Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

ijaju otuđenje. I samo kroz te ljude i za njih negativnostintelektualca može poprimiti pozitivni smisao; u tom smisluće traženje istine, šio je i glavna preokupacija intelektualaca,postati revolucionarno delo, ako je tačnoda je istina uvek revolucionarna.Istovremeno će se ideologija koja je dotada bila manjeili više mistifikacija javiti kao antropologija, jer intelektualacu susretu sa revolucionarnom klasom učestvujeu stvaranju jedne nauke koja mu omogućava dashvati budućnost društava. Antropologija onako kakoje lVIarx zamišlja il/Za zadatak da prevaziđe i dokine ideologije,dajući Jlajcelovitije objaš11jel1je ljudskih fenomena.1: * *Ideologiju koju smo prethodno definisali kao predstavučovek dakle ponovo uspostavlja. Praxis ne uništavalogos: on se na njega nadovezuje. Što se tiče intelektualca,njegova literarna negativnost nikad neće biti dovoljnada pokrene revoluciju ukoliko on sam ne budena strani istorijske negativnosti. I upravo tu leži sredstvopomoću koga on može da da smisao svom revoltui da ponovo postigne jednim delom svoje ćutanje i usamljenost,kao i ela prevaziđe distancu što ga deli od onihkojima je praxi:> jedini osnov života. Tako se pokret kojimintelektualac ruši ideološka opravdanja postojećegi prevazilazi ga susreće sa pokretom kojim proleterskaklasa ruši postojeće: to je jedna te ista dinamika. Takavje bar smisao koji možemo pripisati vezi proletarijatai filozofije koju Marx najavljuje u svojim ranimdelima. Prevazilazeći sam sebe, proletarijat se ostvarujekao sloboda. Oteloyljujući se ideologija se isto tako ostvarujekao sloboda. To je smisao onog aforizma: "Kaošto filozofija u proletarijatu nalazi svoje materijalno oružje,tako proletarijat u filozofiji nalazi svoje duhovnooružje." Prema tome, sa horizonta Marxove misli nestajupolako predstcn'e koje su od čoveka učinile predmet: nema'dše politike i ideologije u smislu samostalnih delatnosti.To znači da je osigurana pobeda čoveka kao jedinogistorijskog i filozofskog subjekta.Tako je jasno određena marksistička zamisao o intelektualn1:u njemu se stiče prirodna povezanost revolucionarneideologije i revolucionarne klase, preobražajčistog logosa u praxis.1543. Posle Iv1arxaMeđutim, Mar-xovi stavovi o prirodnoj povezanostiproletarijata i intelektualaca prikrivale su ozbiljne dvosmislenosti:tačnije, ako rev 1 olucionarna orijentacija intelektualcaiz ovog ugla gledanje\. više nije predstavljalanikakav problem, ni na koji način nije bio rešen problemdruštvenog položaja intelektualca. Kakva bi u perspektivijedne revolucionarne borbe trebalo da bude društvenauloga intelektualca i kakvi bi trebalo da budunjegovi od'i1osi sa klasom u usponu? Preciznije, kakavbi trebalo da bude odnos intelektualnih slojeva sa radničkomklasom i njenim pojedinim delovima?Na te probleme Lenjin je dao poznate odgovore usvom članku o "opredeljenju i literaturi", u svojim polemikamasa Gorkim, u pismu o proletkultu. Iako priznajeda je književno delo ono koje najviše odoleva automatskompokorava nju, Lenjin pokazuje da se plaši anarhijskeosnove svojstvene intelektualcima. Dublje, on pokazujeda bi čovek koji se bavi kulturom morao da seopredeli za radničku klasu a protiv buržoazije, odnosnoda stupi u partiju radničke klase i u njoj se bori. Književnost,piše on, "mora da postane sastavni deo jednogorganizDvanog, metodskog, jedinstvenog rada partije ..."Time književnost postaje taktički aspekt kao i svaki drugi,podređen istim imperativima opšte zajedničke borbekoju vodi proletarijat protiv vlasti buržoazije. Ovakavstav otvorio je vrata zamisli o "socijalističkom realizmu"i styaranju jedne nove inteligencije.U stvari, staljinistički intelektualci obrazuju jednunovu iteligenciju: samom činjenicom što pripadaju partiji za koju se smatra da predstavlja radničku klasu,oni ulaze Ll sistem birokratskih odnosa. Stavljajući se,po čuvenom izrazu, "na pozicije radničke klase" staljinističkiintelektualci prekidaju u suštini sa istinskomprimenom svoje inteligencije. Kao što je P. Naville (Navil)pokazao u S\'ojoj brošuri Intelektualac komunista, int::ligencija.. lTlcnja pripadnost toj kohorti koju predstavljaklasa intelektualaca za pravo koje ima svaki čovekda se služi svojom inteligencijom. Upravo tu, dok verujeda se njena uloga uzdiže i postaje sve veća, inteligencijase kvari i svodi na skup službenika". Isto tako ta novainteligencija, budući da deluje pod staklenim zvonom,malo-pomalo biva odsečena od stvarnog sveta. Stvarajućidela čija su pravila bila a priO/'i utvrđena, ona u suštinine zna da izrazi ništa od stvarnog životnog kreta-155