Mimica, Aljoša (ur.) Marksizam u svetu br. 1-2 - Učitelj neznalica i ...

avaju ponašanje intelektualaca, već to čine i materijalnii idejni interesi; posebno stečeni interes intelektualacaje takođe u obrazovanju, znanju, jeziku i kulturi kritičkognačina izražavanja kao takvima, a ne samo u prihodimaili prestižu koje oni mogu da proizvedu.IVZa istorijski proces u kome intelektualci preuzimajuvodeće uloge u permanentnoj revoluciji XX veka centralnisu neki presudni istorijski događaji i strukturalnepromene. Istorija političkog razvoja modernih intelektualaca- a ovaj rad to nije - morala bi da razmatrasledeće promene:L Proces sekularizacije u kome neki intelektualcinisu više "organski" vezani za jednu crkvenu organizaciju,koja ih obučava i pod čiji strogi nadzor spadaju,a koja ih odvaja od svakodnevnog života njihove zajedince.24 Štaviše, ta sekularizacija obesvećuje zahtevezasnovane na autoritetu i potpomaže izazov onih kojiupotrebljavaju "promišljeni govor", rečeno terminimaWilliama Labova (Viljema Lejbova),25 svakodnevnom ilo;nemarnom načinu govora. Sekularizacija je važna i zbogtoga što predstavlja infrastrukturu moderne kulture refleksivnognačina izražavanja sa njenim naglašavanjemsamo-zasnovanosti - u smislu koji "matematičkom projektu"pridaje Martin Heidegger (Martin Hajdeger).UiSchneider, "Sociology of Wright Mills", u G. W. Domhoff i H.R BalIard (ured.), c. Wright lvIil!s al1d The Power Elite (Bosto;],1968), str. 2L" Očigledno pojam "organske" inteligencije dugujemo Gramsciju.Dodajem da mi uopšte nije namera da sugerišem da sumo(lemi intelektualci svetovni dvojnik sveštenika. Međutim, E.A. Shils je naglasio ovaj kontinuitet gledajući na intelektualcekao na neku vrstu sveštcnika nWI1Qllćes. či ja je bitna odlika n iihovapovezanost sa svetim_ Vid_ E. ShiIs ·Intellectllals ai/d Po-11'erS and Otlzer Essays (Chicago, 1973)_23 U početku Labov je upotrebio izraz "promišljer; govor"ela bi označio promišljcn izgO\'or, i pojam "nemaran govor" dahi 'ukazao na spontani rroyor kada govornik ,.poklania minimumpažnje sYome govoru". Naglasak je prvo bio fonološld. Moje tumačenjeLabova, međutim, sugeriše da on veliki značaj pridaierefleksiynosti uopšte a ne samo pravilnom izgovoru, TakoL'tbo\' naglaša'\"a op.~ti značaj govora koii ie samo-nadrdedan.Vid. W, Labov Sociolil1.~llistžc Pattems (Philadelphia, 1972), str.208. Ova fom1UJaci ia n ieg:ovog: stanovišta jasnije ga približavaBernsteinovoj distinkci ii izmec1:Cl ograničene i izgrađene socinlingvističkevarijante na osnovu niihove refleksivnosti. Imaiućito '11