Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

Kao korisnu pouku iz Brechtove Buch der Wencizmuensaznajemo da se ta protivrečnost ne srne jednostrano~tklanjati u korist jednog ili drugog pola - ovde pojedinac,tamo socijalizam. Ali pitanje je: šta biva s pojedincemako želi da sačuva obe strane? U Brechtovimformulacijama Haug sagledava napor da se "izađe izpukog udvajanja i mehaničkog preklapanja jedne i drugestrane, pa opet unazad". (NL, 88 i sled.) Haug smatrada je moguće da Brecht svesno konstruiše "lažno jedinstvo","koje sprečava pojavu lažne suprotnosti i takopomoću dvostruke negacije treba da zajemči dostižanstepen istine i stvarnosti". (NL, 92) Haug rezimira:"Nešto što je lažno drži ono drugo u šahu, konstelacijaoznačava ono što je tačno. Tako Brecht ovaploćuje utrećoj ličnosti Me-ci - čije se ime može čitati ta:wđekao Ja-ti - treću stvar kao mudrost". (NL, 93.).Ne ukinuti protivrečno st nego joj samo ne dozvolitida se pojavi; ne odstraniti suprotnost nego uvek bitij na drugoj strani - da li se u tome sastoji Brechtovakorisna pouka? Pojedinac smatra neopozivim to da socijalizamzahteva požrtvovanje. Ako je taj zahtev upućennjemu, on ga izbegava pomoću svoje individualne autonomijekoje se nikad nije odrekao. Ali on se u nju neučauruje nego ulaže sve svoje napore za socijalizam itako zna da je opet u potpunosti na njegovoj strani -sve dok ovaj opet ne zatraži požrtvovanje. Treba li takoda shvatimo mudros t ili, pre, lukavstvo treće stvari?Savakako, ne. Ali kako onda?Potražimo li manje ulepšane formulacije naći ćemoih u Haugovom prvom prilogu diskusiji o odražavanju.Tu možemo pročitati: "Mišljenje koje se postavlja kaoprvo postaje upravo zahvaljujući tome neistinito". (I,57a). U tome možemo videti izričito odbacivanje jednestrane - aksioma građanske autonomi je. Međutim, Haugprodužava posle I{eko1iko redaka: "Ako onaj ko mislisazna da se mišljenie ne zasniva u samom sebi, niti sesastoii od sebe, niti za sebe postoji - onda on to imisli". Dakle, treba li - istina, ne mišljenje ali zato -,,mišljenje mišljenja" ako ne postaviti kao prvo, onoipak uzdići do onog što je bitno u životnoj praksi? To bibilo jednako novom z-;snivanju Aristotelovog bios tlzeoretik6sa;sposobnost da se mišljenje misli predstavljauopšte osnovu Aristotelove koncepcije duhovne autarhije.'r,Ali, Haug se u istom kontekstu izričito distanciraod Aristotelove ideje autarhije. On kaže da se upravo uJ.5 Upor. pre svega 4. odeljak prvog dela ovog članka: "Kri,lička teorija u procesu raspadanja apsolutnog duha'.'.494tobožnjoj samodovoljnosti izražava to da mišljenje služiradl1lCKOj klasi. 1 uastavlja ovako: "Samo Kau LUUlllradnik sagleda svoju matenjalnu zaVIsnost i Kad Je usvojim idejama pokaže, i samo u onoJ meri u KOJOJ Jenjegovo mIšljenje adekvatno stvarnom ljudskom drušrvu,društvu proizvodača - njemu će u principu biti moguceda dostigne onaj stepen slObode sadržaja mišljenja KOjIuopšte može dostići čovek i koji predstavlja Sll1011lmza istinu". Ono do čega je Aristotelu bIlo smIo, naimeda pomoću istine dode do sreće, koja je za njega bIlaidentična sa slobodom mišljenja, to se - kaKO saznajemo- uopšte ne može postići na Aristotelov način,nego - ovako bisIno mogli dopuniti - samo moditikacijombios rheoretik6sa koju je Max Horkheimer daoli momentu zasnivanja kritičke teorije. Jer, time što jepretvaranje samoposmatranja uma u pojam društva kOJesamo sebe određuje proglasio nužnošću, Horkheimer je,s jedne strane, mišljenje vezao sasvim eksplicitno zarevolucionarni pokret radničke klase, ali je, s druge strane,u samopredaji autarhije sačuvao njegovu autonomiju.Adekvatno tome, Haug procenjuje: ,,1vlOžda se u ograničenomsmislu saznanja može reći šta je Brecht reKaoza umetnost: ona je autonomna, ali nije autarhična".(Isto.)Dakle, Haug se, u neku ruku proveravajući je, vraćana početak kritičke teorije. Sa pozicije naučnog pogledana svet u tome bi se mogao videti stvarni koral~ unazad.Ali u toku razvitka kritičke teorije ovo obnavljanje pogledakoji su Horkheimer i njegovi istomišljenici vrlobrzo napustili, bez sumnje predstavlja napredak, i tonapredal\: koji je ponovo omogućen tek novim neposrednimiskustvom SOCIjalističkog pokreta, reprezentovanogu studentskom pokretu. Istina, studentski pokret u ZapadnojNemačkoj kao neposredni objekt kritičko-buržoaskogiskustva nije mogao da pruži onu revolucionarnusigurnost kakvu je pružao revolucionarni masovni pokretradnika otprilike na istom tom mestu; ipak, on jeomogućio prenošenje iskustava uopšte i itme je probioevropocentričku borniranost Horkheimerovog i pre svegaAdornovog gledišta i pokušao da putem teorijskeobrade vijetnamskog rata i zapadnonemačkim intelektualcimaotvori oči za povezanost događaja u svetu.Polazeći od ovoga, uistinu se ne može na istoriju 20. vekagledati kao na nezadrživi pad u carstvo tmine. Šta godda se podrazumeva pod staljinizmom, put u toku poslednjihdecenija - mada se to odvija još sporo i uznedostatke i padove - izlazi bezuslovno iz njega. To je,u međuvremenu, postalo jasno inepristrasnoj buržoas-495