Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Srednjovekovnom hrišćanstvu se nikako ne opraštanjegov neprijateljski odnos prema čulima. Pri tom se,po pravilu, previđa da se moderni materijalizam, kOJi jenaklonjen radostima čula, mada sebe istovremeno smatraracionalnim, ne može zamisliti bez prethodnog hrišcanskograskola između duha i čula. Samo zahvaljujućipotpunom razdvajanju oba sveta, idealistički sledbenicisrednjovekovno-feudalne teologije dobili su pojmovni instrumentarijumda bi, kao posledicu građanskog okrelanjaka materijalnoj stvarnosti ponovo sagledali ovajstvarni svet u njegovoj ljudskoj nedovoljnosti i da bi gamogli kritički ocenjivati prema njegovoj preobraženojkopiji. Snagu za ovu kopiju l1ovovre71lenska filo;:ofijashvata kao lim, kao sposobnost stvaranja duhovnih slika,ideja koje daleko premašaju svet čulnog iskustva.Apstraktno insistirajući na umu, idealistićka filozofijase prema čulnosti, a time i prema čulno spoznatoj stvarnosti,drži na distanci. U ovoj suprotnosti ona izražava- često i sama nesvesna toga - menjanje društvenihodnosa kao buduću istorijsku nužnost kojoj je potrebnadisciplinovana praksa u kojoj čulne sklonosti morajuostati podređene moralnoj obavezi. Ali do ovog menjanjane dolazi i još ne može doći - stoga filozofska individuaostaje u izolaciji bios theoretik6sa.Iz intencija građanskog uma preobražava se u Hegelovojfilozofiji onostrano hrišćansko nebo u apsolutniduh. Ovaj duh ne stoji više prema stvarnosti kao pukaonostranost, nego postoji, s jedne strane, stvarno u životuuma, u bios theoretie6s11, ili - kako se to sad zove- u "samosvesti". S druge strane, Hegel veruje da ovajduh, ovaj um, u stvarnosti koja je data svesti srne daprotumači kao delatan, da stvarnost same ove stvarnostisrne da protumači kao umnu. I za istinsko ostvarenječovekovog života on smatra akt izmirenja oba načinaegzistencije apsolutnog duha, koji se ostvaruje u procesuostvarenja apsolutnog znanja. U apsolutnom znanju čovekovaindividua - ukoliko se ona srne shvatiti kaoumno biće - ima apsolutni duh potpuno kao svojusuštinu i u tome je sada uistinu autonomna, određujesamu sebe, slobodna je.Nasuprot tome, II;Iar~yove teze o F ellerbaelzu označilesu onu istorijsku tačku koja ne samo da razotkrivaHegelovo izmirenje kao iluziju nego i tom bios tl1eoretie6suuopšte oduzima njegovu stvarnu motivaciju. Filozofisu dosad samo tumačili svet a stvar je u tome dase on izmeni - i to u istinskom smislu onog filozofskogtumačenja koje je izvršeno u Hegelovom sistemu. Utoliko448je izmena sveta, koja je postala nužna, ostvarenje filozofije,koje, međutim, više nije stavljeno u ruke fIlozo~a,nego cele klase ljudi, proletarijata, koji zajedno sa ommšt; je specifično u njegovoj delatnosti već proizv?di ielemente slobodnog društva što samo sebe određUjedruštva koje je Marx, posluživši se jezičkom upotrebomsvog doba, nazvao komunizmom.Tamo gde je ostvaren, komunzam )e zajedn~ca lj~l~ikoji svoju materijalnu stvarnost prolzvode 2ajed11lclo,svesni Syog cilja da ostvare svojl!- ljudsku prirodu i. dau tome nesmetano određuju samI sebe u saglasnosti sasvoiim umom. U ovom društvenom radu, kao u onomopšJtem koje ih bitno povezuje, sastoji se njihov život,pa i zadovoljstvo njihovog života, koj.e ispunjav}~. supstancijalnimsadržajem celokupno partIkularno uZlvan~enjihove mnogostruke delatnosti: stoga, sam rad postajeLl komunizmu "prva životna potreba".12Uspostavljanje i komunizma je, po Marxu, iz kapitalističkognačina proizvodnje proizašla prirodna nužnostnapretka društvene proizvodnje, koja se, svakako, nerealizuje sama od sebe, nego iziskuje političku akciju,"praktično-kritičku" delatnost, kako se kaže u tezamao Feuerbachu. Stoga je odsad takođe nužno da čovekovapriroda više ne traži slobodu samo u mišljenju nego iu potpunoj čovekovoj, a to znači: u društvenoj stvarnosti.Stoga je iz humanističke intencije, čiji je dužnikbios theoretie6s, Marx napustio izolaciju teorije i svojebiće premestio u bios politie6s; od čistog ideologa gradanskogporekla postao je revolucionarni pra 1 "tičar. usavezu sa radničkom klasom koja se politički organizuJe.Tamo gde intelektualci istomišljenici nisu učinilitaj isti kor;k, bili su prinuđeni da shvate da je njihovahegelovska samosvest u neku ruku iščilela u njihovojyl;stitoj gla\'!. S obzirom na provokaciju koja je pToizlazilaiz postojanja proletarijata, oni su osećali da "išene ži\"e u harmoniji sa svetskim umom. Ali, pošto su imsve brojnije klasne borbe izgiedale isto tako bezumne,oni su postajali kritični prema svemu, uvek težeći dasačuvaju bar slobodu svoga mišljenja - mišljenja koje,budući da je mislilo samo o sebi, više nije u isti mahmoszlo umno da shvati i svet, nego je dopiralo još samodo ;vesti o neodrživosti i siromaštvu vlastite individualneegzistencije. Marx i Engels su u tome videli početak" Karl i\'I a r:'\ , Kritik des Got/zaer Programms, II M2rx/Eagels,Werke (MEW), tom 19, str. 20.29 Marksizam u svetu 449