Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

intelektualci su zaboravili da su novovrsnž. Rousseau ihna svoj način podseća na to. Njegovo razmišljanje o poreklu,odnosno o značenju čoveka, isto kao i kritika "kulturalizma"Prosvetiteljstva, predstavlja napor da se iznadzaborava, popne, do onih pravih i istinskih osnova.Taj osnov jeste priroda. Pojam prirode ovde izražavavraćanje sa pojave na biće, sa pojavnog na suštinu,sa "kulture" na ono što je zaista čini. Ne može se odlučitio kulturi koja je, kao što smo videli, od samih svojihpočetaka vezana za pojavno, ako se zadržavamo samou sferi pojavnog i ako nam je tu jedino mesto posmatranja.Rousseauova ambicija - kao i ambicija svakogfilozofa - jeste da pronađe ono privilegovano mesto sakoga bi se svet mogao posmatrati, a da se pri tom nebude uvučen u njegovo kretanje. Upravo to ,izražavaonaj pasus iz /spol'esti u kojem autor priča da je druguRaspravu pisao osećajući se iznad čovečanstva, kao daje prenesen u neku oblast blisku božanskom, odakle jesa velike visine mogao da posmatra bedno komešanjeljudi.Ukratko, priroda čoveka jeste pojam koji omogućavada se jedna složena stvarnost uporedi sa čistoćomnorme. Čovečanstvo jeste kultura, odnosno dvosmislenost,neodređenost, stalna protivrečnost. Ali otkrivanjeonoga o čemu smo upravo govoI'ili pretpostavlja pozi~vanje na nešto što više ne bi bilo dvosmisleno - na bićekoje bi prevazišIo svoje prvobitno cepanje. Biće čovekapretvorilo bi se u čoveka bića: svet više ne bi bio kvarenprisustvom i kretanjem jednog jedinog bića, čoveka, kojistvara pojavna, ne priznaje svetski red i survava istorijuputevima iskvan:nosti.Intelektualac je istovremeno i proizvođač i proizvodove iskvarenosti. Proizvođač, jer proizvodi pojavno, i toonu najgoru vrstu jer reč je o najneosnovanijem i najpokvarenijemsloju civilizacije; književnost i umetnost- ističe se u celoj prvoj Raspravi - daleko od toga daučestvuju u mitskom progresu, upravo ubrzavaju istorijskihod iskvarenosti. Međutim, intelektualci su takođei proizvod te iskvarenosti, i sve dok ostaju unutar kultI/reda bi o njoj sudili, naime da bi je reformisali, onise ne dotiču stvarne kritike za koju 'se neprestano zalažu.Tako postaju saučesnici u neredu koji bi da osude;jer njihova osmatračnica smeštena je unutar tog nereda,ona mu pozajmljuje svoje oružje, i prema tome ne možeistinski raditi na n iegovom uništenju. Taj Inered ne možeukloniti ni povratak prirodi. Ali on barem razotkriva taj60svet privlda, prekida saučesništvo mislioca sa redompOJavnog, vraća mu istinsko, prirodno znanje. Rousseauovpojam prirode veoma dobro tumači sve ono, što,u opštoj zamisli o čoveku, filozofa suprotstavlja inteligenciji.* .... ~ *Sve ovo što smo dosad izložili omogućava da senapadne drugi postulat inteligencije, čiji je logični ishodII aktivnom reformizmu.Intelektualci učestvuju u životu jedne civilizacije kojojpriznaju da progresivno ostvaruje ljudskost čoveka.Konzervativne snage prošlosti suprotstavljaju se ovomrazvoju; njih treba "razotkriti", oslabiti, raditi na njihovomuništenju predlažući rešenja koja bi ih zamenila.To rešenje su reforme ka čijem ostvarenju intelektualci- a to im je i zadatak - treba da pokažu pravi put. MeđutimRousseau je ispravno uvideo da su oni suviše vezaniza principe kulture da bi mogli da idu do radikalnogosporavanja onoga što kulturu zaista čini. Da li je,uostalom, moguće činiti drukčije? Najslobodniji pisac,čak i kad se opire - bar veruje da se opire, ili se takoponaša ... - bilo kakvom ustupku svojoj mogućoj publici,kompromituje se onog trenutka kad objavi svojedelo. Rousseau koji piše knjige da bi pokazao kako knji~ge samo povećavaju iskvarenost, dobro je uočio problem,i shvatio da ga je zaista prevazišao tek u trenutku kadje prestao da objavljuje svoja dela. Tačnije od 1762.godine.~ Rousseau dakle nekoliko godina svoje zrelosti provoditražeći filozofsko rešenje problema koji je postavio.Da li to rešenje leži u jednom programu reformi? Takosu govorili. Kada bismo to prihvatili postojao bi Rusoovreformizam, a njegovo delo ne bi više predstavljalo radikalnoosporavanje inteligencije.Ova tačka ukazuje na suštinsku orijentaciju dosadašnjihinterpretacija Rousseauovog dela. U stvari, slažemose sa činjenicom da je Rousseau, pošto je u Raspravamaopisao istorijski pad čoveka, II svoja tri velikadela, Nova Eloiza, Društveni ugovor i Emil predlagaorešenja koja bi zaustavila naš istorijski pad reformomprivatnog života, politike i obrazovanja. Po tome teološkimodel, sa svoja tri momenta - prvobitnom nevinošću,za kojom slede pad i iskupljenje - bio bi modeloko koga Rousseau konstruiše svoj sistem.Ova česta interpretacija Rousseaua jednostavno projektujena njegovo delo uobičajene modele inteligencije.Kritikujući je, radi se na tome da se kritikom :kritike61