Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

onoga što su oni nazvali "procesom raspadanja Hecrelovogsistema" i "procesom raspadanja apsolutnog dUha"YSve dok postoji kapitalističko društvo, intelektualcikoji potiču iz građanske klase stalno će se iznova nalazitipred onom alternativom pred kojom su se prvi putnašli Marx, Engels i njihovi savremenici. Ipak, u međuvremenusu se bitno promenili presudni momenti. Marxje pred očima imao radničku klasu tek u začetku kadje cela njena buducnost još bila sasvim neizvesna. Samou ovoj situaciji razvitka, koji je još slobodan od kasnijihnegativnih iskustava, bilo je moguće postati neposrednosvestan istorijske misije proletarijata, nezbunjen prividomsuprotnosti, dakle samo onda kad je do OVOg neposrednogsagledavanja došlo kod čoveka koji je -=- kaošto je to bio slučaj Marxa - u sebi svesno nosio suštinskoznanje do koga je došlo društvo u svojoj istoriji.Takođe, ovo je znanje učinilo Marxa kadrim da svomspontanom otkriću da naučne osnove pomoću logičkeargumentacije svog glavnog dela. ~U mecluvremenu je radnička klasa prošla kroz stogodišnjuistoriju neprekidnog porasta. Teško da se igdetako snažno razvila kao u zapadnoj Evropi, ali upravo!u)?Š nije ispuni~a svoju istorijsku misiju. Dakle, prividJOs l .daI?as, govon protiv utiska, od koga je Marx nekadpolazIO l dospeo do svoje teorije. Ali to ne v37.:i i zasamu teoriju, pošto ona nije zasnovana u prividu negou naučnom saznanju. Danas se privid može korigovati"uonu spontanu izvesnost od koje je Marx nekad polazio sa­~o onda ka.d se on pomoću logike teorije naučnog socija­!Izma_ shvatI u samoj svojoj suštini. Onaj ko bi hteo da,kao Marx,od neposrednog sagledavanja proletarijata?ospe do izvesnosti njegove misije, pao bi u stvarnostiIspod Marxovog nivoa, jer bi pokušao da preskoči istorijs~a?posredov!'lnja svoje vlastite savremene neposrednostI,l stoga bl sc, za razliku od Marxa, apstraktnoodnosio prema stvarnosti.. U klasnim borbama između dva svetska rata revolu­CIOnarna snaga radničke klase opet se, posle dugog vremena,neposredno nametnula svesti građanskih intelektuaJaca.Istor.ijsku misiju ove radničke klase bilo ie mog~cespoznatI. na osnovu čitania Marxove Kritike oolitl.~/.::eek0i1071;zje. Ali, ukoliko ni jedno ni drugo nekoga?Il e podstaklO na to da stvarno identifikuie s,'oi llč;1imteres sa proleterskim klasnim interesom i da u skladusa tim, uđe u revolucionarnu borbu, komuniz~m mu je13 Marx/Engels, Dela, Prosveta, Beograd 1974, tom 6 (Nenw('kaideologija), str. 15.450mogao izcrledati samo kao zasnovana nada, ali ne kaost;arno ln·etanje". Jer, Marxova teorija dobija snagu~bedljivog dokaza tek u praksi oslobađanja same radničkeklase. Ona je teorija upravo ove prakse i stoga seizvan nje i ne može potpuno shvatiti.To je bila posebna situacija koja je Horkheimerapodstakla na stvaraI:je koncepc.ije SV?j~ "k:·iti~~e teorije".I Horkheimer Je u traganju za lstmsbm ZIvotomosećao, kao i Marx, da je upućen na bios theoretie6s.l njega je sagledavanje činjenice da postoji proletarijatnagnalo na saznanje da se filozofski život može ostvaritisamo u revolucionarnoj praksi. Ali to sagledavanje proletarijataviše nije moglo da uveri njega - koji je imaopred očima poraz nemačke socijaldemokratije, nekadnajmoćnije revolucionarne avangarde radničkog pokreta- u bezuslovnu izvesnost skore pobede ovog pokreta.Stoga, nužnost koju je Marx konstatovao on više nijemogao da shvati kao društveni zakon, nego samo još keiomoralni postulat, kao ideju na osnovu koje je trebaloodrediti političko delanje. Isto onako kao što je zaAristotela demokratija polisa bila unapred data društvenastvarnost, čija mu je ekonomska osnova i s timpovezana prinudnost ipak ostala nepoznata, tako da,ieon bios theoretie6s mogao zamišljati samo kao bzospolitie6s preokrenu t po slobodnoj odluci u duhovnusamoodredbu - isto tako Horkheimer shvata prevratkao vraćanje na politički oblik slobode, koji je, na osnovuekonomskih odnosa, samo omogućen.Onaj ko je svoiu egzistenciju uneo u svest o suv~renitetusvoga mišljenja neće, radi puke mogućnostI.ovaj bios theoretie6s, o kome sam odlučuje, zameniti zabios politie6s, u kome ie zaiedno sa mnogim drugima ipored mnogih drugih potčinfen u najmanju ruk,;t priyiduobjektivne nužnosti borbe. Stoga će ~n po~u~~vatl d~unapređuje revolucionarnu praksu, all ostaJucl na dIstanciteoretičara. Ova distanca se rado naziva kritikomNova dimenziia političke ekonomiie, koju ie Marx rl'!­stigao sa svojim Kapitalom, svodi se, P0"10::'1 O-'O~distancirani a, na "kritiku političke ekonomiie" u smislu"kritike ideologije", očišćene od sve .. p07itivne n8.u1.~"(Marx); Marxovo shvatanie o zakonitosti društvenih Drocesa zrrrušava se u "kritičku teoriju društva".od bio--;; theoretie6sa u bios politie6s, koii je Marx nekadizvršio meniajući svoie klasno stanovište, ostaie stof:3.i sam - teorija. Samopo smatran i e uma ne pretvara se.po Horkheimeru. u praktično ostvareni e um'1. n~9:O S'1mou njegov "pojam". Ali ako bios, koii se artikuliše. u l~ritičkojteoriji, ostaje na strani teorije, ako on ostaje blOS451