Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

otkriti ispod vela hrišćanske mitologije. Sartre je pokazaopolitički realizam time što je prihvatio da se pozabavitemom (božićna priča) "koja je mogla da ostvari(...) najšire jedinstvo hrišćana i bezvernika"18; ali, političkirealizam izražavaju i poslednje reči Bariona: "Slobodansam, gospodar sam svoje sudbine. Idem premaHerodovim vojnicima, a Bog je uz mene. Lak sam, Sara,ah, kada bi znala kako sam lak! O, radosti, radosti!Plačem od radosti! "19Po svom povratku iz zarobljeništva Sartre je biorešen da se poveže sa antinacistima koje je poznavaokako bi onwnizovali otpor. Sa Maurice Merleau-Pontyem,Simone de~Beauvoir, Jean Pouillonom (Žan Pujon) i os­[alima osnovao je pokret pod nazivom "Socijalizam isloboda". Pc:kret koji su činili intelektualci, neiskusniu akciji, uskoro je postao sasvim nemoćan. Komunistisu odbili da sarađuju i čak pomalo proturali glasine daje Sartre policajac koji održava veze sa Nemcima. Dabi izbegao nepotrebna hapšenja, Sartre je odlučio da'raspusti pekret. Colette Audry se od početka borila uNacionalnom frontu u Grenoblu, a Sartre mu je pristupio1943. godine. Komunisti su zaboravili svoje optužbei porekli čak da su ih ikada izrekli. Sartre im se, dakle,pridružio u CNE (kome je, uostalom, oduvek i pripadao),učestvovao je na skupovima kojima je predsedavaoEluard (Eliar) i sarađivao u Lettres fram;aises.Ta delatnost Sartrea i Simone de Beauvoir nije počivalana već potpuno izgrađenoj doktrini o angažmanu.Ako ie potreba za takvom doktrinom bila zaista velika.namere koje su je utemeljile nisu bile u potpunosti lišenesyako2: idealizma. Ores tova drama u komadu Les Mouches(Mušice) dosta dobro pokazuje dvosmislenost tepotrag:e za slobodom. Komad, koji je nastao 1943. godine,podstiče Francuze da se oslobode svoje griže savestii priključe Pokretu otpora. U komadu se sloboda ~upr~tstay]ia poretku. Ores t sanja o tome da oslobodI svoJuzeml]u koju ugnjetaya uzurpator Egist i Klitemn~stra.On uči da je sloboda bez izbora samo podvala, da Je Istorijaopipljiva i da pritiska syojom težinom, te da je,da bi se promenio njen tok i zaputilo ka pro§resu, čestopotrebno proliti krv. On se dakle više ne može osećatiodvojen od ljudi i njihove Istorije: "Drugi postaju ne---IS J,-P. Sartre, u jednom pismu koje se tiče komada Bariona(oktobar 1962),J') Ove reči jasno podsećaju na ~ne koje izgovara Goetz prikra iu komada Le diable et le BOi? DIeu. u kome Sartre ukazulena osnove i puteve stvaranja jednog ljudskog i mogućeg moralai politike.284ophodno posredovanje između njega i Istorije."2o On ubijatiranina i njegovu saučesnicu, te oslobađa svoj narod.Ali, umesto da posle toga ostane u svojoj zemlji da bijoj pomogao, tj. nastavio zadatak što ga je svojim delomtek započeo, on beži, usamljen. Ponovo se osećastrancem među svojima, ili, radije, on upravo želi dabude stranac: pošto je uvideo da je sposoban da ukaljakraljevski presto krvlju tiranina, odbija da na njegasedne. Ako se Sartre odlučio da svoj komad završi tim"dostojanstvenim i uzdržanim stavom, nije li to zatošto mu je Pohet otpora izgledao ponajpre kao ličnaavantura svakog borca i što toj kušnji slobode nije videoch'ugi odgovor do neku vrs'iu heroizma savesti. Jasnomi je da je posle 1944. govorio o ,potpunoj odgovornosti'i ,isto·rijskoj ulozi' svakoga (. ..) Ali ako je Orestodista ubio uzurpatora i njegovu saučesnicu brinući zasvoju istorijsku odgovornost, kako protumačiti njegovopovlačenje?"21Akcija koju Sartre definiše zamišlja se kao individualnaakciia, iako se odvija u Istoriji. U L'Etre et leN ealZt 22 (Bić'e i ništavilo) čovek je opisan kao sloboda udatoj situaciji, kao egzistencija čija se suština (esencija)sastoji upravo Ll tome što suštinu ne poseduje. Sartreje utvrdio da se "čovek kao čovek izgubio da bi serodio Bog"::' Samo akcija omogućuje čoveku da - OČl,~vavšisebe kao čoveka - radi na tome da se čovek rodI.Kao ništavilo bića, Za-sebe se pojmi u svojoj "eg-zistenciji"samo kao neprestana projekcija - van sebe samogi van fakticiteta - prema svome pro-jektu. Poštone može da bude nešto, u smislu objekta koji je onošto jeste, čovek može da se definiše samo delajući: onsebe stvara. Dakle, akciji je veoma jasno dodeljena uloga"stvaranja čoveka", "tog bića koje, čak i u svojim najbeznačajnijimpostupcima, ne bi moglo odjednom da seotkine, odbije od sebe, odrekne sebe u ime svoje brigeza svet".24 Čin je u isti mah pripadanje sebi i prisustvou svetu 1 samo on omogućuje čoveku da prihvati svojuneprestanu nesaglasnost sa samim sobom. Ceo posled-:J F. Jeanson, Sartre par lUŽ-mei/le, ed, du Seuil, Pa!"is 1955,str. 146,:J Isto. str. 151.z2 Treba imati na umu da je UEtre et le Nemlt plodistraživanja započetih 1930. godine; da je Sartre pao pod uticajHusserla i Heideggera 1933, kao i to da je tokom zil1le 1939--1940, godine veĆ-izgraCten opšti cluh i doneseni zakljucci ovogdela.,J J.-P. Sartre, nav. delo, str. 708." F. Jeanson, u POli I' Oll contre l'existentialisme, st!'. 39.285