Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

uzima prvo mesto, morao da ostvaruje svoju dominacijupomoću svakog mogućeg autoriteta, nasuprot slučajnimmišljenjima i nacionalnostima individua, sve do poznatogprekomernog uzdizanja u kultu ličnosti Staljinovogdoba."Prema tome, ovi sistemi stavova predstavljaju faktorkoji koči kretanje, sve dok ih preuzimaju radničkepartije razvijenih kapitalističkih zemalja. Iz ove problematičnesituacije Tomberg sasvim konsekventno izvodizadatak - ne samo ovlašćenost nego upravo i obavezu- naprednih intelektualaca: "Stoga su oni napredniintelektualci koji teže da usvoje naučni pogled na svetkao nužan teorijski instrument socijalističke prakse, nesamo ovlašćeni nego čak i pozvani da u ime ostalogstanovništva od sistema marksističke filozofije zahtevajutakav oblik koji dopušta da pojedinac uopštevažećimteorijskim nužnim iskazima svesno sagleda moguće o­stvarenje svojih ličnih potreba."Naravno, s ovim tačnim uvidom u određivanje zadatkatek počinju teškoće. Kako rešiti zadatak? Kakoga uopšte treba konkretno shvatiti'?Kad izbliza pogleda stvar, Tomberg otkriva da pokušajda se prihvati pomenutog zadatka izaziva otporei - kao njihovu objektivnu osnovu - momente opasnosti.Oye sekundarne opasnosti u koje zapada svakipokušaj rešavanja nužnog zadatka na teorijskom poljupredstavljaju temu drugog dela članka "Od kritičketeorije do naučnog pogleda na svet", u kome se onkritički razračunava sa mojim pokušajima rešayanjaproblema. Ove sekundarne opasnosti - sekundarne zatošto su izazvane suzbijanjem primarne opasnosti za socijalističkipokret - prete po Tombergovom shvatanju:"danas svakome ko ne želi da ga dogmatika kritičketeorije zaustavi u razvijanju vlastitog ~išljenja a ne ...smatra da ima smisla da se udobno ugnezdi u postojećisistem pogleda na svet, ako nije svestan toga da ga nato nagoni njegovo vlastito saznanje". (I, str. 397.)Onaj ko se kao intelektualac udobno ugnezdi u neki"sistem stavova" koji protivreči potrebama masa u razvijenimkapitalističkim društvima, može time nanetiveliku štetu socijalističkom pokretu. Ali šta sa onim kose ne ugnezdi udobno? Sa onim ko teoriji naučnog socijalizmapostavlja zahtev da ona mora dozvoljavati uvid?Naravno, ovaj zahtev se ne postavlja samo teoriji negopre svega politici socijalističke partije, njenim organizacionimstrukturama i merama. Da li se takav zahtevza uvidom može spojiti sa nužnom disciplinom? Da li510un na kraju uništava svaku obaveznosf? Postaviti zahtevza uvidom znači zauzeti kritički stav. Zar se time neotvaraju vrata individualizmu u politici i, na teorijskompolju, kritičkoj teoriji?Obavezl1ost kao rezultat materijalističkog rešavanja"osnovnog pitanja filozofije"?Problem je "obaveznost" onoga što traži organizacijaod pojedinca. Kako je ona zasnovana za pojedinca?Šta donosi organizaciji vezanost pojedinca? Pomom mišljenju, "uvid u nužnost" mora igrati presudnuulogu, a po Tambergovom mišljenju - "rešavanje osnovnogpitanja". Sledirno njegovu argumentaciju.Pri tom, Tomberg pokušava da prevede šta je kodSandkilhlera (Sandkiler) izraženo kao problem "priznavanjamaterije" "koji donosi neobično opterećenje"2,Tomberg pokušava da koncipira zasnivanje teorije o naučnomsocijalizmu po obrascu stupanja u partiju. Tuse potpisuje formular o prijemu, čime se čovek obavezujena potčinjavanje unapred određenoj disciplini ihvali "visokim stepenom ... samoodricanja". Očito ovone treba shvatiti samo kao analogiju, jer "odlučivanjeza materijalistički odgovor na osnovno pitanje filozofije"za Tomberga predstavlja tako reći čin duhovnog stupanjau partiju radničke klase. 2a Ali kako se čovek možena osnovu odlučivanja za materijalistički odgovor naosnovno pitanje filozofije obavezati na čvrsto klasnostanovište u praktičnoj politici? "Ako se na njega damaterijalistički odgovor, onda čoveka treba.,. shvatitikao proizvod i deo prirode, koji time podleže i njenimzakonima. Po Marxu, kapitalizam zato treba smatratiistorijskim kretanjem koje s 'nužnošću prirodnog procesa'(Marx, Kapital I, u MED, tom, str. 627) ide upravcu socijalizma i od samih individua zahteva da realizujuovu nužnost. Pretvaranje samoposmatra:nja umau onu praksu koja unapređuje socijalizam postaje ohjektivanzahtev (.. ,) Sve to spada u kontekst materijalističkogodgoYora na osnovno pitanje - stoji, tako reći,2 Upor. Protiv čisto \'erbalnog materijalizma, u: "Argumcnt",br. 92, str. 689 i dalje.'" Jedno oel mnogih važnih pitanja koja ovde nisam uzev'.!obzir je pitanje pristrasnosti naučnog saznanja, Upor. o [Uinemojc istraživanje o Značaju stan.ovišta i socijalističke perspektil'eu Kritici političke ekonomije (Die Bedeultung, von S tandpunktund sozialistisclzer Perspektive in der Kritik de politisehen6konomie), u: "Argument", br. 74,511