Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Ova "kosmološka perspektiva", kako je naziva našsagovornik, još je slobodna od teologije kao i od materijalističkogpogleda na svet, svet koji je u njoj neposrednosaznat još je svet u samom čoveku, priroda "kojase krije u nama"; taj svet lišava pojedinca njegoveusamljeničke napuštenosti, ali ne i njegove autonomije.Nema potrebe prekoračiti bios theoretic6s. Taj svet sprečava"da se upustimo u opštu jeremijadu o krhkosti,slabosti i neuzvišenosti čoveka u celini sveta" (WM, 69),zahvaljujući njemu možemo da shvatimo teoriju tat­-tvam-asi'':, koju je Schopenhauer uzeo iz budizma, podčime se podrazumeva "identifikacija sa drugim na osnovuuvida da smo mi i pored sve površne različitosti bićakoja u sebi osećaju - da se izrazimo kao Schopenhauer- istu neutoljivu čežnju, istu ,žudnju za postojanjemi zdravljem' ". (WM, 7S.) Taj svet bi mogao da pomogne"nastanku roda koji solidarno dela", štaviše, mogao bida nam da "podstrek za efikasnu izmenu onoga što jeefektivno izmenjivo " (WM, 7S), mada bi coveka začudilokad bi se postigla stvarna društvena promena, pošto "usadašnjosti izgleda da su uklonjeni svi izgledi za njuupravo u naprednijim industrijskim zemljama na Zapadu".(WM, 86.)Dakle, uprkos svemu, poslednja reč ipak nije rezignacija.Yvlarksizam kritičke teorije nije - kako je toHorkheimer, konačno hteo - filozofija u Schopenhauerovomduhu, nego njeno prevladavanje u Nietzscheovomduhu. Bez obzira na svoj nihilizam, Nietzsche nije isključiomogućnost progresa. Tako je jednom rekao -Alfre l Schmidt doslovno citira - " ... preuranjeno jei skoro besmisleno verovati da do progresa nužno moracloči, ali kako bi se moglo osporavati da je on moguć?Naprotiv, ne može se zamisliti progres u smislu starekulture i njenim putem". (WM, 7S.) Schmidt komentariše:"Stavovi koji bi se mogli nazvati antireformističkimili, kad to ne bi zvučalo čudno, ortodoksno marksističkim.Navodno sekularni protivnik Marxa je na presudnimmestima u syom delu stajao na istoj pozicij:na kojoj i on." 79.)Tako je Alfred Schmidt. to moramo priznati, konačnohnk' iskušenjima teologije. On je sebi samoobezbedio nienu utehu .. Ni pogledu ln syet "zvaničnihl;:omunista" nije se priklonio. Od njega je uzeo sam"pouzdanje II to da "istorijski proces stvara mogučnost;o', io si tl''': t.at-aham-a5l11i: ,.tf) sam ia!" - izraz u indii­',Koi fi lrl70 fi ii koiim se izražm-a identitet subjekta i objekta,Ja i spoljašnjeg sveta - Prim. prev.koje su podesne za to da budu aktualizovane u smisluhumanog progresa". (WM, 79.) Skeptičan je ostao premaproročanstvima obe strane. Kao materijalista, kakavjeste, on neće da moguću sreću na ovom mestu i usadašnjosti stavi na kocku radi bilo koje istine kojaukazuje na budućnost, pa bilo to i po cenu "utopije posniženim cenama", na koju, konačno, ipak pristaje. (WM,88.) "Proroci desno, proroci levo", a on ostaje "po sredini- dete ovog sveta".8. Dvostruko klasno stanovišteOkrenuti životu ali dovoljni sami sebi; zauzeti mlSljomu svetu, ali izlazeći iz života uzbrinutosti, - takosu poznograđanski filozofi 19. veka pokušavali da nasvoj način urede sebi Epikurov vrt - filozofi o kojimaje prethodno bilo reći: Feuerbach u izolovanosti životana selu, gde mu je pretila opasnost da otupi, Schopenhaueru svom azilu u gradu tiho, uporno radeći, Nietz­.,;che, po mogućnosti, u usamljenom planinskom svetudaleko od gradova. Njih je ona antipatija prema savremenomživotu koja izaziva nezadovoljstvo podstakla nato da bar u mišljenju nađu malo zadovoljstva. Život jemučna stvar, običavao je Schopenhauer da kaže, postaviosam sebi cilj da ga provedem razmišljajući o njemu.Marx i Engels su hteli nešto drugo. Uprkos svojrezignaciji koju im Alfred Schmidt pripisuje, oni su nadupolagali Ll revolucionall1U izmenu sveta. Š ta su postigli?Zar nije - to pitanje mora sebi postaviti intelektualackoji slobodno misli - u toku poslednjih sto godina jošviše ojačao karakter prinude vlasti kapitala? A radničkaklasa? Ona ne samo da već od2.vno spektakularno-javnone pokazuje elan iz proteklih decenija, već je, naprotiv,tamo gde je uspela da pobedi odmah uspostavila i sistemprinude koji više nije ostavljao mogućnosti za građanskeslobode. Staljinizam je sinonim za brutalnosti i zločinečije su žrtve u nedavnoj prošlosti bili čak i njego\"inajverniji sledbenici. lstina, II međuvremenu je došlodo izvesnog popuštanja, ali još ni sada kao ni ranijenema društya u keme ljudi žive u zajednici bez nasilja,kakvo je predskazano pre više od jednog stoleća.A ko se, onda, ukoliko mu nešto znači autonomijamišljenja, ne bi dvoumio da se upusti u političku praksukoja je, čini se, određena hijerarhijama sa kvazimilitarističkomstrukturom vlasti i usmerena na sticanje iočuvanje moći umesto na slabljenje vlasti, zbog čega semože smatrati potpunolli suprotno'