Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

za kampovanje. Mnogi kamperi pokušali su da nađuutočišle po lokalnim koledžima, ali je većina i odatlebila udaljena.Sledećih nekoliko dana bilo je veoma milogo zbrke.Trećeg maja započeo je glavni deo prolećnih demonstracijagrađanske neposlušnosti. Plan je bio da se zaposednumostovi iz Virdžinije preko reke Potomak, kako bise blokirao celokupni jutarnji prevoz i promet vozilakoja su se kretala ka oblasti Kolumbija. Policija, upozorenana namere demonstranata, bila je u pripravnostii uspela je, često se i nepotrebno služeći silom, da ih opkO}i.Uhapšeni ljudi sprovedeni su u lokalne zatvore,~ kada su se ovi pokazali i suviše malim, preostali deoJe odveden na JFK stadion, gde su starešine već bilepostavile jedan zatvorski logor. Svuda se pričalo da jenekih trinaest hiljada ljudi bilo uhapšeno. Među zatočenicimasu bili i Rennie Davis i John Froines (DžonFrojnz), pripadnici optužene čikaške osmorice.Mada su se novolevičarski zagovornici mira u nekuruku utešili majskim demonstracijama u Vašingtonu 1onil? neš.to rr:anjim u San .F~ancisku, sada su objavilida Je .antlrat.rll pokret u ozbl~Jnom rascepu. Postojala jepodelJeno.st I~IIl:e~~ n?ye levI~e .i mar~Eista, među kojimasu naJznacaJnI]I bIh trockIsti, no bIlo je takođe i samostalnihi slabih napora od strane sumanutih. Istaunutrašnja podeljenost koja je uništila SDS, sada jeposebno uzdrmala antiratni pokret.v!'i?, ~prkos sve većoj ra5cepkanosti, bila je nepobit­~a. cm J~~llca d~ se .~at s,:e vi~e bliži kraju. Nixonova polItIkavlJetnamIzacIJe zaIsta Je vraćala momke kućama,~ s.a smanj~njeIIl: aI?erič~~g prisu~tva u Vijetnamu poce1!.su da I~o~ta]u l P?ZIVI regrutIma. Regrutovanje, ilinacm na kOJI ]e ono vrseno, najvećim delom je služilo dase podgreva nezadovoljstvo u studentskim krugovima ipodstrekava njihova antiratna aktivnost. Efekti ovoaaoslabili su čim je vlada, umesto politike odgađanja v;jnO$.~oka ~~ .stu~ente, vl!vela žreb za odabiranje regruta~Ojl ce SlUZI tl vOJsku, c:me su otklonjene mnoge etničkel .klasne l?re.d~·asude kOJe: su postojale u ranijim regrutnImpravI111lClma. Kombmovana sa oštrim redukcijamaregrutovanja nakon 1969, ova je izmena u mnoaome doprinelada se ono isključi kao izvor antiratne f radikalneaktivnosti među mladima.Pa ipak, rat se i dalje otezao. U Parizu su američkipregovarači i predstavnici Severnog Vijetnama i Frontal'1:arodnog oslobođenja beskrajno raspravljali oko deta­IJ.a sporazuma. Sjedinjene Države želele su da nađu načmada iz ove stvari izađu neukaljana obraza. Vijetnam-356. želeli takvu mirovnu shemu koja bi im garantov~l~se~entualno preuzimanje .~užnog Vijetnama .. Otezanjerasprava, periodična amencka bo.mbardovanp Se.v er -noa Vijetnama i blokada luke Ha]fong - k~ko bl seko~unisti prinudili na ustupke - p