Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Kao što je Basil Bernstein zapazio, "nije samo kapital,u strogo ekonomskom smislu, ono što je predmetprisvajanja, manipulacije i iskorišćavanja, već je to ikulturni kapital u obliku simboličkih sistema kroz koječovek može da širi i menja granice svoga sopstvenogiskustva".'!:" U centralne institucije za reprodukciju klasnihsistema i klasnih privilegija spada ono što Bern~stein naziva institucijama vidljivog i "nevidljivog" obrazovanja,upravo zato što te institucije uče procesima šifrovanjai dešifrovanja i šiframa koje će se upotrebiti.Istakao bih da su posledice ovakvog obrazovanja protivrečne;one samo delimično reprodlIkuju klasno privilegovane,ali takode stvaraju i zategnutosti iraspinjanjakoja to potkopavaju zasnivanjem kritike tradicionalnihklasnih privilegija, postajući takođe i kulturna osnovanove elite. Ovakvo gledište izgledalo bi posebno plodonosnou pogledu razumevanja na izgled paradoksalnograzvoja u Sovjetskom Savezu. Ono što je ovde potrebnojeste teorija koja se usredsređuje na društveni karakterintelektualaca i inteligencije kao uključenih u dominacijunad sovjetskim društvom, a i u otpor toj dominaciji.Ovakva teorija bi ukazala kako su moć i uticaj sadržaniu osobitom pristupu kulturi i jeziku; ona bi razjasnilaposebnu vrednost i posebnu cenu koštanja govornih varijantiintelektualaca, ona bi bila precizna i u pogledudvosmislenog karaktera ovih slojeva koji su i emancipatorskii elitistički. Ona bi usredsredila pažnju na to kakoobrazovanje, "vidljivo" i "nevidljivo", reprodukuje sistemkontrole koju sprovodi elita, dok u isto vremevodi i kritici ovog sistema. Ovakva teorija može da popuniizvesne tradicionalne praznine marksizma i pokažekako je sam marksizam delimično teorija "nevidljivepedagogije", zbog toga što je uloga inteligencije, kaoučitelja "istorijskog činioca", sistematski potisnuta. Utolikoje hijerarhijski odnos između intelektualaca kojipoučavaju i proletarijata koji je poučavan, ili drugogistorijskog činioca., u isti mah i reprodukovan i prikrivenod strane marksizma, ograničavajući time racionalnosti refleksivnost svih grupa koje su u to uključene." U T. A. Seboek, op. cit., str. 1547. Ferruccio Rossi-Landina sličan način smatra da je vladajuća klasa "klasa koja posedujekontrolu izdavanja i opticaja norbalnih i neverbalnih poruka kojekOllstituišu datu zajednicu", Vladajuća klasa, kaže Ro>si-Landi,vlada delimično syojom kontrolom nad sredstvima komunikacijeali takođe i određivanjem šifri koje se koriste za slanjeporuka i mehanizama koji se koriste za njihovo dešifrovanje.(Ibiel, str. 1792). Institucije koje usađuju procese za šifrovanjec!cšifrovanje po njegovom mišljenju reprodukuju klasnu dominaciju.196Moje stanovište uopšte nije teorija "konspiracije",Intelektualci ne istupaju u prilog jednakosti da bi manipulisaliprolelarijatom ili drugim "istorijskim činiocima"kao saveznicima u njihovoj težnji za vlašću. To nijetačno iz nekoliko razloga: prvo, zato što intelektualcine zdržavaju vlast duže vreme nakon što revolucija uspe.Oni obično izgube vlast u korist inteligencije, političkihi industrijskih menadžera - tehnologa komunikacije,administracije i nasilja - kOlji nasleđuju revoluciju.Drugo, intelektualci svoju sopstvenu ulogu i svoj odnosprema nižim klasama ne definišu na manipulativan način.Revolucionarni intelektualci ne vide sebe kao onekoji man:pulišu drugim klasama da bi došli na vlast,već uglavnom kao nesebične izV'ršiteIje neke vrste istorijskepravde i racionalnosti. Oni nemaju nameru da onuvlast koju zadobiju upotrebe za stvaranje ličnih dobiti,iako to ipak čine. 1. tT'eće, njima nije moguće ni da osvojevlast niti da vladaju onda kada su je osvojili bezaktivnog savezništva sa nekom većom klasom ili bez njenepolitičke neutralnosti - a to intelektualci ne mogupostiĆi na stabilniji način ako ne obrate pažnju i nainterese te druge klase, Pošto je postrevolucionarna inteligencijau osnovi više sklona prilagođavanju nego intelektualci,pa će pre uvideti kojim kompromisima ikojim savezima treba da se pribegne, to Je verovatnijeda će ih ona praviti sa manje bojazni.VIIIUglavnom nije teško odgovoriti na pitanje ko dolazina dast modernom revolucijom - jasno znamo ko nedolazi; - teže je drugo pitanje, pitanje vrednovanja:kako sueliti o onima koji dolaze na vlast, kako suditi ointeli2:enci ii i intelektuclcima kao delovima novih vladaiućih~klasa?Na koji način i po kojim merilima? Rekaobih da bi e njima trebalo suditi po njihovom doprinosuracionalnijem načinu proi:::voclllje - koji nije samo onajkoji proizH)di SH:: "iše i ,iše nekog dobra - i po njihovomdoprinosu racionalnijem razumevcmju društva.Utoliko što intelektualci i inteligencija drže vlast iliučestvuju u vlasti, moraju se smatrati neodređenom snagom,što oni i jesu; snaga koja u mnogome povećavaproizvodnju, često sa posledicom koja nije bila deo namerepotkopavanja šire društvene i prirodne sredine;snaga koja povećava razumevanje društva, često sa nepredviđenomposledicom potčinjavanja ličnosti kontroli197