Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Georges LapassadeRUSO I ENCIKLOPEDISTI. Kritika postojeć~ il1teligencije, uz kritiku neposredr:Ih podataka saznanja, uvek predstavlja polaznu tačkufIlozofskog. I:azmišljanj.a .. Filozof pre svega preispitujes~be u svoJoJ delatnostI mtelektualca, u svom učestvovanjuu stvaranju i širenju kulture.:rako sumnje: u Descartesovim (Dekart) Meditacijal11.a Jeste u .stvarI tran.sponoyanc: su~nja u inteligencijunJe~ovog vI:eme~a, kOJa se Javlja vec u Raspravi o meto.dl.Od.bacIvanJe kulturnog sveta koji stvaraju humani­:tI, preZIrno podređivc:nje ~~uštveno-političkom poretku,cuve~a J?escartesova IzolaCIja u Holandiji - svi ti ele­~entI njegove autobiografije moraju biti shvaćeni kao~zraz suprotstavljanja koje filozofa odvaja od ostalihlOt~lektualaca. Isto je i sa neinstruktivnom pedagogijomkOJU Rr:sp!".av.a suprotstavlja obrazovnoj ambiciji svih~ulturm~ cImlaca: Descartes samo želi da pokaže kakoJe mogl;l~e anga~ovanje u istraživanju koje neće obaveznosledItI u~ek. ~ste pute;'e . .Drugim rečima; cilj Raspraveo ~1Zet.odl ~lJe pr.e~lOSen]e nekog određenog znanja;prel1oserzJ~.- rl.I pozltLVl1a pedagogija, kako će Rousseau(Rus~) reCI - Jeste metoda inteligencije; suprotno tomenegatIvna pedagogija jeste metoda filozofije. Ona oči.gle~no po?razumeva spontanost jedne prirode koja use~l sam01 - a ne u kulturi - nalazi pravila svog razvOJa:za Descartesa to je "prirodna svetlost", za Rousseaua"prirodna dobrota".. Evo, d~kle, na ~amom PC?čet~u kartezijanske misli~n. teme kOJe ukaZUJU na razlIku Između intelektualacal fIlozofa: odbijanje da se istina traži na nivou društve-54no-političkog poretka, odbacivanje pedagogije koja sesastoji u prenošenju znanja, što podrazumeva "naturalizam'"kao suprotnost kulturalizrnu inteligencije. Ove trinerazdvojne teme naći ćemo na svakom početku filozofskograzmišljanja. Zasluga J. J. Rousseaua je što ih jeistakao i sistematski izložio u odgovoru inteligencijisvoga veka.~': * *Francuski pisci veka prosvećenosti nisu "filozofi";oni su intelektualci, većina njih pripada inteligenciji -prvoj inteligenciji modernog vremena. Osnove njihovepojave u istoriji jesu kulturalistički postulati, koji suveć onda, a i kasnije karakterisali ideološki rad intelektualaca.Prvi postulat se odnosi na definiciju čoveka. Starasuprotnost između prirode i kulture nalazi u Enci/dopedijismisao koji joj je i u ranijim vekovima pridavan.Njegovu pravu vrednost možemo utvrditi ako krenemood Buffonovih (Bifon) analiza koje se odnose na uporednudefiniciju ljuds·ke vrste: čovek je jedino živo bićekoje može biti predmet "vaspitavanja vrste", - odnosnoakL!Ztllracije. Kultura, prema tome, može biti preneta.Iona to mora biti: prirodna osetljivost izložila bi detebez mogućnosti zaštite smrtnim opasnostima sredine, dačovek, da bi se odupro nedostacima prirodnih organa,nije izmislio skup različitih saznanja i tehnika, znanja iumeća, koie danas nazivamo kulturom. Kulturalizamtako poprima univerzalnu vrednost: čovek je jedin.obiće kujeie sposobno da stvori, prenese i primi kulturu.Drugi postulat pripada filozofiji istorije. "Filozofiprosvetiteljstva' suprotstavljaju to prosvetiteljstvo mrač'njaštvu ranijih vekova, znanje neznanju, civilizaciju varvarstnI.Kulturno biće čoveka, istaknuto u prvom postulatu,aktualizuje se tek tokom jednog razvoja koji svojuzrelost postiže Ll veku "filozofa". Na jedan veomajasan način to izražava manje Kantovo delo Was istdas Alljk.Wrlllzg: znanja su znak istorijske veličine čoveka.Otuda najzad, a to je treći postulat, pedagoška ulogakoju zahteyaju prosvetitelji. Oslobađanje čoveka pretpostavljavaspitanje zahvaljujući kome će se dokinutigre;;ke čovekovog individualnog i istorijskog detinjstvai pomoću kojeg će se znanjem zameniti početna neznanja.Poduhvat kao što je Enciklopedija jasno izražavataj pedagoški optimizam: suma saznanja, čiji je .ona bilans,mora pomoću znanja da ostvari oslobođenje čovečanstva.55