Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

stacijama za koje budućnost nikad neće uspeti da kažeda li su bile lažne istine ili istinite laži. Čini nam se,dakle, poželjnim da intelektualac kao takav ne pokušavada deluje politički i neka iskreno prizna da njegov političkiprtljag pre čine njegov temperament, njegova doživljavanjasveta, tj. njegove predrasude, nego samakultura.Primetimo uostalom da kad bi intelektualci bili ustanju da predbže jednu politiku inteligencije i čovekauopšte, nestala bi potreba pridavanja vrednosti izvesnimdemokratskim kriterijumima. Zar tada ne bi trebalo dasva vlast bude u rukama te aristokratije duha kao štoto biva II Platonovoj državi?Nesurrmjiyo je da treba birati između demokratskogideala i intelektualnog mesijanizma i priznati da, ako jeinteligencija ponekad i služila demokratskoj stvari, događase takođe da Se ona posluži njome da bi pokušala,doduše uzaludno, da tradicionalnu vlast zameni vlašćusvoje kaste.Glasajući za demokratski ideal iz više razloga, kojebi bilo suviše dugo ovde izlagati, smatramo da trebaviše voleti pravnu-jednakost među' građanima nego i1uzornuprivilegiju intelektualca u oblasti politike.U stvari, intelektualna svest jeste nesrećna svest,jer spas kakav ona zamišlja za univerzalnog čoveka podrazumevasredstva koja joj ne stoje na raspolaganju. Takooni traže "državnu vlast" u ličnosti poniženih i uvređenihkoji ubrzo ustupaju mesto političkim predstavnicimasvih vrsta kojima na kraju intelektualci služeverujućida služe čoveku.N esreća intelektualne svesti počiva u etičkom ubeđenjuda j(;j je moguć pristup univerzalnom i da na osnovuloga može posebno učiniti univerzalnim.Intelektualac ostvaruje Syoj sopstveni spas samo akoprizna da razvoj inteligencije pripada svim ljudima samou različitoj meri i ako prihvati i onu drugu neintelektualnustranu koja i u njemu samom.j~; istina da ne postoje s jedne strane "primitivni"a s druge ,.civilizovani" ljudi i da u syakom pojedincukoegzistiraju i prožimaju se primitivac i civilizovančovek, treba prihvatili i koegzistencijui prožimanje intelektualnogi neintelektualnog u svemu.Postoje tehničke i kulturne specijalnosti, ali ne postojistrogo uzevši i intelektualna specijalnost. Pa ipak,okamenjeni u simbolizmu kaste, grupe ili kruga posvećenih,duhovni stvaraoci trpeći ono što Marx naziva82"rastućom podelom relda", smatrani su intelektualcimact i sami :::e takvima smatraju. Ova lingvistička iluzijamakoliko d2 je slab.;: sa antropološkog stanovišta, društvenoje o"'no\'ana.Prema tome, došli smo do onoga što čini istovremenopostojanost i slabost sudbine intelektualca.Mi, intelektualci, to smo i u očima drugih i, da takokažemo, pod objektivizirajućim pogledom društva. Zasebe same mi smo jednostavno pesnik, filozof, matematič9.r,istoričar itd., ci to su pojmovi koji nas određuju nabitno različit način od pojma intelektualac koji nas mešasa nečim što mi nismo.Ako ne verujemo ili, tačnije, ako više ne verujemoda je "radnička klasa" kolektivni Mesija od koga sa­\Terneno čoyečanstvo mora da čeka oslobođenje, kakobismo onda mogli. verovati, budući da za to imamo jošmanje razloga, ~da "intelektualna klasa", taj fantazamideologizovane društ\cne imaginacije, može odigrati tuulogu'?~Intelektualci - to je ime otuđenja u koje nas društyOkoie nas okružuje i osvaja polako zaranja. Nemo}mo ideološki opravdavati i raciollaZizovati sociološku postojanostovog otuđenja.Isto kao što sudbina proletera nije ideal nego stanje,isto tako intelektualna sudbina predstavlja izvesno okamenjenjedruštvenog postojanja a ne obeležje jednogun;\-erzalnog učenja. Duh prodire tamo gde želi i, možda,tamo gde može.Nesumnjivo je da inteligencija uvek ima određenuulogu kad je reč o obaranju neke tiranije ili rušenjuidola. Zal'j saYremene borbe protiv totalitarizma i kolonijalizmaimaiu \'eliku yažncst. Međutim, tamo gde jedl:nšti'o dostiglo neki minimalni demokratski nivo (koiiie, priznajemo. teško definisati) intelektualci moraiu bitisamo stručnjaci u svoiim sopstvenim oblastima, i prilwatitida budu građani k80 i svi drugi što se tiče političkogžiYota i njegoyih problema.Vremc je ela se desakraliZllje pitanjc i11telektualca.Sn13t1'8ti intelektualce prorocima znači njihovo pitanjepostayjiati Ll fetišističkom duhu. Obrnuto, mržnja prernaintelektualcima uyek ie uznemirujući simptom jednogmentaliteta koii je spreman na ugnjetavanie. Verovanjeu poziv intelektualca van oblasti u kojoj je svakiod njih kompetentan, nezavisno od kritičke moći duhao kojoj Sl110 go\'orili, ieste jedna od dekadentnih manifestacijamoderne misli.U suštini reč intelektualac označava odelo - kojemože biti veoma pohabano, uniforma, ili čak livreja.83