Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Ako sad razmotrimo ideološku POZICIJU intelektualcau celom ovom periodu vidimo da paralelno sa ovompromenom u legitimizirajućem objašnjenju raspodelemoći u društvu dolazi i do odgovarajuće promene ustavu intelektualaca prema ideologij1i u onom njenomdrugom smislu, tj. skupu sistematizovane političke misli.U ovom se razvoju mogu uočiti tri osobene faze koje,hronološki gledano, grubo govoreći padajU u sledeće periode:od 1945. godine do kraja pedesetih godina, ranešezdesete godine i, konačno, od kasnih šezdesetih godinado danas.Prva faza, tj. period između kraja rata i kraja pedesetihgodina, svedoči o dve pozicije intelektualaca ko­Je su, u krajnjoj liniji, gotovo iste. Prva od njih jesteona koja je bila opisivana kao "ideologija Trećeg puta"tj. neki nejasan, u velikoj meri neodređen odnos premasocijaldemokratiji. Tipični za ovu poziciju su stavovidvojice (ovo je sporno) najvažnijih intelektualaca u neposrednomposleratnom periodu, tj. Alfreda Anderscha,·(Alfred Anderš), sa njegovim pojmom "socijalističkog humanizma",i Hansa Wernera Richtera (Hans Verner Ri~ter)sa njegovim pomalo utopijskim apelom u ono što Jeon nazivao "demokratskim socijalizmom">!. Suštinska tačkakod obojice sastojala se u prosvećenoj slobodi pojedincakoja, prevedena na ekonomski jezik, nastoji da pronađesredn j i kurs između slobodnog kapitalističkog tržišta iplanske, soci j alis tičke privrede dovodeći do onog što jeRichter pomalo komično krstio "planskom tržišnom privredom".Ova mešavina ekonomskih oblika, simptomatičnaza teoriju Trećeg puta, pokazala je jasno afinitet premaekonomskim principima izraženim u posleratnommanifestu CDU, u Ahlenerskom programu čija je glavnatačka tj. konkurencija - ekonomsko utelovljenje individualneslobode - ubrzo postala ideološkim kamenomtemeljcem čuvene Erhardove "društvene tržišne privrede".Međutim, još je Marx u svojim komentarima uOsamnaestom bril1lerll Luja Bonaparte, povodom savezaizmeđu proletarijata i sitne buržoazije otkrio suštinu stavakoji zastupaju intelektualci kao što su Andersch iIiRichter: "Osobeni karakter socijaldemokratije svodi sena to da se demokratsko-republikanske ustanove tražekao sredstYo, ne zato da bi se ukinule obe krajnosti," Videti Alfred Andersch, "Das junge Europa formt seinGesicht", Der Rllf, 8, avgust, 1946, Hans Werner Richter, "Deutschland- Briicke zwischen Ost und West", Der Ruf, 1. oktobar1946. Oba ova članka, u kojima se daju definicije "socijalističkoghumanizma" i demokratskog socijalizma", mogu se naći u:Der Ruf - eine" deutsche Načhkriegszeitsc!zrift, Frankfurt, 1962.332kapital i najamni rad, nego zato da bi se njihova suprotnostoslabila i pretvorila u harmoniju. Ma kako različitemere bile predlagane za postizanje toga cilja, ma kako seon ukrašavao manje ili više revolucionarnim predstavama,sadržina ostaje ista. Ta sadržina je menjanje društvademokratskim putem, ali menjanje u granicama sitneburžoazi j e"35.Konkretno rečeno, to je značilo da takvi intelektualci,mada još uvek nespremni da otvoreno odbace ideologijuper se, ipak nis'.l bili u situaciji da otkriju objektivnuprirodu istorijskog i društvenog razvoja kojim suse bavili. Ova je situacija, međutim, vrlo brzo rodilaotvoreno odbacivanje ideologije. Za tu fazu možemo rećida su je karakterisa1i takozvani "prema ideologijisumnjičavi" intelektualci.U osnovi, mogu se uočiti tri razloga zbog kojih jedo toga došlo. Prvo, i najočiglednije, radilo se o reakcijina celokupnu nemačku tradiciju a pre svega na nacional-socijalizamkoji je, bar što se tiče generacije kojaga je proživela, učinio veoma mnogo na diskreditovanjuideologije jednom za svagda. Pa i više od toga, radilo seo ra:zjbijanju iluzija u pogledu dve ideologije koje suse, u stvar'i, sukobile sa nacional-socijalizmom. Konkordatizmeđu crkve i Hitlera, potpisan 1933 godine, umanjioje verodostojnost religije isto kao što je pakt izmeđuHitlera i Staljina razbio sve iluzije u pogledu komunizma.Postojao je, međutim, i treći, opštiji razlog:verovalo se da bilo kakvo simpatisanje neke posebneideologije kom promi tuje položaj intelektualca, umanjujenjegovu kritičku efikasnost, dovodi u pitanje njegovuverodostojnost kao društvenog kritičara. U svom člankuFUl1fzehl1 Jahre (Pedesete godine), Hans Werner Richterobjašnjava razloge zbog kojih su se pisci časopisa DerRuf i oni koji su pripadali intelektualnom forumu Grupe47, stvorenom na bazi tog časopisa, odrekli političkihorganizacija. "Antipatija ove (mlade) generacije premabilo kakvom obliku pritiska, bilo kakvoj organizaciji,partiji, klubu i prema dogmatskim poaledima na svet~ '" ,čak i prema bilo kakvom normativnom skupu koji biposedovao neki sopstveni pravac, svoju zastavu i svojprogram, dostigla je neviđene razrnere i zabrinjavajućioblik usled loših iskustava sa Trećim rajhorn i ratištimaDrugog svetskog rata. Oni (pripadnici ove generacije) ...nisu želeli da pnovo izgube svoje lične slobode. Nisu ve-35 K. Marks i F. Engels, Izabrana dela, Kultura, Beograd,1949, str. 247.333