog veka
Page 160 and 161:
spoljašnjeg poretka. Setit~ se z~b
Page 162 and 163:
nih zadataka preduzetnika i prenose
Page 164 and 165:
"zaštita :pronalazača" više nije
Page 166 and 167:
javu inteligencije, "koja zarađuje
Page 168 and 169:
velikog dela inteligencije odlikova
Page 170 and 171:
sociologa da ga odrede 2 • Neuspe
Page 172 and 173:
identifikuju stvarnost sa postojeć
Page 174 and 175:
gitimiziranje objašnjenje nekog dr
Page 176 and 177:
Ako sad razmotrimo ideološku POZIC
Page 178 and 179:
Drugi i trajniji simptom ove tenden
Page 180 and 181:
zvan je - u skladu sa novom ideolog
Page 182 and 183:
ma. Sada se SDS-u konačno pružila
Page 184 and 185:
U samom gradu Kentu, pak, eksplozij
Page 186 and 187:
strpljenje mladih i time omogućio
Page 188 and 189:
za kampovanje. Mnogi kamperi pokuš
Page 190 and 191:
ilo mr:~go ni privremenih pomoćnih
Page 192 and 193:
Ali ne sasvim. Posle izvesnog vreme
Page 194 and 195:
mnoštvo podeljenih pritisaka koji
Page 196 and 197:
ev~Iuc!onisa.ni U v samom temelju.
Page 198 and 199:
stru~turi razvije:nog ~apit,:lizma;
Page 200 and 201:
e protiv muške dominacije na svim
Page 202 and 203:
i sposobna da obrađuje zemlju. Oni
Page 204 and 205:
eđuje da rukovođenje bude rezervi
Page 206 and 207:
Bogatstvo tih sadržaja biće utoli
Page 208 and 209:
Z1Zači da više nemaš ideala?Što
Page 210 and 211:
znanja i konkretne prakse, razume s
Page 212 and 213:
S druge strane, ukazuje se na činj
Page 214 and 215:
Broj mladih Broj mladihkoji su oti
Page 216 and 217:
olakšan: recimo, fabrika isporuču
Page 218 and 219:
niranje porodice i rodbinskih odnos
Page 220 and 221:
Friedrich TombergOD "KRITIČKE TEOR
Page 222 and 223:
cija; naprotiv, treba da se odvija
Page 224 and 225: Fredu, nešto što je prisvojeno is
Page 226 and 227: da je ona u međuvremenu - kako tak
Page 228 and 229: nego - uz korišćenje još nezrele
Page 230 and 231: J?e.hanicistički, sasvim nespojivo
Page 232 and 233: telo u svom totalitetu je moje Ja,
Page 234 and 235: Srednjovekovnom hrišćanstvu se ni
Page 236 and 237: theareticos, on se ne može odupret
Page 238 and 239: Horkheimer očekivao od radničkog
Page 240 and 241: Dakle, da li će u bilo kojoj budu
Page 242 and 243: autonomna egzistencija, mada se sve
Page 244 and 245: sm!slu. Utoliko moramo dati za prav
Page 246 and 247: jiv sa tradicionalnim hrišćanstvo
Page 248 and 249: eticosa, a ne za nesmetano slobodni
Page 250 and 251: pogled na svet koji se ujedno može
Page 252 and 253: čovekovoj individui već dato u bi
Page 254 and 255: postavljamo da ih Haug nije video n
Page 256 and 257: učiniće dobro ako se priseti puta
Page 258 and 259: koj svesti. $to se tiče fašizma,
Page 260 and 261: p~tan~e njegovog odnosa prema priro
Page 262 and 263: poru".41 Naprotiv, nova zajednica j
Page 264 and 265: 'Wolfgang Fritz HaugSOCIJALISTIČKO
Page 266 and 267: na i"Ako je argumentacija tačna, k
Page 268 and 269: delatnosti ideologa, ono što je id
Page 270 and 271: Izgradnji i sa političkom praksom.
Page 272 and 273: Ovaj - u sličnoj literaturi neuobi
Page 276 and 277: Lucio CollettiPOLITIČKII FILOZOFSK
Page 278 and 279: časopis iz razloga koji su bili ka
Page 280 and 281: to ipak kapitalističko, društvo -
Page 282 and 283: materijalizam značio nešto više
Page 284 and 285: tesno vezani za određene istorijsk
Page 286 and 287: uržoaske političke ekonomije, kri
Page 288 and 289: Vlse zabrinjava jeste činjenica da
Page 290 and 291: velikoj meri zapostavljaia, a to je
Page 292 and 293: Ako pogledate dela kao što su Agra
Page 294 and 295: II\:TELEKTUALCI I RADNlćKA KLASAMA
Page 296 and 297: upotrebi strojeva).' Pojam radnedje
Page 298 and 299: da podupire vladajući blok jed~nom
Page 300 and 301: ljenog subjektivistič.kog približ
Page 302 and 303: A kod Althussera osvaja ta ž.c:sov
Page 304 and 305: ne, čaki savreme?e, kritič~l:ekap
Page 306 and 307: pošteno kopira i već postojećegr
Page 308 and 309: trati sposobnom da uvjetujedržanje
Page 310: 3. Marx: O revoluciji i Državi.- S
show all

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...