Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

koj svesti. $to se tiče fašizma, on postaje opasnost adelimično i stvarnost, ali njemu se suprotstavljaju raznesuprotne snage koje se više ne mogu potisnuti; iz godineu godinu na mnogim mestima u svetu angažuje se zasocijalizam i demokratski napredak sve više i više takvihljudi čije se samosvesno izjašnjavanje i delanje teškomože shvatiti kao znak zapadanja u ropstvo i varvarstvo.Mišljenje kome je stvarno stalo do istine ne moževiše previđati pogled na svet svetskog revolucionarnogpokreta radničke klase i njenih saveznika, već momzauzeti stav prema njemu. Na to smera Haugova argumentacijakad s postulata autonomije u kritičkoj teorijiizričito prelazi na tematiku naučnog pogleda na svet.T ek s naučnim pogledom na svet - to Haug tačnouviđa - stvarno bi se prevazišIo stanovište kritičketeorije, stanovište "privatne" individue. Ali Haug istovremenovidi da se ništa ne dobija samim mehaničkimusvajanjem onoga što se sada nudi kao naučni pogledna svet. Zato on traži da se izneta dogma u isti mah i"izvede", bar u toj meri da pojedini marksisti postanukadri da tu vezu sagledaju u najopštijim crtama. Samotako je moguće dostignuća nauke učiniti korisnim zapraksu u kojoj - kako smo videli - leži posebnafunkcija naučnog pogleda na svet. U ovom smislu Haugpredlaže da se "korisno misli" i odlučno ustaje protivsvakog "autonomnog toka odvojenog teoretizovanja",protiv svakog oblika "neo-stare sholastike". (II, 694.)S druge strane, ako ne želimo da naučni pogled nasvet dobije karakter filozofskog sistema - a on je samou ovom obliku uopšte u stanju da proizvede zahtevano"znanje o povezanosti pojava" (II, 697) - postavlja sepitanje da li je, možda, ovaj zahtev već po sebi takmda ga je, nemoguće ispuniti u stvarnosti. Tada bi putkoji treba da dovede do cilja neočekivano sam bio podignutna nivo cilja. Kod Hauga čitamo da i za saznanievaži ovo: "Proizvodnja je ono što je bitno, a ne pojedinačniproizvod ...". (Isto.) Ali time se naučni pogledna svet svodi samo na "permanentan napor" kojim sedelatni ljudi upućuju na to da "svesno rade i bore sesvoiim zajedničkim snagama", svakako "posedujući nit­-vodilju saznatih zakor.i prirode i društva". (II, 663.)Ako pođemo od toga, ne samo savremena marksističko­-leniinistička filozofija, nego i svaki onaj sistem naučnogpogleda na svet koji se uopšte može zamisliti nužnobi nam izgledali a pri01-i kao "sholastika", ma kolikotaj sistem jasno i detaljno pokazivao sva svoja izvođenja.Svaka teorija koja ne pokazuje rezultat kao rezultat- kaže Haug - postaje "mora za emfatično praktičnogčoveka". (II, 700.) A ko to odlučuje da li se i kad sejedna teorija pokaza~a kao dovol),na~vO ton:e Haug l