Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

cija; naprotiv, treba da se odvija proces u kome ćemonastojati da steknemo ona saznanja koja se danas višene mogu zaobićiprakse.u društvenoj praksi i radi same teVeć iz pomenute diskusije o odrazu može se videtigde su sporne tačke. Ipak, mnogo toga je još ostalonerazjašnjeno. Polazeći od razračunavanja sa AlfredomSchmidtom i razrađujući i kritikujući argumentacijuW. F. Hauga, ovde ćemo pokušati da učinimo neki korakdalje. Ukoliko više uspemo da u solidarnoj raspravi okoosnovnih pitanja marksističke teorije i sami stvaralačkiusvojimo osnove ove teorije, utoliko će se jasnije ocrtationa granična linija koja marksizam nepogrešivo razdvajaod kritičke teorije.L NOV TRUD "KRITIčKE TEORIJE" OKO MARKSIZl\IA:O NEPODOBNOM POKUšAJU ALFREDA SCHMIDTA1. Alfred Schmidt - ortodoksni marksista?Među intelektualcima i nau6nicima koji sebe smatrajumarksistima vlada živa rasprava o odnosu marksiz­::n~. 1?rema njego:,oj v~astitoj tradiciji. Zloupotrebljava­.lUCI Jednu duhOVItu prImedbu u vezi sa ovim, neki ne bini samog Marxa računali U marksiste, drugi tek u Engelsuv.ide prvog disidenta, ali je pre svega Lenjin ka~ensI?otlcanja. Onaj ko se s njegovim učenjem slaže u prin­CIpU bez ograda, važi kao pristalica ortodoksnog maksizma,čime treba da je izražena contradictio in adjecto.Na naše iznenađenje, čini se da Alfred Schmidt i nesumnja u to da ga bije glas ortodoksno cr marksiste. Kaoi za Lenjina, i za njega kao "saznajnoteorijska polaznateza materijalizma" važi tvrdnja o od svesti nezavisnoj"egzistencij,i p~'ed.metnog bića" koje je, za njega, od­Ieđ~~? obJektlvmm za~onima. "Materijalizam uopšteznaCI - tako on na lednom mestu ukratko kaže _"da zakoni prirode postoje nezavisno i izvan svesti ivolje ljudi", (Nat. 97; upor. i 55.) Za Schmidta, takođe,nema sumnje u to da smo mi pomoću syojih čula Llstanju da spoznamo prirodu koja bivstvuj~ po sebi."Za materijalističku teoriju", objašnjava on, "ne postoji.kao ni za Hegela, ... nikakva principijelna granica izmeđuposebičnosti i zasebičnosti stvari. S pojavama prirodeljudi shvataju uvek i njenu suštinu." (Nat, 124.) Schmidtse izričito poziva na Engelsov "primer sa alizarinom",koji odbacuju i neki marksisti, i brani ga od zamerkikoje mu je stavio još Lukacs (Lukač) u Istoriji i klas-4241Z0j svesti. (Nat, 124, nap. 138).) Schmidt ističe da se usaznanju stvarnosti nikako ne radi o pukoj "ideologiji"u smislu sociologije znanja nego o "odražavanju stvarneprirode". (Nat, 127.) On se poziva na Lenjina, koji je uAlaterijaliz111u i empiriokriticiz1l1u dokazao da se objektivnosti istorijska uslovljenost saznanja prirode uzajamnone isključuju. Kao dokaz on navodi neka mesta iztekstova: "Istorijski su uslovljene konture slike ali bezuslovnoje da ova slika odražava model koji objektivnopostoji." (Nat, 126, nap. 144.) Kao i Lenjin, i on se pozivana poznatu Engelsovu izjavu o "kriterijumu prakse".(Fb, 233, nap. 516.) Ukratko: u Schmidtovom shvatanjumaterijalizma ne nedostaje gotovo nijedan od bitnih momenataiz Lenjinove odredbe materije i iz njoj inherentneteoreme o odražavanju.Njemu ne smeta ni upotreba izraza kao što su "original"i "kopija", koje on nalazi još kod Feuerbacha(Fojerbah) za označavanje saznanja (Fb, 90 i sled.).Schmidt interpretira Feuerbachovo shvatanje u smisluMarxa, koji je ono što je "idealno" odredio kao "materijalno,okrenuto i prevedeno u čovekovoj glavi" (Fb, 90,nap. 51), ali u tome vidi nedovoljno uspelu formulaciju(Nat, 106.). On ističe Feuerbachovo shvatanje da mišljenjeuvek samo približno odražava objektivnu povezanostprirode i primećuje priznajući: "Njegov realizam odrazaje kritički." (Fb, 91.) Ali za tog istog Alfreda Schmidtato isto shvatanje je na drugom mestu "dogmatski realizamodraza". Istina, tu nije reč o Feuerbachu nego oLenjinu. Za njegov Materijalizam iempiriokriticizamSchmidt sad kaže da je više partijskoistorijski negofilozofski relevantan. (Erkth, 8.)Zašto realizam odraza, za koji se u slučaju Feuerbachapriznaje da ie kritički, kod Lenjina odjednompostaje dogmatski? Kod Schmidta se zapaža samo jednarazlika: Feuerbach je govorio o identitetu mišljenia i bićapod kojim je podrJzumevao saznatljivost bića (Fb, 90):nasuprot tome, Schmidt zamera Lenjinu što je zastupao.,neraskidivu razliku između pojma i stvari koju trebapoimiti'. (Erkth, 8.) Neobična zamerka! Može li postojatimaterijalistička teoriia odraza po kojoj se biće imišljenje poklapaju? Feuerbachova tvrdnia o identičnostioba, ako se materijalistički shvati, ne dovodi u pitanječinjenicu da stvari, čak i onda kad su u svesti odraženekao saznate, realno postoje i ranije i kasnije nezavisnood ove svesti! Do poklapanja pojma i stvari može doćisamo onda kad je sama stvar, po svojoj suštini, pojmovneprirode, tako da duh koii poima, u spoljašnjoi styari425