Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

mogućnost da postoje logori u Sovjetskom Savezu, 1963.godine pise:"Nema sumnje da smo bili žrtve političkih laži kojesu svojstvene staljinizmu, ali smo isto tako mi samiodbijali da pogledamo nekim stvarima u lice, sa istomonom vrstom slepi1a koju smo morali kasnije da otkrijemokod onih naših drugova iz Pokreta otpora koji suodbijali da veruju u primenu torture u Alžiru .. ."8LU početku šezdesetih godina glavno izvorište disidenatabilo je u redovima studenata, ali grupa starijihpobunjenika koja se okupljala oko Marcela Prenantazaslužuje da se posebno pomene. Posle septembarskogreferenduma 1958. Prenant je napisao Thorezu pismooštro kriiikujući odsustvo reformi u Partiji. Stavovi oratu u Alziru, zatim njegova kritika politike Partije čudnoje bila nalik na kritiku koju je bila formulisala ćelijasa Odseka književnosti na Sorboni, a koju je rukovodstvoenergično odbacilo u januaru 1959. Prenant nijeponovo podigao partijsku knjižicu. Početkom 1962. prihvatiose predsedništva u Društvu bivših članova KPFkoji su ostali vemi principima marksizma-lenjinizma,a čije su osnivanje pokrenuli Henri Bigot (Anri Biga),Etienne Charpier (Et jen Šarpije), Louis Coustal (LujKustal), Favier Chazal (Favije šazal) , P. Folgavez (P.Folgave) i Pierre Lareppe (P. Larep). Marta 1963. Udruženjeje objavilo prvi broj časopisa Dćbats commwlistes,il aprila 1963. počelo je kampanju za rehabilitaciju žrtavastaljinizma u Francuskoj, počinjući sa Andre Martyem.Ovakva aktivnost očigledno nije bila preduzetada bi se izazvalo dopadanje kod Partije, te nije bila lišenaizvesne naivnosti kada su, januara 1966, Prenant i18 drugih intelektualaca uputili pismo Waldeck Rochetu- tražeći ponovni prijem u Partiju. Potpisnici su biliprimetili "izvesnu laku evoluciju politike KPF i njenogrukovodstva ... Sporne teze koje su se još juče nametalekao apsolutne i neprikosnovene istine - napuštenesu ..." Oni nisu zahtevali samo da Partija prizna svojegreške, nego i da povuče optužbe koje je bila izreklaprotiv pobunjenika, koji su bili u pravu. Kada je Partijaodbila ovaj predlog Prenant je zatražio arbitražu jedneanketne komisije. Bila je to mala komedija.Dugotrajna borba koja se zametnula početkom šezdesetihgodina između Partije i studenata komunistabila je daleko ozbiljnija. Ona je pokazala do kojeg stepenaje mlada generacija bila podozriva u pogledu voljei sposobnosti svojih starijih drugova da će destaljini-27282 L L F, 28. februar 1963.zavati Partiju i potvrdila stalnu netrpelji.vost rukovo~~stva prema njoj, te do izvesne mere odra~ll~ vrascep kOJIse u otvorenom obliku ostvario u komul11stlckom svetuposle 1960. godine.Savez studenata komunista (UEC) osnovan je umartu 1957. sa otprilike 500 članova. To nikada nije. bilamasovna organizacija: 1962. njegovo članstvo dostizaloje jedva 4000 članova. Ali,. njegov. utic~j)e si~ur'nobio veći nego njegova broJnost; nJego':,l clanovI razvijalisu \'eliku aktivnost u redovima U~EP, a 1?63.godine prodavano je 30.000 primeraka njegovog hstaClarte.Razume se da je u početku cilj UEC bio da popularišekomunističku politiku među studentima. Ali, on jeubrzo ispoljio svoju nezavisnost. Posle II kongr~sa, ~februaru 1958. a naročito u periodu 1960-1961, nJegOVIčlanovi pokazivali su znake nezadovoljstva polit~komPartije u odnosu na rat u Alžiru. Tri glavne .s~~,uJe suse postepeno razvile u krilu Saveza: "sledbel11cl , ~vekspremni da slede partijsku liniju. u svim okolno.s~m1~,,,Italijani" i "levica". "Levica" je bIla ~klona .. da. kr:rtlkuJ~sovjetsku varijantu mirolju~ive koeg~l~tenclJe l. sImpatIziralaje sa kineskom ~polJnom pO~lt~l~om. Os~m toga,ona nije imala poverenja u oportul11stlck~ tak~lku ~P~na unutrašnjem planu, a posebno u stan, vec. ?vestal,;lek - savez sa diskreditovanom SFIO. "ItalIJanskastruja izražavala je za~1tey za is!insko.r:: :Iestaljiniza~ijom,podršku miroljubIVOj k.oegzlstenclJl l ~spostavlpnjesocijalizma parlamentarl11m pu~em. Ona Je veroval~u neophodnost policentrizma u krIlu svetskog komumstičkogpokreta. "Italijani" su ?suđiv.ali ars~!ut:1U yeruFKP u avangardnu ulogu KPSS I kao I "levIca ,111SU Imalipoverenja u oveštalu formulu o Jed~nstveno~ save~u.Oni su više voleli da dođe do saradnje sa PSU (Jedmstvenasocijalistička partija) i levim socijalistima. U1962. oni su u redovima UEC imali izvesnu prevagu.Njihov generalni sekretar Alain .Forner . (Al~n Forner)bio je simpatičan, a novi glavl11 uredl11k hsta CZartr:,Pierre Kahn (Pjer Kan) bio im je potpuno odan. NaVI kongresu, 1963. godine, italijanski delegat Terzi (Terzi)optG.žio je u svom govoru stare antifašističke savezei apelavao na jedinstvo levice, zasnovano. na supro~sta:vljanjukapitalizmu i monopolizrnu. Ova] govor bIO. Jeobjavljen u Clm'teu, što je Partiju r~z?,esnclo. MeđutIm,"Italijani" su sačuvali komandn~ Pozl~IJe. Pro~ral~ Kongresabio je izglasan sa 249 protIV 9, l 61 uzdrza11lm gl;:tsom.Godine 1964. Partija je uzalud pokusavala davIh18 Marksizam u S\'etu 273