Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

novog čoveka - čoveka komuniste". Psiholog HenryWallon (Anri Valon) pita se da li je ikada čovek udružiou sebi sve strane genija kakve je posedovao Staljin. 16U jednoj pripovetci Andre Stila (Andre Stil) (pisanojjoš dok nije bio primio Staljinovu nagradu) - "otacnaroda" poprima neku transcendentalnu budističku dimenziju."Tačno je - razmišljahu oni - zna se dasvako ima. u dubini duše pomalo od Staljina, koji nasposmatra Iznutra, nasmejan i ozbiljan, i uliva poverenje.Ovo unutarnje prisustvo Staljina to je naša sopstvenasvest, nas komunista."!7Bila je to zaista bolest, od koje izgleda niko nijebio pošteđen.Povodom 70-te godišnjice Staljina Paul Eluard (PolElij ar), bivši nadrealista, humanista prožet zapadnomkulturom, izrazio je želje CK FKP u jednoj pesmi ovako:"Staljin je za nas prisutan i u sutrašnjiciStaljin danas otklanja nesrećuPoverenje je plod njegovog mozga prepunog ljubaviZahvaljujući njemu živimo ne znajući za jesenHorizont Staljinov uvek se iznova rađaJer su život i narod izabrali StaljinaDa bi na zemlji živele njihove nade bez granica."18*. N. Guillevic (Gijevik) nije propustio da da svoj dopnnos:"Zato što si tamo od samog početkaTi uvek znašŠta dolazi i šta treba da se radiU onom trenutku koji ne čeka."!9~ pit.anjl!-. r~vnosti .teško .da se moglo bolje postupitinego sto Je UCImo HenrI BasSIs (Anri Basi)."Druže Staljine,Tvoje ime za nas predstavlja nasušni hleb,druže Slaljine,Tvoje ime - od kojeg živimo! - pomoglo nam jeda umiremo,;, G. Gogni{)t, - naved. delo. str. 16--20.17 LLF, 22. decembar 1949.13 P. Eluard, "Joseph Staline", CC, januar 1950, str. 4.~ U prevodu ovih i sledećih stihova nije se težilo prepevu.- Prul1. prev.19 P. Daix, Gllillevic, str. 166.248druže Staljine,Tvoje ime - iskitilo je cvećem oči naših mučenika."loKonačno, postojao je Staljin - stručnjak i specijalistaza sve oblasti. Tu se možda ispoljilo najfrapantnije·:Jdsustvo intelektualne mere francuskih komunista. Zabiologa Georgesa Teissiersa (Žorž Tesije) Staljin je biovođa naučnika. Jean Desanti (Jan Dezanti) pozdravljaoje u njemu naučnika novoga tipa. Joliot-Curie (Žolio-Kiri),nosilac Nobelove nagrade, slavio je naučni doprinos velikoggenija čiji teoretski radovi predstavljaju ogromandoprinos marksizmu. 21 A u vreme spora sa LisenkomFrancis Cohen (Fransi Koen) je stavio do znanja biolozimadisidentima (kojima je kasnije dato za pravo) da"za jednog komunistu Staljin predstavlja najveći naučniautoritet na svetu" .J? I veliki i mali ljudi, poznati naučnicii novinari niskoga ranga, valjali su se u istombrlogu. Pod pretnjom isključenja i nemilosti Partija imje nametala neophodni konformizam. Godine 1939. Partijaje poručila film o životu Staljina - "Čovek koganajviše volimo na svetu" - čiji je idolatrijski karakterdoveo u nepriliku čak i "najtvrđe" sta!jiniste. Teško jeodrediti šta je bila iskrenost, šta oportunizam, a štazabluda ako jedan čovek, koji je, uopšte govoreći, takorezervisan kao što je Cogniot stigne dotle da u samomčlanku koji je posvećen ekstravagantnim počastima povodom70. Staljinovog rođendana napiše kako "slavljenješefa predstavlja element reakcionarne imperijalističkeideologije. nPosle Staljinove smrti FKP je izjavila: "Mi se zavetujemoda ćemo sve učiniti kako bi još više opravdalislavni naziv ,staljinista' sledeći primer i učenje MauriceaThoreza (Moris Torez), Staljinovog najboljeg učenika uFrancuskoj, učenika tog giganta misli i akcije, koji jeizgradio socijalizam, uništio hitlerovsko čudovište i svomsvojom snagom delovao na spasavanju svetskog mira".Da i kult bio okončan samom smrću Staljina, FKPbi primila Hruščovljeva otkrića u 1956. godini ako nesa čistom savešću, a ono svakako sa iskrenom željomza promenama. Ali, kao što je svaki gaulajter pozirao uulozi Hitlera u minijaturi, tako je i prvi sekretar svakekomunističke partije bio uzdignut na rang Staljina u:0 LLF. 12" mart 1953." Isto." F Cohen, "Mendel, Lyssen:kD et le role de la science",LNC, februar 1950, stL 62.2J G. Cogniot,naved. delo, str. 9.249