Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

toj analizi: "Nitko ne može poreći da se inteligel1cija,kau poseball sloj modernih kapitalističkih društava, odlikuje,uopće uzevši, baš individualizmom i nesposobnošćuza disciplinu i organizaciju (vidi, na primjer, poznatečlanke Kautskog o inteligenciji); po tome se, izmeđuostalog, razlikuje, i to u negativnom smislu, tajdruštveni sloj od proletarijata; u tome se sastoji jednood objašnjenja intelektualne mlitavosti inepostojanostikoju proletarijat tako često osjeća; osobina inteligencijeu nerazdvojnoj je vezi sa svakidašnjim uslovima njenaživota, uslovima njena rada, koji se umnogome približavajuuslovima sitnoburžoaske egzistencije (individualanrad ili rad u veoma malim kolektivima itd.) ."2Izraz intelektualac ovde je upotrebljen u veoma širokomznačenju, bliskom definiciji koja je zasnovana naumnom karakteru rada. Analiza društvene situacije veomaje oskudna: intelektualci nisu ni buržuji ni proleteri.Ne tragajući dalje za određenjem njihovog mesta u društvu,oni se odbacuju u "srednje klase", a to je pojamkoji za marksističku misao predstavlja pogodno pribežište.Distinktivne crte koje služe kao osnova opisa sunačin života, zarada, psihološke osobine. Ovakav metod,međutim, marksizam formalno osuđuje u svojoj analizidruštva.Drugi stav koji se susreće kod marksističkih mislilacatiče se samo uske grupe intelektualaca-ideologa.Funkcija ideologa je ela opravdavaju i prikrivaju ugnjetavanjekoje vladajuće klase vrše nad eksploatisanimklasama, kao i da mistifikuju njihov položaj kako bi sesprečila pobuna. Kao psi čuvari, ovi intelektualci stavilisu svoje sposobnosti u službu uspostavljenog poretka:oni su sluge vladajuće klase i kao takvi su nagrađeni.Kao instrumenti ugnjetavanja i represije oni u oblastiideia sprovode istu onu prinudu koju policija vrši napodručju praktičnog delovanja. Ali ovo se odnosi samona uzak krug pojedinaca - nekoliko pisaca, novinarai profesora - a ne na intelektualce u celini.Grupe koje ova dva tipa analize definišu pobuđujumeđu marksistima samo nepoverenje i neprijateljstvo.Srednje klase i intelektualci koji su s njima izjednačenimogu da postanu saveznici proletarijata. Ali za to jepotrebno da prihvate vodeću ulogu radničkog pokreta.U svakom slučaju, intelektualci su nepouzdani saveznici., Isto, str, 360. Ova analiza tiče se intc1e,:tuabca 1(,10 dl'uštn;nogsloia u kapitalističkom društvu. Nasuprot torr)(', Ll krill]re,'olucionarne partije nema, prema Lenjinu, mesta razlikovanjuintelektualaca od proletera.88Treba budno paziti da njihov način života i mišljenja nezatruje radničku klasu. Što se tiče ideologa, oni su predmetprezira. Mistifikacije koje šire razotkrivaju se, astvarna uloga koju igraju u službi vladajuće klase bivaočigledna.Treći tip analize, međutim, nastoji da pokaže kakoneki intelektualci mogu da se priključe taboru proletarijata:JJ'" U vreme kada se klasna borba približava rešenju,proces raspadanja u okviru vladajuće klase, uokviru celog starog dl,uštva, uzima tako žestok, takooštar karakter, da se jedan mali deo vladajuće klase odričenje i priključuje revolucionarnoj klasi koja u svojimrukama nosi budućnost. I zato, kao što je nekadjedan deo plemstva prešao na stranu buržoazije, takosada jedan deo buržoazije prelazi na stranu proletarijata,a naročito jedan deo buržuja-ideologa, koji su se izdiglido teoretskog razumevanja celokupnog istorijskog kretanja."3To 7l1ači da intelektualci - kao Marx i Lenjinsami - zahvaljujući svojoj inteligenciji, intuiciji, iskustvuuspevaju da prevaziđu društvenu strukturu iz kojesu potekli i shvate istorJjsko kretanje u njegovoj celini.Reć je samo o pojedinačnom "spasu" koji se pruža manjini.Ti intelektualci se definišu svojim stavom i idejama:oni veoma nalikuju "kritičkim intelektualcima".Intelektualci tl društvuGramsci (Gramši) je prvi marksista koji odbija dadefiniše intelektualce prirodom njihovog rada ili njihovihideja: on nastoji da pruži teoriju intelektualaca injihovog položaja u društvu. "Čini mi se da se n~jrasprostranjeniiametodska nbJuda sastoji u tome što sekriter1j razlikovanja tražio u samoj prirodi intelektualnedelatnosti, a ne u ce!okupnom sistemu u kome su seone (a, prema tome, i grupe koje ih otelovljuju) našle uopštem sklopu društvenih odnosa ... U bilo kojem fizičkomro.du, čak i najmehaničkijem i najnižem, postojiminimum tehničke b-alifikacije. tj. minimum intelektualnestvaralačke aktivnosti ... Svi su ljudi intelektualci- moglo hi se stoga reći; ali nemaju svi Iiudi u društvufunkciju intelektualca."~ Dakle, bitna je funkcija kojuj K. Marks-F, Engels. Manifest rOilll!11istič!~e !JIU'liie 11K Marks-E Engels, Iz.abralla dela T, Kultura, Beogr2.d lc)~').str. 24-25.'Antonio Gramši, Izabralla dela. Kultura, Beograd 1959.str .. 31789