Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

o tom izbijanju Istorije II prvi plan svedoče LesCizemills de la Lžberlć. Do tada su Sartreove ličnosti -Roquentin (Rokanten), Lucien Fleurier (Lisien Flerie)itd. - živele svoje individualne istorije. Posle Minhenapojedinci su obuhvaćeni kolekth"nom istorijom. "U istimah akten i s\edoci, dželati i žrtve, oni više ne moguznati gde započi.nje a gde završava njiho\'a vlastita odgovornosL"17To otkriće će Sartre opisati u komaduLe SW'sis (Odgoda). "Sto miliona slobodnih svesti odkojih je svaka ';.idela zidove, uhreni Viršak cigarete, bliskalica, i odlučivala o svojoj sudbini na vlastitu odgovornost.Pa ipak, kao jedna od tih svesti, čovek bikroz neprimetno opadanje lišća i neosetne promene opazioda je deo ogromnog i nevidljivog polipa. Rat: svakoie slobodan, a karte su ipak bačene. Rat je tu, svuda,on je ukupnost svih mojih misli, svih Hitlerovih reči,svih Gomezovih postupaka; ali nema nikoga ko bi izraziotu ukupnost. Ona postoji samo za bog; Ali boga nema,a rat je ipak tU.":3 Mathieu Delarue tada shvata svojporaz: sloboda nije cilj po sebi, cvet koji treba zaštititi.On otkriva da pripada čovečanstvu kojeg niko nikadane može odista da se oslobodi. Do rata dolazi ponajprezbog ljudske obeshrabrenosti i kukavičluka. Rat se posleMinhena više nije mogao izbeći; Sartre i Merleau­-Ponty bili su u to ubeđeni. To je značilo da njihovapredratna uzdržanost nije bila povlačenje iz jednog potpunor:avIlodušnog s'veta, već predaja kojom "se 'dopustiloIstoriji i njenim tvorcima da se sunovrate 11 katastrofu.Stoga je trebalo saznati kako ljudi mOiraju ubuduće dapostupaju; sada su to Sartre, Simone de Beauvoir iMerleau-Ponty znali: pre syega, ne dopuštati da stvariteku SZlme od sebe, dakle, uključiti se u političku delatnost.Toie postala neumoljiva nužnost. Pobeda hitlerizmališila bi smisla ne samo život intelektualaca, veći čitave Francuske,Mec1ut:m, posle Minhena nijedan politički put nijebioiasai1, iy, izgledalo je da su staze zamršene.Nizan ic ilZlnustio Komunističku partiju zbog nemačka­-sO\'ietskog pakta. Colette Audry, koja je veoma teškoagoni ju republikanske Španije, napola se poizživota. Isključena i7 SFIO 1938. naKongresu u Ruanu, posvetila se radu u kolonijalnoj" e Audrv, COlllwissailCC dc Sartrc, Julliard, Paris 1955,str. 59. .13 J.-P. Sartre, Le Su!'sis, II tom dela Les cJzemi;zs de lalibcne, Gallimard, Paris 1')4:5, str. 258,282komisiji Radničke i seljačke socijalističke partije (PSOP) .Ali, u osećanju potpune nemoći, verovala je da seviše llišta ne može L:ćini ti pred pretećim ratom i da jesve s\ejeclno. Mislila je da "više nije moguća nezavisnarevoluciOl12rna po li tika" .J~Sartre je već pomišljao na posleratni period. Odlučioje da se uključi u političku borbu koja "jedina utoj gunguli" omogućuje da sc zasnuje novi moral u komebi čovek, Ll autentičnosti, svesno prilwatio svoju situacijukako bi je mogao prevazići, J er, on je sada znaoela "ljudi čine sve i da je svako čmek" i da "postojimosamo ako clelujemo"Y Priznajući da ljude povezuje istinskasolidarnost, on ne napušt::t spekulaciju, ali želida je don-ši u praxislI. "Odnosi s Drugim (...) su prevazic1eni;oni postaju odnosi sa drugima"16, jer nije mogućehteli slobodu za sebe sama. Takva sloboda je apstraktna,pošto Drugi i Istorija spolja na nju deluju.Kao što je Hegel rekao: "čovek može biti slobodan samoako su svi ljudi sbbodni." Samo delanje oslobađa, samoje ono čo\'eklwa mera; nemogućc je ostati pasivanl živeti kao posmatrač.Angažman - o kome se posle toliko govorilo i na komeje izgrađen čltav Jedan politički moral (a koji jetako često kritikovan l komentaTisan sa najpostojanijimnerazumevanjem ) - jeste, dakle, svestan čin kojise neprestano dovodi u pitanje, čak i kada mu je čovekpotpuno veran. A,ngažman se odabire, ali on izvire izčinjenice da čo\ek postoji samo ako je angažovan; neangažo\'ati se - znači svoj život prepustiti tokovimakojima jc prvobitno zapućen - dakle, tim pre se trebaangažo\'ati. U tome se sastoji Sartreovo otkriće na kojega je podslakao .Minhen. S8rLrc IlikZlda nije pozivao ljudeII s\'oj unutrašnji glas, koji im doyikuje:"Treba se angožmati!'" "Kao da čoyek može ne angažo­'lati se! D"Likčije rečeno .. ono štc) je najpre činieničnisud, uzima se kao Hcdnosni vcruje se da (Sartre)osuC:luje ,odon mnogo odlučnijeizja\'ljuje da ie ona nemo'!uča."J7Sa ratSJ11, ~ nm'očito zarobljeničkimlogoril11Zl,postala je st\'arnost.U nec:' jen l komadu koji je Sartre napisauza zal'orenike Slalag~l. na olpor bilo je lako"0\:) mi jc C. Auctry rekla u iednom razgo\'oru 1963,"odine.'- l~ S. de BeauYoir, Lc sangs clc,s au/res, GaUinlard, Paris 19-1-5,str 178-179.e Audry, COillwissU11ce de Suri!"".. slr. 69,17 J. Pouillon, II fOllr Oli cOIltre I'cxistcntialisii1c, str. 60.283