Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

uržoaske političke ekonomije, kritika koja je konačnopretvorila samu političku ekonomiju u pravu nauku.Ali podnaslov Kapitala ukazuje na nešto više od ovog:on kao da sugeriše da je politička ekonomija kao takvaburžoaska i zbog toga mora biti kritikovan a tout court.Ova druga dimenzija Marxovog dela je upravo ono štokulminira u njegovoj teoriji otuđenja i fetišizma. Za nasse sada postavlja kao veliki problem kako da se ovadva divergentna pravca Marxovog dela održe u jednomcelovitom sistemu. Može li jedna čisto naučna teorijau sebi da sadrži razmatranja otuđenja? Ovaj problemtraži svoje rešenje.Originalna Della Volpeova škola je Marxovo delo interpretiralakao i1ešto što je strogo analogno delu Galileja, Postoje,lTlCQUlim, očigledne poteš!;oće u prenošenju eksperimentalnihpostupaka iz o:;lasti priroelnih u oblast društvenih nauka. Istorijaje poznata po tome da nije laboratorija u kojoj sc poj,wcmogu veš tački izolovati ili ponoviti kao što je to moguće IIfizici. Lenjin je često govorio: "Ovaj trenutak je jedinstven, onće proći, i šansa koju on sada pruža se možda više nika:.!a n(;('ellka~atL, .". Jedan pasus iz Vašeg uvoda u Lenjinove Filo::.uf::kesl'eske je veoma upečatljiv i glasi: "Logika i sociologija se konstituišusimultano, u istom onom odnosu jedinstva·osobenostikoji vlaela izmedu svesti, koju one predstavljaju, i društvenogbića. Logika potpada pod nauku istorije, ali i sama nauka istorijepotpada pod istoriju. Sociologija "obaveštava" politiku itime postaje DJrba za menjanje sveta. Praksa je neopliodna zastvaranje teorije, ali važi i obrnuto. Nauka se potvrduje II dnIstvui kao društvo, ali udruženi, društveni život je i sani jedanneprekidan eksperiment velike svetske laboratorije. Istorija je,dakle, nauka historia i'erw;z gestanmz, što će reći prakse-teorijeali je. istovremeno. i nauka kao res gestae, dakle teorija-praksaili, rečima Engelsa: ,Istoriju sačinjavaju eksperimenti i rad.'Tako jedino možemo shvatiti duboku povczanost ,proroka' ilipolitičara, s jccine strane, i naučnika s druge, u strukturi Marxovogdela",' Da li još uvck n::tlazitc da je ovo rešenje zadovoljzl\-ajuće?Izabrali ste baš najbolju stranicu iz celog tog članka,upravo onu gde sam se najviše trudio da izvedem "kvadraturukruga". Ja se više ne slažem sa tim stavom; onošto mi je onda izgledalo kao rešenje, danas opet vidimkao problem bez rešenja. Upravo Se sada nalazim u faziradikalnog preispitivanja mnogih iz ove grupe pitanjai ishod ovog preispitivanja još uvek ne mogu potpunoiasno da sag:ledam. Verovatno ću uskoro objaviti jedankraći članak o teoriji kapitalističkih protivrečnosti uMarxovom opusu. Tu ću se udaljiti još za jedan korakod Della Volpea i pokušaću da kroz razmatranje KantovogPokušaja 1lvođenja pojma negativ11ih kvantiteta552JI _HaIXis!110 e Hegel, str. 126-127.u filozofiju (1763.) pokažem da Marxov pojam kapitalističkeprotivrečnosti nije isto što i Kantov pOjam"stvarne suprotnosti". U pogledu tog pitanja sam potpunosiguran, mada to još uvek nisam u pogledu mogućihimplikacija. Ipak, kao odgovor na Vaše pitanje,rekao bih da smisao tog članka, koji tek treba da sepojavi, ukazuje na to da se Marx ne može jednostavnoporediti sa Galilejem; to bi se, međutim, moglo uraditida su kapitalističke protivrečnosti "stvarne protivrečnosti"u Kantovom smislu.Jedan oel centralnih argumenata u knjizi AJarksiUlI1l i fl e­gel je da postoje protivrečnosti među stavovima a ne i medustvarima, i Vi nalazile da je brkanje ove dve kategorije jednaod oSI1J\nih karakteristika dijalektičkog materijalizma (koji, uzgred,11:1 ovaj problem gle::la kao na pseudo-nauku). Međutim,u poslednjem eseju u zbirci Od Rllsoa do Lelljilla, koji ste napisalisamo godinu dana kasnije, na više mesta govorite olon~e kako je kapitalistička stvarnost "postavljena navpačke",kako je to sistem "koji stoji naglavačke".' Nije li to samo mctaforičannačin da se POi1o\O uvede pojam protivrečnosti međust\Lirima? Nije li o\a literarna slika, Ll stvari, pojmovni aksioll1?Kako se ideja o "naglav