Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

JOs manje je isticao intelektualce koji su bili čuvariideološke nadgradnje.Ukratko, marksizam je svoje centralne teorijskepostavke uveo na osnovu ograničenog istorijskog iskustvakoje mu je prethodilo: (1) sistematskog usvajanjanauke od strane moderne tehnologije, (2) potpune eksplozijerevolucije u komunikacijama, (3) zrelog razvojasistema masovnog javnog obrazovanja, posebno višegobrazovanja. Upravo ove kasnije pmmene istakle su naupadljiviji način rastuću ulogu tehničke inteligencije iintelektualaca, što je dovelo do rastućeg nesklada u samomjezgru marksističkog modela usredsređenog namoć utemeljenu na svojini, sakrivajući tako ulogu inte~lektualaca i inteligencijeY Ma:rksizam kao doktrina proleterskerevolucije prisiljen je da izbegava ili potiskujeformulacije koje podvlače pa-radoksalnu istaknutost intelektualcau radničkim pokretima. To znači da se marksizamjedva može dovesti do toga da u potpunosti prizna- a kamoli razume - centralno mesto intelektualaca ustvaranju samog 111arksizmaY Marksizam je time dubokoi temeljno ograničen u svojoj sposobnosti za refleksivnost.Krajnji stepen lažne svesti marksizma pokazuje seu sledećem: istorijska uloga na koju je "pozvan" proletarijatbio je poziv nevidljivog pozivača, tj. nevidljiveinteligencije, inteligencije čija uloga u njenoj sopstvenojteoriji nije teorijski razrađena i čiji karakter, prema tome,ni njoj samoj nije sistematski poznat.Ulogu intelektualaca kao revolucionara prvi put jekritički ocenio Marxov protivnik Bakunjin, koji tom kritikom- baT u svojoj javnoj doktrini - raščišćava saprosvetiteljskim elitizmom utopijskog socijalizma. Ovutezu je kasnije skicirao Vaclav Mačajski (Waclaw Ma-" Odgovor na ovaj nesklad umnogome se izražava u nastojanjimada se ponovno izgradi odnos infrastruktura-superstrukturakoji je fundamentalan za pojmovnu osnovu marksizma. Uosnovi, ova ponovna izgradnja težila je (i još uvek teži) da nadenačin dodeljivanja veće "samostalnosti" ideološkoj nadgradnjia da pri tome ne protivreči determinaciji ekonomskom bazomkoja joj se pripisuje "u krajnjoj instanci", Međutim, samnačin na koji je shvaćen ovaj problem. tj. kao problem u odnosuizmeđu (intra i sup€r) struktura, jeste "objektivizam" kojiobično zaklanja pre nego što otkriva OiZe koji učestvuju unadgradnji. To je isto kao kada bi se želeo potvrditi značajideja i nauke, a da se takođe ne potvrdi i značaj ljudi i ~t!l1aod ideja i nauke i značaj delanja intelektualaca i inteligenciie.U velikoj meri ovo je ključ za dešifrovanje (Althusserove) ver·zije "strukturalizma", u kome struktura naučne "probJe;matike""kazuje" naučnika, to jest, oblikuje ga ili "struktuira"." Ovaj problem je nadugo razmatran u "Two Marxisms",u A. W. Gouldner, For Sociology, op. cit.192chajski, 1866-1926), ruski revolucionar rođen u Poljskoj.Nakon studija u jzgnanstvu Mačajski 1898. dolazido sledećih zaključaka: ,,1. Socijalizam je, i pored svojihproleterskih, svečanih izjava, bio ideologija nastajućihsrednjih klasa intelektualaca, profesionalaca, tehničara iradnika sa belim okovratnicima, a ne manuelnih radnika".+!Strogo uzevši, ova formulacija ne čini Mačajskograzličitim od Lenjina, a najzad ni od Kauckog. Daljatvrdnja Mačajskog da su socijalističke partije u ZapadnojEvropi "bile u stvari političke partije koje poštujućizakon zastupaju političke i društvene reforme, ali ne višei revolucionarne organizaci je ..." takođe je spojiva salenjinizmom. Ovo bi se odnosilo na Lenjina, naročitoonda kada je većina socijaldemokratskih partija ZapadneEvrope glasala za ratne budžete svojih vlada tokom prvogsvetskog rata. Mačajski je dalje tvrdio da bi to takođebio pravac koji bi sledile i socijalističke partije uRusiji da su bile legalizovane, zaključak koji se u suštinislaže sa Lenjinovim oštrim sudom o ovim partijama.Mačajski i Lenjin se, međutim, razilaze usledećem:Mačajski je veJ.1Ovao da je Ilova težnja ka ugledu a udaljavanjeod antikapitalističke revolucije posledica činjeniceda politiku ovih socijalističkih partija ne određujunjihove pristalice iz obične radničke klase već interesinove srednje klase intelektualnih radnika (uključujućitu l samoobrazovane bivše radnike) koji su bili spremnida zaključe mir sa kapitalizmom, pod uslovom da imovaj ... ponudi mogućnost unosnog zaposlenja, bilo uradničkom pokretu, bilo u raznim kulturnim, ekonom-" Nomad, op, cit" str. 99. Američki učenjak na koga jeMaćajski imao veoma veliki uticaj bio je H. D. LasswdL Vid ..Lass\\'ell, op. ciL, str. 28. Lasswell je takođe govorio o "perma·nentnoj revoluciji modernih intelektualaca", ibid, str. SD. La[i'swellovoj teoriji, međutim, nedostaje mehanizam za ovu novoluciju.On njome ne može da objasni otuc1enje intelektualaca iinteligencije od status quoa razvijenih industrijskih c!mštav2LIsto-;remeno, mec1utim, jasno je da Lasvc1 nije prihv