Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

javu inteligencije, "koja zarađuje za život koristeći svojaposebna znanja i sposobnosti", uporedo s kapitalističkimnačinom proizvodnje. ss Socijalno poreklo inteligencijenavodi ga da govori o novom "vrlo jakom i neprekidnorastućem srednjem staležu" u kome se širi nespokojstvousled "hiperprodukcije inteligencije". "Porast ,inteligencije'i porast njenog nezadovoljstva, - to su dvanajvažnija momenta koja pobuđuju socijaldemokratijuda obrati pažnju na ovu klasu."86"Mnogi tvrde" - tako Kautsky rezimira dotadašnjudiskusiju o ovom problemu - "da su klasni interesiinteligencije u svim bitnim tačkama identični sa interesimaproletarijata. Inteligencija, objašnjavaju oni, čini samojedan deo proletarijata. Cim sagleda svoje klasne interese,ona mora da priđe socijaldemokratiji. Kao dokazda inteligencija spada u proletarijat navodi se: 1. velikibroj pukih siromaha među njenim članovima, 2. činjenicada ona, kao i industrijski najamni radnici, živi odprodaje svoje radne snage."S7 Kautsky ukazuje na to da,doduše, i jedno i drugo važi za inteligenciju, ali da tone može svaki put važiti kao dovoljan kriterijum za pripajanjeinteligencije radničkoj klasi, jer najamni rad suobavljale još pre nastanka klase najamnih radnikanpr. zanatske kalfe. To isto važi i za siromaštvo koje sejoš manje može prihvatiti kao karakteristika specifičneklase. Naprotiv, i'nteligencija nema kolektivne klasne interese.On nju istorijski upoređuje sa srednjovekovnimzanatskim kalfama koji "takođe nisu znali za zajedničkeklasne interese nego samo za profesionalne interese".gSUz to, za inteligenciju je karakteristično da članovi pojedinihprofesionalnih grupa žive pod, kako Kautskypiše, sasvim različitim društvenoekonomskim uslovimašto važi i za pripadnike istog profesionalnog staleža.Stoga, kaže on, ovde postoji "hijerarhija klasa koje uzajamnone čine neku tešnju zajednicu interesa"; mogućnostdruštvenog uspona koja se time nagoveštava izaziva"konkurenciju među njima, težnju da napredujuna račun kolega".89U celini je~ kaže on, za inteligenciju karakterističnoda je ona privilegovana i da se sistematski "pravim esnafskimograničenjima" suprotstavlja pri1ivu novih članova.Tu leže koreni antisemitizma 90 , suprotstavljanjalS Karl Kautsky, na naved. mestu, str. 14." Isto, str. 16.37 Isto, str. 44.Isto." Isto, str. 45,90 Franz Mehring, Akademische Krakeele, u: "Die Neue Zeit",XXVI (1907/1908), tOln 2, str. 475 i sled.312studiranju žena. Uopšte, ovde nema nikakvog zajedništvasa socijaldemokratijom, koja zahteva upravo rušenjeprivilegija u obrazovanju. Sve u svemu, Kautsky dolazido uverenja da pod ovim uslovima nije moguće ,inteligencijuu celini pridobiti za socijalizam".91Posle ove opšte procene inteligencije "kao takve",Kautsky daje analizu procesa socijalne diferencijacije;razvitak kapitalističke proizvodnje dovdi do toga "dase sve više pripadnika inteligencije srozava do slojevasrodnih proletarijatu; oni postaju sve brojniji ali se isve više ·proletarizuju u pogledu uslova života i rada,prestaju da budu privilegovani i počinju da pripadajuonoj klasi koja nema da izgubi ništa osim svojih okova,a može da dobije svet".92 Za glavne tendencije procesaproletarizacije delova inteligencije, koje ih približavajuradničkoj aristokratiji, Kautsky smatra proširivanje sistemastručnih škola time i porast rezervne armije inteligencijezavisne od najamnine, smanjenje izgleda na uspeh -što je rezultat procesa koncentracije - i produbljivanjepodele rada u sferi duhovnog rada. 93 Ali, po njemu, upravoona zavisnost poslovne inteligencije koja na taj načinraste oteb\a agitaciju, pošto je ova inteligencija sveviše izložena i represalijama od strane kapitala i u istimah u njoj još dugo živi svest da pripada privilegovanojklasi.Nasuprot tome, u "aristokratiju inteligencije"94 Kautskyubraja lekare, advokate, nastavnike na srednjim ivišokim školama, inženjere i hemičare sa visokoškolskimobrazovanjem, više upravne činovnike itd. Jedan deo oveinteligencije živi od toga što profesionalno brani kapitalističkueksploatacijU, bilo kao ideolozi, čija "radnasnaga ima \Tednost za buržoaziju samo. ako je praćenaodređenim ubeđenjem"95, bilo kao rukovodeći službenici,koji "dejstvuju kao zastupnici kapitaliste u procesu proizvodnje,i kao isceđivači viška vrednosti unapred seneprijateljski odnose prema radnicima". Proletarijatnije povezan nikakvim zajedničkim interesom sa ovominteligencijom koja, uz to, zahvaljujući poreklu, stiluživota i ideologiji predstavlja deo buržoaske klase.~I Karl Kautsky, na nm-ccL mestu, str .. 46.JO Isto, str. 46.'3 Isto, stL 47.,,' Isto, str. "t.95 Isto, str. 75 .. (Ovde donekle spadaju nastavnici, novinari,državni tužioci itd.),Isto.sudski činovnici,313