Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Edgar MorinINTELEKTUALCI: KRITIKA MITA I MITKRITIKEAko se držimo sociologije problem je sledeći: ŠtaJe inteligencija'? Šta su intelektualci? Kakav tip grupepredstavljaju oni u društvu? Kakve su im strukture iideologije? Kakvu ulogu oni igraju u političkom životu?itd ...Međutim, jedno ovakvo proučavanje stavlja u zagraduproblem ideja samih po sebi, problem njihove istinitostii njihove valjanosti. Ovaj problem je normativan:kakav stav treba da mi, ostali intelektualci, zauzmemo?Moramo li da prihvatimo takav pojam intelektualca ilida ga odbacimo? Treba li da naš stav intelektualca podredimonašem političkom stavu ili politički stav stavuintelektualca? Ili možda treba da preispitamo naš poli·tički stav i stav intelektualca u funkciji jednog radikalnijegispitivanja'?Naime, ako je važno ne mešati sociološke i egzistencijalneprobleme, isto je tako od velike važnosti i povezatiih. Po mom mišljenju, ta veza je dvostruka i dvostrukometodološka. Pre svega, mi intelektualci ne možemoproučavati pitanje intefektualaca a da ne krenemood samoanalize i samokritike. Treba ispitivati našu željuza univerzalnošću.Razume se, ovaj postupak se ne sme mešati sa pojavomantiintelektualiste mazohiste, koji je tako čestmeđu intelektualcima. Samokritika nas vodi u pravcudva protivrečna ali i nužna pola: s jedne strane, distancau odnosu na našu sopstvenu intelektualnost, s druge,68produbljivanje te intelektualnosti - odnosno, s jednestrane desubjektivizacija, a s druge transsubjektivizacija.Ali, pre svega, šta je intelektualac? Definicija intelektualcamora biti pre genetska nego statistička. Intelektualcipredstavljaju pre pokret nego stanje. Razlikovanjeizmeđu manuelnog i intelektualnog rada ne definišeintelektualce. Pojam intelektualnog rada je i samveoma širok. "Intelektualci" se definišu prema profesijamakulturno vrednova'l1im sa stanovišta humanističkeili klasične kulture: pisci, umetnici, prosvetni radnici, advokati,čak i lekari. Suprotno tome, tehničari i inženjerise veoma retko svrstavaju u intelektualce. Štaviše, pojamintebktualca ne odgovara toliko samoj profesiji,koiiko ulozi. u društvu. Dok se jedan lekar bavi svojimzanimanjem ne smatraju ga intelektualcem, ali čim potpišeneki manifest ili učesrvuje u nekom političkom činu- postaje intelektualac.Drugim rečima, intelektualac se javlja na kulturnojosnovi, a Ll formi društveno-političke uloge.Pisac je dok piše roman pisac, ali ako govori o torturiu Alžiru on je intelektualac. On bi o torturi mogaogovoriti i kao običan građanin, ali on u stvari govori uime jedne posebne privilegije. Tu privilegiju on izvlačiiz kulturnih vrednosti, ili iz znanja o čoveku koja podrazumevanjegova profesija. Prema tome, on se uglavnomjavlja kao "svest", intelektualna i moralna istovremeno,kao čuvar vrlina univerzalne svesti. Bez ob izrada li govori u ime pojedinca, države ili istorije, intelektualacsvom govoru uvek daje pečat univerzalnosti. Takose intelektualac definiše na osnovu tri momenta: 1) pokulturno \Tednovanoj profesiji, 2) po društveno-političkojulozi, 3) po s\'esti koja komunicira sa univerzalnim.Može li se o intelektualcima i inteligenciji govoritiravnodušno? Pojam intelektualca je pojavan, a pojaminteligencije cbuhvatan. Pojam intelektualca je francuski,pojam inteligencije ruski. Inteligencija je označavalaskup "kultivisanih" II odnosu na, s jedne strane, masuneobrazovanih, a s druge, na varvarsku vlast. Nasuprottome inteld~tualci se jadjaju u jednom društvu gde suprotnostinisu toliko brutalne i gde se kultura prostirena širu sferu društva.To znači da se pojam inteligencije može preneti uzapadni konteks(' ... postaje reč-torba koja obuhvataskup svih profesija za čije vršenje je neophodno visokoobrazovan ie.;, Deo rečenice izostavljen u originalnom tekstu. - Prim.prel'.69