Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

mentor, da preuzmemo Malebranchovu (Malbranš) formulu,neće držati časove: "Ja ne treba da držim bilokakve metafizičke ili moralne traktate, niti bilo kakvedruge časove" - piše Rousseau na početku četvrte knjige.l ako zaboravite princip na kome se mora zasnivatiodnos učitelj-učenik II Emilu, "pašćete u grešku ... danjegovo sopstveno iskustvo i napredak njegovog razumazamenite iskustvom i autoritetom učitelja". Na taj načinje odbačen svaki duhovni ili kulturni autoritet. Negativ­IlO vaspitanje ništa ne reformiše.U pedagogiji, kao u politici ili u ljubavi, Rousseause čuva d~ predloži bilo kakvu reformu sveta u komeživi. Ako je ponekad i pomišljao na takvu mogućnost,to je zato što je filozof popustio pred iskušenjem dabude ilZtelektualac, odnosno onaj koji želi da pomoćuideja menja svet. Njegovi životni neuspesi, transponovaniu teoretske spise, kao i sistematska strogost mišljenja,zaustavili su tu težnju za intervencijom.* * *Mi ZIVIrno u ovom svetu. I ako je istina da on nemože biti izmenjen idejama, šta treba činiti? Autobiografskodelo J. J. Rousseaua zamišljeno i razvijano počevod 1762. godine, donosi odgovor koji je u suštini povlačenje:odgovor usamljenog šetača, povučenog iz sveta,oslobođenog javnog mnenja, odnosno drugog, kome jedata jedina i jedinstvena milost omogućujući mu daponovo pronađe i sačuva sklad s prirodom.O Jean-Jeacquesovom povlačenju treba razmišljatiporedeći ga sa zadatkom koji intelektualac u ovom svetusebi postavlja.Ne pridajući pozitivnu vrednost istoriji i ljudskimodnosima, rusoizam je suprotan humanizmu. Jedini mogućispas je okretanje ka mudrosti usamljenog šetačakoji uspeva da se oslobodi javnog mnenja samo da biotkrio ljubav prema sebi izdvojenom od drugih. Takoje uništen čovek čoveka; "mudrac" dozvoljava da se unjemu iznova izgradi izgubljeno jedinstvo da bi se tokretanje najzad okončalo II ekstazi bića u kome je svakamisao ukinuta. Ovo je odbacivanje ne samo rešenja usvetu i pomoću njega, što intelektualci kao proroci pokušavajuda učine, već i odbacivanje filozofskog posredovanja.Po tu cenu, ali samo po tu cenu, čovek bi pronašaosvoje prvobitno srodstvo sa bićem od kojeg sena početku odvojio. Filozofija nije ni prevaziđena, niostvarena: nju je ovom svetu prepustio onaj čije je postojanjeu njemu čista slučajnost, tiho pr.isi\lstvo, potpuninihilizam.64Taj nihilizam je sc:.mo jedna padina na putu čiji jesmer ovde predložen. zeleli bismo tako da podvučemoda je nužno osloboditi se svih drugih interpretacija.Tač~ije: ako je tačno da je inteligencija prosvetiteljstvasanjala o tome da prosvetli Fridriha Pruskog i KatarinuRusku, isto je tako očigledno da se Rousseau nije nimalobavio pripremanjem ideologija za neki trenutakbudućnosti. Rousseauova istina nije u Robespierre-u.A ako se Robespierre njome inspiriše to je zbog too-a što~zvesne .0~?bifo1e ove. pr~mene on:l.Ogućavaju p~'eobražajJedne miSli u IdeologIjU I povratm prelaz sa filozofije nainteligenciju.Rousseau dakle odlučno odustaje, kako sam kaže,od bilo kakve brige političkog reda. Njegova Pisma Miraheausu što se toga tiče nedvosmislena. Autor počinjetim~ što kaze: "Kad bih došao u jednu od vaših zemalja,mozete slobodno računati na to da ne bih ništa preduzimaou korist vlasnika; gledao bih vas kako kradete, rušite,pljačkate, ne rekavši ni jednu jedinu reč ni vamaniti bilo kome drugom: sve moje nesreće dolaze uprav~od tog žestokog osećanja nepravde koju nikada nisammogao da prihvatim. Stalno imam na umu: vreme je dase bude mudar, ili bar miran ..." Rouseau je ubeđen daje njegova izolovanost u svetu na taj način povezana sasuviše apsolutnom strašću za pravdom i istinom. Naime,on je čovek "svega ili ničega". Znajući vrlo dobro da jeborba intelektualaca za ciljeve, koji su u suštini i njegovi,u stvari borba koja ne ide do kraja svojih zahteva.Rousseau više voli ravnodušnost. On i dalje mrzi nepravdui laž, ali neće više biti Don Kihot; više voli da sepovuče iz tog sveta i prepusti ga sopstvenom ludilu.Njegov stav prema vlasti je isti. "Zakoniti despotizam"je neodrživa teza: Rousseau odbija da u tompogJedu bude obmanut. On se vraća na problem koji jepostavio: "Naći takav oblik vlasti koji će zakon stavitiiznad čoveka." Ali odmah dodaje: "Ako, na nesreću, tajoblik nije moguće naći, a ja otvoreno priznajem da mislimda je to nemoguće, mislim da treba onda ići u drugukrajnost i odjednom čoveka onoliko uzdići iznad zakonakoliko je to moguće, i prema tome uspostavitisvojevoljni despotizam, i to što je moguće svojevoljniji:želeo bih da despot može da postane bog. Jednom rečju,ne vidim podnošljivu sredinu između najčistije demokratijei najsavršenijeg Hobbesovog despotizrna". Ali čemutoliko razmišljati? Rousseau na kraju zaključuje da jevreme koje čovek provede razmišljajući o političkimproblemima potpuno nekorisno upotrebljeno.5 Marksizam u svetu 65