Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Izgradnji i sa političkom praksom. Često se ljudi orrraničavajuna to da koriste stereotipne formulacije, d: sebore pomoću citata ili da svaku poziciju koja odstupaod njihove proizvoljno etiketiraju u ovom ili onomsmislu kao revizionističku.""Upravo iz načina na koji su dejstvovali naši velikiučitelji mora proizići okretanje ka kritičkom duhu ipodstrek za nečuveno obnavljanje političkog rada i prakse,na taj način što će se povesti računa o razvojustvarnih istorijskih procesa." .Berlinguer se izjašnjava i o pitanju ko učestvuje urazvijanjLl marksističke teorije: "Kao što ne postojinijedna vodeća partija i nijedna vodeća država (naimeu međunarodnim odnosima komunističkih partija i zemalja),tako je istina i to da je na teorijskom nivourazvijanje marksizma povereno mnogostrukim prilozimapartija i pojedinaca".Georges Marchais (Žorž Marše), generalni sekretarKomunističke partije Francuske, zahtevao je na toj istojkonferenciji "odricanje od svake obavezanosti i svakezvanične filozofije". Da li to znači odl'icanje od svakeLl?ave~nosti i svake sistematike teorija naučnog socijalIzma?Pre nego što uđemo u ovo pitanje, nastavićemoizlaganje tamo gde smo ga prekinuli, tj. kod teme samokritikaintelektualaca.Perspektive socijalističkog pokreta imarksističkih intelektualaca II SRNU našoj društvenoj situaciji postoji tendencija da semi formiramo kao "ideolozi" u Engelsovom smislu. Onosto Tomberg formuliše za građansku individuu koja scbavi filozofijom a što važi i za mnoge članove pC:u·tijekoji se njom bave, tj. odvojenost od aktivnih masa, čini::Ja je naša situacija objektivno "apstraktna", da je našaIdeelna delatnost, tako reći, odvojena od političke iekonomske delatnosti masa. Ova "apstraktnost" našegdruštvenog bića ima tendenciju da se reprodulzu ie j:'.'.~specifična apstraktnost naše svesti. Istupali protiv oveapstraktnosti - to je jedan od bezuslovnih zahtevasamokritike intelektualaca. Nije kritičko držanje, kakvotreba da zauzmemo po savetu Berlinguera već kao takvograđanski pristrasno, nego to važ( za ~pstraktnu kritiku,koliko i za njenu suprotnost, apstraktno opravdavanje.Pod ovim ovde podrazumevam neumesno izvođenj~iz ideje kad se zahteva idejno uopštavanje stvarnogIskustva. Kod Tomberga se ova vrsta apstraktnosti520nameće nasuprot njegovom pokretačkom motivu. Onapreti da mistifikuje celu diskusiju. U situaciji u ZapadnojNemačkoj i u Zapadnom Berlinu govori se samoo "organizaciji radničke klase" a ne uzima se u obzirta osobenost da KPN i SJZ (Socijalistička jedinstvenapartija Zapada) organizuju samo veoma neznatnu .l!1anjinuradničke klase. Pre svega, ne može se gov.or!!l oteoriji i praksi borbe za socijalizam ne povezuJucl tosa konkretnom perspektivom koja još uvek mora bitiveoma dugoročna, ali ne može počivati na takvoj fikcijijedne jedine, dominantne radničke partije kakva je ovdeLl zemlji saS-vim irealna. Izgledi za socijalistički preobražajvezani su za pretpostavku akcionog jedinstva različitihorganizacija radničke klase i za njihov savez sadrugim društvenim slojevima, eventualno čak klasama.U vezi sa Španijom Can'illo je izneo kakva bi bilakonsekvenca iz donekle slične situacije kad je na berlinskojkonferenciji raskrstio sa predstavom o tome daproletarijat uživa monopol kao avangarda i umesto togasve snaae rada i kulture" nazvao nosećim, mnogostrubmkol~i:tivoni kolektiva, koji je u sebi organiz~cionodiferenciran. Kod nas bi bilo umesno govoriti o svimSi/aga711a lada, nauke l kulture kao o kolektivnom nosiocusocijalističkog preobražaja našeg društva, jer bi setako povelo računa o nemačkoj jezičkoj osobenosti i orazvijenijem kapitalističkom društvu. To nikako ne biznačilo da bi s ovakvom perspektivom partije izgubilesvoju samostalnost ili bile nje lišene.Ova upravo skicirana perspektiva je, svz.kako, vrloapstraktna. Ali njena apstraktnost je u principu različitaod apstraktnosti onih argumentacija u kojima se, bezobzira na istorijski razvitak i posebnu nacionalnu situaciju,uopšte iskazuje to da razlika između 1917. i 1976.postaje isto tako beznačajna kao i između zaostale,despotski tlačene zemlje u razvoju i visoko razvijenogkapitalističkog industrijskog društva. Na pogrešan načinje apstraktno to što Tomberg o odnosu između intelek:tualaca i radničkog pokreta piše " ... da intelektualcijedino II samom radničkom pokretu ima ju adekvatnoines to u borbi za socijalizam i da tu podležu objektivnimobaveznostima kao i s\'i drugi. Ako pokušaju daiz\'an mog pokreta rade na izgrađivanju socijalizma, onisvakako neće moći - odvojeno od tela - da funkcionišukao prava glava. Dve stvari u isti mah intelektualacne može postići:~ prvo, sačuvati privatnu nezavisnost svogindividualnog mišljenja i delanja, a, drugo, kao priznatičlan socija1i~tičkog kolektiva, i sam merodavno odluči­Yati o praksi tog kolektiva".521