Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

o;: * "i:. 1750. i?odine počinje objavljivanje Enciklopedije.DIderot q?Idro), predvodnik niza progresivnih intelektual,:ca,~OJI rukovodi izcl~vanjem ove knjige sudara se sadrz~vmm apar~rom kJI se trudi da ukoči razvoj i deoloskeborbe. Zatvaraju ga u Vincennes. Godinu danaranije, J. J. Rousseau, tokom posete svom zatvorenomprijatelju, ,c;>?lučuje .da .počr:e sa pisanjem svoje prve~f!sprf!ve, CIJe ~e objavljIvanje tako podudara sa objavlJIvanJemmamfesta Prosvetiteljstva. Rousseau će pisatii članke za EnciklopedijU. Međutim, to nije dovoljnoda se dokaže, kako to neki pokušavaju da učine, da ćeon .na neki način sve do pojave Rasprave o nejednakosti(Dlscours .sur l'~l1egalite) ostati enciklopedista. Upravo~uprotno, Jasno Je da se njegovo prvo delo veoma jasnol dIrektno suprotstavlja - a Rousseau kaže da ie i Diderotuto bil,? jasno - tezama koje je inteligencija togvremena raZVIJala.Delo doživljava veliki uspeh, a Rousseau postaje sla­:ran. Autor'~ uspeva paradoks da ostvari svoje ambicijeIZ. mladc;>sil: otkrivajući tajne motivacije drugih, koje suuJedno.I nJe~ove,. i ideološka ubeđenja, koja je, mislećida sle~I nekI sVOJ .sopstveni put, u suštini i sam prihvatao.Njegova teza Je poznata: 'progres nauke i umetnostine nosi sobom i moralni progres; razvoj nauke nije obave~nor:;?tor koj'! će čo;rečanstvo pokretati unapred."FI~OZ?ft. dakle m~u ono sto tvrde da jesu. Njima nedostaJeIstI~a: za kOJU tvrde da joj služe i da ie šire, onisu robOVI Jednog mišljenja koje bi želeli da osloboderazobličavajući ga. Budući ujedno i mistifikatori i mistifi.c:.irani,oni poseduju jednu koruptivnu vlast koja jošVIse ubrzava dekadenciju istorije i još više nas udaljavaod relattvl1e čistote prvobitnih vremena. Ta štetnost intelektualcatemelji se na jednoj viziji sveta i ljudskogdelovanja u tom svetu čije principe Rouseau osporav;.Rousseauav sistem gradi se na osporavanju ovih principa,kojima on suprotstavlja principe prirode. U Dijalozimase to jasno izražava: njegov sistem je u suštini"sistem prirode", kome je suprotan protivprirodan sistemintelektualaca-/: * *Filozofija J. J. Rousseaua suprotstavlja se od tačkedo tačke postulatima inteligencije.Rusoistička koncepcija čoveka nije kulturalistička:on~ se, nap.roti:" zasniva na prvobitnoj upotrebi pojmapnrode. TotJ pOjam pre svega ima heurističku vrednost:56on i~ražava i utvrđuje nemogućnost da se definiše nekostanje čovečanstva koje ne bi bilo obeleženo kulturom.Čovek u "prirodnom stanju" nije istinski čovek: on bi,u tom stanju, ako želimo da odredimo filogenetiički mamenat,pre bio antropoid. U ljudsko zalazimo počev odtrenutka kad su pogledi počeli da se ukrštaju, kada čov~ku drugom počinje da vidi biće koje on gleda i kojenjega gleda.Tekst druge Rasprave prikazuje taj preobražajkao prelaz, _ kvalitativnu promenu, što predstavlja radikalniraskid s prethodnim stanjem. Naime, odlučujućielement ovog prelaza nije - suprotno onome na šta nasnavodi čuveni tekst o svojini ekonomsko2: reda. Odsuštinske \ažnosti je to što se ova promena ~vrši na nivouintersubjektivnosti.U "mladosti sveta", koja predstavlja istinsko rađanječovečanstva, čovek postoji zato što je u drugom otkriosvoje druga ja. Subjektivnost se rađa iz intersubjektivnosti.Rusoistička analiza najavljuje ovde he2:elovsku,čije suštinsko kretanje Marx reprodukuje u jednoj belešcisvog Kapitala: "U izvesnom smislu sa čovekom jeisto kao i sa robom. Kako on na svet ne dolazi s ogledal~m,!Ii bo filc;>zof a la Fi~hte, čije ja Ile oseća potrebubilo ceg~ da bl se potvrdIlo, on se pre svega ogleda ipotvrđUje samo u drugom čoveku. A taj drugi mu se,kožom i dlakom, čini pojavnim obli-kom Ijudsko2: roda."Ova misao može biti prihvaćena kao najbolja ih.istracijaRasprave o nejednakosti.Međutim, to nije i interpretacija koju marksistiuglavnom predlažu. Nasuprot tome, ovi komentatori,koje, bar što se ovog mesta tiče, sledi celokupna kritika,pod,:lače. važnost koju je Rousseau u rađanju nejednakostIpndavao ekonomskim determinantama - tehnicii odnosima između "bo2:atih" i "siromašnih" izmeđuonih koji "poseduju" i anih koji "ne posedu'ju". Ovasporna interpretacija zasniva se na čuvenom apostrofuprotiv svojine (.,Onaj koji je prvi ...") koji je autoru oratorskom poletu stavio na početak dru 2:0 2: dela svojeRasprave. Često. poneseni stilom, zabo~'a~Tl jamo daobratimo nužnu pažnju formuli koja ispravlja tu misaoi koja sledi neposredno nakon ovog lirskogiz1iva. Rouseauu stvari podvlači da je nužno zamisliti jednu fazukoja je već ljudska i obeležena izvesnim oblikom nejednakosti.U toj prvoj fazi sukob još uvek nije ekonomske prirode.To je čisti sukob prestiža koji izbija iz ljubavnognadmetanja, koje već prouzrokuie prelaz sa bića napojavu: nadmetanje je izloženo sudu pogleda. Da se vratimona već navedenu Marxovu misao ali koristeći se57