Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

aju da ih ona čini korisnim za sve ljude, pa prema tomeodbijaju da stave svoju ličnost pod sumnju. Međutim,u samoj njihovoj praksi postoji nešto nalik na indikaciju- koju oni od sebe kriju - tog osporavanja: pošto nastojeda izvan sebe samih uklone antagonizam izmeđuuniverzalnog i posebnog, to nužno podrazumeva potrebuda ga uklone i u sebi; drugim rečima, u univerzalističkomdruštvu kome oni teže objektivno nema lnesta zai n telektualca.Redakcija: Da li je u :\Ilaju stvarno došlo do preloma? Dali je klasična koncepcija intelektualca još prisutna ili je stvorena jedna nova koncepcija intelektualca?Sartre: U većini slučajeva, zapravo, nema velikihpromena, pa danas nailazimo ponovo na klasičnog intelektualca,Jer on voli svoju lllogu: tehničar praktičnogznanja, dobro plaćen, koji s jedne strane predaje, naprimer, fiziku, a s druge strane optužuje nasilje na mitinzima,on Ll principu oseća nezadovoljstvo samim sobomi misli da upravo zbog tog nezadovoljstva - koje je svesto njegovoj protivrečnosti - može da bude koristan, sobzirom da je njegova protivrečnost istovetna s protivrečnošćucelokupnog društva.Redakcija: Može se reći da ste vi bili vođa čitave jednegeneracije intelektualaca li Francuskoj, a bili ste, međutim, jedanmeđu prvima koji su odjednom shvatili promašaj velikogdela te generacije i danas, jednu novu političku nužnost za inte·leklualce.Sartre: Ja svakako ne hih ,rekao jedan među prvima,jer je to pravo istraživanje zapravo izvršeno na studentskomnivou. Studenti koji su već tehničari praktičnogznanja ci to već od prve godine) smesta su osetili praviproblem: od njih će uprkos svemu napraviti najamneradnike za kapital, ili policajce koji će omogućavati dabude više reda u nekoj kući. Oni koji su to I'azumeli,su sebi: mi to nećemo, drugim rečima: nećemo dabudemo intelektualci, hoćemo da znanje koje stičerno(to je prvI problem, a posle toga dolazi problem samogznanja), koje je univerzalističko znanje, bude upotrebljenoza sve. Tako su, na primer, studenti iz Fabričkih odboraza Vijetnam polako shvatili da činjenica što uče dapostanu policajci u službi buržuja nije nikako kompenzovanačinjenicom što pripadaju Fabričkom odboru zaVijetnam. Time što će se u tim odborima organizovatimanifestacije neće se postići i razbijanje samog jezgrakoje čini da je intelektualac u našem društvu ličnostkoja ima nekog smisla samo ako je u stalnoj protivreč-16nosti, ako čini suprotno od onog što želi i pomaže da setlače ljudi čije bi oslobođenje trebalo da želi. Viđam,na prime~"v ~n?fesore koje sam poznavao i koji su jošuvek klaslem Intelektualci. Neki su činili veoma hrabrestvari za vreme alži'rskog rata, u njihove su stanove ubaciv~nepl~stične ~o~b~, itd. ?pa, ti ljudi su kao profesonostah. se!ekclODlstl. StaVIh su se dakle potpuno nastranu pOJedInca, dok su inače bili potpuno za FLN*,da~le za potpuno oslobođenje Alžira, i u to se unosiliu11l:,erzal~o ... u celini. Koristili su svoja poznanstva,s\'o~ načIn. :'ezonovar;.ja koji je uobličen studijama isvoJ.e pra~tlcno z~anJe; sve su to stavljali na raspolaganJe,IdeJama kOJe su takođe bile univerzalne ideje _na prImer, pravo naroda da raspolažu sami sobom _dok su, s druge strane, ostajali selekcionisti i predavalifO pla~u koj~. je određivao Univerzitet. To su ljudi ko­JIma mkad mje palo na pamet da osporavaju sebe kaointelektualce. Oni su u rđavoj savesti nalazili čistu savestkroz ono što su činili, ili mislili da čine za Alžir~l.i za Vijetn~m. K~asičr:~ intelektu~lac je tip k~ji izvlačiCIS~~ vs~vest.I~ svoJ~ r:eclste savestI putem dela (koja sunaJces~e SpI~I). kO.Je lm o.va nalaže da učine u drugimoblastIma. Tl lJudI, u MaJU 1968, nisu uopšte išli istimp~tem kOjim. su i~li drugi. Svakako, bili su s njima, aliDl.SU ~a'Zumeh da Je to bio pokret koji ih je osporavao.VIdelI sm,o ka~o su ~e nekr skljokali i kako su uprkossven:l! po~az~h odbOjnost prema Maju, jer su odjednomosetIh da. Ih .le Pokret osporio kao intelektualce, dok jepre toga Intelektualac trebalo da pomaže i da se stavljana. :'aspolaganje, p~)e prirodno sebe zamišljao kao onogkOJI s,nabdeva teoI'lJama, idejama., Re?-akcija: Ali oni su napadnuti zboa oblika njihovo'~ zn::!-~1J.a ~oJe ste n:aločas . na~\'ali un~verzal~im znanjem, a~ kojeKmezl dO,sta ta~no r:azl\:aju: znanjem možda univerzalnim alibez s?-mnje burzoasklm, Jer je već u samom svom obliku partikulanzovano.Sartre: Slažemo se, ali to je posle otkriveno. Hoćuda ~ažem da je ,klasični intelektualac 1950. tip koji mislida Je matematIka potpuno univerzalno znanje. On nepravi razliku između jednog načina učenja i korišćenjamatematike koji bi sam bio univerzalan, i partikularističkognačina učenja te nauke., Redakcija:, Konačno ,se, dakle" pravi problem ispoljio uMaJY, ~ad su mtelektualcI razumelI da su oni sami dovedeniu p!tanje II obliku njihovog znanja?* FLN - Front nacionalnog oslobođenja - Prim, prev.2 Marksizam u svetu17