Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

puno van standardnog shematizma baze i nadgradnje -pojmova koje je sam Marx retko upotrebljavao a kojisu u delima nakon Marxa neretko vodili ka preteranojsimplifikaciji. Gramsci je na taj način bio potpunoslobodan da da jedan novi značaj političkim i moralnimkomponentama italijanske istorije i društva. Kao marksistitoliko smo prisiljeni da gledamo na stvarnost krozneke naočare da je neobično važno da neko povremenote naočare skine; taj će, možda, svet videti pomalokonfuzno, ali je zato gotovo sigurno da će videti nekestvari koje oni sa naočarima na očima nikada neće videti.Upravo manjkavost u Gramscijevoj ekonomskojnaobrazbi dovodi do toga da je on originalniji i važnijikao marksista nego što bi bio da je završio ortodoksnuobuku. Naravno, njegovo delo pati od nepotpunosti ifragmentarnosti, ali su Gramscijeva ostvarenja i poredovih ograničenja veoma fascinantna.Vi ste Gramscija izdigli iznad njegovih savremenika iz p-eriodanakon I svetskog rata. Kako biste danas izneli svoju ocenuTrockog?Moj stav prema Troekom je takav da sam ja najcesceu Italiji tretiran kao trockista, mada ja to, ustvari, nikada nisam bio. Ako biste ovde u Rimu posetiliuniverzitet videli biste parole: "Colletti na vešala"koje su istakli maoisti i neostaljinisti. Antitrockizam jekod italijanske mladeži postala prava epidemija, a menenajčešće tretiraju kao trockistu. Koja je to fundamentalnaistina koju je Trocki izneo, ta centralna ideja zbogčijeg prihvatanja sam ja potpuno spreman da budemokarakterisan kao trockista? Ona bi se mogla lakonskikondenzovati time što bi se reklo da II svakom istinskimarksističkom razmatranju SAD izlaze kao najzrelijedruštvo za socijalistički preobražaj, a Trocki je teoretičarkoji je na to najčešće i najhrabrije ukazivao. Drugimrečima, Trocki je uvek insistirao na tome da odlučujućusnagu bilo koje socijalističke revolucije čini industrijskaradnička klasa, da čak ni seljaštvo u toj ulozine može da je zameni, a kamo li neko komunističkopartijsko vođstvo. Najčistije i najjasnije razvijanje ovetemeljne teze se može naći upravo u delima Trockog.Bez ovog argumenta marksizam ostaje prazan, tada sesvako može samozvano krstiti marksistom. U isto vreme,bar što se tiče Sovjetskog Saveza, nalazim da je Trockijevaanaliza u njegovoj čuvenoj knjizi Izda/za revolucijaprosto primerna, da služi kao uzor ozbiljnosti, ravnotežei nepristrasnosti. Često se zaboravlja koliko mere, takta:::62i paznJe sadrži Izdalla revolucija u svojoj oceni prilikau Rusiji za vreme Staljina. Skoro 40 godina je prošlootkako je ta knjiga napisana a prilike su se od tada uSSSR pogoršale utoliko što se birokratska kasta učvrstilai stabilizovala na svojim pozicijama. Ja i dalje verujemda osnovna ocena Trockog da Sovjetska državanije kapitalistički režim i danas važi. Prirodno, ovo jošuvek ne znači da u SSSR vlada socijalizam, već sammišljenja da je tamo jedna specifična "vrsta" društvakoja još nije adekvatno katalogizovana od strane zoologa.":Ja se, ipak, u osnovi slažem da Rusija nije kapitalističkadržava, ali se od Trockog odvajam kada on SSSRopisuje kao degenerisanu radničku državu i to zbog togašto me je ovaj pojam uvek zbunjivao, mada, morampriznati, ni ja sam nemam neku bolju definiciju. Ako bihmorao da istaknem nešto što kod Trockog najviše cenim,onda bi to bilo njegovo izuzetno trezveno upozorenjekoje proizlazi iz njegove analize staljinizma. Toupozorenje je od velike vrednosti upravo danas kadase opet dosta snažno čuje šarlatanski hor ekstremnelevice koji je iznenada "otkrio" fašizam ili kapitalizamu SSSR.Kako gledate na S\"oj dosadašnji lični razvoj kao filozofa?Sta, po Vašem mišljenju, sačinjaya osnovne opšte prol:d"i11e budućnostimarl:sizma?Već smo razgovarali o delavolpeovskoj školi u kojojsam ja stekao svoju ranu naobrazbu. Na kraju ovogintervjua želeo bih da kažem nešto u vezi sa ovim problemom,nešto što je po svojoj prirodi daleko dubljenego bilo koja kritika koju sam o delavolpeizmu do sadaizneo. Fenomen delavolpeizma, kao i altiserizma danas,uvek se vezivao za probleme interpretacije marksizma;on je rođen i ostao je skučen isključivo u teorijskomprostoru. Vrsta kontakta koiu je deJa\'olpeizam stvaraosa marksizmom uvek je bila obeležena razdvajanjemi podelom teorije od političke aktivnosti. OYa deobakarakteriše marksizam širom s\'eta još od ranihgodina ovoga veka. Imajući ovu činjenicu u vidu, dela­\'olpeoyska škola II Italiii se nužno s\'ela na relativnoskromne okvire. U pogledu toga se ne smeju gajitiiluzije niti treba preterivati u političkom diferenciranjudelavolpeovaca od istoricista tog \'remena. Stvarna ifundamentalna činjenica je bilo i ostalo razdvajanjeteorijskog marksizma i stvarnog pokreta radničke klase." Upra\"o tako u tekstu - Prim. red.563