Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

jedno kolehivno iskustvo, zajedno sa osnovnim ljudskimtežnjama. Oni postaju glasnici i avangarda.U Francuskoj je u septembru i oktobru;', u protestimaprotiv rata u Alžiru, postojalo istinsko "buđenje intelektualaca".Tačnije, skleroza političkih i sindikalnihorganizacija omogućila je intelektualcima da izbiju napolitičku pozornicu. Međutim, nije postojalo i intelektualnobuđenje, odnosno shvatanje osnovnih problemakoje su postayljale francuska, alžirska i svetska politika,niti pojava shema bilo intelektualnog idealizma, bilomarksističke vulgate. To je zato što je u zapadnim društvima,osim u slučaju ozbiljne unutrašnje krize, komunikacijaizmeđu stvarnih društvenih problema, stvarnogživota narodnih masa i razređenog sveta intelektualacapostala veoma teška. ~Intelektualci u savremenom svetu su "nezadovoljnici"i "otpadnici". To nezadovoljstvo je izvor kritičkeenergije i jednog mišljenja o bolesti društva koje se nemože veoma produbiti. Ono međutim može biti izvoriluzornih mitova o spasu. Nažme, svuda gde su ovi mitovio spasu i sami kritikovani, svuda gde intelektualnirad kreće od Ilule, tll zaista postoji intelektualno buđenje.I upravo u zaista razočaranim sredinama, u SSSRi narodnim demokratijama, s jedne strane, i u SAD sdruge strane (među "otpadnicima") ključa nova i istinskaintelektualnost.Ona ključa u zatvorenim krugovima bivših boraca,nO\:inara, sociologa, etnologa, ponekad pesnika, a veomaretko pisaca i slikara. To su poslednja ostrva književneinteligencije gde još živi opšta kultma i pokušava da seuhvati u koštac sa ogromnim problemima ljudske sudbine,onakvim kakvim ih postavlja novi planetarni tok.Ali naročito istinska misao, kao i uvek, javlja se kodizolovanih, onih kojima su strane razne ideologije. Okotih ostp/a ostaje estet izam ili cinizam, intelektualizam,narodnjaštvo. mesijanizam ...Za to vreme razvija se tehnička inteligencija: u masamase proizvode inženjeri, planeri, administrativni kadrm'i.istraživači. SY8ki od ovih stručnjaka poseduje svojespeci ializovano znanje, ali mu nije moguć pristup Aufklarul1g11.On je ispod Allfklarlllzga i njegove opšte idejene dostižu eiementarne niyoe intelektualnosti. Ta novaspecijali70'.ana inteligencija nema dodira sa svetom intelektualaca(književnom, umetničkom i žurnalističkominteligenei iom). A to je veliko odvajanje i veliki rascepLl okviru inteligencije: "intelektualci" nemaju više pri-76* 1959. godine - Prim. red.stup u znanje rasparčano po mnogobrojnim specijalizacijama,a stručnjaci nemaju više pristup globalnoj svesti.Tehnička inteligencija se ujednačeno povećava -ona je klasa budućnos ti. Tehnički progres teži da svedruštvene slojeve usmeri ka tehnokratiji. To je budućau1Ziverzalna klasa, svakako hijerarhizovana, ali koja težida obuhvati sve radnike u jednom budućem hiperindustrijalizovanomdruštvu. Naprecima te klase, ako ne dođedo novog prodora iintelektualnosti, odgovaraće netehnokrati ja, već konformizam.PredVIđam, dakle, za izvesno vreme jedan intelektualnomračan period u kome ni tehnička ni književnainteligencija neće moći da stvore dovoljno kritičkog serumaprotiv političkih pretenzija i protiv mitova društvenogživota. Istorija čovečanstva nam pokazuje česteregresije na misaonom planu. Vreme i značaj regresijene mogu biti izračunati. Osim toga, na zemlji će se javljatinova žarišta, koja će se razbuktavati dok se drugagase.* -f: *Nalazimo se u periodu delimičnog poklapanja sutonai zore. Osećamo da Aufklanmg mora da bude prevaziđeno,ali istovremeno i sačuvano. Ono što treba prevazićito je veliki mit o intelektualcima koji spasavajukulturom i razumom. Lapassade ima pravo što se ovdepojavljuje kao rusoista: intelektualni progres ne određujei ljudski progres. Uostalom, po čemu mi, kultivisanii misleći ljudi, sebe možemo predložiti kao modele? Štaima poučnog u klevetama, neredu i ništavnosti koje prateživot intelektualaca"? To intelektualac oseća negde udubini duše kad spas traži na drugom mestu - u religiji,domovini, narodu. Ali ova rešenja predstavljajunova otuđenja. Ono što se mora više nego ikad dosadočuvati, to je primena kritičke misli, uz opasnost pojavenegativnih, destruktivnih istina nazvanih "pesimističkim",koje nisu ništa drugo do svest o našim ograničenjima,nemoćima, o našoj nedovršenosti.Više nego ikad osećama potrebu da ujedinimo dvostrukipostupak intelektualnosti - jedan koji će se oslanjatina kritički, verifikativni, naučni razum, drugi kojipredstavlja traženje istinskog života, pokušaj da se odgovorina pot,rebe našeg dubokog bića ... Dvostruka negativnostkoja je misaoni ferment i koja mora da nampomogne da se oslobodimo intelektualne vulgate moraistovremeno da nas natera da postanemo ne "intelektualci",već nešto drugo.77