Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

More documents

Recommendations

Info

čovekovoj individui već dato u bitnim strukturama,tako da društvenost znači samo opštost koja se javljakod svakog pojedinca i prirodno mu pripada - opetpostaje moguće zamisliti izolovanu individualnost. Naovaj način se restituiše Kantov apriorizam, samo s tomrazlikom što on, zalwaljujući tome što prihvata jezikkao društveni momenat, više ne pruža mogućnosti zaprigovore marksista.Ako jezik važi kao društveni a priori već i pojedinačnogčulnog opažanja, ukoliko u ovome treba da seutemelji saznanje, onda se saznajno mišljenje svakepojedinačne individue više ne može shvatiti kao tabularasa, u koju se prosto kao odraz urezuje empirijskastvarnost. To je već mnoge navelo da čisto buržoaskukoncesiju marksizmu, kakva postoji u ovom jezičko-filozofskomneokantovstvu, upotrebe kao adut protiv marksističketeorije odraza i ovu odbace kvalifikujući jekao buržoasku. Jer onome čijim mišljenjem već ovladaaksiom autonomne individualnosti nikako ne ide u glavupojam odražavanja, koji se ne ograničava na uticaj ;;eposrednečulnosti na autonomnog pojedinca. I diskusi iao odražavanju, vođena u časopisu "Argument", urodilaje plodom u ovom pogledu.Slika postaje još nejasnija ako se, obrnuto, nađ'..l idrugi kojima, suprotno iskustvu s monopolima, predočima još lebdi kao životni ideal klasična liberalnostburžoazije. Njima je stoga jasna i odgovarajuća teorijao odražavanju što je oni sada - opet u ime marksizma- ističu protiv modernizma buržoaske nauke kojoj je,opet, lako da ovoj vrsti shvatanja odražavanja upišeu raboš sve njene slabosti.U svakom slučaju, sigurno je sledeće: okolnost daneko istupa kao pristalica ili kao protivnik teorije oodražavanju ne kazuje nam ništa o tome da li je onmarksista. Opet se potvrđuje naše iskustvo sa AlfredomSchmidtom: Za jezičku upotrebu ne može se nedvosmislenovezati pozicija pogleda na svet. Sve dok u osnoviargumen tacije leži osnovni buržoaski aksiom, ta argumentacijaostaje i sama buržoaska, koliko god da zvučikao marksistička.Ako, tražeći naCll1 da prevladamo buržoasku opterećenostpredrasudama koja vlada našim mišljenjem, želimoda postavimo pitanje mogućnosti i osobenosti naučnogpogleda na svet - pa makar najpre samo hipote-484tički - već sa stanovišta radničke klase, to je mogućesamo ako sledimo interes ove klase. Naime, ako ne samozapažamo društvenu određenost svakodnevnog mišljenja,nego tu određenost i svesno organizujemo, tj. kao određenostkoju propisuje organizacija društvenog sistemau kome čovek za celo svoje biće pa i za svoju svest mOž2naći slobodu koju ni u kom slučaju nema u svojoj zamišljenojprivativističkoj autonomiji. Samo ona društvenaklasa koja je voljna da stvori takvu društvenu sistemskup01'e~a;wsl u interesu vlastite slobode može i uspetiu tome da bez ograničenja sagleda činjenicu da je čovekoduvek bio proi~vod i deo jednog sistema, naime sistemaprirode uopšte i sistema društva posebno, odaklenužno proizlazi i sistemski karakter teorijskog odražavanjaceline stvarnosti.Svakako, ovo sagledavanje je kao proces započelo\'eč na početku buržoaskog društva, naime zajedno samodernom naukom koju je stvorila buržoaska klasa.Ako se za način proizvodnje ove klase, za kapitalizam,moglo reći da on sam proizvodi, u vidu proletarijata,svog vlastitog grobara, u ideološkoj sferi može se neštoslično tvrditi za nauku: Ona je od samog početka negacijaburžoaskog mišljenja, negacija koju stvara samaburžoaska klasa. Jer buržoaska ideologija shvata društvokao udmživanje atomizovanih egzistencija od kojih svakapojedinačno odlučuje o samoj sebi, a nauka 1:)l~etposvt:wljastvarnost i time - kao konsekvencu - l dn!s.tvokao sistem zakona koji određuje i pojedinačne atomrzovaneegzistencije. Ova poslednja konsekvenca. m.ogla jebiti izvučena tek iz gledišta radničke klase, kOJa Je takođetek time dospela ~do ideološki neograničenog l1'lučnOZshvatanja ukupne stvarnosti.Buržoaska klasa se od samog početka morala brallitiod svoje nauke, koja joj je bila potrebna II praktičnesvrhe. Ona nikako nije dopuštala da se razvijeuniverzalna nauka, nego je stvar'nost izdelila :·a sektorekoji su pojedinačnim naukama pali u deo kao njihovaautonomna sfera. Protiv ovog rasparčavanja stvarnostiod da\"nina je ustala filo::.olija. Ona je posta\'ib se~ikao gla-nii zadatak: celinu stvarnosti slwatiti polazeći odosno~'a te celine. Jedno od najstarijih načela dijalektičkefilozofije jeste da se pojam celine ne može dobiti sn:'1iranjemnjenih delova i da, obrnuto, istražiYanje dclo-'-::lpretpostavlja izvesno poznavanje celine, pošto, kako Kantkaže, ,;važen je i upotreba svakog elela zavisi od odnosaII kome on iJrema ostalima stoji li samom umu, i. kaoi kod sklopa udova nekog organizovanog tela, svr1n sva-485
kog članaline" ,2(.može se izvesti samo iz potpunoo(T pOj 'ma, ~azI?-avanje stvarnosti u cilju njenog poimanja burz.oa~vlJaJe: sve .~iše i .više dopuštala samo u obliku ideahstlcke.fIlozofIje kOJa se, nasuprot empirijskim naukama,pO~lva~a na poscoa,? izvor saznanja, na osnovu koga~~ p,:ucno IS~uStvo I??vze u religioznom smislu protu~aCltl l stoga l u pohtlckom smislu paralisati. Na svomvrhuncu, ~o.d Hegela, buržoaska filozofija zamišlja stvarnostu. ce~m}. k~o povezanost zakona biča i razvitka, kaoproceslfa/ucl sistem koji Hegelova filozofija pokušavada odr,:zl p
Page 1:
Intelektualci iradničkipokretFried
Page 5 and 6:
ad istorijski odumire, ne znači li
Page 7:
što bivši buržuj postaje antibur
Page 10 and 11:
u lijeka govori se sa svojevrsnom u
Page 12 and 13:
nikada njeZInIm organskim intelektu
Page 14 and 15:
đu prvih i. drugih (recimo, izmeđ
Page 16 and 17:
o ULOZI INTELEKTUALCA. *D REVOLUCIO
Page 18 and 19:
Sartre: U obliku njihovog znanja i
Page 20 and 21:
Sartre: Maj to nIJe UCInI O odmah,
Page 22 and 23:
Dokle crod se ne bude tako radilo,
Page 24 and 25:
klas le znalački i dugo udešavale
Page 26 and 27:
nih pozicija i novih pozicija koje
Page 28 and 29:
naših revandikacija, nego radi ne
Page 30 and 31:
Carlo SimoniSARTRE, INTELEKTUALAC,
Page 32 and 33:
Zadaća je intelektualca da svoje p
Page 34 and 35:
· klasičnocr intelektualca", kakv
Page 36 and 37:
Georges LapassadeRUSO I ENCIKLOPEDI
Page 38 and 39:
izrazima psihoanalitičara: za Rous
Page 40 and 41:
odvoje dve koncepcije ove interpret
Page 42 and 43:
***U zaključku važno je istaći o
Page 44 and 45:
***Ovde nećemo započinjati difere
Page 46 and 47:
tist, i da ie svaki mit praznoverje
Page 48 and 49:
v.~ruga stvar je misliti pojedinač
Page 50 and 51:
stacijama za koje budućnost nikad
Page 52 and 53:
predstavlja u razobličujućem ogle
Page 54 and 55:
intelektualci vrše. Gramsci je ova
Page 56 and 57:
feudalni sistem raspadne. Crkva ču
Page 58 and 59:
vIjali su se jedni za drugima i tak
Page 60 and 61:
mo zato da bi mu nametnula monopol.
Page 62 and 63:
su u poziciji da razgolite vIa di"?
Page 64 and 65:
navodne inicijative Ranoja 1958, si
Page 66 and 67:
Svi oni koji se raduju uključivanj
Page 68 and 69:
ijalizmu". Na primer, jedan broj In
Page 70 and 71:
jesen 1965, godine, na pri~11e~', o
Page 72 and 73:
su dobrovoljno odlučili, u okviru
Page 74 and 75:
stvarnom odnosu političkih snaga.
Page 76 and 77:
cijama doživljava značajnu promen
Page 78 and 79:
~ ,Charles FrankelMUKE HUlVlANISTI
Page 80 and 81:
ciji, da bi se oštro okrenuli prot
Page 82 and 83:
pokoleba - bilo da se bavi pisanjem
Page 84 and 85:
Michel MazzolaOD INTELEKTUALCA KOD
Page 86 and 87:
ijaju otuđenje. I samo kroz te lju
Page 88 and 89:
marksizam ostvaren i ispunjen), mo
Page 90 and 91:
koalicije u kojoj centralnu ulogu i
Page 92 and 93:
jaia je "negativna korelacija izme
Page 94 and 95:
tualna elita može odrhti svoj utic
Page 96 and 97:
strane porodice sada je posredovana
Page 98 and 99:
vNa ovaj ili onaj način sve ove va
Page 100 and 101:
neistražen život. Oni smatraju da
Page 102:
turu revolucionišu tako što istra
Page 106 and 107:
skim i političkim institucijama".
Page 108 and 109:
kao da se radi o stvarima. Paradoks
Page 110 and 111:
Ona bi pre bila "Svi ljudi treba da
Page 112 and 113:
kritikovaleostala 'Sovjetskib'Savez
Page 114 and 115:
zloglasnog rukovanja Staljina i Rib
Page 116 and 117:
i, s druge strane, odbrane socijali
Page 118 and 119:
prioritet dat egzemplarnoj praksi,
Page 120 and 121:
lom delu analize ovo sagledavanje i
Page 122 and 123:
čak i oni - a to znači vođe komu
Page 124 and 125:
S':l- on.i~!l mod~Iom razvoja nasta
Page 126 and 127:
do jednog nose Ll sebi zajedničku
Page 128 and 129:
u pojedinacnim stavovima, bivši ko
Page 130 and 131:
lđenim ci1jeJ? Ta,kav stalv se či
Page 132 and 133:
sa moskovskog radija za vreme rata,
Page 134 and 135:
malom. Kult ličnosti duboko je pro
Page 136 and 137:
narsao na malo simpatija kod intele
Page 138 and 139:
su, posle demonstriranja svog prija
Page 140 and 141:
je istaći da su, nasuprot drugim p
Page 142 and 143:
dišta Lefebvrea u velikoj meri sad
Page 144 and 145:
liku između velikih "kosmopo1itski
Page 146 and 147:
~l,ajuri: Februara 1965. "Italijani
Page 148 and 149:
o ' - ," ..::.. eMichel-Antoine Bur
Page 150 and 151:
o tom izbijanju Istorije II prvi pl
Page 152 and 153:
nji deo L'Etre et le Nćmu izričit
Page 154 and 155:
nog rada. Engels je to demonstrirao
Page 156 and 157:
trebe masa; osporavanje nužnosti p
Page 158 and 159:
univerziteta na početku ovog veka
Page 160 and 161:
spoljašnjeg poretka. Setit~ se z~b
Page 162 and 163:
nih zadataka preduzetnika i prenose
Page 164 and 165:
"zaštita :pronalazača" više nije
Page 166 and 167:
javu inteligencije, "koja zarađuje
Page 168 and 169:
velikog dela inteligencije odlikova
Page 170 and 171:
sociologa da ga odrede 2 • Neuspe
Page 172 and 173:
identifikuju stvarnost sa postojeć
Page 174 and 175:
gitimiziranje objašnjenje nekog dr
Page 176 and 177:
Ako sad razmotrimo ideološku POZIC
Page 178 and 179:
Drugi i trajniji simptom ove tenden
Page 180 and 181:
zvan je - u skladu sa novom ideolog
Page 182 and 183:
ma. Sada se SDS-u konačno pružila
Page 184 and 185:
U samom gradu Kentu, pak, eksplozij
Page 186 and 187:
strpljenje mladih i time omogućio
Page 188 and 189:
za kampovanje. Mnogi kamperi pokuš
Page 190 and 191:
ilo mr:~go ni privremenih pomoćnih
Page 192 and 193:
Ali ne sasvim. Posle izvesnog vreme
Page 194 and 195:
mnoštvo podeljenih pritisaka koji
Page 196 and 197:
ev~Iuc!onisa.ni U v samom temelju.
Page 198 and 199:
stru~turi razvije:nog ~apit,:lizma;
Page 200 and 201:
e protiv muške dominacije na svim
Page 202 and 203: i sposobna da obrađuje zemlju. Oni
Page 204 and 205: eđuje da rukovođenje bude rezervi
Page 206 and 207: Bogatstvo tih sadržaja biće utoli
Page 208 and 209: Z1Zači da više nemaš ideala?Što
Page 210 and 211: znanja i konkretne prakse, razume s
Page 212 and 213: S druge strane, ukazuje se na činj
Page 214 and 215: Broj mladih Broj mladihkoji su oti
Page 216 and 217: olakšan: recimo, fabrika isporuču
Page 218 and 219: niranje porodice i rodbinskih odnos
Page 220 and 221: Friedrich TombergOD "KRITIČKE TEOR
Page 222 and 223: cija; naprotiv, treba da se odvija
Page 224 and 225: Fredu, nešto što je prisvojeno is
Page 226 and 227: da je ona u međuvremenu - kako tak
Page 228 and 229: nego - uz korišćenje još nezrele
Page 230 and 231: J?e.hanicistički, sasvim nespojivo
Page 232 and 233: telo u svom totalitetu je moje Ja,
Page 234 and 235: Srednjovekovnom hrišćanstvu se ni
Page 236 and 237: theareticos, on se ne može odupret
Page 238 and 239: Horkheimer očekivao od radničkog
Page 240 and 241: Dakle, da li će u bilo kojoj budu
Page 242 and 243: autonomna egzistencija, mada se sve
Page 244 and 245: sm!slu. Utoliko moramo dati za prav
Page 246 and 247: jiv sa tradicionalnim hrišćanstvo
Page 248 and 249: eticosa, a ne za nesmetano slobodni
Page 250 and 251: pogled na svet koji se ujedno može
Page 254 and 255: postavljamo da ih Haug nije video n
Page 256 and 257: učiniće dobro ako se priseti puta
Page 258 and 259: koj svesti. $to se tiče fašizma,
Page 260 and 261: p~tan~e njegovog odnosa prema priro
Page 262 and 263: poru".41 Naprotiv, nova zajednica j
Page 264 and 265: 'Wolfgang Fritz HaugSOCIJALISTIČKO
Page 266 and 267: na i"Ako je argumentacija tačna, k
Page 268 and 269: delatnosti ideologa, ono što je id
Page 270 and 271: Izgradnji i sa političkom praksom.
Page 272 and 273: Ovaj - u sličnoj literaturi neuobi
Page 274 and 275: objektivnoj stvarnosti vaZI drugi p
Page 276 and 277: Lucio CollettiPOLITIČKII FILOZOFSK
Page 278 and 279: časopis iz razloga koji su bili ka
Page 280 and 281: to ipak kapitalističko, društvo -
Page 282 and 283: materijalizam značio nešto više
Page 284 and 285: tesno vezani za određene istorijsk
Page 286 and 287: uržoaske političke ekonomije, kri
Page 288 and 289: Vlse zabrinjava jeste činjenica da
Page 290 and 291: velikoj meri zapostavljaia, a to je
Page 292 and 293: Ako pogledate dela kao što su Agra
Page 294 and 295: II\:TELEKTUALCI I RADNlćKA KLASAMA
Page 296 and 297: upotrebi strojeva).' Pojam radnedje
Page 298 and 299: da podupire vladajući blok jed~nom
Page 300 and 301: ljenog subjektivistič.kog približ
Page 302 and 303:
A kod Althussera osvaja ta ž.c:sov
Page 304 and 305:
ne, čaki savreme?e, kritič~l:ekap
Page 306 and 307:
pošteno kopira i već postojećegr
Page 308 and 309:
trati sposobnom da uvjetujedržanje
Page 310:
3. Marx: O revoluciji i Državi.- S
show all

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Mimica, AljoÅ¡a (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - UÄitelj neznalica i ...