Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

društvu. Mi "tragamo za načinom prevladavanja građanskepristrasnosti svoga mišljenja". Sve dok je ne prevladamo,treba se bojati toga da će - ma kako dobre bilenaše namere - svi naši pokušaji da se kritički intervenišeu cilju poboljšanja, od samog početka ostatisputani građanskim predrasudama. On citira Althusserovpoziv filozofu na samokritiku: "Čim otvori usta progovaramalograđanska ideologija: njene rezerve i nje~lolukavstvo su beskrajni". Zato intelektualac mora u svompokušaju da postane marksista; po Althusseru, voditi"spoljašnju i unutrašnju borbu bez kraja". Tombergpodvlači nužnost unutrašnje borbe. Samokritika intelek:tualaca postaje kod njega žestoka sumnja u vlastitomišljenje, u ovaj profesionalno-specifično posebno razvijenorgan intelektualaca. Čini se da on, pokušavajućida označi Horkheimerovu (Horkhajmer), građansku pristrasnost,prigovara ovome što nešto misli "na osnovuvlastite kompetencije intelektualca". To Tombergu tolikootežava razračunavanje sa kritičkom teorijom da on _~ vidu upornog ostajanja pri "vlastitoj kompetencijimtelektualca" - mora naslutiti da su mu najboljesnag~ na protivničkoj stE~ni. On ne preza ni od opasnos~I.da ~vakog ko se "drzI z~~lteva za "vlastitom kompetencIJommte1ektualca odVOJI od marksizma i nagna utabor kritičke teorije. Kako to razumeti? ~. Upravo kad čovek deli Tombergovo mišljenje ouVIdu Ll nužnost radikalne samokritike intelektualaca ucilju prevladavanja njihove građanske pristrasnosti, iznenadise kad vidi kako se on idealistički poigrava s građ~r:skimintelektualcima. Niegov postupak h-eba up'č;redItisamo s Brechtovom (Breht) kritikom arađanskihintelektualaca - izloženom u spisima o t~kozvanom"tui-kompleksu"3; doći će se do konstatacije koja se možei~raziti Brechtovom pakosnom formulacijom o imperijalističkomnatezanju u želji da se dođe do plena priversajskim mirovnim pregovorima posle prvog svetskogr,:ta: ,'iza.~a:71janje nika~ ne pada ispod jednog duhovnog111\"Oa . Cml se da kod lomberga građanski intelektualcinemaju nikakve materijalne interese, kao što nekad španskcprinceze nisu imale noge. Izgleda da se oni rukovodečisto duhovnim motivima. U osnovi svih ovih duhovnihmotiva leži osnovni - duhovni - stav, "osnovniaksiom"; ideja ~lobodn,?g, čistog m~šljenja, nazvana i"samoposmatranje uma . Za okretanje ka ovom osnovnomaksiomu daje se još jedna predistorija - istorijski3 Upor. u separatu časopisa "Argument"; AS 11, koji uskoroizlazi, Breclzts Tui-Kritik.514odlično zasnovana u jednom drugom Tombergovom spisu.~Aristotel je pod uticajem propasti polisa okrenuopolitičku orijentaciju prema unutrašnjem životu; s amoostvarenjemu se sad činilo moguće samo u teorijskomživotu. Nekom vrstom "prvobitnog izbora", kakav zamišijajoš i npr. Marcuse sledeći filozofiju egzistencije,5svaki intelektualac se odlučuje za ovaj isti osnovniaksiom. Št"rviše, Tomberg nagoveštava da odluka ovogprvobitnog izbora uopšte više ne spada u svestan životpojedinačnog građanskog intelektualca, već predstavljaneku vrstu društvene prethodne datosti, a priori njegovogmišljenja, koji je dat svakoj individui posredstvomsccijalizacije i određuje njeno mišljenje u čitavoj budućnosti,sve dok ne nastupi velika promena u vidu materijalističkogrešavanja osnovnog pitanja. Posledice oveosnovne ciuhO\ne određenosti intelektualaca zbunjuju:"Za jezičku upotrebu ne može se nedvosmisleno vezati pozicijapogleda na svet. Sve dok u osnovi argumentacijeleži osnovni buržoaski aksiom, ta argumentacija ostajei sama buržoaska, koliko god zvučala kao marksistička".Time se gubi mogućnost da se konstatuju odstupanjaod marksizma na izjašnjavanju za određena učenja- bez obzira na kontekst zasnivanja: "U svakomslučaju, ovo je sigurno: Okolnost da neko istupa kaopristalica ili kao protivnik teorije o održavanju ne kazujenam ništa o tome da li je on marksista".Koliko god da je ovaj rezultat tačan, sumnjiv je putkojim se do njega došlo.Gledišta materijalističke samokritikeintelektualacaTombergova analiza pada ispod nivoa istorijsko­-materijalističke analize građanskog intelektualca kakvusu dali Marx i Engels, pre svega, u Nemačkoj ideologiji,Tu je skicirano izvočlenje najopštijih oblika mišljenjakoji proizlaze iz - na podeli rada zasnovanog - podvajanjaicleelnih funkcija u vladajućoj klasi ili u njenojpri\'ilegO\anoj službi. Sad nastaje na primer restrikcijaLeori ie na puko posmatranje. Dalje, sad nastaju apstrakcijekoje fiksiraju kao samostalnu polaznu tačku'Friedrich Tomberg, Polis1973.uild Natiollalstaat, Neuwied,5 Herbert Marcuse, Der einclil1Zel1Siollale Mel1sch, Neuwied,1970, str. 18. Upor. LU i moju kritiku u Bestil71mte Negatian,s tr. 106 i dalj e.515