Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

liku između velikih "kosmopo1itskih trustova" i nacionalističke"ekonomske politike De Gaullea. I l(riegel­-Valrimont, glavni urednik časopisa France nouvelle podržavaoje ovu tezu. J. P. Vigier (J. P. Vižije), fizičar,i Aragon - koji bijaše napisao laskav članak o Casanoviu listu ehu"te - pozvani su na saslušanje. Pronteaui Vigier javno su priznali greške 1961, ali Kriael-Valrimontje bio smenjen sa dužnosti u France n~uvelleu.Dobra lekcija za intelektualce koji su dozvolili sebi dase pentraju po vrletnim stazama visoke politike.Međutim, u celini gledano, najstariji intelektualcisu podržavali Partiju, ako se već to ne može reći zastudente komuniste. Žižu nezadovoljstva predstavljala jesporost destaljinizacije u Partiji. Partija je ostajala okoštalau svojoj prošlosti. Prvobitna reakcija na Mađarskurevoluciju nije bila izmenjena. Godine 1962. Garaudy jepokušao da diskredituje Klub Petofi; i dalje se upornotvrdilo kako su mađarskom političkom policijom rukovodiliradnički borci "odani telom i dušom svome narodu".Zvanična "Istorija FKP" (1964) širila je i daljestaru verziju: 4. novembra 1956. "sovjetske trupe pomoglesu mađarskim radnicima da obuzdaju kontrarevoluciju".Dobar broj intelektualaca imao je utisak da su optužbena račun Staljina i njegovog kulta bile čista komedija.Juna 1962. Partija je organizovala široki skupintelektualaca na temu o ideološkim greškama Staljina,na kome je prisustvovala većina političkih vođa. Međutim,čim je uzeo reč, Thorez je podsetio na "dobre irđave strane" Staljina, a servilan način na koji su bilicitirani sovjetski zvanični predstavnici na XX i XXIIkongresu uticali su da je na tom skupu mogla da vladajedino staljinistička atmosfera. Sto je Moskva rekla -to je uvek ostalo slovo jevanđelja. Godine 1965-1966.okoreli staljinisti, kao Stil, Kanapa i Wurmser, sarađivalisu i nadalje u L'Hw71a7ziteu. Imenovanje Guva Besseana položaj političkog urednika Nouvelle Critiqlledoprinosilo je uverenju da će se liberalizacija ograničitisamo na kulturne stavove lista.Ništa ne ilustruje bolje duboku povezanost sa sta­Ijinskom erom od Istorije SSSR koju je Louis Aragonizdao 1962. Ovu knjigu, koju je Aragon pripremio u Rusiji,komunistička štampa dočekala je sa oduševljenjem.Međutim, u njoj Aragon ne konstatuje ni najmanju greškuu Staljinovoj politici sve do sredine tridesetih godina,čak ni u politici prema Kini. "U toku deset godinaStalijn - možda da ne bi podsećao na Lenjinove bojaz-270ni i potvrdio njihovu opravdanost - poštuje, suprotnoopozicioncrima, pravila i zakonitost u Partiji, i zajednosa većinom brani od njih pravilnu liniju." 'frocki i sveopozicione grupe u Knjizi se stalno kritikuju. Što se tičemasovnih deportacija koje su pratile kOlektivizaciju ihiljada ljudi koji su umrli u logorima - o njima se IIknjizi ne govori. CU vreme kada je Aragon napisao svojedelo prve sovjetske knjige o ovom pitanju još se nisubile pojavile; on, dakle, nije imao šta o tome da kaže).Za našeg autora, logori i onaj strašan košmar koji suimali da podnesu zatvorenici predstavljaju samo snoveo društvenom prevaspitanju, sovjetski duh vere u ćoveka.Što se tiče procesa koji su započeti u 1936 - evokako ih pisac opravdava: "Procesi ni u čemu ne omogućavajuda se izmeni ocena o političkom držanju opozicijepre ubistva Kirova." Ako su procesi iz 1936. godinei biIi nepravedni, o tome se u to vreme nije ništaznalo. U vezi sa procesima posle 1936. Aragoa prostožali što u trenutku dok on još piše svoju knjigu ne postojinijedan zvanični dokument koji bi omogućio dase odvoji ono što je istina od onog što je pogreška. Utakvoj situaciji dužnost je pisca da ne pravi nikakvehipoteze i da ne pruža nikakvu pašu bujnoj mašti izvesnihpisaca koji nisu skloni SSSR.Knjiga je pisana u narativnom stilu - plitko, bezponiranja u dubinu. Staljinovi zločini i greške u njoj sepominju, ali se ne objašnjavaju. Teško je zamisliti nekuknjigu udaljeniju od marksizma. SSSR je naprosto naseljendobrim i rđavim ljudima, herojima i dekadentima,ali dobri i heroji dominiraju.Nesumnjivo je da je mnogo intelektualaca komunistaoselilo potrebu da objasni svoju staljinističku prošlostmladoj generaciji. Decembra 1963. Francis Cohenpružio je bez sumnje autentično svedočanst\·o o tome:"Često sam sebi postavljao pitanje: da Ii je Staljinzaista taj genijalni vođa, koji ... itd? Odgovor je bio:pošto je na dužnosti generalnog sekretara .. , k njemumora da dolaze s\'e informacije, sve ideje i s\'i rezultatiistraživanja" .. To je od \Tednosti - a osim toga:;bdaren velikom jasnoćom izražavanja i čvrstom voljom... mase imaju običaj da personificiraju ideje,vlast. Ovaj čo\"ek predstavlja simbol" ... 81Ne postoji mučnija samokritika od one PierreaDaixa, koji se februara 1963. poduhvatio da prikaže knjiguAleksandra Solženjicina Jedan dan Ivana Denisoviča.Daix, koji je u godinama 1949-1950. odbijao da priznaSI L N C, decembar' 1963, str. 66.271