Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

je istaći da su, nasuprot drugim partijskim organima,Les lettres fram;aises posvetile vrlo malo komentarasueckoj aferi, što je bio znak da su postojale sračunaterezerve od strane rukovodstva o tom pitanju.U časopisu La Pensee suecka avantura dobila je obrtkoji se mogao očekivati. Ali još u to vreme u broju zanov~mbar-decembar objavljen je kratak uvodnik posvecenMađarskoj (događaji su se nazivali "traaičnim"i priznavalo se da je većina ustanika imala pošt~ne namere),u kome su došla do izražaja protivrečna osećanjakoja su uzbuđivala veliku većinu intelektualaca-komunista.Uređivački odbor koji je bio odgovoran za ovakvuslobodu sačinjavali su Joliot Curie, Wallon, Prenant, Teisser,Orcel, Cogniot, Laberenne i Maublanc. Međutim,nije bilo nikakvih vidljivih znakova otpadništva. Ako seuporedi sastav Uređivačkog odbora i Saveta časopisa.La pClZsee od jula 1947. i onog od jula 1956. može sekonsta.~ov~ti ?a od 55 članova nedostaju samo dvojica -od kOJIh je Jedan Charles Vi1drac (Sari Vilrak).Solidarnost koja se manifestovala prilikom XXkongresa i Mađarske revolucije pruža možda najjači dokazčvrstine veza koje su povezivale intelektualce zaPartiju. Mada radnička klasa, svakako, nije bila indiferentnap,rema Mađarskoj revoluciji (ozbiljni znaci pobunemamfestovali su se u krilu sindikata CGT (Generalnakonfederacija rada) gde su Pierre Le Brun (PjerLebr.en) i Ala.i.n ~e Leap (Alen Lelea) bili protiv sovjetskemter:,~ncIJe l gde s~ ko:nunisti ~ktivisti od~ijali dadele. partIJ?ke letke po rabrIkama) , mtelektualcl su posta.hsvesI:n da su oni bili dublje uznemireni pitanjimakOJa su bIla pokrenuta 1956. godine, nego svi ostali slojevi~ Partiji. Izola~ija im je ~mogućila da takoreći sopst.:remm.rukaI?a opIpaju još jednom koliko je bio težaknJi?OV IzvornI greh. Sto je veće bilo njihovo neprijatelJstvoplema Partiji - to je jače delovao nagon daostanu verni "radi drugova". Uznemirenje koje j; zavladalou Francuskoj od početka krize Mađarska-Suec inapadi na partijske prostorije i štampu, upozoravali su~ntelektualce komuniste da su komunisti i da to morajul da. OSt~~1U. Doklegod je egzistencija Partije bila u opasnostI,mje se moglo, razumno govoreći, nadati reformama.Nadalje, postalo je neminovno da se o mađarskompitanju stiče mišljenje kroz masu tendencioznih iprotivrečnih reportaža. Fotografije masakriranih komunistai preterivanja radija "Slobodna Evropa" izazivalisu istinsku bojazan od vojne intervencije. Šestog novembra,kada je Pierre Courtade napisao da su nezadovoljstvo262masa iskoristili kontrarevolucionari koji šire "beli teror"i emigranti koji su u talasu prešli iz Austrije 7 ! -izrazio je gledište mnogih intelektualaca. Posle svegašto se desilo, iako je intervencija Crvene armije bilanesrećna, bila je neizbežna.Na ovom pitanju intelektualci komunisti su se odvojiliod svojih prijatelja na levici. Mađarsko pitanjeproširilo je pukotinu koja se već bila stvorila izmeđunjih. Analize koje su pravljene na jednoj i drugoj strallibile su istovetne - samo su se rešenja razlikovala.Levica je videla u sovjetskoj intervenciji pogoršanje k.ri­Ze, povratak staljinizmu, dok je za komuniste to bilajedina efikasna zaštita protiv "krokodila" sa Zapada.Počerkom novembra, bivši komunisti Jean Duvignaud(Žan Divinjo), Clara Malraux (K. Malra) i EdithThomas (Edit To'ma) priključili su se drugim "titoistima"na levici - Claude Avelineu (Klod Avelin) i JeanCassouu (Žan Kasu) između ostalih, da bi uputili peticijuTitu, moleći ga da interveniše kod Rusije, kako bise garantovala nezavisnost jedne socijalističke Mađarske!2Jedno drugo pismo simpatija prema mađarskimintelektualcima koji su sačuvali revolucionarne tradicijesvoje zemlje potpisali su Martin Chauffier (Marten ~ofie),Cass ou, Claude Bourdet (Klod Burde) , MaurIceNadaud (Moris Nado), Colette Audry (Kolet Odri),Gilles Martinet (žil Martine), Michel Leiris (M. Leiri) ,Clar~ M81raux. Robert AuteIme CR. Otelm) , Jean Duvignaudi Claude Roy.73 Sovjetska intervencija izazvala ježive proteste grupa okupljenih oko L'Esprita, France­-Observateura i Les temps moderl1es.Odnosi između komunista i levice, već zategnuti dokrainosti. Dog:oršali su se ioš više u decembru, kada jejavljeno o hapšenju mađarskih pisaca. Pred kraj mesecaS8H'Z mađarskih pisaca ic izglasao, na tajnoj sednici,jednu rezoluciju neprijteljsku prema režimu Kadara iprisustvu Crvene armije na koju se taj režim oslanjao.Savezu je bio zabranjen rad u januaru, a raspušten je uaprilu. Lukclcs je bio odveden u RUl11uniju. U julu 1957.Gali i Obersovskv osudeni su na smrt, ali nisu pogubljeni.U novembru su brojni književnici, među koiimaDĆI-'. (Deri). He'; nIci) i Tardos. bili osuđeni na dugegodine zatvora. Sve sc odvijalo baš onako kako je le-~ica strahovala." L'HIlI1Wlliie, 6 .. no\'embra 1956 .." Le ,Hol1ele, 6. nmembra 1956.73 Combat, 6. novembra 1956.263