Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

za mir. (National Peace Action Group). Ova organizacijanes;:tmo da je predstavljala opoziciju shvatanjima radikalnopacifističke građanske neposlusnosti, .već se takođesuprotstavljala ideji Nove gomile da se antiratninapor iskoristi .za postizanje drugih radikalnih ciljeva.U preostalom delu godine Nacionalna koalicija i trockistisu se uglavnom prepirali oko toga koji bi način bionajbolji za napad na neprekinuto američko angažovanjeu Vijetnamu. Druge antiratne grupe - uglavnom studenti- predložile su u međuvremenu da se borba za mirjoš vIše dl'amatizuje time što bi se u Vijetnam poslalajedna delegacija koja bi zastupala razne nija.nse antiratnogosećanja, u cilju sklapanja "mirovnog ugovora" saSevernovijetnamskim i Nacionalnim oslobodilačkim frontomVijetnama. Ovu je shemu odmah prihvatilo Nacionalnostudentsko udruženje (NSA - National StudentAssociation), sada već delimično radikalizovano - štoje bila posledica Nixonove invazije na Kambodžu. Ovajpredlog je takođe usvojen i na sastanku Nacionalnekoalicije II Milvokiju, zajedno sa rezolucijom koja jepozivala na mirno demonstriranje građanske neposlušnostiu Vašingtonu na dan 1. maja.Trockisti su se sastali u decembru kako bi razmotrilisvoj antiratni stav i odlučili su da održe još jedanrnirnodorpski marš u Vašingtonu, 24. aprila, nedelju danapre Nacionalne koalicije. Cilj ovoga je bio, kako suuporno tvrdili simpatizeri Nacionalne koalicije, manje dase pomogne zaustavljanju rata, a više da· se potkopajunapori ovih grupa nove levice.. Početkom .1971. ddegacija Nacionalnog udruženjastudenata otputovala je za Hanoj, Sajgon i Pariz i vratilase sa Ugovorom o miru među narodima, "sklopljenim"pre svega sa Vijetnamskom mirovnom delegaci~jom u Parizu. Ovaj "ugovor" takođe je odobrila Nacionalnakonferencija održana u En Erboru, kao i različitegrupacije na otprilike dve stotine američkih koledža.Ova konferencija je takođe podržala majsku demonstraciju.I nekoliko narednih nedelja su se razne grupe prepiraleoko tih prolećnih demonstracija. Na kraju je Nacionalnakoalicija odlučila da pozove mirovne zastupnikeda dodu u Vašington na dan 24. aprila i tu ostanusve do prvih dana maja. Dani od 24. do 30. aprila trebaloje da budu rezervisani za neku vrstu Narodne lobističkekamapnje i ', za koje vreme bi pobornici mira iznudili. ." People's Lobby, lobisti - grupe koje vrše određeni pri·tIsak na Kongres ili zakonodavce da izmene svoju odluku -Prim. prev.354od onih koji rade za vladu potpi~e u, prilog ~govora ?miru među narodima. Prvog maJa. bl se odrz~o .l!lars,a trećeg bi jedna grupica, zvana MaJSko pleme, 1l11CIral~nekakvu al\:ciju građanske ne~oslusnostI, r:od p~rolom.ukoliko vlada ne želi da prek1l1e rat, rm cemo Je spre-" ,,-čiti u tome .'Trockisii su, nadajući se da će odvratiti .Nacionalnukoaliciju od ovoga, raširili glasine da ~u maJske demonstlacijeotkazane. A zatim je, 24, ,apnla, za ::~'eme v~astitogmarša, trocskistički list Mlhtal1t Opt~zlO NaClonalnukoaliciju i Majsko pleme da plamraju da podstaknumetež.vDesetak dana antiratnih aktivnosti, koje su pocelekrajem aprila, bilo je loše organi~ovano. ~.arš .o.d 24.aprila bio je bez duha i na izgled Je p~'omaslO cdJ. Sastanaksa Senatskim komitetom za spoljne odpos7 pre~stavljaoje fijasko. Nekoliko delegat~ govo.nlo ]ev n~Jvišeo ratu i zahtevalo kongresnu akcl]~ .radI okoncanpsukoba. No, drugi delegati su se UpustIlI u rasp~edanJesasvim nevažnih stvari. Jedan je reka? senatonma. d~su protivnici rata ulogoreni u J}AI~nk.v1l1u, gradu mIra.u Vest Potomak parku, imali ,Josa I~ku.stva sa. l:SD. lda još nisu naučili da jedni druge tretlr~Ju kao lst1l1skubraću i sestre". Jedan veseo delegat kOJl se .~a~agao ~aoslobođenje proglasio je kult mahizma, za kO)1 ]ev tvrd~oda predstavlja važan aspekt rata. ~:'edstavr:Ic~ zens~lhliberacionista ispričala je da su V1Jetnamcl Jedan lJUbazan,human i divan narod. To je pom~lo senato~·~,. međukojima je bilo dosta antivijetnamskih "goluba l r: a -velo ih da se suprotstave ovim stanovištit;1a, proth:-r: lmtradicionalnoj kulturi. Tako nisu ni stiglI da ozbIljnorazmotre sporno pitanje mira: Cin.ilo se da cela .. stvarukazuje na to koliko se antlra.tm pokret udalJ 10 odpraktičnog političkog rezonovanja. . .U dane Narodne lobističke kampanje antlr~tno ra~položeniradnici de1ili su listiće po Vašingtonskrm ::ladInimuredima. Neki iz Pokreta za građansku ~~POSIUS~lOS.tblokirali su ulaze u zgrade, a mnogi su bIll uhapsem.Prvog maja održan je antiratni rok-koncert u Ve~t. Potornalparku kome je prisustvovalo sedamdeset hllJad~ljudi. Cak se i l iudima iz pok.reta činilo d~ su mnogIod prisutnih otišli predaleko. Ubrzo ?a~;or: ~on~e~t~. policijaje zatvorila "Alonkvin, grad mIra :...I~JavIJ~luCl ~asu oni koii su tu našli prebivalište prekrsllr prayrla kOJasu nadležni postavili pristavši da se park pretvon u mesto; Vid. Michel Lerner, "May Day: Anatomy of a Movement",Ralllparts, juli 1971, str. 41.355