Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

postavljamo da ih Haug nije video nego samo da ih jepotcenio. Koliko je to moguće i kakve mogu biti posledicetoga, - za to nam je istorija u međuvremenu dalaneke primere koji bi nas mogli podučiti... Posebna situacija u Zapadnoj Nemačkoj, u kojoj iznČItostudentski pokret a ne radnički pokret uvodi marksizamu javnu diskusiju, sada jasno pokazuje da sesocij.a1izam pogrešn~ ~hvata samo kao udruživanje privatl11hosoba, a naUC11l pogled na svet samo kao solidaranpogled ovih udruženih pojedinaca, pošto to odgovaraosob~nosti egzistencije studenata. Ako se i ostavi postra11l to da kod nas studenti velikim delom potiču izodređenih građanskih porodica, dakle da iz kuće noseaksiom individualne autonomije - svojim radom i1:l. visoki~školama oni, ipak, ne stupaju u kooperaciju zace~. ZIvot, nego po pravilu ostaju podvojeni, tj. studenti~O]I se povremeno okupljaju u grupe za koje njihov radIma samo prolazan karakter, tj. predstavlja samo pripremuza stvarni životni cilj.Posebne okolnosti studentskog pokreta stvorile sukod:n~~gi~ stu.~~nata i ~l.adih. naučnika iluziju da u?adasI?-]oJ v?It~ua~IJI mogu bItI subjekt revolucije. To nije1Zl~el1110 cI~Je11l~U da je njihovo mišljenje i htenje odr~đen.~"pn:ratl11m pogledom na svet" i oni su i u organIZacIJe~.kOJe su osnovali u cilju svog oslobođenja putemrevOI~lCl]~, ~n~li težnju. za individualnom autonomijom.Ono sto mdIvldualno nISU uspeli da postignu, pokušalisu sad da ostvare kolektivno. Oni su želeli da sami odlučujui borili su se protiv zavisnosti. Ali kolektivnostznači zavisnost jednog od drugih. Pojedinac može rešitiovu prot.ivrečnosv~. ako mu ~e omoguĆi da sam odlučujeo kolektIvu od cIJeg odlUČIvanja on zavisi. Pošto tomenužno teže svi drugi, zato što imaju iste motiYe, ovom?dl:~SU je ~d samog početka imanentan konflikt, kojice Ih .~ovestl do to~a ?a grupa i dalje postoji samo kao,,1l1arhlCan skup pOJcehnaca međusobno razdvojenih kao~tomi, ukoliko se ne rascepi ili propadne, iii će se sviIdentifikovati sa najjačim u grupi u toj meri da će njegoveodluke o drugima osećati kao svoje ,-lastite odh_d~e.U svakom slučaju, u takvim grupama važi kao socijalizam?no što pojedin' intelekt;a1ci smatraju socijalizmomu mteresu svoje individualne autonomije. I poštoje pojedinac na taj način stvar vezao za svoju liČnostza njega opasnost koja preti njegovoj ličnosti znači m-el~i opasnost koja preti stvari, i zato o"u smetnju svom ličnomangažmanu za tu stvar oseća kao izdaju same stvari.Sve dok ličnost i stav naginju u istom pravcu, ta1;:va488kombinacija unapređuje stvar, a u slučaju diskrepancijeona može postati ozbiljna smetnja.Prema tome, u studentskom pokretu se konačnoIpak, velikim delom nametnulo saznanje da intelektualcijedino u samom radničkom pokretu imaju adekvatnomesto u borbi za socijalizam i da tu podležu objektivnimubavezama kao i svi drugi. Ako pokušaju da izvan ovogpokreta rade na izgrađivanju socijalizma, oni svakakoneće moći - odvojeno od tela - da funkcionišu kaomava glava. Dve stvari u isti mah intelektualac ne možepostići~ prvo, sačuvati privatnu nezavisnost svog individualnogmišljenja i delanja, a drugo, kao priznati člansocijalističkog kolektha, i sam merodavno odlučivati opraksi tog kolektiva.Svakako, bilo bi ilu::.orno misliti da je intelektualacizgubio svoju individuahlu autonomiju mišljenja ako seupusti u praksll, a naročito u ispravnu praksu. O ovomedaje sledeću samokritičku primedbu Louis Althusser(Luj Altiser) koji, s jedne strane, pripada marksističkojpartiji a, s druge strane, smatr2_ da mu je glavni pozivnaučna delatnost: "Nije Iako postati marksističko-h~njinističkifilozof. Kao i svaki intelektualac, i profesor filozofijeje malograđanin. Kad otvori usta, progovara malograđanskaideologija: njene rezerve i njeno lukavstvo subeskrajni". Ako intelektualci žele da postanu ideoloziradničke klase, nužna je "radikalna revolucija u njihovimidejama", "dugotrajno, bolno i teško prevaspitavanje.Spoljašnja i unutrašnja borba bez kraja". (Podvukaoautor.)28Ali čak i kad intelektualac sasvim napusti svojuspecifičnu delatnost uopšte, kad se strasno prepusti revolucionarnojpraksi koja zahteva celog čoveka, on ipaktime nije automatski prestao da bude individualističkikoncentrisan na svoju vlastitu ličnost. U mirnodopskimperiodima to može izgledati kao nesavršenost karaktera,koja je bez znaćaja za samu stvar, ali u situacijama kadsc donose odluke to može imati u istorijskom pogledusudbonosne posledice_ Za to je lik Trockog još i saddobar primer koji je, istina, otišao Ll krajnost, ali zatoposebno jasno ocrtava problem.U oktobarskoj rc\-oluciji SLl s!)oljnji posmatrači katkadimali utisak da Trocki a ne Lenjin pravapokretačka snaga revolucionarne borbe, bez koje radničkaklasa ne bi mogla osvojiti vlast. Ali kad je poslenekoliko godina bilo potrebno, sledeči Lenjina, dovršiti- L Althusser .. Fiir /vIan:. Franl,furt