Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

stvarnom odnosu političkih snaga. Čak i vladini stručnjaciotvoreno priznaju da je Narodnooslobodilačkifront jedina "istinski masovna politička partija u Juž'nom Vijetnamu"33; da je NOF "učinio svestan i ogromannapor da populariše političku participaciju, bibona i manipulisana, na lokalnom nivou, kako bi se angazovaonarod u jednoj autohtonoj, samodovoljnoj revo·luciji" i da je taj napor bio tako uspešan da nikakvedruge političke grupe, "s jedinom mogućom iznimkombudista, nisu sebe smatrale ravnima po veličini ni snazida bi rizikovale i ušle u koaliciju, plašeći se da bi, uko·liko bi to učinile, bile doslovno pojedene". Štaviše, onipriznaju da je sve do uvođenja pretežno američkih vojnihefektiva NOF insistirao da je borbu "potrebliu voditi" Douglas Pike, op. cit., str .. 110. Ova knjiga koju je napisaoslužbenik inostranih poslo'l'a koji radi u Centru za mel1unarodnestudije, IVI I T, predstavlja :kontrast izmedu naše strane, kojasimpatizira sa "uobićajenim re\"olucionarnim previranjem .. , usvetu zato što ona odražavaju nezadovoljavajuće životne stan·darde, ili diktatorske i korumpirane vlade" i sa onima koji pomažu"revolucionarni gerilski rat" koji se "suprotstavIja [ežnjamanaroda, dok ih očigledno proširuje, manipuliše pojedincai nagovara ga da se i sam manipuliše". Revolucionarni gerilskirat je "mezeni proizvod, revolucija iz vana" (drugi primeri poredVijetkonga su "Staljinovo eksportovanje oružane revolucije",Haganah u Palestini i Irska .repubEkanska armija - vid. str.32-3). Vijetkong ne bi mogao ela bude jedan autohtoni pokret,pošto ima program društvene izgradnje takvih razmera i ambicijada nužno proizlazi da mora da je stvoren u Hanoju" (str,76), ali na str. 77-9 čitamo "da je organizaciona aktinlOst vo·đena intel17.ivno i sistematski nekoliko godina" pre nego što jepartija Lao Dong u Hanoju donela svoju odluku "ela jedan ta,kavnapOT mora da je dete Severa", mada na drugim mestima čitamoo istaknutoj ulozi Cao Dai (str. 74), "pn'oj velikoj društvenoj grupikoja je počela akri"l'no da se suprotstavlja Dijemovoj yladi" (str.222). i o Hoa Hao s0kti "još jednom ranom i značajnom učesnik1.1u Narodnooslobodilačkom frontu" (str. 69), Pike uzima kao dokazo kornunističkoj dvoličnosti to što je na Jugu partija insistiralada je .. marksističko·lcJl jil1istička", na taj način "ukazujući nafilozofsku ali ne i političku zavisnost", dok se na Severu opisivalakaoma:'ksističko-lenjinistič.ka. na tai način"ukazujući da nalazi II nlatici s·..-etskog komunistibkog pokreta"(slr. 1.50) iTako(!e je insLruktivan i prezir prema"Pepelj uzi i svim drugim budalama još mogu daY .... "TUjU da će st: desiti čuda Ll p~_lnoletnon1 s-"':etu ako se promrmljačarobna formula: jec!instYo, sloga";prema lakovemim, zan:dei1im Ijudima. "z(;mlju bacaju uhaos ru.šeći jednu vladu za drwlOm Amerikance";prema "ogromnoj masi naroda" ~koia je u s\"ojoj bezumnojnaivnosti mislila "ela će konačno penizni naslediti Zemaljskukuglu","da će bogatstva biti njena i sve lo II ime pra\'­cle i \Tline".Može se zamisJi.ti s kakvom ozlojeđenošću mora jedan visokoumanzapadnjački politolog da gleda na ovaj "žalostan izastrašujući prizor".130na političkom polju i da je upotreba masovne vojnesile sama po sebi nezakonita ... Bojno polje je trebaloda budu svest i lojalnost vijetnamskih seljaka, a idejeoružje"; i taJ:;-ođe, da je do sredine 1964. godine pomoćiz Hanoja "bila uglavnom ograničena na dve oblasti -ideološko obrazovanje i rukovodeći kadar". Zarobljenidokumenti Narodnooslobodilačkog fronta kao kontrast"vojnoj superiornosti" neprijatelja ističu svoju sopstvenu,.političku superiornost", potvrđujuči tako analizeameričkih vojnih zvaničnih predstavnika koji definišuproblem: kako "sa znatnom oružanom silom, ali malo,,}1političkom moći zaustaviti protivnika koji ima ogromnupolitičku snagu, ali samo skromnu vojnu moć"'4.Isto tako, naj interesantniji ishod obe konf.c::rencije- u Honoluluu u februaru i u Manili u oktobru - biloje otvoreno priznavanje visokih funkcionera sajgonskevlade "da oni ne bi mogli da opstanu u slučaju jednog,mirnog rešenja' koje bi ostavilo političku strukturu Vijetkonganedirnutu, čak i kada bi partizanske jediniceViietkong? bile raspuštene", da "nisu u stanju da se političkitakmiče sa vijetnamskim komunistima".3j Zbogtoga. nastadja 1\lc\h1' (Mar), Vijetnamci zahtevaju "jedanprogram. pacifikacije" koji će "kao svoju jezgruimati. " uništenje ilegalne političke organizacije Vijetkongai stvaranje jednog gvozdenog sistema vladine političkekontrole nad stanovništvom". A iz Manile tajisti dopisnik citira 23. oktobra jednog visokog južnovijetnamskogfunkcionera koji kaže: "Otvoreno govoreći,mi sada nismo dovoljno jaki da bismo se takmičili skomunistima na čisto političkoj bazi. Oni su org::mizO"\,Clnii disclplincwani. ]'--Iekomunistički nacionalisti to nisu;mi nemamo nikakve velike, dobro organizovane političkepartije, cl nismo još postigli ni jedinstvo. Ne možemoJopustiti da Vijetkong i dalje postoji," Funkcioneri uVašingtonu veoma dobro razumeju situaciju. Tako jedržavni sekretar Rusk (Rask) istaka;) da "ako Vijetkongscdne za sto kao punopravan partner, on bi, IIruku, ispao kao pobednik upravo u onimkojesu Južni Vijetnam i Sjedinjene Dria\e rešene da osujete"(2S. januara 1966). U istom smislu je IvIax Franke!(Meks Frenkel) izvestio iz Vašingtona:" Lacouture. op .. cit., str .. l8K Isti vojni predstavnik u nastalkuzlos!ulnokaže da je to problem s kojim se suočal'amos\ucla u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, i da za to mo"-amo naćiJlpn:r\+i ud 6 o\-or"," Charles Mohr, Ne\\! York Times, ll. februar 1966. - reč"politički" dodao autor č!anka.-"" J':>l