Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

v~ć,ih .epidem~ja upotrebom zapadnih tehnologija.19 KonscenJezemlje za robnu proizvodnju takođe je povećano.Dola~cći pod .. okrilje sil.a trž~šta, korišćenje zemlje~U~I svoJu. funkCIJU ~adovoljavanJa potreba lokalnog sel!astyakOje v tu zemlJU obI'a~uje: "Komercijalizacija jerazbIla zabacene krajeve, U ISto vreme ona je umanjilasposob?ost ~l~stodržaca da uoče i predvide promene useC?skoJ ~redIm. Rezultat toga bio je sve veći jaz izmeđuomh ~OJI .su vla~a1'i i onih koji su im bili potčinjeni."I kao sto Je Bernngton Moore (Berington Mur) pokazao(prema WoJfovoj formulaciji), tamo gde su "tradicionalneteudaln~ forme ~ile upot:'ebljene, u Nemačkoj i Japa 1111: , da ..?I se sprecIlo formIranje takvog rascepa u ko­:!1~:r:l~a~IJI vla~~I ~okom klj~6nih perioda prelaza na tr­~lsm l mdustnJskI. ~oredak , sistem se nije raspao nitiJ: podleg.a~ kor~mtIm :promenama. Ali tamo gde nijeb~lo.admL:J.lstratr:nog SI~!ema vojnog f.eudalizma kojibl ~lemos~tlO 0yaJ sv~ ,:ecl rascep, postojalo je "obrazo­V~?J~ kon .. ra-ehte kOJa Je mogla da se suprotstavi i raz­?IJacko:n. vođstvu za.sr:lOvanom na funkcionisanju tržištaI nemocmm nasledmcIma tradicionalne vlasti, i koja je~tvarala novu sagla~nost kroz komunikaciju sa seljas~:om.T~ kontra-elItu najčešće su sačinjavale provincIJ~h:~elIte v prognane na periferije tržišnog prometa ipoht.I~ke sluzbe, služ?~nJci ili ljudi raznih profesija koji~u. bIh negde na sredIm Između seoske oblasti i centra ...l l11telektualci koji su imali pristup sistemu simbolakoji može da usmerava interakciju između vođstva iseoske oblasti".20 Međutim, tvrdim da su na početku takvogotpora intele~tualci u središtu rukovodećih snaga, ane samo elementI posredovanja.. U rn.nogim društvima Trećeg sveta proletarijat kojibl orgamzovao otpor prema Zapadu i koji bi služio kao19 Ironija )e da raz\:oj i šire~1je tehnologije zaštite životana ~':lpadu moze! ne manje ne:go njeg,?va impc;rijalistička eksploa~aclja,da 9. o prmese razaranju eko!oske sredme i tako zasnivanJule\·olu~IJe:. Humanitarne medicinske tehnologije mogu biti:1Z;1:.u.k r~voluclja.l! se~sk~m c1ruš.tvima ne: n:anje ~ od ill1perijali­"tlck~ eksploataCIje, ah mgde tolIko da bl bIle neko opraVdanjeza nJIh.E. R. \Voif, "Pea.sant Rebellion and Revolution" u N. Mil­~er ~ R. Aya (ured), Natiol1al LiberatiOIl (New York 1971) str)~-:-)4 .. Važn,:, promen!jiYa koja posreduje: pristup int~lcktualaca's!sleIf.1Ima sll::bola sval~~~o je pr~s~up. pOlitičkOj mobilizaciji.UPI~V~ na l?n".tupu pohtleko}. 11/0bllzzaClJl zasnovan je političkiP?]ozal. v sam111 111 te]ek~ualaca l on mu daje izvesnu autonomiju.Sm;t~,?l~cka k~I;tro]~ Je tako u.~tanovljen int~res. koji proizvodi~ohtlCke mogc:cn?stI za on~ kOJI t.1:1 kontrolu I~ajU, isto kao štok~ntro]a nad. kapItalom omma kOJI ga posedUJU donosi ekonomskeprednostI.168"istorijski činilac" racionalnih. ~rušt:'enih promer;.a, malobrojanje ili uopšte ne postoJI. Jedlr;.e ~rupe kOJ~ su uovim društyima sposobne da sagledajU s~a se Z?I.V~ sadruštvom u celini jesu - kao što su to cesto bIh l naZapadu - delovi elite, i to l?o.sebno ir;.t~lektl!.alci ~dno~sna učitelji, novinari, činovmcI, 'l?~'aV!llCl, kOJI su I!l1~huvid ci šire sacrledavali) ekonomIje l kulture osvajaca,ikoji nisu bili b"meš.tani" ogran~čeni s~oskim perspektivamai svakodnev11lm poslov11lm rutmama. Naravno,mnogi od njih postali su posilni osvajačin:a, ?udući "domaći"izvršioci administrativnog sistema "mdIrektne kontrole".Ali neki se suprotstavljaju osvajačima i pružajuotpor za td što u strancima vide ponižavanje i eksploatacijunjihovog društva, ili zato što u torr: svetu s~:~nacane vide nikakvu budućnost za sebe. Da bl zadovoljIlI svojekadrovske potrebe,. strani osvaja~i osnivaju t~vneškole i kao što ukaZUJU Edward ShIls (Edvard sIls),C. Wri~ht Mills (Rajt Mils) i drugi,21 oni započinju obučavanjedomaće inteligencije čiji obim veom~. brzo prevazilazimogućnosti zapošljavanja dostupne nJIma. Osvajačionda donose svoj.u r:o~u in.telektualnu kul!uru; uokviru nje oni stvaraju IskoluJu no;:u evrop~Iz.ovanuinteligenciju, jednu određenu gn.!-pu nFh os!avlJaJu b,:~ikakvih ličnih izgleda izuzev 011lh kOJe moze da prUZIrevolucija.Intelektualci nigde ne traže vlast u svoje sopstvenoime. Budući da su ~mala grupa, oni mogu da mobi1išusnage samo u savezu sa drugim slojevima. Oni takođestv;raju svoje sopstvene nove po1iHčke strukture, racionalnepolitič'ke organizacije kao što j~ ,,~vangarcLna partija".Ove avangardne strukture stvaraju Jednu nezaVIsnuosnovu organizacione moći za delQve intelektualaca krozkoje se z;tim mog~ potvl:dit,i, rutins~i mobi1is~ti .i raz~viti saveze sa drugIm SlOjeVIma drustva - seljaCIma lproletari i a t om. N; neki način "avangardn~". stru~turapredstavlja rešenje istorijskog problema kOJI Jakobms~~vođe francuske revolucije - koji su i sami prete~no bIhintelektualcj22 - nikada nisu rešili, naime, kako mtelek-" Vid. E. Shils, "The Inteiectuals in the Political Dcvel5?Pmentof the New States", li/orid Politics, 1960, str. 329-:-368. :l1d.takođe C. Wright Mills, POll'er, Poii[ics and People (New York1965)' str. 413--A14. .21 O ovome vid. dobru raspravu Lewis Coser, Men of Iae:"s(New York, 1970), str .. 146-147.. Prema Co.seru, vrh VDeS!;:a Jakobinacabio je sastavljen uglavnom od ll:tsl.e:~t~alaca .. CIJe sukarijere pokazale pokretljivost na gore. a~I CIJI je. dal.ll u~ponbio prekinut aristokratskim predupređenj~m, to. Jest, 0111. subili "blokirani aspiranti". Dalje prouča-:anje !,azl~clt